Conference proceedings - Zbornik Radova[1].pdf - Univerzitet u ...

3. DISKUSIJARanijom analizom flotacijske jalovine konstatovana je visokakiselost (pH~3) nastala usled prirodne hemijske i biološke oksidacijesumpora (iz pirita i drugih sulfida). Ovi kiseli supstrati nepovoljnihfizičko-hemijskih osobina bez humusa, dovoljno azota i drugihhranljivih materija uslovljavaju veoma ograničen rast i razvićebiljaka. Da bi se supstrat popravio neophodno je povećati pHvrednost do slabo kisele i neutralne reakcije tako što če se dodati deozemlje sa dosta humusnih metrija i dodavanjem organskih imineralnih đubriva. U tako obogaćenom supstratu moguće jeuspešno gajiti sadnice.Iz grafikona 1 može se zaključiti da je prosečan procenatprijema drvenastih vrsta (pitomi kesten, platan, javor, bagrem, jasen)u zemlji visok i iznosi od 90 – 100 %, kao i na podlozi koju činismeša jalovine i zemlje on iznosi od 80 -100 %. U jalovini je takođeutvrđen visok prijem sadnica kestena, javora, bagrema i platana (76–93 %). Procenat prijema sadnica divlje trešnje, hrasta i smrče ujalovini je mali i kreće se u opsegu od 5 do 13,33 %. Nešto je većauspešnost prijema ovih drvenastih vrsta na pripremljenim podlogamasa zemljom i iznosi od 10-70 %.Za ogled su izabrane pretežno autohtone lišćarske vrste (hrast,javor, divlja trešnja, jasen, kesten) ali i neke alohtone vrste (bagrem,platan), da bi se utvrdila brzina razlaganja lišća nakon odbacivanja uoglednim uslovima i uticaj na poboljšanje karakteristika jalovine.Smrča, kao jedina četinarska vrsta je korišćena da bi se utvrdilo da lije moguće koristiti je na siromašnom i kiselom tlu.Generalno, najveći prirast u toku vegetacije je postigao bagrem,zatim javor pa jasen dok su ostale vrste imale izraženu pojavusuhovrhosti, veoma jake hloroze i slabog rasta, posebno smrča, hrasti divlja trešnja (graf.ikon 2). Vrste koje su pokazale dobar uspeh usmislu rasta i preživljavanja su se relativno dobro održale i u čistojjalovini iako su uslovi veoma nepovoljni, pre svega zbog veomaniske pH vrednosti. Ostale vrste su pokazale veoma slabu fiziološkuvitalnost i mali procenat preživljavanja što se pre svega odnosi nasmrču, divlju trešnju i hrast lužnjak .Efekat prihranjivanja nije bilo moguće analizirati zbog veomakratkog perioda pa se očekuje da će eventualno u narednoj vegetacijiti efekti biti vidljivi. Iskustva sa prihranjivanjem sadnica smrče~ 397 ~