Conference proceedings - Zbornik Radova[1].pdf - Univerzitet u ...

Leteći pepeo sadrži 60 – 95% čestica u vidu silta, kao i frakcijufinog peska, pri čemu ne dolazi do formiranja agregata. Zbog toga supovršinski slojevi letećeg pepela podložni eroziji vetrom. Erozijavetrom najčešće predstavlja ozbiljnu opasnost na odlagalištimapepela. Površinski slojevi mogu da se stabilišu bituminoznomemulzijom, dizel uljem ili drugim hemijksim stabilizatorima.Prekrivanje površine zemljištem ili unošenje zemljišta ili organskogotpada na ovim površinskim slojevima pepela takođe će sprečititakve gubitke. Jednom kada se gust sklop vegetacije uspostavi naterenu, rizik od erozije vetrom je značajno umanjen. Fina teksturaletećeg pepela je uzrok male permeabilnosti i malih brzinainfiltracije. U odlagalištima letećeg pepela bočna hidrauličkakonduktivnost može biti dosta veća od vertikalne konduktivnosti.Ova mala permeabilnost povećava površinsko oticanje i erozijuvetrom, ali takođe doprinosi smanjenju ispiranja soli i metala upodzemne vode. Pored toga, ponekad se fina kora može obrazovatina površini odlagališta pepela. Kada se ona osuši, može daonemogući klijanje semena. Unošenje organskog materijala upovršinski sloj pepela poboljšava strukturalnu stabilnost i inflitraciju.Cementne osobine letećeg pepela koje se ispoljavaju kada se onpomeša sa vodom mogu da predstavljaju još jedan problem naodlagalištima pepela. U prisustvu vode cementni materijali reagujusa slobodnim krečnjakom i formiraju stabilni cement. Klasa C pepelaima cementna svojstva, dok pepeo klase F retko obrazuje cementkada se pomeša sa vodom. U mnogim slučajevima odlagališta pepelaklase C daju cementovane i/ili kompaktne slojeve koji smanjujuaeraciju, infliltraciju vode i prodiranje korena. Cementno ponašanjeće takođe smanjiti ispiranje soli i metala, jer dovodi do nekompletnesaturacije i obrazovanja kanala i smanjenja zapremine pepela krozkoju se voda filtrira. Cementni slojevi se mogu mehanički razbiti, azatim se unose organski poboljšivači kvaliteta zemljišta i/ili zemljištekako bi se sprečilo njihovo ponovno formiranje.Kada se neraspadnuti leteći pepeo odloži na deponijama, on seponaša kao termalno sterilisan medijum. Svi do sada navedenifaktori (visok pH, salinitet, toksičnost bora i drugih elemenata) moguda ograniče kolonizaciju mikroorganizama i biljaka u pepelu.Najčešči ograničavajući faktor mikrobiološke aktivnosti jenedostatak C u supstratu, koji predstavlja izvor energije zaheterotrofne mikroorganizme, i nedostatak adekvatnih količina azota.~ 408 ~