Conference proceedings - Zbornik Radova[1].pdf - Univerzitet u ...

cementa, betona, opeke, kao zamena za drvne proizvode, zastabilizaciju zemljišta, izgradnju puteva, revitalizaciju zemljišta i kaopoboljšivač kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Procenjuje se da jekorišćenje ostataka sagorevanja uglja u razvijenim zemljama neštoviše od 20 %. Čak i u zemljama sa visokim procentom iskorišćenjaletećeg pepela, velika količina letećeg pepela se odlaže nadeponijama ili u taložnim bazenima. U proseku se oko 70% letećegpepela proizvedenog u svetu odlaže na deponijama korišćenjemsuvih ili vlažnih postupaka. Potencijalno štetni efekti ovakvogpostupanja sa letećim pepelom uključuju eroziju vetrom i vodom,kao i ispiranje supstanci (kao što su soli i teški metali) u podzemnevode. Posebno su fine čestice pepela na površini podložne erozijivetrom i predstavljaju glavni izvor prašine na okolnom terenu. Kadafine čestice pepela dospeju u vazduh, one mogu da prouzrokujuiritaciju i inflamaciju očiju, kože, grla i gornjih disajnih putevačoveka. Toksični i/ili mutageni konstituenti ovih čestica su metali,policiklični aromatični ugljovodonici i Si. Pored toga, neke metale(Se, Cd, Cu i Zn) čovek može ingestijom da unese u svoj organizamu koncnetracijama koje su više od preporučenih, hraneći se ribomkoja živi u vodama u blizini deponija ili povrćem i voćem koje seuzgaja na pepelištu.Ekološki najprihvatljivija alternativa je revegetacija napuštenihodlagališta pepela. Fitoremedijacija je tehnika u kojoj se korišćenjembiljaka uspešno uklanjaju zagađivači koji dospevaju u zemljište, akoji su poreklom iz letećeg pepela. Na osnovu sudbinekontaminanata, postoji 5 tipova fitoremedijacionih tehnika :fitoekstrakcija, fitotransformacija, fitostabilizacija, fitodegradacija irizofiltracija. Uspostavljanjem vegetacije postiže se nekolikoefekata : vrši se stabilizacija pepela i sprečava se njegova erozijavetrom i vodom ; smanjuje se ispiranje koje nastupa usled gubitkavode evapotranspiracijom ; obezbeđuju se skloništa i staništa zadivlje vrste ; stvara se estetski prijatan predeo. Neka odlagalištapepela su napuštena decenijama unazad, neka su relativno nova, dokse druga aktivno pune. Da bi se ovakvim predelima dugoročnomoglo upravljati, neophodno je razumeti njihovu prirodu, kao iprirodu materijala koji se na njima nalaze, njihov potencijal i do sadazabeležene uticaje na životnu sredinu. Zbog procesa raspadanja trebauzeti u obzir i promenu ponašanja materijala tokom vremena.~ 403 ~