Conference proceedings - Zbornik Radova[1].pdf - Univerzitet u ...

Energetske, ekonomske i ekološke prednosti reciklaže su veomadobro poznate. Ilustracije radi može se navesti da se ponovnompreradom tone hartije spasava 17 stabala, da se čak 20 stabala trebaposeći da bi jedno dete do druge godine života nosilo papirne pelene(koje opet predstavljaju veliki problem na deponijama) i da uprosečnoj kancelariji svaki službenik godišnje baca u korpu zaotpadke oko 90 kg hartije koja bi se mogla reciklirati. Ponovnaprerada metalnih otpadaka može smanjiti zagađenje vazduha za 86%a zagađenje voda za 75 procenata.U Srbiji je takođe najzastupljenije deponovanje, dok sereciklaža beleži skromnim procentima.Generalno se stanje upravljanja otpadom u Srbiji možeokarakterisati kao neadekvatno koje nosi sa sobom opasnost pozdravlje i životnu sredinu. Najakutniji problem je svakako opasanotpad koji se uglavnom ne sakuplja posebno, a često odlaže zajednosa komunalnim otpadom. U Srbiji je glavni način zbrinjavanjaotpada, kao što je napomenuto deponovanje koje se u hijerarhijiupravljanja otpadom nalazi kao najnepovoljnije rešenje. Pri tometreba imati u vidu da su osim dve sanitarne deponije ostale (164)uređene, ali bez neophodno potrebnih tehničkih rešenja. Pored togatu su i brojne ilegalne (divlje) deponije različitih veličina u ruralnimsredinama, ali ne samo u njima. Broj ovih deponija u Srbiji je 4.481,dok se u Beogradu osim deponije u Vinči nalazi i 150 divljihdeponija.Divlje deponije nisu karakteristične samo za sredine u kojimase otpad ne sakuplja organizovano. Nažalost one se javljaju i unajstrožim centrima gradova doprinoseći time degradaciji urbanihprostora.Pored činjenice da ovakve deponije emituju oko 3% gasovastaklene bašte treba navesti da nekontrolisani požari deponijadoprinose emisiji čestičnih materija, i produkata nepotpunogsagorevanja. osim požara prisutna je i stalna opasnost od eksplozijazbog emitovanja deponijskih gasova koji se razvijaju izbiodegradibilnog otpada. Procedne vode ugrožavaju podzemne vode,površinske vode i tlo zbog sadržaja organske materije i teških metala.Ove supstancije lancem ishrane lako mogu dospeti u organizamčoveka.Biološka degradacija prostora ogleda se u promeni brojnosti isastava populacije insekata, ptica i glodara. Tu treba spomenuti i~ 18 ~