Conference proceedings - Zbornik Radova[1].pdf - Univerzitet u ...

ZAKLJUČAK- Na osnovu dobijenih rezultata, u posmatranom periodu uočenje trend smanjenja površine poljoprivrednog zemljišta na računpovećanja površina veštačkih područja.- Najveće povećanje veštačkih površina, u periodu 1990.-2000.godine, zabeleženo je kod klase Industrijskih ili komunalnih jedinicaod 2,44%. Kod klase 112, odnosno klase Necelovitih gradskihpodručja, zabeležena je najviša vrednost stope promene površine od0,5‰.Najveće smanjenje poljoprivrednih površina, od 0,62%, tokomperioda 1990. – 2000.godine, uočeno je kod klase Nenavodnjavanihobradivih područja (klasa 211).- Najveću stopu promene poljoprivrednog zemljišta beležimo uklasi Nenavodnjavanih obradivih područja (klasa 211) od 1,60‰.- Prenamenom poljoprivrednog zemljišta u veštačke površine,naročito klase Nenavodnjavanih obradivih područja (2 140 ha),povećala se površina klase Necelovitih gradskih područja (klasa 112)i klase Nenavodnjavanih obradivih područja (klasa 211) za 3 783 ha.- Prenamenom poljoprivrednih površina, posebno klasePretežno poljoprivrednog zemljišta sa značajnim udelom prirodnevegetacije (klasa 243) od 506 ha, povećana je površina klasaveštačkih područja. Pomenuto povećanje veštačkih površinam, od855 ha, zabeleženo je kod klase Mesta eksploatacije mineralnihsirovina (klasa 131), klasa Odlagališta otpada (klasa 132) i klasaGradilišta (klasa 133).- Istovremeno, prenamenom veštačkih površina, i to klaseMesta eksploatacije mineralnih sirovina (klasa 131), klaseOdlagališta otpada (klasa 132) i klase Gradilišta (klasa 133),povećala se površina klase Prelazno žbunasto šumske vegetacije(klasa 324) za 530 ha.REFERENCE[1] Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja(2009), Izveštaj o stanju zemljišta u Republici Srbiji, Beograd.[2] Bossard, M., Feranec, J., Otahel, J., (2000), CORINE land covertechnical guide- Addendum 2000, European Environment Agency,Kopenhagen.~ 78 ~