Conference proceedings - Zbornik Radova[1].pdf - Univerzitet u ...

azličitih vrsta (prirodno kolonizovanih i veštački zasađenih).Utvrđena je sledeća adaptibilnost vrsta prema letećem pepelu (odnajmanje ka najvećoj): Populus alba, Cirsium arvense, Epilobiumcollinum, Eupatorium cannabium, Amorpha fruticosa, Crepis setosa,Ambosia artemisifolia, Spiraea van – hautteri, Tamarix gallica iVerbascum phlomoides. Zeljaste biljke, kao što su pšenica, vijuk islatka detelina, mnogo bolje rastu na letećem pepelu od mnogihdrvenastih biljaka. Neke drvenaste biljke, platan (Platanusaccidentalis) i Liquidamber styracifua, rastu prilično dobro. Drvećekoje ima sposobnost da fiksira atmosferski azot, kao što je Alnus,Elaeagnus, Robinia, Ceranothus, Colutea, Hippophae i Gleditsia, jerelativno tolerantno na uslove rasta na pepelištima. Kserofite ihalofite iz familije Aizoaceae, Chenopodiaceae i Zygophyllaceaedobro rastu na odlagalištima pepela.Fitoremedijacija je pogodna metoda za smanjenje potencijalnotoksične koncentracije teških metala iz vodenog rastvora, koji bimogli da se isperu sa mesta odlaganja pepela. Brzorastuće vrste kojeimaju afinitet ka akumulaciji teških metala u vršnim delovima sesade i delovi biljaka iznad zemlje se periodično uklanjaju (Sidacardifolia, Chenopodium album i Phaseolus vulgaris). Mikorizalna irizobijalna inokulacija pospešuju transolkaciju teških metala u vršnedelove nekih biljaka, tako da inokulacija može da pospeši efektefitoremedijacije. Ipak, korišćenjem ove tehnike do sada nijezabeleženo značajno smanjenje koncentracije solubilnih teškihmetala (teških metala lako dostupnih biljkama).Pepeo kao substrat nema organsku materiju koja je neophodnaza optimalno funkcionisanje zemljišta, zbog čega je neophodnododavanje organskih poboljšivača kako bi se započelo kruženjenutrienata, olakšalo prevazilaženje fizičkih i hemijskih ograničenja iobezbedila sredina pogodna za rast vegetacije. Organski materijali,kao što su stajnjak i kompost, olakšavaju proces oporavkaekosistema i podstiču razvoj samoodrživih zemljišnihmikroorganizama i biljnih zajednica. U praksi se životinjski stajnjaki kompost ne koriste ekstenzivno u rekultivaciji, zbog visokogsadržaja vlage i troškova transporta ogromne zapremine stajnjaka sajednog mesta na drugo.Prostirke travnatih formacija se primenjuju kao privremeneprekrivke sa ciljem da se stabilizuju površine i da se poboljšajumikroklimatski uslovi koji su neophodni za uspostavljanje~ 411 ~