Conference proceedings - Zbornik Radova[1].pdf - Univerzitet u ...

Ne bi trebalo zaboraviti ni mogućnost da genetskimodifikovane biljke, jednom kada se nađu u prirodi, prouzrokujumigraciju određenih životinjskih vrsta, što opet kasnije može dovestido multicipliranja raznolikih posledica po ekosistem i zdravlje ljudi,kroz već pomenuti vrlo osetljivi lanac ishrane.5. EKONOMIJAZa razliku od konvencionalnih metoda dekontaminacijezagađenog medijuma, ekoremedijacija se nameće kao ekološki iekonomski najisplativija remedijaciona tehnologija. Metodezasnovane na korišćenju zeljastih i drvenastih biljaka za čišćenjekontaminiranih lokaliteta pronalaze mesto na tržištima sveta. Biljkekoje se koriste za remedijaciju zemljišta maksimizuju koncentracijupolutanata u tkivima i stvaraju velike količine biomase sa niskimkoncentracijama usvojenih elemenata, te su pogodne za daljekorišćenje u energetske svrhe u vidu obnovljivih izvora energije,prilikom čega se postiže izvesna ekonomska valorizacija. Dobijenabiomasa iz procesa ekoremedijacije se može iskoristiti u energetskesvrhe. Strateški razvoj energetike u svetu i kod nas pokazuje da sesvi vidovi biomase mogu ekonomski valorizovati. Drvna građadobijena od seče korišćenog drveća (topole, vrbe) u procesufitoremedijacije ima ozbiljnu tržišnu vrednost iz koje proizilaza cenakoja bi opet mogla da nadomesti troškove ulaganja u postupakfitoremedijacije sa početka projektnih aktivnosti.Interesantno je pomenuti da nije opravdano svu biomasukoristiti u energetske svrhe. Može se reći da između ratara, stočara,tehnologa, mašinaca, ekonomista i ostalih potencijalnih korisnikabiomase postoje oprečna mišljenja u koje svrhe bi se moglanajkorisnije upotrebiti biomasa. Ratari smatraju da se največi deobiomase treba zaorati i na taj način povećati plodnost zemljišta,stočari pak smatraju da biomasu treba koristiti kao prostirku iproizvodnju stočne hrane, termičari smatraju da biomasuprevashodno treba koristiti za proizvodnju toplotne energije, itd. Sadruge strane, poznato je da biomase ima u ogromnim količinama, dase obnavlja svake godine i da se neracionalno koristi. Žetveni ostatakse najčešće spaljuje direktno na njivi, što je zakonom zabranjeno.~ 494 ~