Conference proceedings - Zbornik Radova[1].pdf - Univerzitet u ...

U istraživanom području ukupno je konstatovano 14 takvihpovršina većih od 100 m 2 , dok je manjih od ove granične vrednostibilo više, ukupno 22. Valja takođe reći da su iz ovog zbiraizostavljene zelene površine unutar individualnih okućnica, kao idvorišta u unutrašnjosti sasvim ili gotovo potpuno zatvorenihstambenih blokova ili polublokova, kod kojih su frontalne, uličneivice od pogleda sasvim zatvorene višespratnim uličnim zgradama,dok su unutar malenih drvorišta uglavnom nalaze zaostale porodičnestambene zgrade, često sasvim ruinirane i po pravilu niskeurbanističke vrednosti. Međutim, ekološka vrednost ovih dvorištaizvanredno je velika. U njima se nalaze realni prizori prošlihvremena, često u gotovo identičnom stanju, koje odgovara vremenuizgradnje samih stambenih objekata. Istovremeno, treba sa žaljenjemkonstatovati i činjicu da je mnoštvo ovih sićušnih ali vizuelno veomavrednih prostora pretvoreno u najružnije moguće parking prostore, ukojima se bez ikakvog reda gomilaju automobili vlasnika okolnihfirmi i stanara. To u velikoj meri onemogućava ekološkounapređivanje dvorišta i čini njihovu vizuelnu vrednost neznatnom.Samo u retkim slučajevima, uglavnom tamo gde to fizički nije bilomoguće, automobili nemaju pristup, pa su te površine pravo urbanoblago. Verovatno je najbolji primer ovakvih vrednih i dragocenih sagledišta opšte kulture površina dvorišta koji je decenijama primerljupke bašte u samom srcu Beograda, tipična ''turska bašta'' u Ul.kralja Milana, prekoputa Beograđanke.Mnogo je veći broj sasvim malih slobodnih površina koje senalaze uz ivicu uličnih koridora ili unutar betoniranih i popločanihdelova trotoara, odnosno dovoljno velika proširenja na trotoarima,koja bi mogla biti ozelenjena. To su uglavnom površine na kojima sudonedavno bile postavljne barake, ulične prodavnice ili su egzistiralavelika drvoredna stabla (ili stabla koja su se posle rekonstrukcijeulica našla unutar uličnih koridora) kojih više nema i žardinjere ukojima po pravilu nema vrednog materijala ili čak ne raste ni jednajedina biljka. Broj takvih ''mikropovršina'' u istraživanom području jerelativno veliki (više od 30), a s obzirom na njihovu vrlo maluveličinu, njihova potencijalna vrednost u ozelenjavanju ogleda se umikroprostornom ekološkom delovanju kroz osvežavanje vazduha(uvećanje relativne vlage tokom letnjih dana), u aromatičnomdejstvu (mirisno cveće ili žbunje, često čak i drveće, kakve su~ 432 ~