Conference proceedings - Zbornik Radova[1].pdf - Univerzitet u ...

VrstasupstrataCrvenipeskoviŽutipeskoviBelipeskoviŽutosmeđaglinaTabela 5. Populacija zemljišne mikrofloreUkupnoAmonifikmikroorac.ganizmaProfilbrojOligonitrof AktinomiceteGljivezem.EžbijevMPKsintet. čapek čapek sintetagaragar.1 10 5 16 26 - 5 -1 187 212 81 - 2 182 27 10 - - - - -4 553 145 526 5 5 - -6 70 11 162 5 - 98 298 800 400 129 70 - 77 173 586 200 333 33 13 146 65 17 11 - - 28 11 -7 39 17 28 11 - 56 -11 410 119 770 23 - 11 3513 300 73 621 5 26 - 5S obzirom na malu opštu biogenost nešto je viši brojoligotrofnih mikroorganizama i aktinomiceta. Sa pojavomvegetacije, na vlažnijim delovima, ukupan broj mikroorganizama,amonifikacionih, oligonitrofilnih i aktinomiceta se znatno povećava,tako da i opšta biogenost raste. Prema ukupnom brojumikroorganizama na zemljišnom agaru i broju amonifikacionihmikroorganizama žuti peskovi bez vegetacije su nešto većebiogenosti od crvenih. Izuzetno je visok broj aktinomiceta nasintetičkom agaru, što ukazuje da su procesi mineralizacije intenzivni,tako da se i minimalne količine organske materije koja sevraća zemljištu preko biljnog materijala vrlo brzo gube. Smeđe glinesu vrlo niske biogenosti ako su bez vegetacije. Vrlo niski ukupnibrojevi svih grupa mikroorganizama su posledica loših svojstavaovog supstrata, a visoke pH vrednosti uslovljavaju odsustvo gljiva.Pojava vegetacije povećava populaciju mikroorganizama. Pojavljujuse gljive, a posebno i visok broj oligonitrofilnih mikroorganizama. Izanaliza se može zaključiti da su deposoli gotovo “sterilni” supstrati(tabela 5) i da je mikrobiološka aktivnost takvih zemljišta svedena naminimum. Poznato je da mikorizne gljive omogućuju biljcikorišćenje biljnih asimilativa iz teško pristupačnih jedinjenja, bilo da~ 290 ~