Conference proceedings - Zbornik Radova[1].pdf - Univerzitet u ...

3. PREDLOG MERA I BUDUĆIH AKTIVNOSTIIdentifikacija degradiranih površina veoma je značajna osnovaza izradu Katastra degradiranih prostora i Katastra čvrstog otpada,što predstavlja bitnu podlogu za sva dalja istraživanja koja se moguticati unapređenja i zaštite životne sredine.Svi zabeleženi podaci tokom postupka identifikacije, mogu bitiod izuzetne važnosti za donošenje odluka na polju upravljanja,određivanja i planiranja buduće namene prostora (zemljišta). U tomsmislu, neophodno je donošenje odgovarajućeg akcionog plana(ekoremedijacionog plana) koji bi uključivao: sanaciju po projektuuz kontrolisano odlaganje otpada na divljim deponijama, evakuacijuotpada i uređenje prostora, rekultivaciju na način kioji će bitidefinisan i posebnim planovima ekoremedijacije i kontrolisanueksplataciju mineralnih sirovina.Treba istaći da je posebno potrebno organizovati monitoring svihmedijuma životne sredine u područjima koja su okarakterisana kaodegradirana, što bi u značajnoj meri omogućilo koncipiranje daljihstrategija primene odgovarajućih korektivnih i preventivnih merazaštite.Prema novijim saznanjima, u periodu od 2007.-2010. godine, uakciji Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja „OčistimoSrbiju“, očišćeno je 2/3 identifikovanih divljih deponija na područjuopštine Sokobanja, dok je obim eksploatacije mineralnih resursapočev od 2009. godine znatno smanjen 5 .REFERENCE[1] Đarmati, D. Veselinović, I. Gržetić, D. Marković, „Životnasredina i njena zaštita“, Knjiga II Zaštita životne sredine, Fakultet zaprimenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum, Beograd,2008.[2] Environmental indicators of Agriculture –Vol.3: Methods andResults, OECD, 2001, glossary, pp.389-391.5 Prema podacima Odseka za urbanizam (Zaštita životne sredine ibezbednost zdravlja na radu) Opštinske uprave opštine Sokobanja~ 145 ~