Conference proceedings - Zbornik Radova[1].pdf - Univerzitet u ...

Za ukupnu produktivnost jednog zemljišta sa aspekta mineralneishrane biljaka, od značaja je postojanje potencijalno pristupačnihoblika biogenih elemenata i njihov ukupan sadržaj u zemljištu.Ukupan sadržaj svih biogenih elemenata u zemljištu, bez obzira nanjihovu direktnu pristupačnost biljkama naziva se terminom"bogatstvo zemljišta".Analizirani pesak i les su prosejani kroz sita veličine 2 mm dabi se uklonile nečistoće i kamenje. Takođe, ovo prosejavanje ima zacilj i homogenizaciju uzorka. Homogenizovanje uzorka je rađenometodom kupe tj. pravljena je kupa od peska pa je deljena na četiridela, pa je zatim izmešana, pa ponovo četvrtljena. Ovaj postupakponovljen je desetak puta.Posle prosejavanja, uzorak je ispran sa 100 ml destilovane vodei proceđen kroz kvantitativni filter papir i ostavljen da se osuši navazduhu. Filtrat je sačuvan radi određivanja sadržaja rastvorenihanjona u njemu. Talog je korišćen za punjenje kolone prečnika 2 cmi visine l m. U pripremljenu kolonu sipana je odmerena količinauzoraka tako da visine stuba budu l0 cm, 20 cm i 40 cm. Ovevrednosti visine stuba nisu slučajno odabrane, jer one u stvaripredstavljaju različite dubine ukorenjavanja biljaka odakle biljkemogu da uzimaju različite njima neophodne hranljive sastojke. Udaljem toku eksperimenta svaka proba je analizirana po pet puta, paje uzimana njihova srednja vrednost.Koncetracija anjona u filtratima po ispiranja uzoraka jeodređena primenom metode jonske hromatografije, pri čemu sukvantifikovana koncetracija hlorida i nitrata, a u cilju što boljeg ipreciznijeg određivanja efekta zagađivača na zemljište. Faktički naovaj način određen je sadržaj ovih anjona u zemljištu. Izvođen jeogled sekvencijalnih dubina.Ogled sekvencijalnih dubina je proučavan kao model da bi sevidela kolika je propusna moć zemljišta. Shema izvođenja ogleda jesledeća: kolonu ispunimo uzorkom do određene visine kojepredstavljaju dubine ukorenjavanja biljaka (10, 20, 40 cm), pa zatimpropustimo standardni rastvor nitrata i prihvatimo proteklu tečnost.U ogledu su korišćene dve simulacije kretanja (da bi izvršilisimulaciju atmosferskih padavina) vode kroz kolonu. Za tu svrhuupotrebljeno je propuštanje rastvora nitrata kroz kolonu. U ciljuboljeg razumevanja eksperimentalnih istraživanja kretanjazagađivača pojavila se potreba za ogledom kontinualnog protoka.~ 93 ~