BROJ 102 (.pdf) - Taboo

Poslovne vestiIAA Srbija u 2010.Proglašenjepočasnih članovaPrvi put u istoriji srpskog IAA, proglašeni su počasni članoviove renomirane asocijacije.Prisutnim članovima su predstavljeni ciljevi za 2010. godinu,kao i osvrt na ono što je urađeno u prethodnojPrvo proglašenje počasnih članova IAA u dve decenije rada ogranka u Srbiji.Žozef-Ivan Lončar i Vladimir Čeh sa predsednikom IAA Srbija Mišom Lukićem„Ako do sada nisam ušao u istoriju srpskog marketinga, sada će se to sigurno dogoditi.Pripala mi je ogromna čast da, u ime IAA Srbija, ali i svih ljudi koji su se ikada bavilii bave se ovom profesijom, gospodu Žozefa Lončara i Vladimira Čeha proglasim počasnimčlanovima IAA.“ Ovako je Miša Lukić, predsednik IAA Srbija, najavio ceremonijalni deosastanka uručenja plaketa počasnim članovima ovog udruženja.Lončar je Lukiću uručio poklon: „Ovo je nešto što sam dugo čuvao u svojoj biblioteci. Autorje to izgubio. Odlučio sam da Čeh, kao autor, i ja, koji sam to sačuvao, poklonimo to IAASrbija. Radi se o dva izdanja o onome što je IAA Chapter Srbija radio i što je predstavljenona konferenciji u Budimpešti (1995. godine) i na kongresu u Seulu (1996). IAA u Srbiji jeosnovan 1991. godine i to kao prva nevladina savetodavna organizacija UN. To nam jeomogućeno preko Pokreta nesvrstanih.“Čeh je prisutnima govorio o počecima IAA u Srbiji: „Imam stalni problem da se na mnogomesta pojavljujem zajedno sa Žozefom, a mi smo jednaki samo u jednom – u razlici. Kolikoje on stariji od mene, toliko sam ja mlađi od njega. U svemu ostalom Žozef je u velikojprednosti. IAA smo osnovali devedesetih, ali pošto nam nije bilo dozvoljeno da ga nazovemopo državi, naziv je dobio po gradu – IAA Beograd. Hvala Žozefu što me je uveo u te dane,vama hvala što ste se setili da smo to mi radili.“Lončar je Lukiću uručio i drugi poklon, fotografiju, koja je, kako je rekao, zauzimalacentralno mesto u njegovoj radnoj sobi: Prva svetska konferencija IAA u Beogradu, 15.maja 1983. godine. Milka Planinc, predsednica SIV-a i pokroviteljka događaja, upoznaječlanove IAA odbora, sa željom da IAA Srbija bude ponovo domaćin jednog ovakvog događaja.Radni deo prvog sastanka u ovoj godini, ako se tako može nazvati budući da je održan uveoma prijatnoj i neformalnoj atmosferi beogradskog kluba Tajna, započet je izlaganjempredsednika IAA Srbija u kojem se osvrnuona ono što je urađeno u prethodnoj godini.Lukić je istakao da je najveći uspeh postignutu delu koji se odnosi na povećanjebroja članova, budući da ih je u julu prošlegodine bilo sedam, a da ih je u trenutku održavanjasastanka čak 65. „Očekujem daćemo do polovine godine dostići broj sto“,izjavio je predsednik IAA Srbija i dodao dana proširenju članstva treba da rade svičlanovi a ne samo Upravni odbor, kakva jedosad bila praksa. Takođe, u planu za 2010.godinu našao se i rad na edukaciji u viduseminara, stručnih foruma i izdavaštva, kaoi kampanja kojima se promoviše drušvenoodgovorno poslovanje. U oblasti regulative isamoregulative oglašavanja, najavljeno jeintenziviranje aktivnosti, kao i kada je reč opromociji IAA Srbija (kreiranje veb-sajta).Jovana Ružičić, sa diplomom žurnalizma ipsihologije, iz agencije Leo Burnett, zvaničnoje postavljena na mesto izvršne direktorkeIAA Srbija. Prisutnim članovima Ružičićevaje predstavila svoje dosadašnje aktivističkoiskustvo u nevladinim udruženjimau Sjedinjenim Američkim Državama i Indiji iizrazila zadovoljstvo zbog posla kojim će seu okviru IAA, u budućnosti baviti.Prof. dr Goran Peković sa Fakulteta dramskihumetnosti u Beogradu, zajedno sapredsednikom IAA Srbija, dodelio je diplomestudentima specijalističkih studija Reklamai mediji koji su učestvovali na takmičenjuIAA Dentsu Student Poster Competition2009. godine i dostojno predstavili fakultet,državu i IAA SrbijaSedamdeset godinaod početkaMeđunarodno udruženje propagandista(IAA) okuplja preko 4000 članovaiz celoga sveta (ukupno 56 čepterau 76 zemalja). Formirano je 1938. godineu Njujorku sa ciljem da promovišeznačaj odgovornog oglašavanja, kao iradi razmene znanja i iskustava, uspešnihprimera iz prakse, unapređenja edukacijei profesionalne prakse članovaIAA.3

Poslovne vestiNakon jednogodišnjeg kontinuiranog i odgovornog radaPoznati laureati plaketaSnaga kreativnostiKvalitetna odluka: Priznanja ravnopravno dobijajui oglašivač (naručilac) i agencija (producentska kuća,u zavisnosti ko je bio angažovan)Stručni žiri Redakcije časopisa Taboo,po svom sastavu članova od autoriteta i integriteta:Dr Svetlana Logar, doktor psiholoških naukaDr Tatjana Mamula, doktor organizacionih naukai diplomirani ekonomistaMr Miroslav Mušić, teoretičar dizajna i likovni kritičarPrvoslav Plavšić, diplomirani psihologLjubomir Ratković, diplomirani ekonomistaVladimir Čeh, diplomirani filologŽozef-Ivan Lončar, ekonomistaNakon godišnjeg kontinuiranog rada, u prijatnoj atmosferi i domaćinskojulozi dr Tatjane Mamule, u utorak, 9. februara u prostorijamaagencije Masmi, nakon odgledane serije TV komercijalnihoglasa koji su bili pobednici meseca od januara do decembra 2009.godine, tajnim glasanjem, TV spot „a” dobio je tri glasa, TV spot „b”dobio je dva glasa a TV spotovi „c” i „d” po jedan glas.Po jednoglasno izrečenom stavu da se više ne radi o ocenjivanju(to je rađeno prilikom vrednovanja TV spotova po mesečnim konkurentskimlistama) već o rangiranju pojedinačnih mesečnih pobednika,usvojen je predlog da izbornici TV spota „a” obrazlože kriterijumepo kojima su se rukovodili u njegovom izboru.To su učinila sva tri predlagača.Nakon toga, javnim glasanjem, TV spot godine izabran je sa 7:0,apsolutni većinom članova Žirija.Kod izbora slogana godine, relativno je bilo lakše. U prvom krugutajnim glasanjem kvalifikovala su se dva slogana. Kroz javnu raspravuslogan „a” izabran je apsolutnom većinom, glasovima svihsedam članova žirija.Svečano uručivanje priznanja – plakete Snaga kreativnosti obavićese na istoimenoj marketinškoj manifestaciji 1. marta (ponedeljak)u Galeriji New Moment (Ulica Hilandarska broj 14 u Beogradu), sapočetkom u 19.19 časova.Drugi žiri Redakcije časopisa Taboo ocenjivao je prispele radove naXIV izložbi zidnih kalendara i na XI izložbi novogodišnjih čestitki,otvorene 1. ovog meseca u organizaciji Dragana Kosanovića i njegoveagencije Publicite.O nagrađenim zidnim kalendarima i novogodišnjim čestitkama bićeviše reči u Taboo nedeljniku broj 103 od 26. februara ove godine.Pripremljeno je i jedno ekskluzivno priznanje – plaketa Snaga kreativnostisa pripadajućim sertifikatom.Biće uručena osobi koja je ostvarila najveći domet u razvoju kreativnescene na tržištu komunikacija u SrbijiČlanovi žirija u zasedanju: savesno i odgovorno5

Poslovne vestiUskoro tenderza postavljanjebilbordau BeograduTrenutna situaciju sa bilbordima „konglomerat problema”• Grad ubuduće podeljen na četiri paketaoko kojih će se nadmetati nekoliko najvećih agencijaza spoljno oglašavanje„Izrada plana kojim su utvrđene lokacijena kojima će ubuduće moći da se postavljajubilbordi u Beogradu, završena je.Očekuje se da ga ovih dana odobri gradonačelnikDragan Đilas, nakon čega će usleditijavni poziv za nadmetanje na tenderu nakojem će biti odlučeno koje firme će dobitipravo da postavljaju bilborde i ostale autdor medije u gradu”, rekao je za Taboo nedeljnikDejan Mali, član Gradskog veća Skupštine Beograda.Trenutna situacija u Beogradu, kada je reč o spoljnom oglašavanju, konglomerat je raznoraznihproblema, tvrdi Dejan Mali. On kaže da bilborda nema previše ali su oni postavljenina neadekvatnim mestima, i neadekvatne su gustine.„Određene zone izuzetno su „napadnute”. Dobar primer za to su zona Brankovog mosta ilioko Ulice kralja Milana. Problem je što i ne postoji standardizacija takvog medija i što surazličitog izgleda i veličine. Planom i licitacijom želimo da uredimo ovu oblast, da uklonimopostojeće probleme i šematizujemo čitav proces dobijanja dozvola. Želimo da proredimo ta„napadnuta”, opterećena mesta i uredimo ih”, kaže Mali.Prema predviđenom planu, grad će biti podeljen u četiri paketa koji neće moći da budu uvlasništvu jedne kompanije. Dakle, jedna firma neće moći da licitira za sva četiri paketa,čime je obezbeđeno da najmanje dve kompanije imaju pravo da postavljaju bilborde uBeogradu. Jedna kompanija može kupiti maksimalno tri paketa, a najmanje jedan. Svipaketi su ravnopravni i ne može se dogoditi da neko dobije pravo da postavi bilborde ucelom gradu, a neko npr. samo u delovima grada kao što su npr. Dorćol ili Vračar.U ovom momentu na snazi je još uvek ugovor o postavljanju bilborda koji je grad Beograd1995. godine sklopio sa kompanijom Alma Quattro. On ističe 6. juna ove godine. Premarečima Dejana Malog, neće se čekati da taj ugovor istekne, već će se licitacija održati pousvajanju predloženog plana, a pobednici će potpisati ugovor sa gradom koji će važiti 10godina. Ranijih godina bilborde u gradu postavljale su kompanije Alma Quattro, Europlakati Metropolis, koje su sada sve u vlasništvu francusko-švajcarske grupacije JCDecaux-Affichage. Na taj način, ova kompanija poseduje gotovo sve firme koje imaju bilborde najavnim površinama u Beogradu. Ozbiljnija konkurencija u predstojećem tenderu mogu imbiti firme Akzent media i Media Max.„Normalno je očekivati da će grad raspisati tender, s obzirom na to da ističe ugovorpotpisan 1995. godine. Taj posao mora da se nastavi. Mi očekujemo tender i teoretski seza njega pripremamo. Kažem teoretski zbog toga što ne znamo konkretno kakvi će bitiuslovi. Očekujemo da će se on održati krajem aprila. Pošto znamo da je pre jedno dvegodine doneta gradska odluka o oglašavanju, logičan nastavak je i izrada ovakvog plana.Očekivali smo ga jer ne znam kako bismo drugačije mogli da se nadmećemo za dobijanjedozvola”, rekao je za Taboo nedeljnik Kosanče Dimitrijević, generalni direktor kompanijeAlma Quattro.Prema njegovim rečima, postoje iskustva iz drugih zemalja i gradova gde je ceo grad jedanpaket, ali kakav će biti plan o postavljanju bilborda u Beogradu, zavisi od toga šta grad želida uradi, koliki su gradski finansijski apetiti i kako urbanisti vide Beograd u budućnosti.Nadmetanje na predstojećoj licitaciji među pomenutim firmama biće veoma zanimljivo. Sobzirom na to da je u pitanju unosan posao, činjenica da je ekonomska kriza, u ovomslučaju, neće biti toliko važna jer ko uspe da otkupi jedan ili više „paketa”, može da računana siguran posao u narednih deset godinaP. S.6Otvoren KetchumPleon ChangeŠest meseci nakon što su Ketchum iPleon potpisali ugovor koji je označio jednood najvećih spajanja u istoriji industrije zaodnose sa javnošću, kompanija koja u svetuposluje pod imenom Ketchum a u EvropiKetchum Pleon, oformila je poseban sektorza upravljanje promenama – Ketchum PleonChange (KPC). KPC će poslovati širomsveta, sa kancelarijama u Atlanti, Čikagu,Njujorku, Londonu i Minhenu.U Srbiji, deo ove globalne konsultantskekuće jeste domaća agencija za odnose sjavnošću i medija konsalting Pleon Olaf &McAteer.„Upravljanje promenama jeste apsolutniprioritet u vremenu novog ekonomskog poretkau svetu, a odnosi se pre svega natehnološki razvoj, globalizaciju, informatičkurevoluciju, oštru konkurenciju i afirmacijuznanja kao najvrednijeg resursa. Munjevitepromene uslova i trendova globalnog tržištaizazov su na koji moramo biti spremni daodgovorimo u svakom trenutku. Na lokalnomnivou, Ketchum Pleon Change pomoćiće našim klijentima da zajedno savladamopromene na srpskom tržištu uslovljene tranzicijomi posledicama globalne ekonomskekrize”, istakla je Ljiljana Boljanović, generalnadirektorka Pleonove agencije u Srbiji,Pleon Olaf & McAteer

Poslovne vestiNova Folksvagenova oglasna kampanjaZašto?Ljubitelje Folksvagenovih vozila obradovaće vest da je kompanija Porše SCG od skorapokrenula kampanju za promociju jednog od svojih brendova. Kampanja pod nazivom Zaštose u Srbiji kunu u „golf“ delo je autorskog tima agencije Kreativa New Formula.U razgovoru za Taboo nedeljnik, Andrijana Đikanović, Folksvagenova marketing menadžerka,ističe da je pomenuta kampanja, čija je promocija fokusirana na radio, štampane medijei sredstva spoljnog oglašavanja, namenjena široj ciljnoj grupi. Ideja nam je bila dapodsetimo ljude na sve Folksvagen prednosti: kvalitet, dugotrajnost, laka ponovna prodajai emotivna povezanost sa brendom. Nadam se da ćemo uspeti da skrenemo pažnju porukomkoja ne nosi vidno iskazanu cenu. Želja nam je da kupci ponovo shvate šta znači voziti„folksvagen”, ističe Andrijana Đikanović.Kampanja pokrenuta 25. januara, koja je prema rečima Andrijane Đikanović dovela doodređenog pomaka u prodaji i izazvala primetno interesovanje javnosti, trajaće do krajamarta.Napeti mišići muške ruke na kojoj je tetovaža automobila, iskvareni jezik, asocijacija nadevedesete godine (kada se „golf” smatrao statusnim simbolom) ili vicevi u kojima se pominjužitelji jedne opštine u Srbiji.Šta kaže Zemunac kad ne može da upali auto?„Ispoštuj me, brate”Blic među 200 najboljih u svetuInternet sajt Blica (član Asocijacije medija) našao se na 174. mestu u svetu u tradicionalnojakciji izbora za najbolja onlajn izdanja štampanih medija u organizaciji australijskogservisa 4imn.com. Uspeh Blica još je veći kada se analizira objavljena lista top 200u svetu na kojoj nema nijednog drugog medija iz Srbije i okruženja – Mađarske, Slovenije,Hrvatske, Rumunije, Bugarske...„Lista je napravljena nakon analize tri nezavisna indikatora: posete Internet sajtu, oceneposećenih stranica i popularnosti linkova koji vode na stranicu. Podaci su uzeti iz tri odvojenaizvora – sajtova za pretraživanje Gugla i Jahua, kao i Alekse, servisa za praćenje posećenostiInternet sajtova”, objašnjava Fabio Fatuzo, izvršni direktor kompanije 4imn.com.Ova australijska firma, osnovana 2005. godine, rezultate istraživanja objavljuje svakih šestmeseci, a u poslednjem izveštaju objavljenom ovih dana analizirali su preko 7.000 sajtovaštampanih medija širom sveta.Na listi 200 najboljih onlajn novina, prvo mesto zauzeo je Njujork tajms, a slede britanskiGardijan, kineski Ženmin žibao, američki Ju-Es-Ej tudej i španski El Mundo.Kompletna lista je na sajtu: www.4imn.com/top200/ASMEDI Newsletter, februar 2010.Forummarketinških liderau BečuJedan predstavnikiz SrbijeViše od četrdeset predavača iz zemaljaCentralne i Istočne Evrope, 22. i 23. aprilagovoriće na Forumu marketinških lidera –– TML2010 koji organizuju kompanije BestMarketing i One Good Idea.Prema najavama organizatora, predviđenoje da interaktivni forum pokrije tri oblasti: digitalnimarketing, efikasnost marketinškihkomunikacija i značaj stavova (ponašanja)potrošača. Takođe, predavači na forumu uBeču biće predstavnici kompanija iz različitihprivrednih sektora, kao što su telekomunikacije,finansije, FMCG, proizvodnja hrane,itd.Oko 250 delegata, koliko ih se očekuje, imaćepriliku da prati, ali i da učestvuje u debatamakoje se odnose na uspešno oglašavanjeputem socijalnih mreža, lansiranje proizvodabez tradicionalnih oblika oglašavanja,kao i načine implementisanja digitalnogmarketinga u strateško komuniciranje kompanija.Predavači iz čitavog regiona Centralnei Istočne Evrope pokušaće da razrešedileme koje se tiču merenja efikasnostikampanja, načina na koji bi trebalo komuniciratitokom recesije i načina na koji seistraživanjem stavova potrošača može povećatiefikasnost marketinških kampanja.Maja Kolar, direktorka Sektora za marketingi komunikacije Banke Intesa Beograd, jedinije predavač iz Srbije koji će govoriti na Forumumarketinških lidera u Beču. Pored Kolarove,učesnici će biti u prilici da prateizlaganja: Aleksandera Osvalda, direktoramarketinga kompanije Nokia u Austriji, KarolaFriderika Koliščeviča iz kompanije PhilipsPoljska, Aleksandera Vranca, direktoramarketinga Gorenja (Slovenija), Etiena Juana,prvog čoveka sektora za digitalni marketingkompanije Sony Erickson (Švedska),Sorena Flensberga, Kalina Kleja, direktoramarketinga kompanije Pepsico International(Rumunija), i njegovog zemljaka SergejaPevneva iz kompanije Samsung.Zainteresovani za učešće na Forumu u Bečusve relevantne informacije mogu naćina sajtovima: www.best-marketing.com iwww.-good-idea.info.Taboo izdanja biće ekskluzivni medijski pokroviteljForuma marketinških lidera za Srbiju7

Poslovne vestiSlušaju sestručnjaci?Turistička organizacija Srbije (TOS) predstavljanjeturističke ponude Srbije u 2010. godinizapočela je promocijom ovdašnjih kapaciteta naturističkom poslovnom sajmu u Lilestremu u Norveškojsredinom januara. Istovremeno, TOS jeučestvovao na specijalizovanom sajmu religioznogturizma JOSP FEST u Rimu, gde je nastupio zajedno sa agencijom Srpske pravoslavnecrkve Dobročinstvo i Turističkom organizacijom Čačak. Krajem januara, organizacija zadužena,između ostalog, i za promovisanje srpskog turizma učestvovala je na sajmovima uLjubljani i Bratislavi.Promocija turističke ponude Srbije, odnosno plan za 2010. godinu, bila je povod dakontaktiram Gordanu Plamenac, direktorku TOS-a, koja je u izjavi za Taboo nedeljnik istakla:Ove godine turistička ponuda Srbije biće predstavljena u duhu preporuka stručnjakapovodom ekonomske krize: pojačaćemo promociju, fokusirati se na zemlje u regionu ipojedina evropska tržišta, dok ćemo ka prekomorskim tržištima nastupiti zajedno sapartnerima iz regiona.Na pitanje da li će se i po čemu ovogodišnje promotivne aktivnosti TOS-a razlikovati odonih ranijih godina, Gordana Plamenac odgovara: Ako smo prošle godine lansirali teme iztzv. kulturnog turizma, kao što su Put kulture rimskih careva, Transromanika i kulturno-istorijskonasleđe Srbije, ove godine ćemo posebnu pažnju posvetiti svemu što se tiče prirodnihbogatstava Srbije, njenih nacionalnih parkova i aktivnog odmora, pod radnim naslovomZelena Srbija.Na konstataciju novinara da se sve češće priča o tzv. religioznom turizmu, kao i o nastupimana specijalizovanim sajmovima, direktorka TOS-a je objasnila: Religiozni turizam jeste novapriča koja postaje sve popularnija u evropskim zemljama, a u Srbiji pokušavamo da u saradnjisa relevantnim institucijama postavimo osnove za razvoj ove oblasti. TOS je to većpotvrdio nastupima na specijalizovanim sajmovima posvećenim religioznom turizmu, kaoi organizovanjem posebnih događaja.U intervjuu za Privredni pregled od 11. januara, Gordana Plamenac ističe da se strancimau Srbiji najviše dopadaju gostoprimljivost, atmosfera i duh stanovništva, što je, kako jerekla, više puta potvrđivano izborom pojedinih mesta i događaja kao broj jedan u svetu.Ipak, ne treba izgubiti iz vida ni dobronamernu preporuku Hasana Aidija, predsednikaMeđunarodne asocijacije hotela i restorana, koji je na 47. međunarodnom kongresu hotelijera,održanom 21. januara u beogradskom hotelu Continental, rekao da dobar provod,klubovi i lepe devojke, kao i živopisna priroda i srednjovekovni manastiri, nisu ekskluzivitetsamo Srbije i Beograda, odnosno da slična ponuda postoji i širom sveta. Zato je važno spakovatikvalitetan turistički proizvod, zaključio je AidiVeć viđenoVipovaobećanjaDa se istorija ponavlja, kao i da postojeoni koji nikada ništa ne nauče iz nje, daskrupule ne stanuju na svim adresama oglašivača,agencija, ali i medija u Srbiji, dokazje oglas koji se ovih dana objavljuje u novinamameđu kojima je i dnevni list Politika:Vip postpejd – Nula dinara u mreži, zauvek!Nečitljiva slova na oglasnom rešenju kojakriju „pravu istinu”, neadekvatni termini,kao što su: zauvek, uvek, vavijek, „besplatno”kao mamac. Teško je poverovati da togajoš uvek ima i da oni koje se odlučuju zaovakav vid komunikacije ne uspevaju danađu perfidniji način koji bi se teže uočio ioko kojeg bi se mogla otvoriti bilo kakvapolemika. Prošlog puta ova kompanija namje donosila „slobodu govora”(!), a ovoga putaobećava večnost, i to besplatnu!Da podsetimo: „Proizvod ili usluga ne moguu oglasnoj poruci da budu neistinito označeniili označeni na način koji stvara zabludu upogledu proizvođača, odnosno davaoca usluge,cene, načina prodaje, isporuke i isplatecene, porekla, kvaliteta, količine, upotrebljivosti,uslova garancije, servisnih mogućnosti,zvaničnih priznanja ili drugog svojstva”(Član 49. Zakona o oglašavanju RepublikeSrbije)Nova oglasna kampanja SBBUpravljajte svojom televizijomKompanija SBB u javnost je pustila novi oglasni TV spot u kojem se korisnicima prezentujemogućnost upotrebe takozvane DVR tehnologije (Digital Video Recorder).Pomoću ove usluge gledaoci televizije mogu da uključe opcije: odlaganje početka programa,pauziranje i premotavanje živog programa, a mogu i da snime različite programe u istovreme kako bi ih gledali kasnije.Ova tehnologija verovatno se neće dopasti oglašivačima budući da njihove oglasne porukesada mogu biti preskočene jednostavnim premotavanjem, ali dobro može doći pasioniranimljubiteljima TV programa.U novom TV spotu kompanije SBB glavnu ulogu ponovo igra poznata srpska glumica BrankaKatić. Uradila ga je agencija Le Spot, a autorski tim čine: Miloš Radović, režija i tekst, AleksandarProtić, muzika, Aleksandar Jovanović, snimatelj slike, Nenad Vukadinović, snimateljzvuka, i Nenad Stojmenović, naracija.Slogan oglasne kampanje glasi: „Upravljajte svojom televizijom”8

Poslovne vestiBrand Fair 6OtvorenMoje naj mesoEvropska unija, Republika Slovenija i Gospodarsko-interesno udruženje Mesne industrijeSlovenije, februara. 2008. godine pokrenuli su međunarodni projekat pod nazivomMoje naj meso, u cilju promocije živinskog mesa poreklom iz Evropske unije, kako bi sepotrošači upoznali sa evropskim standardima o bezbednosti i kvalitetu mesa u državamaJugoistočne Evrope: Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Makedoniji.U eri promocije zdravog života i balansirane ishrane, kako se navodi na zvaničnom sajtuGospodarsko-interesnog udruženja Mesne industrije Slovenije, pomenutim programomEvropska unija nastoji da ukaže na značaj transparentnog procesa prerade i na sistembezbednosti koji sledi načelo „od njive do stola”.„Uspešna preduzeća za proizvodnju živinskog mesa u Evropskoj uniji uzimaju u obzirkvalitet i prave vrednosti u celom preduzeću. Nastoje da unaprede celokupan sistem, čimepružaju potrošačima poverenje, bezbednost, pouzdanost, prepoznatljiv kvalitet, udobnosti, što je najvažnije, osećaj da je hrana koju jedu u svojim domovima ispravna”, ističe BorisJež, direktor udruženja GIZ Mesne industrije Slovenije.Realizacija trogodišnjeg projekta, u okviru kojeg su predviđene brojne komunikacijskomarketinškei promotivne aktivnosti u štampanim i elektronskim medijima, trajaće do krajajanuara 2011. godine. Sve informacije o programu dostupne su na Internet portalimawww.mojenajmeso.rs i www.perutnina-eu.eu.Srbija je zemlja zdrave hrane i niskih primanja.Biće zanimljivo sagledati rezultate kampanjekada je prodaja u pitanju. Da li jenešto „naj”, odlučiće, ipak, potrošačiImenovani članovi Upravnog odboraSaveta za štampuMedijske asocijacije i novinarska udruženja osnivači Saveta za štampu završili su postupakimenovanja svojih predstavnika u Upravnom odboru prvog medijskog samoregulatornogtela u Srbiji. U Upravnom odboru Saveta za štampu u ime Asocijacije medija bićeDragan Bujošević, glavni urednik Politike, Manojlo Vukotić, glavni urednik Večernjih novosti,i Srđan Radulović, glavni urednik NIN-a. Lokal Press će predstavljati Vladan Filipčev,predsednik ove organizacije i glavni urednik Bečejskog mozaika. Liljana Smajlović i PredragJeremić predstavljaće Udruženje novinara Srbije, a u ime Nezavisnog udruženja novinaraSrbije u Upravnom odboru Saveta za štampu biće Dimitrije Boarov i Safeta Biševac.Osnivači su za njihove zamenike imenovali: Milorada Ivanovića, zamenika glavnog urednikaBlica, Aleksandra Đivuljskog, glavnog i odgovornog urednika Dnevnika, i Filipa Švarma, zamenikaglavnog urednika nedeljnika Vreme, u ime Asocijacije medija. Branko Žujović i SlobodanStojićević zamenjivaće članove UO iz UNS-a, Tamara Skroza i Slaviša Lekić u imeNUNS-a i Stojan Marković će zamenjivati člana UO koga je imenovao Lokal Press.Odmah po konstituisanju, Upravni odbor Saveta za štampu raspisaće javni konkurs za predlaganjetri predstavnika javnosti za rad u Komisiji za žalbe.Osnivači Saveta za štampu, kao prvog medijskog samoregulatornog tela u Srbiji, jesu Asocijacijamedija, Lokal Press, UNS i NUNSASMEDI Newsletter, februar 2010.Juče je na Beogradskom sajmu, obraćanjemJasne Matić, ministarke za telekomunikacijei informatička društva, MilošaBugarina, predsednika Privredne komoreSrbije i Milenka Jezdimirovića, generalnogdirektora kompanije Dunav osiguranje, svečanootvoren šesti Sajam brendova - BrandFair 6.Pored predstavljanja robnih marki u hali II,posetioci Sajma bili su u prilici da na centralnojsceni prati specijalne prezentacijekompanija Microsoft, Telekom Srbija, Gorkilist, Radia S, JP PTT, Mc’Donalds, Agrobankei mnogih drugih.Takođe, uporedo sa održavanjem sajma,održavaju se i konferencija sa predavačimaiz zemlje i inostranstva, kao što su prof. KolinEgan, šef katedre za marketing na IEDC(poslovna škola Bled), Jerg Špricer, direktoragencije JWT za Austriju i Češku, Erin Rajndl,direktor marketinga agencije JWT za Centralnui Istočnu Evropu, Davor Bruketa, direktoragencije Bruketa & Žinić, Prof. drZoran Bogetić sa Ekonomskog fakulteta uBeogradu, prof. dr Ilija Ćosić, dekan Fakultetatehničkih nauka u Novom Sadu, MarijanaAgić-Molnar iz agencije GfK, DraganFilipović, generalni direktor Delta Maxi Group,Milan Ristić, predsednik agencije Profile,i drugi.Ceremonija dodele nagrada omiljenim robnimmarkama na osnovu glasanja posetilacaBrand Faira 6 i veb sajta održaće se usubotu 13. februara.Više o svemu ovome biće napisano u sledećembroju Taboo nedeljnika9

IntervjuOd nesuđenog glumca do uspešnogmarketinškog mislioca, organizatora i promoteraTako jegovorio BoBrza riba jede sporu ribuBiznis ima nov metabolizam. Brzina je moneta i brzipobeđuju. U tržišnoj trci vreme se meri ubrzanimsatom. Krajsler je bio glomazna i spora riba. Kada sesuočio sa stečajem, Serđo Markione, bio je brza riba.Stigao je u Detroit pre konkurencije da ponudi svoj planspašavanja. Sada je njegova ruka na volanu novogKrajslera. Podsetiću na misao Rama Emanuela, šefakabineta predsednika Baraka Obame: „Nikada nepotcenjujte prilike koje pruža kriza”.

odan Milosavljević, ministar trgovine i uslugase, srećom, slaže samnom. Napravilismo nekoliko velikih planova i nadam se daćemo imati dovoljno vremena da ih sprovedemou saradnji sa Privrednom komoromSrbije. Toliko ima posla u ovom domenu dase bojim da bi mi trebalo pet godina boravkau Srbiji da sve to završimo. Bilo bi mi dragoda to uspe. Emocija je emocija, a i rodnigrad je rodni grad. Zaista bih želeo da pomognemSrbiji. Jasno mi je da treba i damogu! Treba naći pravi način i prave partnere,ljude koji imaju autentičan entuzijazam,a to je ovde retkost. Srbi se brzooduševe, kažu: „ To je fantastično!” Posledva dana, kad treba da se pređe sa entuzijazmana rad i zavrtanje rukava, oduševljenjepočne da jenjava. Toga se plašim...Preporučujem srpskim političarima iz srcada nauče nešto što zvuči varljivo lako:Glasač ne glasa nego bira!Isto je i za privrednike:Kupac ne kupuje nego bira. Savetza srpskog privrednika je: Idi tamo gdenema konkurencije, daj ono što konkurencijane daje. Moraš da štrčiš iz gomile.Radionica koju ću organizovati u Srbiji zvaćese Različit ili pokojan. Pitali su me kako ćešsavetovati srpske političare ako te oni nerazumeju ili neće da te čuju? Ako nećešpomoć, ne može da ti pomogne ni IsusHristos!Kako se u međunarodnoj praksi tretiramarketing kao profesija?Gde je danas marketing? Slikovito ću pokušatida objasnim. Ako upoznam nekoga ipitam ga čime se bavite, a on mi odgovorimarketingom, zapravo mi ništa nije rekao.Marketing je danas inflaciona reč koja jeizgubila značenje. Zato je umesto o marketingugovorim o kompetitivnoj komunikaciji.Kažem da je svaka firma jedna torta kojukupac kuša svakog dana na više mesta, ataj ukus može biti „Nikad više” ili „Još”. Akokupac donese ovaj drugi zaključak, to značinaknadne narudžbine, a to je onda raj. Sve12ono što firma radi da bi se diferencirala uglavi kupca je marketing.Marketing, dakle, podrazumeva znanje...Postoji promena u svetu koja se meni nesviđa. Radi se o popularnoj površnosti. Nedavnosam to u jednom intervjuu za italijanskilist nazvao tiranijom demokratije. Jer,ako je 90 odsto ljudi glupo, onda će glupestvari dobro da prolaze. Dobar primer za toje rep muzika koju 90 odsto svetske populacijevoli da sluša. A ti rep pevači, mnogimeđu njima, ne umeju da se potpišu! Brojvlada bez obzira na kvalitet. Nažalost, postojipromena koja je deo opšte entropijekoju niko ne može da zaustavi. To je stvarnost.Potpis na čeku je lažanVrednost brenda nikada nije u svojstvuproizvoda, već u svesti kupca. U „VerbalDriveru“ kažete: Potpis na tvom platnomčeku je lažan. Potpisao ga je predsednik ilišef finansijske službe. Trebalo je dapotpišem ja. Novac su uzeli od mene(klijenta, prim. aut).Sa time sam napravio revoluciju u svetu! Sviarhitekti brenda u svetu prave istu grešku.Izgovorene rečiviše nisu tvojeSećam se ružnog komentara jednogpolitičara posle nedavnog napada naSilvija Berluskonija u Milanu (Antonio diPietro je rekao: „To je i tražio“). Kad rečiizađu iz tvojih usta one više nisu tvoje.Postaju vlasništvo naroda. Ne možeš ihviše vratiti u usta. Vremenom se moždai zaborave, ali se nikad ne zaboravi emocionalnarana koje su one prouzrokovale.Il Giornale, 10. januar 2010.Brend nije velika marka, već ono što velikamarka radi u glavi kupca. Brend nije opcija,odluka jedne firme: Ja ću danas da napravimbrend! Ako svoj brend ne pozicioniraš uglavi kupca, onda će to uraditi neko drugiumesto tebe, a onda samo možeš da senadaš da ćeš svojom kontrolom imanipulacijom uspeti da to promeniš.U poslednjih godinu dana održali ste dostaradionica koje su se bavile problemomekonomske krize i njenog savlađivanja.Objasnite šta znači rečenica iz Vaše knjige:„Voda do grla, ne mogu da je smanjim,mogu da podignem glavu.”Voda do grla je metafora za krizu. Ne moguda pomognem bankama, berzi, ekonomijiuopšte. Znači, ne mogu da spustim vodu.Mogu da podignem glavu i dišem dok krizane prođe. Kako podići glavu... Nek dođu namoju radionicu da im kažem.Ko ne pati u tišiniU Srbiji je poslednjih godina lansiranaksiom: Proizvoditi za poznatog kupca.Kada bi svi znali ko su im kupci, svi bi bilibogataši, zar ne?Svi tražimo kvalitetnog kupca, onog koji jekvalifikovan. U SAD postoji odličan akronimza takvog kupca - MAN (Money, Authority,Need). Ako niste autoritet u donošenjuodluka o kupovini, nemate novca i potrebuza mojim proizvodom, ja gubim vreme savama! To je prvi filter - kvalifikacija klijenta.Isto tako, savetujem privrednike na zapaduda treba da prepoznaju trenutak kada trebada se povuku iz lošeg biznisa - kada vidiš dagubiš vreme i da nema šansi da dotaknešsrce kupca.Sa druge strane, pored kvalitetnog kupca,svi tragamo za kvalitetnom prodajom. Šta jeto? Kad je kupac zadovoljan proizvodom iuslugom i kada dođe ponovo po njih. Tadakupac radi za vas kao prodavac i tobesplatno! Kupca možeš da prevariš jedanput,a posle toga nikad više. I to ne samonjega, već ni sve one koji su čuli šta je onrekao o vama i vašem proizvodu. U današnjimuslovima kada postoji internet to je kaovirus! Prevariti kupca jednako je samoubistvu!Davno ste otišli iz Srbije... Srpski kupacbilo političke ideje, bilo proizvoda i usluge,dozvoljava da više puta bude prevaren. Onzaboravlja...Blago srpskim privrednicima koji nemaju dobrudušu...Politika, 6. septembar 2009.

DogađajIzložbaKalendari kaosredstvokomunikacijeXIV izložba najlepših kalendara i XIizložba novogodišnjih čestitki, MuzejVojvodine u Novom SaduPiše: Miroslav A. MušićNe tako davno, sa zidova uglednih restorana i kafea, domovazdravlja i klinika, banaka i osiguravajućih kuća, turističkih agencijai biroa, gotovo na svakom mestu gde su se okupljale velike grupe,našem pogledu su se suprotstavljali veliki šareni kalendari. Njihovipriređivači slikom i rečju su podsticali, stvarali i usmeravali želju zaodređenim proizvodima i uslugama. Činili to skladno, gotovo besprekorno,poput uključenog displeja, tokom 365 ili 366 dana. Takoda te poruke nismo mogli izbeći, pa je kalendar od datumara, meračavremena, izrastao u moćno sredstvo komunikacije.Međutim, tranzicija, ekonomske sankcije, kao i svetska ekonomskakriza, ostavili su duboke tragove u gotovo svim segmentima društvenog,ekonomskog i kulturnog života u Srbiji. Oni su iz godine ugodinu sve vidljiviji i u produkciji kalendara. Mnoge kompanije, velikapreduzeća ili banke, čiji su kalendari, štampani u stotinamahiljada primeraka, suvereno vladali našim prostorima, nestali su.Njihovo mesto nisu zauzele svetske firme, banke ili neka drugapreduzeća. Istovremeno je došlo i do promena u komunikacionimokvirima. Oglašavanje, kao privilegovani diskurs u simboličkom okruženjukoje oblikuje potrošnju, formu i sadržaj medija, zauzelo jevodeću ulogu u savremenoj kulturi imidža. Za oglasnu poruku kojapredstavlja neki materijalni proizvod putem simbola, znaka ili koda,mediji su najpogodnije tlo za širenje informacija, posredovanjeproizvoda društveno prihvatljivim simbolima, kao i onima koje ćemoponavljanjem usvojiti kao prihvatljive.Odgovor na pitanje šta se danas dešava sa kalendarima, sredstvomkomunikacije u kojem estetski simboli zamenjuju diskurzivne konceptekao vid komunikacije i uticaja, potražili smo na manifestacijikoja blizu deceniju i po prikuplja, predstavlja i nagrađuje najboljaostvarenja u kategorijama jednolisnih, višelisnih i kalendara u setovima.Koliko god da smo kritični u sagledavanju ove manifestacije, izložbeu Novom Sadu, Subotici ili Beogradu mesta su gde se afirmišuvrednosti ovih komunikativnih sredstava. Neograničeni zakupomvremena i prostora, poput oglasa u masovnim medijima, kalendare,kao i poruke na njihovim stranicama, nemoguće je izbeći. Traju celegodine dok ne ispune svoju funkciju. Ne dođe do pražnjenja njihoveporuke. Kako su i poslovni pokloni, prati ih ritual darivanja. Jednostavno,kalendari određenom verbalizacijom i slikom uspostavljajuestetsku recepciju koja se zaključuje emitovanjem poruke.Ovogodišnja izložba u znaku je istraživačkih zahvata u iznalaženjunovih formi, primeni fotografije, dizajnerskom umeću i kvalitetureprodukcije koja je najčešće dovedena do perfekcije. U kategorijijednolisnih kalendara, koju karakteriše mali broj dela i skromni kreativnidometi, našu pažnju privukli su kalendari Držite se pozorišta(Kruševačko pozorište), zanimljiva i dizajnerski izvedena parafrazanarodne priče o dedi i repi, i Dolaze bolji dani (Société Généralebank). Mnogo bolja situacija je u kategoriji višelisnih kalendara ukojima se oglasne kompozicije smeštaju na šest ili dvanaest listova,gde možemo sagledati sve one vrednosti kalendara koje ga činemoćnim sredstvom komunikacije.Umesto klasičnih slaganja fotografija umetničkog nasleđa, autorikalendara Ruski umetnici u Beogradu – arhitektura prošlosti uatmosferi budućnosti (Naftna industrija Srbije) opredelili su se zadrugačije, prečišćene, gotovo u grafičke simbole prevedene formeumetničkog nasleđa ruskih stvaralaca u Beogradu. Slične zahvatesu preduzeli kreativci iz Orange studija (Telekom Srbija, FK Crvenazvezda), Agencije Plavi, plavi (Fudbal je ponos Srbije), Zoran Borenović(Design) i Radovan Vučković (Ribarska banja). Ipak, dalekoispred ostalih, doduše u kategoriji setova (najmanje tri kalendara)jesu kalendari Dunav osiguranja, kreativno rešenje Agencije Profilezasnovano na moćnim tokovima Dunava, zabeleženim kameromDragoljuba Zamurovića, i Grad Novi Sad, delo novosadske agencijeKitchen & Goodwolf. Dok je prvi pokazao da se fotografije dizajnerskimintervencijama mogu učiniti vizuelno snažnijim i upečatljivijimu komunikaciji, dotle su kreativci agencije Kitchen & Goodwolfpokazali kako se poslovni poklon može pretvoriti u set kalendaraza zid, za sto i za nošenje. Uz malo mašte, umešnosti oblikovnogpostupka i realizacije, sve je moguće. I to sve od papira, različitihdebljina, lepljenih, savijenih i u kutiju pretvorenih.Serija-set kalendara - Grad Novi Sad, Kitchen&Goodwolf, Novi Sadautori: Kitchen&Goodwolf Novi Sad, štampa: Offset print, Novi Sad15

DogađajČestitka, Komercijalna banka, Čugura print d.o.o, Beograd, štampa: Čugura printZidni kalendar, NIS Novi Sad „Ruski umetnici u Beogradu”, arhitektura prošlosti uatmosferi budućnosti, dizajn: agencija Aspekt - Novi Sad, štampa: Stojkov - Novi SadU grupi stonih kalendara, novogodišnjih čestitki i poslovnih poklona,izdvajaju se kalendari za grad Kragujevac i Muzej naive i marginalneumetnosti u Jagodini, grafičkog dizajnera Slobodana Štetićai Univerexporta iz Novog Sada, grafičkog dizajnera Darka Vukovića.Među setovima džepnih kalendara, to je ostvarenje vršačkog CentraMilennium. Mnogo manja po obimu, izložba novogodišnjih čestitkiprotekla je u znaku izdanja Pro Credit banke (Afirma FCB), Kruševačkogpozorišta, Orange studija, Agencije SVA i novosadskogSPENS-a.U kategoriji poslovnih poklona ima više vrednih ostvarenja. Međunjima su projekat beogradske štamparije Čugura print za Udruženjebanaka Srbije – Vera, nada i ljubav, koji su osmislili Vera Pantelić iBoba Čugurović, i vršačkog Centra Milennium.Polazeći od činjenice da se radi o sredstvima komunikacija materijalizovanimu tehnikama grafičke reprodukcije, zadatak stvaralacase ogleda u pronalaženju odgovora na probleme vizuelnih komunikacijai dosezanja ideala izraženog sintagmom „dobar dizajn” kojauključuje marketinšku strategiju, dizajnerski proces i uspešnureprodukciju. Tada će ova sredstva biti zapažena, vršiti svoju funkcijukao propagandna sredstva i dizajnerske tvorevine sa naglašenomestetizacijom. Kako se radi o zamašnoj praksi, koja ostaje bezsavremene metodološki i stručno uspostavljene valorizacije, izložbukalendara, novogodišnjih čestitki i poklona treba podržati u misiji ukojoj istrajava blizu deceniju i po16

TV spot i slogan 2009.Počelo je glasanjeIzaberite TV spoti slogan 2009. godinePoštovani čitaoci,U prošlom broju Taboo nedeljnika objavilismo spisak kandidovanih spotova u izboruza TV spot 2009. godine, kao i kandidovaneslogane u izboru naj slogana u prošlojgodini. Sada ponavljamo obe liste.Članovi žirija su izabrali pobednike u obekategorije. Sada ste na potezu vi, naši verničitaoci.Za svog favorita, u obe kategorije možeteglasati putem mejla:nedeljnik@taboomagazine.org.Glasanje se završava 26. februara.Nagrade će biti dodeljene na marketinškojmanifestaciji Snaga kreativnosti u GalerijiNew Moment, 1. marta.Do zaključenja ovog broja, potvrde o kolektivnompokroviteljstvu predstojeće manifestacijedobili smo od agencija Profile,Communis, SVA i Dunav kompanije.Redakcija Taboo izdanjaPriznanje Snaga kreativnostiza najbolji TV spot i slogan 2009. godineBiramo slogan2009. godineKandidati● U sve se meša – Dijamantmargarin● Tečno stanje optimizma –– Fruvita● Izuzetnost počinje ovde –– Brand Fair 5● Novi centar grada – UšćeShopping Center● Neodoljivo neodoljiva –– Somborska feta● Izvor garantuje kvalitet –– Rosa● Prinos za ponos – Institut zakukuruz „Zemun polje”● Kupićeš više – DIS Krnjevo● Sastav vode određuje njenkvalitet – Aqua Viva● Kupujte s osmehom – Pevec● Magija iz prirode – Mivela● Za one koji su žedni života –– Efes Pilsener● Voće. Ako nije na drvetu kodnas je – Nectar● Jednom se živi – Sabortrubača u Guči● Mleko je belo. Bello je višeod mleka! – ImlekKandidati za TV spot2009. godine1. JanuarTelekom Srbija - Uspeću, mogu(Profile)2. FebruarFruvita premium - Leptir(Orange studio)3. MartTelenor - Deset para minut(Leo Burnett)4. AprilTelenor - Tarifni paket,Kombinuj (Leo Burnett)5. MajIPTV Telekom - IPTV Open(Buzz Advertising)6. JunVIP Mobile - Odbojkaši(Ovation Advertising)7. JulLoto - Kafić(Idea Plus Communications)8. AvgustCentroproizvod - C supe(GKB & SPA)9. SeptembarAgrobanka - Moja banka(Studio Dete)10. OktobarDelta Generali osiguranje -- King Kong (McCann Erickson)11. NovembarSBB - SBB Internet (Le Spot)12. DecembarImlek - Farma(Vertigo Production)17

ČestitkeLepi, pametni, sažeti...Poštovani gospodine Lončar,Kao prvo, čestitam Vamizlazak stotog broja Vašegcenjenog časopisa. IstovremenoVam čestitam odlazaku zasluženu penziju sa nadomda ćete imati više vremena,manje briga i lepšiživot sa najužom porodicom,uključujući i nas.Moram da Vam priznam dasam, marketinški, vrlo lošeobrazovana te da sam čitala,do sada, uglavnom samo Vašečlanke. Ovog puta pročitala sam skoro ceo sadržaj poslednjegbroja. Prvo zbog intervjua sa onim lepim čovekom sa naslovne strane,a zatim, sa moje tačke gledišta i moje skromnije inteligencije,pismo Ivana Stankovića koji najbolje odslikava moguće razloge zbogkojih ste se povukli na, čini mi se, racionalan način. Gospodin Stanković,ako sam dobro razumela, pisao je poruku kao komplimentVama.Takođe mi se dopala kratka crtica dr Vladimira Krulja. Da li možeteda poželite nešto više nego da Vas neko nazove legendom?Želim Vam sve najlepše u životu.Vaša verna i iskrena čitateljkaSmilja Golmajer, Novi BeogradPomicanje strukeDragi Žozef!Već sam Ti više puta čestitao naTvojim velikim postignućima, osobitona polju oglašivačke publicistike i promicanjastruke marketinškog komuniciranja, kao i na Tvojoj besprimjernojodanosti dobrobiti struke i time gospodarskog napretkacijele države!To Ti želim i ovom prigodom kada si, nakon 100 brojeva TN, odlučiokormilo uredništva prepustiti mladoj kolegici Jeleni Ivanović, kojojod srca čestitam i želim da nastavi Tvojim putem!Preporuka Žozefa Lončaramarketinškim poslenicimaČitajte časopise!MarketProgressiveWine styleCaffe&BarBiznisEkonometarSvet pićaMobilni magazinJAT Airways ReviewBuild magazinGM-Business&LifestyleJosip Šintić Zlatko18

Umesto in memoriamaPrigodno sećanje na akademika Mihaila MarkovićaSvakako da nisam niti pozvan a još manje kvalifikovan da ijedno slovo napišem ogromadi od čoveka, poznatog pod imenom akademik i filozof – Mihailo Marković.Ali, postoji jedan događaj u mom životu kada sam, ponosito to kažem, imao nemerljivučast da sedim u društvu tog plemenitog i mudrog čoveka.„Krivac“ je „nestašni“ Milivoje Pavlović, tada ministar informisanja Vlade Srbije, koji je međuprvima formirao Savet za informisanje. (Sledeći ministar g. Ratomir Vico to je nastavio,a treća po redu, ministarka, „zalutala“ gospođa iz SAD, to je odmah ukinula!)U prvom sastavu, čiji je predsednik bio čuveni književnik, takođe akademik, AntonijeIsaković, pored akademika Mihaila Markovića bili su i Ivica Dačić i Goran Perčević,portparoli SPS-a, profesor Aleksandar Popović sa Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu,Anđelko Dragojević, urednik Večernjih novosti (otac filmskog stvaraoca Srđana Dragojevića),dr Zoran Milivojević, psihijatar i psihoterapeut iz Novog Sada, ugledno novinarskopero Dušan Miklja i moja malenkost (u takvom okruženju od autoriteta jesam bio malenkost!).Na prvoj sednici međuupoznavanja, kada je došao red na mene, zahvalio sam se na izboru,izjavljujući da su predlagači imali minimum tri dobra razloga da ne budem predložen paizabran. Nastao je tajac. Lule, kako je tražio da ga oslovljavamo (akademik Isaković) reče:„Ajde, majke ti, reci pa da ispravljamo!”Rekoh:- „Prvi je razlog što jedini među vama nisam srpskog roda,- drugi što jedini nisam član SPS-a (tu se, skoro svi, međusobno pogledaše)- treći je da sam jedini među vama stručnjak za marketing!”Pre nego što im dadoh šansu da mi bilo ko nešto kaže,nastavih: „Želim da znate da ću se, počesto, javljati za reč, zauzimajući, češće nego ređe,stavove suprotne vašima. Oni neće biti produkt neprijateljstva prema vama – pojedinačnogili kolektivnog – prema sistemu, partiji na vlasti ili bilo čemu drugom.Ja se, formalno i isključivo, bavim marketingom. Mi smo, jednostavno, školovani i istreniranida sve posmatramo kroz treću stranu medalje.“Nastade potpuni tajac koji pokuša da prekine predsedavajući, akademik Isaković,komentarom uz osmeh: „Pa, Žozefe, medalja ipak ima samo dve strane - avers i revers.“Ne ostadoh dužan: „Uvaženi akademiče, kada otkrijete treću stranu medalje, razumećetefilozofiju marketinga!“.Za reč se, tada, javi akademik Marković: „Žozef je u pravu, dao nam je novi pogled na sveti okruženje, dao nam je zadatak za razmišljanje. Shvatio sam da marketing nije reklama,što su mnogi, pa i među nama, često pomišljali. To je, ako sam dobro razumeo, nešto višeu čemu će nam Žozef, siguran sam, pomoći da mnoge stvari bolje razumemo, koristeći,kako nam objasni, treću stranu medalje!“Bio sam mu neizmerno zahvalan na intervenciji.Četiri divne godine (dva mandata) sedeli smo zajedno. Počesto smo razgovarali oodređenim pojavama, sa različitih aspekata a dolazeći do skoro istih zaključaka.Iskustvo vredno pažnje kojeg se rado sećam. Još više, bio je dosledni levičar. A njih je svemanje. Osim na papiru.Zaslužili ste odmor, poštovani Akademiče. Bitka će još dugo trajati. Oni sa druge strane,ponovo, sve su jači.Boreći se i protiv njih, Vaš lik će nam uvek biti pred očima!Žozef-Ivan LončarTABOO NEDELJNIKStručni časopis. U elektronskoj formiemituje se svakog drugog petka u 15.15sati, a štampano izdanje se distribuiraponedeljkomIzdavač:MARK-PLANETAK d.o.o.Časopis je upisan u Registar javnihglasila, pod registarskim brojemNV000311, ISSN 1451-2068.Godina osnivanja: 2002.Osnivač i vlasnikŽOZEF LONČARVD direktoraSVETLANA LONČARGlavni i odgovorni urednik TABOO izdanjaJELENA IVANOVIĆUrednik TABOO NEDELJNIKADUŠAN ŠUNJKANovinariPETAR STAKIĆŽELJKA MILETIĆGrafički dizajnĐORĐO IVANIŠEVIĆ, art direktori ATELJE DUARTSedište izdavača i RedakcijaMARK-PLANETAK d.o.o.Izdavačko-edukativni centar u i o svetumarketinških komunikacija26000 Pančevo, Ulica Stevana Šupljikcabroj 71Telefoni/fax: 013-30-00-93 i 30--00-94www.taboomagazine.orgE-mail: nedeljnik@taboomagazine.orgtabooredakcija@nadlanu.comPRETPLATA1. Godišnja pretplata na časopis TABOO(4 broja godišnje) u štampanoj formiobima do 100 strana, sa 23 brojaTABOO NEDELJNIKA u štampanojformi obima do 28 strana (isporukapoštanskim putem), iznosi 12.000,00dinara, neto. PDV 8%*.2. Godišnja pretplata na časopis TABOO(4 broja godišnje) u štampanoj formiobima do 100 strana, sa 23 brojaTABOO NEDELJNIKA u elektronskojformi obima do 28 strana, iznosi9.000,00 dinara, neto. PDV 8%*.3. Godišnja pretplata na TABOONEDELJNIK (bez časopisa TABOO) uštampanoj formi, 23 broja godišnje,iznosi 6.000,00 dinara, neto. PDV 8%.4. Godišnja pretplata na TABOONEDELJNIK (bez časopisa TABOO) uelektronskoj formi, 23 broja godišnje,iznosi 3.000,00 dinara, neto. PDV 8% .* Bonus na redne brojeve 1 ili 2 jepravo naručioca da dostavi do desetelektronskih adresa, svojih zaposlenih iliposlovnih prijatelja na koje će se dostavljatiTABOO NEDELJNIK u elektronskojformi.19Taboo & Jovšić Printing Centar