Conference proceedings - Zbornik Radova[1].pdf - Univerzitet u ...

U Republici Srbiji ne postoje pouzdani podaci o količinamaopasnog otpada koji se generiše u industriji. Na osnovu procenagodišnje nastaje oko 260.000-400.000 tona opasnog otpada.Primera radi u Beogradu godišnje nastane oko 15.000 tonaotpadnih ulja. Čak 90% ovog kancerogenog otpada nekontrolisanozavršava na deponijama, rekama i zemljištu. Još je jedan podatakzabrinjavajući. U Srbiji postoji čak 440 različitih mesta sa opasnimmaterijama i otpadom, a u Beogradu na oko 70. Kako se procenjuje,u Subotici postoji između sedam stotina i hiljadu tona raznih vrstaopasnog otpada, koji se najčešće neadekvatno skladišti ili se baca nadeponije. Sve ovo i zbog toga što u Srbiji ne postoje uređaji zaadekvatan tretman opasnog otpada (razaranje ili spaljivanje). Opasanotpad se u Srbiji pretežno ne skladišti u skladu sa strogimbezbednosnim zahtevima, već se privremeno odlaže uneodgovarajuća skladišta.Ono što dodatno usložnjava problem opasnog otpada u Srbijijeste nepoznata količina sirovina (hemikalija) koja je zbog prestankarada pojedinih fabrika postala zapravo opasan otpad, mada se tako nerazmatra. U skladištima fabrika u stečaju ili procesu privatizacije uLoznici, Šapcu, Pančevu, Kruševcu, Trsteniku, Čačku i Kraljevuostale su tone opasnih materija (otpada), koji zbog nedostatkafinansijskih sredstava ne mogu da unište, a često ni bezbedno dačuvaju. Kao primer treba navesti da su početkom 2009. godineinspektori za zaštitu životne sredine utvrdili da su u preduzeću„Zorka - obojena metalurgija” iz Šapca, koje je u restruktuiranju,uskladištene opasne materije (5.000 m 3 cink-sulfata u rezervoarima au skladištu 350.000 tona „jarosit taloga” u čijem se sastavu nalazeteški metali i njihova jedinjenja). Mada je u izveštaju inspektoranavedeno da je skladište urađeno po propisima, oni su istovremenonapomenuli da se ono „ne održava po važećim propisima jerpreduzeće ne raspolaže finansijskim sredstvima, a i kadrovima za tunamenu.”Govoreći o opasnom otpadu veoma je značajno određivanjenjegove kategorije. U smislu degradacije prostora mogu nastatinepopravljive štete, a sa ekonomskog stanovišta mogu nastatimilionski izdaci kada se pogreši u njihovoj kategorizaciji, kada seopasni otpad proglasi bezopasnim i obrnuto. Neadekvatno rukovanjeopasnim otpadom u mnogim situacijama dovodi do oštećenjazdravlja i zagađivanja životne sredine.~ 21 ~