AnaStankovic-MT.pdf - Institut tehničkih nauka SANU

Univerzitet u Beogradu, Fakultet za fizičku hemijuAna Stankovićreakcione zone. Upravo ovim se postiže da se reakcija iz difuzionog režima vrati na kinetičkitok.Proizvod formiran tokom reakcije se topi ukoliko je dovoljna količina Džulove toploteoslobođena na kontaktima ostvarenim među česticama tokom njihovog mehaničkogtretiranja. 102, 103 Ovakav sled događaja je verovatniji ukoliko polazni reaktant i reakcioniproizvod formiraju jedinjenje koje predstavlja lako topivu eutektičku smešu i tako formirajuuslove za takozvano „kontaktno topljenje“. 104 Formiranje komponente tečne faze međučesticama reaktanata umesto sloja čvrstog produkta olakšava transport mase i na taj načinubrzava reakciju.Tokom trajanja mehanohemijske reakcije tečna faza može nastati ne samo kaoposledica topljenja, već i usled odigravanja drugih procesa. Ukoliko je jedna od komponentikristalohidrat, voda koja se oslobodi tokom reakcija može se uključiti u reakcioni sistem idirektno uticati na tok reakcije; identično stanje može se uspostaviti ukoliko se radi o reakcijineutralizacije kada je jedna komponenta kiselina, a druga baza. 105-107Moguće je pretpostaviti mehanizam kojim oslobođena voda može uticati na processinteze. U toku mehanohemijske aktivacije smeše, voda može biti zagrevana i do nekolikostotina stepeni toplotom koja se oslobodi tokom same reakcije i Džulovom toplotom, u istovreme pritisak može dostići i nekoliko kilobara. Polazeći od pretpostavke da uslovi ureakcionoj smeši čvrstih komponenti i vode odgovaraju onim koji postoje u autoklavu,možemo reći da su identični uslovima hidrotermalne sinteze. 108-110 Ova pretpostavkapotvrđena je eksperimentalno u laboratorijama koje se bave proučavanjem mehanohemijskihprocesa sinteze. 1111.4.3 Uticaj oslobođene toplote na tok reakcijePosledica činjenice da su sve reakcije koje se odvijaju između dve čvrste komponenteegzotermne, pored Džulove toplote, toplota se još oslobađa i usled odigravanja same reakcije,pa proces može preći u režim rasprostiruće visokotemperaturske sinteze. Važnost ovog efektauočili su Tschakorov i Gospodinov. 112 Danas je ovo oblast kojom se bavi nekoliko eminentnih113, 114istraživačkih laboratorija kako u cilju proučavanja procesa sinteza tako i zbograzumevanja mehanizama po kojima se odvijaju ovi procesi.Ključno pitanje na koje je potrebno pronaći odgovor je sledeće: šta je to što predstavljaneku vrstu okidača da se u sistemu uspostave uslovi za odigravanje rasprostirućevisokotemperaturske sinteze? Da li je to Džulova toplota ili uspostavljanje kontakata između27