Zena-Kvinna 30 - Žena-Kvinna

Tako mnogo iz svijeta žena ne nudi inačefestival u Berlinu, uz izuzetak zadivljujućeg ipotresnog dugometražnog igranog prvijencaGrbavica Bosanke Jasmile Žbanić. Naslovje naziv gradskog dijela Sarajeva u kojem jerežiserka odrasla a kojega je srpska armijaokupirala tokom rata 90-ih godina i pretvorilau ratni logor.Jasmila Žbanić kazuje priču samohranemajke Esme i njene 10-ak-godišnje kćerke Sareu današnjem Sarajevu uz identifikacije leševaiz masovnih grobnica, sukobe kriminalaca irintanje da bi se sastavio kraj s krajem.Film počinje dugim panoramiranjemmnoštva ženskih lica uz bosansku narodnupjesmu sa kasetofona dok se kamera konačnone zaustavi na Esmi. Ona se nalazi u centruza žene koji stavlja na raspolaganje jednogterapeuta i žene, jedna za drugom, svjedoče oraznim traumatskim iskustvima iz rata. Tu jejoš jedna koja je vidjela muža preklanog grla ijoš uvijek ne zna šta se desilo sa sinom, još jednakoja je slično Esmi bila izložena grupnomsilovanju, ostala gravidna i nije mogla ostavitidijete nakon što ga je prvi put podojila.Esma se nije nikada uspjela otvoriti u centruza žene već stalno uzima sredstva za umirenjeda uguši strah. Niti je ikada rekla Sari dajoj je otac četnik već djevojčica vjeruje da jepoginuo u ratu.Sve dolazi mak na konac kad Sarin razredplanira putovanje a djeca čiji su očevi poginulikao vojnici dobijaju popust.Nije samo tema po sebi koja zaokuplja većtakođe i očito jasni, snažni zahvati i dramatizacija30-ak-godišnje režiserke. Tu nema ništanepotrebno već je scenarij Jasmile Žbanić, kojegje lično napisala, razrađen u najmanji detalj.Tu je i jedna od najboljih i najiskusnijih glumicaiz bivše Jugoslavije, Mirjana Karanović.Ona je postigla međunarodnu slavu već u filmuEmira Kusturice Otac na službenom putu(Zlatna palma, 1985.), a igrala je i u njegovomUndergroundu (1995.) i zadnjem Život je čudo(2004.).Savjesno tumačenje žene koja nosi užasnutajnu i konačno puca pod psihičkim pritiskommože vrlo vjerovatno donijeti MirjaniKaranović Srebrenog medvjeda za Najboljužensku ulogu, kad festival završi u subotu. Ovaj tekst je objavljen u Sydsvenskan podnaslovom Zadivljujući prvijenac može datiSrebrenog medvjeda početkom Berlinalea(jednog od tri najveća svjetska filmskafestivala) i jedan je od najboljih koji semogao pročitati na internetu (na bilo kojemod jezika) prije kraja festivala.Annika Gustafsson je dobro primijetilada ”mnogo iz svijeta žena ne nudi inačefestival u Berlinu” i posebnu pažnju obratilana bosanskohercegovački film Grbavicakoji je osvojio Zlatnog medvjeda.Mirjana Karanović (Esma), Jasmila Žbanić i Luna Mijović (Sara)Žene govorefilmomFilm Grbavica, mlade bh. režiserkeJasmile Žbanić dobio je 18. februara2006. nagradu Zlatni medvjed na 56.međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu.Film je dobio i posebnu Nagradu Ekumenskogžirija, kao i Nagradu za mir.Jasmila Žbanić je rođena je 1974. u Sarajevu.Diplomirala je na Akademiji scenskihumjetnosti Sarajevo, na Odsjeku za filmskui pozorišnu režiju. Osnivačica je, direktoricai producentica udruženja umjetnika Deblokada;osnivačica, spisateljica i producenticaTeatra dobre prehrane.Grbavica je rađena u produkciji Coop 99(Austrija) i Deblokade (BiH) i u koprodukcijisa filmskim kućama Noir Film (Njemačka)i Jadran film (Hrvatska), kako to stoji nafilmskom plakatu.– Ratni zločinci Ratko Mladić i Rad-Putovanjeu BiHBosnienresaBosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbundi Sverige anordnar en studieresatill Bosnien och Hercegovina för sinamedlemmar den 13 till 23 april 2006 medmålet att överlämna humanitär hjälp ochbesöka samarbets- organisationer, skoloroch föreningar.ovan Karadžić, na sramotu Evrope, još suna slobodi. Pored genocida oni su odgovornii za silovanja 22.000 žena u BiH, aizgleda niko nema interesa da ih uhapsi. Toje poražavajuće za Evropu. Nadam se da ćese to promijeniti. Kao i da se Zlatni medvjedneće razočarati kad vidi Bosnu, kazalaje Jasmila Žbanić primajući Zlatnog medvjeda.O odnosu politike i filma u BiH, odnosnomoći sedme umjetnosti da pravi nekepromjene u društvu, Žbanićeva kaže:– Film je jako moćan medij. Moja prvaemocija za ovaj film je nastala prije desetgodina, negdje 2003. godine je to formiranoi krenuli smo u taj projekat. Od početkaje bilo uključeno puno ljudi, organizacijakoje su se bavile silovanim ženama, ali jednostavnonisu imale dovoljno glasa, pristupamedijima ili pravog načina da govoreo tome. Vidjela sam film kao način da seto promijeni. Ako je film spojen dnevnompolitikom, onda to nije dobro, u smislu daje unutar same dramske priče neka jeftinadnevna propaganda. Međutim, svako djelokoje se proizvede, od čokolade do filma, jeujedno i političko djelo. (H.T.) Bosanskohercegovački savez žena uŠvedskoj, u periodu od 13. do 23. aprila2006., organizuje po treći put zaredomgrupno studijsko putovanje u domovinu,sa ciljem da se posjete organizacije sakojima sarađujemo, te lično uruči humanitarnapomoć.Putna agencija MEDITERAN EBCLASS ABStockholm će, po dogovoru, prihvatiti putnikeiz cijele Švedske.Cijena povratne karte je 800 SEK.DETALJNIJE INFORMACIJE možete dobitiod Jasne Perić, koordinatora aktivnostiBHSŽ:jasna.peric@bihsavezzena.comTfn: 0480-239 13Mobil: 073-744 03 44 Foto: DPA4 List BH Saveza žena u Švedskoj30 | žena

Multikulturalna2006. godinaZa čitaoce Žene prenosimointervju Vahide Mehinović zaSveriges Radio International oMultikulturalnoj 2006. godiniRazgovarao: Muharem NEZIREVIĆVahida Mehinović i Marie Månson (Švedski Helsinški komitet za ljudska prava)u Värnamu, tokom obilježavanja 10-godišnjice genocida u SrebreniciOva je godina, kao što je poznato, uŠvedskoj proglašena Godinom multikulturalnosti.Iako je tek počela,upućene su brojne kritike. Najprije zbogveoma malih sredstava a zatim na način nakoji bi bila obilježena. Vahida Mehinović jediplomirani ekonomista i radi u lidköpingskojopćini. Ona se kritički osvrće na to da nijedovoljno samo plesati i uživati u egzotičnimjelima pa da bi se dobila višekulturalnost. Nokako je sve to planirano u Lidköpingu?– Komuna Lidköping je planirala daizmeđu 5. i 12. avgusta organizuje jedan festivalkoji će uključiti sve građane ovog grada.Međutim, ja sam bila iznenađena kad su miobjasnili o čemu se radi jer nisam zadovoljnanačinom na koji žele obilježiti ovu Multikulturalnugodinu. Kako sam dobila informacijui u drugim gradovima se takođe planirajususreti folklornih grupa, plesa i prezentacijehrane. Ja nemam ništa protiv plesa i hrane,ali samo kao završnu ceremoniju. Smatramda bi sve te manifestacije trebale da uključe imalo više sadržaja.– Kako ti zamišljaš šta bi trebalo uraditi?– Kad sam čula da je vlada proglasila 2006.godinu Multikulturalnom (Višekulturalnom)godinom, moja prva pomisao, a naravnoi želja, je bila da su oni koji donose odlukekonačno shvatili i odlučili da ukažu na značaji bogatstvo multikulturalnosti u švedskomdruštvu.Mislila sam da će vlada apelovati nasve strukture u ovom društvu (u prvomredu političare i javni sektor) da se uključei omoguće uspostavljanje dijaloga i spontanesusrete građana bez obzira na njihovoporijeklo. Smatrala sam da će biti stvorenamogućnost za otvorene forume gdje ćegrađani dati šansu jedni drugima da se malobolje upoznaju i da razbiju predrasude kojeimaju jedni o drugima.Moja velika želja je bila da predstavnicivlade, naročito oni koji se bave pitanjima integracije,posebno naglase:• Obostranu komunikaciju i integraciju– što podrazumijeva međusobni respekt iuspostavljanje komunikacije na ravnopravannačin a da se niko ne osjeća podređenim;• Stvaranje uslova za međusobne susretena zato namijenjenim mjestima (Mötesplatser);• I naravno važno je istaknuti volju i željusvakog pojedinca, za takvim susretima i uspostavljanjemkontakata.Potvrdu da sam ispravno razmišljala dobilasam i u govoru Leifa Pagrotskog, ministraza kulturu i obrazovanje, na otvaranju Multikulturalnegodine u Malmöu, 11. februara ovegodine, kad je on također poentirao dijalog,veće razumijevanje i upoznavanje, te to da surazličitost i multikulturalnost preduslov zabolje i bogatije društvo. Također bih dodalaznačaj integracije između svih grupa u ovomdruštvu jer smatram da je stepen integracijemeđu nama koji dolazimo iz drugih zemaljačak mnogo manji nego sa Šveđanima, a mislimda ne treba zaboraviti ni potrebu integracijei u okviru vlastite grupe.Ovim putem bih željela uputiti apel svimgrađanima s našeg govornog područja dasvi koji imaju priliku (poseban apel za onekoji su politički aktivni) daju svoje prijedlogeorganizatorima u sredini gdje žive i da insistirajuna kvalitetnijem sadržaju planiranihmanifestacija; da insistiraju na organizovanjudebata na temu integracije i uspostave dijalogakako bi se u tim sredinama stvorilazajednička slika i viđenje integracije uopšte,čime bi se lakše definisao zajednički cilj zasve građane kad je integracija u pitanju. Nikakose ne bi smjelo dogoditi da se ova godinapretvori samo u godinu plesa i kuhanjajer mislim da smo dovoljno plesali i probali”egzotična” jela iz svih krajeva svijeta i da trebamopreći na ozbiljnije teme koje će nadamSveriges Radio International, program påminoritets- och invandrarspråk, gjordeden 3 mars 2006 en intervju med VahidaMehinović, kvinnoriksförbundets kontaktperson,angående Mångkulturåret 2006.Bland annat hoppas Vahida att medMångkulturåret kommer något nytt medmer dialog och debatt och inte bara klasiskamanifestationer med folkdans ochexotisk mat. Integration är en dynamiskdubbelriktad process med ömsesidigttillmötesgående mellan invandrare och invånarei samhället.se dati bolji rezultat. Ples i hranu ostavimo zazavršne ceremonije.– Ako budeš dobila šansu u svojoj komunigdje živiš da daš primjedbe, šta ćeš reći?– Ja sam već razgovarala sa osobom kojaradi na pitanjima integracije i mislim da smonas dvoje otprilike na istoj liniji. Sličnih festivalabilo i ranijih godina i trebalo bi organizovatineku vrstu debate sa predstavnicimasvih grupa koje žive u ovom gradu.– Kako ti povezuješ ovu Godinu multikulturalnostiuopće sa integracijom?– Lično smatram da većina nije ni shvatilasuštinu integracije. Dosad je pričano ointegraciji u smislu da smo samo mi kojidolazimo u ovo društvo – ti koji se trebajuintegrisati. Mora postojati i druga strana kojaće nam pružiti ruku i integrisati se zajedno snama. Bez obzira na moju volju i želju da seintegrišem u ovo društvo, ako nemam partnerakoji želi isto kao i ja i ne teži istom cilju – nikadanećemo ostvariti naše ciljeve.Želim ipak biti optimista i iskreno senadam da će 2006. godina biti godina preokretai otpočinjanja procesa integracije nakvalitetniji način te da će u prvom redu javnisektor otpočeti sa realizacijom integracionihprograma koji su na žalost u većini opštinajoš uvijek samo mrtvo slovo na papiru. 6 List BH Saveza žena u Švedskoj30 | žena

Kulturnonasljeđebez granicaFoto: Bosanska poštaBh. delegacija u Stockholmu: Jakov Skočibušić, ambasador BiH u Švedskoj,i Safet Halilović, ministar za civilna pitanja BiHSa seminara u Stockholmuodržanog 21. februara 2006.Piše: Vesna HAŠIMBEGOVIĆFoto: Bosanska poštaUčesnici u diskusiji su bili izvanrednii koncizni u izlaganju,odnosno informisanjuprisutnih o 10-godišnjemangažovanju Fondacije Kulturnonasljeđe bez granica (Kulturarvutan Gränser) na prostorima bivšeJugoslavije.Posebno bih izdvojila izlaganješefa projekta pri Fondaciji za Kosovo,Dicka Sandberga, angažovanjeu renoviranju kulturne baštine, saradnja saSIDA-om, te edukacija i uključivanje domaćihresursa u tom smislu (vrlo lijepi slajdovi;zatečeno stanje; uništeni spomenici kulture;razvoj restauracije i završeni objekti).Iscrpno je bilo predavanje Bo Eldinga,predsjedavajućeg SIDA-e, gdje je osim informisanjaprisutnih o radu u toku 10 godinau Bosni i Hercegovini, završenih i započetihprojekata, govorio i o produbljavanju kontakatane samo sa EU (o finansijskoj podršci izBrisla), nego i tješnjoj saradnji sa domaćiminstancama, kako kulturnim tako i političkim.Što će reći, da će SIDA u narednom perioduviše pažnje posvetiti iznalaženju kompetentnostiu ”domaćim snagama” i na taj načinVesna Hašimbegovićubrzati mnoge projekte koji supredviđeni u budućnosti.Poslije tople dobrodošlice prisutnim,a posebno gospodinukolegiSafetu Haliloviću, ministarkulture u Švedskoj Leif Pagrotskyje rekao da će on nastojati dapodrži i omogući, od strane vlade isebe lično, da svi započeti projektibudu na vrijeme završeni. Istotako je podvukao, da je dužnostsvih bez obzira da li su direktno uključeni utakav rad ili su ”samo konzumenti kulture”, dapomognu u očuvanju iste, jer se istorija jednognaroda najbolje prepoznaje u kulturi nasljeđa.Ministar za civilna pitanja Bosne i Hercegovine,gospodin Safet Halilović, je informisaoprisutne o planovima vlade o zaštiti kulturnebaštine, restauraciji kulturnih objekata i spomenika,te u kom se smislu vlada BiH planirauključiti u saradnju sa drugim institucijama.Učesnici debate – Bengt Göransson, ranijiministar za kulturu, te prof. Bengt Johansson,predsjedavajući Fondacije Kulturno nasljeđebez granica, kao i raniji predsjedavajući uFondaciji Rädda Barnen – Anders Milton,naizmjenično su postavljali pitanja Inger Lili-I samband med Kulturarv utan Gränsers 10-årsjubileum anordnades i Stockholm den21 februari 2006 ett seminarium med fokuspå kulturarvsfrågor, försoningsarbete ochfattigdomsbekämpning.Medverkande var bl.a. utbildnings- ochkulturminister Leif Pagrotsky, civilministerSafet Halilović från Bosnien och Hercegovina,tidigare riksantikvarien MargaretaBjörnstad, riksantikvarien Inger Liliequist,ambassadrådet och chefen för Sidas arbetei Bosnien och Hercegovina Bo Elding,journalisten Arne Ruth. Stiftelsens styrelseoch flera av de ursprungliga stiftarna deltogockså i seminariet. Sammanlagt deltogca 100 personer i seminariet.Moderator seminariet var tidigareutbildnings- och kulturministern BengtGöransson.equist, državnom predstavniku za antikvitete.Pitanja su uglavnom bila:– Kakvi su planovi Švedske, kao zemlje kojaje pokrenula inicijativu za etabliranje ovakvogprojekta prije 10 godina, da se oni nastave?Koliko SIDA, SA, EAR, ICOMOS i dr. moguračunati na tu pomoć, odnosno saradnju?Šta ove institucije, organizacije ili fondacijetrebaju da same učine da bi započeti projektibili završeni, odnosno koji su to ”sponzori”koje treba animirati za pomoć? I da li Ona iodgovorni u tom državnom tijelu podržavajueventualnu edukaciju i uključivanje domaćihresursa za očuvanje autohtone baštine?…Osim Inger Liliequist, na ova pitanja jeodgovarao Bo Elding, a novinar Arne Ruth jeimao dirljivu retoriku o njegovom doživljajuSarajeva 1993. godine kada je bio prisutan kaogost Oslobođenja na 50-godišnjici osnivanjalista.Seminar je bio vrlo uspješan sa korisnimiskustvima i mogućnostima za boljubudućnost svih. žena | 30List BH Saveza žena u Švedskoj7

Projekat o demokratijiu GöteborguProjektom se želi pojačati učešće i uticaj useljeničkih/etničkihgrupa i pojedinaca u demokratskim pitanjima grada Göteborga.Piše: Fatima KOVAČIĆProjekat o demokratiji (Demokratiprojektet)u Göteborgu je predviđen dapridonese učešću useljeničkih/etničkihgrupa i pojedinaca u društvenomživotu Göteborga. Među oblastima kojimase projekat posebno bavi su povećanjeznanja o švedskoj demokratiji i povećanjeučešća na izborima useljeničkih/etničkihgrupa.U ovom projektu sudjeluju i članiceUdruženja za žene Bergsjön a zovu se Grupaza demokratiju.Vođa projekta Anders Martinson je 23.februara u Bergsjöns biblioteci u saradnji saUredom za građane (Medborgarkontor) iUdruženjem za žene Bergsjön održao predavanjeza učesnike u projektu. Skupu suprisustvovale i članice sekcije Fatima GunićGöteborg i aktivno učestvovale u diskusiji idavanju prijedloga kako postići da što višeosoba sudjeluje na izborima, što je bila i osnovnasvrha ovog skupa.– Na izborima 1998. godine je 100.000stanovnika Göteborga zanemarilo glasanje.Tako nisko učešće nije upamćeno od kraja40-ih godina, kazao je Anders Martinsoni istovremeno naglasio da je smanjenjeglasača problem koji se ne odnosi samo naosobe stranog porijekla.Ta promjena se podudara sa promjenamagrada Göteborga koji se krajemprošlog stoljeća preobrazio iz grada sa homogenimstanovništvom u višekulturalnukomunu sa skoro 100.000 stranih ili donedavnostranih državljana.U to vrijeme je Švedska, kao jedna odprvih zemalja u Evropi, uvela pravo glasa zastrane državljane na komunalnim izborima.Korištenje takvih demokratskih mogućnostii prava pokazuje gotovo dvostruko smanjenje,sa 60 na 35 %.Sve je manji broj glasača u područjimagdje je naseljenost useljenika gušća. Učešćestranih državljana na izborima generalnone opada u izbornim jedinicama u kojimadominira švedsko stanovništvo (upoređenju sa izborima 1994.).Međutim, u distriktima gusto naselje-Fatima Kovačić (koordinator Saveza žena za regiju Zapad ), Mirsada Tulek (Kvinnocenter iBergsjön), Anders Martinson (vođa projekta) i Hedija Mujezinović (Kvinnocenter i Bergsjön)Demokratiprojektet är mycket ambitiöstutformat med målet att stärka invandrargruppernasoch enskildas delaktighet ochinflytande i demokratifrågor inom Göteborg.Vid valet 1998 var det 100.000 göteborgaresom struntade i att rösta. Så lågt harvaldeltagandet inte varit sedan slutet av1940-talet.Denna förändring sammanfaller medatt Göteborg under senare delen av 1900-talet förändrats från en stad med etniskthomogen befolkning till en mångkulturellkommun med nära 100.000 utländska ellerföre detta utländska medborgare.Under denna tid har Sverige, som ettav de första länderna i Europa, infört kommunalrösträtt för utländska medborgare.Utnyttjandet av denna demokratiska möjlighetoch rättighet visar på en nästintillhalvering, från 60 till 35 %.Som en jämförelse kan nämnas Danmark,som följde i Sveriges fotspår och gavsina invandrargrupper rösträtt kort därpå.Här är bilden en annan. Vid sista valet deltogmånga invandrare/etniska grupperi större omfattning än danskar i gemen.Valdeltagandet för danskar i sin helhetvisade på de högsta röstsiffrorna någonsini landets historia.En föreläsning av projektledare AndersMartinson anordnades den 23 februari2006 i samarbete med Demokratigrupp vidKvinnocenter i Bergsjön.Vill du veta mer, kontakta gärna AndersMartinson: Tfn: 031- 366 28 30 eller anders.martinson@frolunda.goteborg.senim useljenicima učešće na izborima opada.Posebno je dramatičan pad među ženama iomladinom ispod 27 godina.Kao poređenje se može navesti Danska,koja je slijedila primjer Švedske i dala pravoglasa svojim useljeničkim grupama ubrzonakon toga. Tu je slika drugačija. Na posljednjimizborima su mnoge useljeničke/etničke grupe sudjelovale u većoj mjerinego Danci. Učešće na izborima u Danskojje bilo najbrojnije u historiji zemlje.To pokazuju analize sudjelovanja nakomunalnim izborima među stranim državljanimakoje je obavila Uprava za useljenike(Invandrarförvaltningen) u Göteborgu.Istraživanje je dio Projekta o demokratijikojeg vodi uprava. Cilj je pojačati učešće iuticaj useljeničkih/etničkih grupa i pojedinacau demokratskim pitanjima gradaGöteborga.Važno je napomenuti da u projektuGrupa za demokratiju učestvuju: Anders,Hedija, Jasminka, Azra, Mirsada, Ana,Dušica i Mina a njihova poruka je jasna:Šalji dalje! 8 List BH Saveza žena u Švedskoj30 | žena

Mobilisering2006Diskriminering som en nyckelfrågai valrörelsen 2006Av: Krystof LACZAKAntidiskrimineringsbyrån i Malmöhar på Centrum mot Rasisms initiativoch i samarbete med en rad lokalafrivilliga organisationer arbetat fram enlokal mobiliseringsplattform inför val 2006,i syfte att placera lokala antidiskrimineringsåtgärderpå den politiska dagordningen iregionen. Många har under arbetsprocessenbidragit till slutresultatet med sina klokainlägg och djupgående insikter i diskrimineringsmekanismer.Stort tack till (i alfabetiskordning):• Amnesty International, Malmö avd.• Antidiskrimineringsbyrån i Karlskrona• Antidiskrimineringsbyrån i Lund• Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbundi Sverige• Eslövs biståndscenter• Internationella Kvinnoföreningen (IKF) iMalmö• Iransk-svenska solidaritetsföreningen• Islamic Center• JAK-medlemsbank, Malmö avd.• Kulturella ungdomsföreningen• Malmö Ideella föreningars Paraplyorganisation(MIP)• Paraplyorganisationen Respekt• RIFFI (Riksförbundet InternationellaFöreningar för Invandrade Kvinnor), Karlskronaavd.• Tidningen Mana• Äktenskap utan gränser i Sverigežena | 30Lokalaantidiskrimineringskrav1. UNESCO:s 10-punktsprogram Europeiskkoalition av städer mot rasism, ska isin helhet införas i kommunen och kommunensrevisorer ska granska implementeringen.Debatten kring programmetsgenomförande ska under nästa mandatperiodutgöra en stående punkt på kommunfullmäktigesdagordning, så att ävenallmänheten får följa upp programmetsimplementering.2. Kommunen som arbetsgivare haren lagstadgad plikt att motverka diskrimineringoch aktivt främja etnisk mångfald.Kommunens nyanställningar under nästamandatperiod ska leda till att personaleninom alla förvaltningar avspeglar den lokalabefolkningens etniska profil, senast år2010.3. Mångfalden ska främjas och diskrimineringenmotverkas även vid kommunensoffentliga upphandlingar.a) Kommunen ska annonsera bredareän i dag, samt dela upp upphandling imindre delar, så att även små lokala företagfår möjlighet att lämna anbud;b) Antidiskrimineringsklausuler riktademot de företag som kränker mänskliga rättigheter– utifrån någons etniska härkomst,religiös tillhörighet, kön, sexualitet, åldereller funktionshinder – ska införas;c) Om mångfalden bland anbudsgivarenspersonal avspeglar den lokala befolkningensetniska profil, ska den värderastill minst 40 % av vikten vid anbudets värdering(medan priset, kompetensen, flexibilitetenoch erfarenheten ska utgöra restenav de sedvanliga anbudskriterierna).Resultat av våra möten presenteras i ettdokument kallat Lokala antidiskrimineringskrav.Dessa krav ska riktas till politiker ochpolitiska partier som rivaliserar om väljarnasröster.Vi tänker genomföra en rad offentliga”hearings” med de politiska partierna, där defår redovisa hur de, om de kommer till makten,tänker förverkliga framlagda krav, medvilka resurser och enligt vilken tidtabell.Politikernas och partiernas svar ska offentliggöras,så att väljarna kan avgöra vemsom bäst förtjänar deras stöd.Vi ska bilda några mindre arbetsgrupper(t ex en som ska organisera ”hearings”och en som ska se till att resultaten spridsgenom olika medier, t ex lokal tv, radio, tidningarosv.)Häng med – anmäl Er, om Ni stödjerförslagen och vill vara med i mobiliseringsprocessen,helst genom e-post till:antidiskriminering.malmo@swipnet.seDe som diskrimineras idag och de somäven riskerar morgondagens diskriminering,väntar på Din insats. Vilken uppgifthelst jobbar Du med?Krystof LaczakAntidiskrimineringsbyrån i MalmöNorra Skolgatan 8 B211 52 MalmöTfn: 040-611 55 61antidiskriminering.malmo@swipnet.sehttp://malmo.antidiskriminering.net List BH Saveza žena u ŠvedskojLokalni antidiskriminacionizahtjevi1. UNESCO-ov program u 10 tačakaEvropska koalicija gradova protiv rasizmaće se u potpunosti uvesti u komuni ikomunalni revizori će kontrolisati provedbu.Debata o provedbi programa će uslijedećem mandatnom periodu činitistalnu tačku Dnevnog reda Skupštineopštine, tako da i javnost može pratitiprovedbu programa.2. Komuna kao poslodavac ima zakonskuobavezu da sprječava diskriminacijui aktivno unaprjeđuje etničku različitost(mångfald). Nova zaposlenja u komuniu slijedećem mandatnom periodu ćevoditi tome da osoblje svakog ureda(förvaltning) oslikava lokalni etnički profilstanovništva, najkasnije 2010. godine.3. Različitost (mångfald) će se unaprjeđivatii diskriminacija sprječavati i prikomunalnim javnim nabavkama.a) Komuna će oglašavati šire negodanas, kao i dijeliti nabavku na manjedijelove, tako da i mala lokalna preduzećadobiju mogućnost davanja ponuda;b) Antidiskriminacione odredbe usmjereneprotiv preduzeća koja povrjeđujuljudska prava – na osnovu etničkog porijekla,vjerske pripadnosti, pola, seksualnosti,starosti ili funkcionalnih smetnji – ćese uvesti;c) Ako različitost (mångfald) među osobljemdavaoca ponude oslikava etničkiprofil lokalnog stanovništva, vrjednovaćese najmanje 40 % od važnosti pri procjeniponude (dok će cijena, sposobnost,fleksibilnost i iskustvo činiti ostali diouobičajenih kriterija za ponudu).Diskriminacija kao ključnopitanje na Izborima 2006.Antidiskriminacioni biro u Malmöu jena inicijativu Centra protiv rasizma i usaradnji s nizom organizacija, među kojima jei BH Savez žena u Švedskoj, razradio lokalnumobilizacijsku platformu pred Izbore 2006.radi plasiranja lokalnih antidiskriminacionihmjera na politički dnevni red u regionu.Rezultat je predstavljen dokumentom nazvanimLokalni antidiskriminacioni zahtjevi.Ti zahtjevi će se usmjeriti političarima i političkimpartijama koje se nadmeću za glasovebirača.Planira se provođenje niza javnih ”rasprava”s političkim partijama na kojima će oneiznijeti kako misle, ako dođu na vlast, ostvaritipostavljene zahtjeve, s kakvim resursima i zakoje vrijeme. 9

Pruži mi rukuTidaholmskim ljiljanimaodobren projekatEvropskog Socijalnog FondaPiše: Vahida MEHINOVIĆEvropski Socijalni Fond (ESF) je odobriosredstava bh. udruženju Tidaholmskiljiljani iz Tidaholma za realizaciju integracionogprojekta Pruži mi ruku.ESF je glavni instrument za provedbustrateške politike Evropske unije u područjuzapošljavanja. Iz ovog fonda se finansirajumjere protiv nezaposlenosti, razvoj ljudskihpotencijala i jačanje društvene integracije natržištu rada. Fond svojim radom pospješujepriliv domaćih i stranih ulaganja u manjerazvijene regione a posebno je usmjeren nazapošljavanje mladih, osoba koje su dugotrajnonezaposlene te društveno marginaliziranihskupina i žena. Posebna pažnja seRäck mig din handEuropeiska Sociala Fonden (ESF) har beviljatmedel till integrationsprojektet Räck migdin hand och därmed hjälpt Bosnien ochHercegovinas kulturförening Tidaholmsliljor att realisera egna idéer och knyta kontaktmed andra föreningar vars medlemmarhar svensk bakgrund, eller bakgrundfrån ett annat land, bl. a. Bosnien och Hercegovina.Projektets huvudmål är att medlemmarfrån olika föreningar börjar föra endialog för att lära känna varandra bättre,presentera sina hemländer för varandraoch förhoppningsvis påskynda integrationsprocessen.Medlemmar från föreningen Tidaholmsliljor har tidigare haft kontakt med ett antalföreningar och klubbar från Tidaholm ochdet här projektet ger möjligheter för nyakontakter i första hand med föreningar frånSkaraborg.Alla som vill ha kontakt med föreningenkan ringa Belma Hafizović (tfn: 0502-108 59)för att planera gemensamma aktiviteter. Vifår inte glömma att 2006 är Mångkulturelltår och det passar utmärkt projektets innehåll.Svenska ESF-RådetSvenska ESF-RådetRådet för Europeiska socialfonden i Sverigeposvećuje stručnom usavršavanju i obrazovnimprogramima, programima zapošljavanjai samozapošljavanja te razvojunovih radnih mjesta.Suština projekta Pruži mi ruku je uspostavljanjekontakta između udruženja u Tidaholmusa jednim brojem udruženja čijičlanovi imaju švedsko porijeklo, porijeklo izdrugih zemalja a i sa udruženjima sa prostoraBosne i Hercegovine. Glavni cilj projektaje uspostavljanje dijaloga i bolje upoznavanjepomenutih grupa, prezentacijasvojih domovina a sve sa željom da se ubrzaproces integracije što je u interesu svih.Članovi udruženja Tidaholmski ljiljanisu već ranije ostvarili kontakte sa jednimbrojem udruženja-klubova iz Tidaholma aprojekat daje mogućnost za proširenje saradnjei uspostavljanje kontakta sa većim brojemudruženja, u prvom redu sa područjaSkaraborga.Svi zainteresovani mogu se javiti BelmiHafizović (tfn: 0502-108 59 ) radi dogovorai planiranja aktivnosti. Ne bi trebalo zaboravitida je 2006. godina proglašena Multikulturalnomšto odgovara suštini projekta. Bli enmiljöhjälte!Delta iSkräpplockardagarna24-30 aprilAnmälan för gratis material:www.hsr.se/skrapplockardagarGratis annons i samarbete med Stiftelsen Håll Sverige Rent10 List BH Saveza žena u Švedskoj30 | žena

KF Konsument – kompetensochsamordnings-centrum,är en del av KF som arbetarmed att samordna konsumentkooperationensaktiviteter på konsumentområdet.En styrgrupp och arbetsgrupp ärknuten till KF Konsument vilka består av representanterfrån olika konsumentföreningar.Samverkan sker även med andra konsumentorganisationer,Coop Norden AB m fl.I hela konsumentkooperationens hundraårigahistoria och vår värdebaserade organisationhar människor satsat tid och engagemang föratt tillvarata sina intressen som konsumenter.Nu som då gäller det att få tillgång till de allranödvändigaste varorna till rimliga priser ochbra kvalitet utan att bli lurad.SolidarKF Konsument (Potrošač)– centar za kompetenciju ikoordinaciju je dio KF kojiusklađuje potrošačko-operativneaktivnosti u oblasti potrošnje.Jedna upravno-radna grupaje povezana sa KF Konsumentomi čine je predstavnici raznih udruženjapotrošača. Saradnja se odvija i sa drugimpotrošačkim organizacijama, Coop NordenAB itd.Tokom stogodišnje potrošačko-operativnehistorije i naše vrijednosno baziraneorganizacije je ulagano vrijeme i zalaganjeza zaštitu svojih interesa kao potrošača.Radi se o tome da se omogući pristupačnostnajvažnije robe po prikladnim cijenama i dobrogkvaliteta – a da se ne bude prevaren.KF KonsumentSaradnjom potrošača dozajedničkog cilja– prikladne cijene, dobarkvalitet i ne biti prevarenPiše: Selma KAMBEROVIĆpartnerstvo u npr. Coop Norden AB pružamogućnost primjene procjena sa jasnimprimjerima u trgovinama.NyckelvärderingarInflytandeI KF och konsumentföreningarna ska medlemmarnasinflytande, medarbetarnas synpunkteroch en aktiv dialog med omvärldenmedverka till att forma verksamheten.OmtankeI KF och konsumentföreningarna visar viomtanke om människor, djur och miljö ocharbetar för en hållbar samhällsutveckling.ÄrlighetI KF och konsumentföreningarna håller vivad vi lovar. Konsumenterna ska känna sigtrygga när de handlar hos oss och ha förtroendeför att de får information om varornaoch verksamheten av betydelse för deras val.NytänkandeI KF och konsumentföreningarna ska vi dranytta av ny kunskap och teknik och driva utvecklingeni överensstämmelse med konsumenternasintressen.De gemensamma värderingarna gällerför all vår verksamhet inom konsumentkooperationen.Vårt delägande i till exempelCoop Norden AB ger möjlighet att omsättavärderingarna med tydliga exempel i butik.COOP:s satsning på etnisk matUtifrån faktum att 20 procent av Sveriges befolkninghar invandrarbakgrund vill vi kunnaerbjuda även dem ett riktig bra sortiment.Exempel på varor i det nya sortimentet:• Kött – lamm, Kyckling-halal-slaktat• Linser, bönor, dadlar• Bakverk, baklava, filodeg, kataifdegVi kommer bland annat att ha studiecirklari matlagning med rätter från olika länderoch vi tar gärna kontakt med olika invandrarföreningar.Tekst objavljujemo u saradnji sa KonsumentföreningenSolidar koji će sponzorisati kulturnumanifestaciju 6. maja u regiji Jug.Ključne procjeneUticajU KF i udruženjima potrošača će uticajčlanova, gledišta saradnika i aktivan dijalogsa sredinom doprinositi oblikovanju djelatnosti.ObzirU KF i udruženjima potrošača pridajemoobzir ljudima, životinjama i životnoj sredini idjelujemo na postojan društveni razvoj.ČestitostU KF i udruženjima potrošača držimo onošto smo obećali. Potrošači će se osjećati sigurnikad kupuju kod nas i imati povjerenjejer dobijaju informacije o robi i djelatnosti odznačaja za njihov izbor.Nova promišljanjaU KF i udruženjima potrošača ćemo koristitinova znanja i tehnike i upravljati razvojem uskladu sa interesima potrošača.Zajedničke procjene važe za svu našudjelatnost u potrošačkoj kooperaciji. NašeKadaifCOOP-ovo ulaganjeu nacionalna jelaPolazeći od činjenice da je 20 posto stanovništvaŠvedske useljeničkog porijekla želimoim ponuditi pravo dobar izbor.Primjer roba novog asortimana:• Meso – janjetina, piletina; halal-klanje• Leća (sočivica), grahorice, datulje• Pecivo, baklava, jufka, kadaifMi ćemo, između ostalog, organizovatistudijske kružoke i spremanje hrane s jelimaiz raznih zemalja i rado kontaktiratiudruženja useljenika. žena | 30List BH Saveza žena u Švedskoj11

NBV ulažeu zdravljeNBV organizuje četiri novakružoka (studiecirkela)Piše: Patrik SANDSTRÖM (Accent)Šta zajedničko imaju Paulo Coelho,kuhar za mlade, list Hälsa (Zdravlje)i Biblioteka narodnog zdravlja? Odgovor:Sve to ulazi u nove studijske kružoke(studiecirklar) NBV-a, NykterhetsrörelsensBildningsverksamhet, i dio je ulaganja radipojačanja brige o narodnom zdravlju.Tokom 2006. godine se organizuju četirinova kružoka usmjerena na zdravlje. Istispadaju u jednu od radnih oblasti kojima seNBV bavi – narodno zdravlje (Napomena:četiri radne oblasti NBV-a su: Narodnozdravlje, Alkohol, Integracija i Internacionalizam).– Zamisao je da kružoci na osobnom nivoupridonesu poboljšanju narodnog zdravlja,ali takođe i da se osvrnu na društvenozdravlje kao cjelinu. Studijski kružoci sunaše glavno oruđe jer se tu svijet možesresti i istovremeno dobiti mogućnost dase djeluje i mijenja samog sebe, kaže LottaLindskog iz NBV-a.Četiri nova kružokaČetiri nova kružoka se međusobnoprilično razlikuju i po formi i po sadržaju.Dva kružoka u osnovi imaju dvogodišnjiprojekat Meny Hälsa, kojeg NBV do Novegodine ostvaruje zajedno s Frisksportarna iHälsofrämjandet.– Meny Hälsa je osnovana da bi seprodubila saradnja među tri saveza i vidjelokako možemo zajednički djelovati napoboljšanju narodnog zdravlja, kazuje LottaLindskog.NBV će zajedno s udruženjem Frisksportarnaizložiti jedan vegetarijanski kuhar zazdravlje namijenjen omladini. To se radiskupa s dijetistom Helenom Mårtensson,koja je takođe aktivna u UNF, UngdomensNykterhetsförbund.– Materijali će biti jednostavni i praktični.Moći će se pripremati hrana i istovremenoučiti o brizi za svoje zdravlje, kaže LottaLindskog.Drugi kružok je u saradnji s Hälsofrämjandet.Tu njihov časopis Hälsa (Zdravlje)zauzima centralno mjesto u kružoku.– Polazi se od časopisa i gleda šta istinudi. Može se diskutovati o člancima, raditiyoga vježbe objavljene u časopisu ili priprematihrana prema nekom od recepata.Kružok će biti više interaktivan jer se tačnone zna šta će biti u narednom broju.Spremni do jeseniTa dva kružoka će biti spremna do jeseni.Već na proljeće se pokreću dva novakružoka. Jedan je književni kružok u kojemknjiževnost Paula Coelha zauzima centralnomjesto. To je književnik o kojem LottaLindskog toplo kaže:– Ukoliko do sada niste čitali Coelha,očekuje Vas nešto fantastično. Njegoveknjige se mnogo bave životnim izborom kojegčinimo i konsekvencama koje slijede kaodobrobit. U kružoku se postepeno prelazijedna njegova knjiga i diskutuje o tome štaon zapravo piše i u kakvoj je to vezi s našimživotom.Mini-biblioteka i zdravljeZadnji kružok je jedna mini-bibliotekanazvana Biblioteka narodnog zdravlja(Folkhälsobiblioteket). Čini je pet knjiga ozdravlju iz različitih perspektiva a biće naraspolaganju u svakom odjelu NBV-a.Prva knjiga se bavi švedskim narodnimzdravljem kroz historiju, druga o globalizacijii zdravlju, treća o tome kako se danasvodi briga o narodnom zdravlju, četvrta osportu i zdravstvenoj preventivi i na krajupeta knjiga o osobnom zdravlju i uspjehu.– Moći će se posuditi jedna ili više knjigau bilo kojoj biblioteci i diskutovati njihovsadržaj u studijskim kružocima, kaže LottaLindskog. Kako početi studijski kružok (studiecirkel)Vad har Paulo Coelho, en kokbok för unga,tidningen Hälsa och ett Folkhälsobibliotekgemensamt? Svar: De ingår alla i nya studiecirklarfrån NBV och är en del i en satsningpå att förstärka folkhälsoarbetet.– Tanken är att cirklarna på en personlignivå ska bidra till ökad folkhälsa, men ocksålyfta blicken till samhällets hälsa som helhet.Studiecirkeln är vårt främsta arbetsredskap,för där kan människor mötas och samtidigtfå utrymme att arbeta och förändra sigsjälva, säger Lotta Lindskog på NBV.De fyra nya studiecirklarna är sinsemellanganska olika till både form och innehåll.Två av cirklarna har sin grund i det tvåårigaprojektet Meny Hälsa, som NBV fram tillnyår drev tillsammans med Frisksportarnaoch Hälsofrämjandet.Meny Hälsa bildades för att fördjupa samarbetetmellan de tre förbunden för attse hur vi tillsammans kunde arbeta med attförbättra folkhälsan.Tillsammans med föreningen Frisksportarnakommer NBV att ta fram en vegetariskkokbok för hälsa som riktar sig till ungdomar.Detta görs tillsammans med endietist, Helene Mårtensson, som också äraktiv i UNF, Ungdomens Nykterhetsförbund.Den sista cirkeln är ett minibibliotek kallatFolkhälsobiblioteket. Det är fem böckerom hälsa ur olika perspektiv. Den förstaboken handlar om den svenska folkhälsanshistoria, den andra om globaliseringen ochfolkhälsa, den tredje om hur det nationellafolkhälsoarbetet bedrivs idag, den fjärdeom idrott och friskvård och slutligen denfemte boken handlar om personlig hälsaoch välmående.Ako ste grupa koju čini određeni broj osoba,možete pokrenuti jedan studijski kružok npr.na temu o zdravlju. To može biti kući kodnekog od vas ili na radnom mjestu.Kontaktirajte lokalnog NBV-konsultanta(savjetnika) i on ili ona će vam pomoći u svemušto trebate da biste počeli. Ako ne znatekako stupiti u kontakt sa konsultantom, nazoviteNBV-ov sekretarijat u Stockholmu:08-672 61 00ili idite na kućnu stranicu:www.nbv.se12 List BH Saveza žena u Švedskoj30 | žena

Nykterhetsrörelsens Scoutförbund, NSFhar under många år drivit ett projektför integration under namnetBosnienprojektet. Från start hade projektettvå delar, dels att erbjuda bosniska barn ochungdomar i Sverige att bli scouter och delsstötta scoutrörelsen i Bosnien.Under de år projektet har pågått har NSFgenomfört många ”prova på” aktiviteter,presenterat scouting på flera platser i landet,genomfört ledarutbildningar och varit behjälpligamed att starta scoutverksamhetmed inriktning på bosnier.Vad är scouting?Scoutrörelsen är en internationell rörelsemed 38 miljoner medlemmar i stort setti alla länder i världen. Det finns medlemmarfrån alla världsreligioner och nästan hälftenav världens scouter är muslimer.Scouting erbjuder unga människoren personlig utveckling i gemenskap i enrörelse som bygger på en värdegrund.Scoutings kärna hittar vi i fundamenten:• Lag och löfte• Patrullsystemet,• Lära genom att göra• Internationell förståelse• Friluftsliv• Personlig helnykterhetVarför scouter?Genom scouting får barn och ungdomarmöjlighet till kontakt med ochförståelse för islam genom arbetet medinnersidan i scoutings fundament ”lag ochlöfte”. Genom detta arbete ger vi unga människoren stabil värdegrund för livet.Scoutprogrammet som tillhandahålls avNSF är attraktivt och roligt och det gör attbarn och ungdomar stannar kvar i verksamheten.Scoutprogrammet ger också ledarenidéer och underlag till bra aktiviteter somlockar barn och unga.Nykterhetsrörelsens Scoutförbund erbjuderalla medlemmar och föreningar somScouting– meningsfull fritidScoutrörelsen är en internationell rörelse med38 miljoner medlemmar i stort sett i alla länder i världenär medlemmar i scoutförbundet möjligheteratt delta i läger, hajker och utbildningar somär garanterat alkohol- och drogfria. Genomfundamentet ”personlig helnykterhet” villvi fostra barn och unga till aktivt avståndstagandefrån bruket av alkohol och droger.Alla vuxna medlemmar har tagit ställningför ett drogfritt liv för att vara förebilder förunga. Verksamhet inom NSF innebär ocksåatt medlemmar med bosnisk bakgrund fårkontakt med svenska ungdomar som ocksåhar ett uttalat avståndstagande från bruketav alkohol och droger.Scoutrörelsen är internationellMedlemskap i en världsomspännandeorganisation ger möjlighet till kontaktoch utbyte mellan länder vilket i sig skaparförståelse för andra nationaliteter, religioneroch kulturer. Detta skapar gränsöverskridandevänskap.Dessutom ger det också möjlighet förbosnier boende i Sverige att värna om detegna språket och kulturen genom t ex kontaktmed scouter i Bosnien och möjlighetatt t ex åka på scoutläger i Bosnien.Hur startar man scouting?Nykterhetsrörelsens Scoutförbund gerstöd och hjälp till dem som vill startascoutverksamhet med tillhörighet i NSF.Av: Bodil HANSENSavez trezvenih skauta-izviđača (NykterhetsrörelsensScoutförbund), NSF je dugi nizgodina provodio projekat integracije podnazivom Bosnienprojektet. Projekat je odpočetka imao dva dijela, da ponudi bh.djeci i omladini u Švedskoj da budu izviđačii da podržava pokret izviđača u BiH.Tokom tih godina je NSF obavio mnogeaktivnosti, prezentirao pokret izviđača naviše mjesta u zemlji, obrazovao rukovodiocei bio pri ruci u pokretanju izviđačkedjelatnosti usmjerene na Bosance.Tekst objavljujemo kao vid saradnje satrezvenjačkim pokretima u Švedskoj.Scoutförbundet kan hjälpa till att utbildaledare och förse nya föreningar med programmaterialoch ett startkapital. NSF harockså konsulenter som kan stötta de lokalanya ledarna med alla praktiska frågor somt ex hur man startar förening (som i scouternakallas för scoutkår), vad man sökerbidrag och hur man genomför olika programpunkter.Vill du redan nu veta mer om NSF kan duläsa en del på hemsidan www.nsf.scout.se. Ärdu intresserad av ett besök och mer informationtag kontakt med Fadila Jašarević (fadila.jasarevic@iogt.se • Tfn: 070-190 83 02) ellerAnela Jašarević (anela.jasarevic@nsf.se • Tfn:070-440 20 37). Foto: Bodil Hansenžena | 30List BH Saveza žena u Švedskoj13

IZ UDRUŽENJAVijesti iz udruženjai sekcija BH Savezažena u ŠvedskojVäxjöPiše: Begzada AVDIĆHor bh. udruženja ”Ljiljan” VäxjöBosanskohercegovačko udruženje LjiljanVäxjö je osnovano krajem 1993.godine i odmah je postalo bitno mjestosusretanja svih onih koji imaju svoje korijeneu Bosni i Hercegovini. Naše udruženje jeza Växjö komunu bila važna spona u nastoja-njimada se stvore dobri preduslovi zauključivanje novih žitelja u švedsko društvo.Danas je Ljiljan udruženje sa vrlo širokomdjelatnošću. Sve od druženja pa do organizovanjavelikih saveznih manifestacija spadau rad udruženja. Prošle godine smo objavilii knjigu povodom 10-godišnjice osnivanja iaktivnog djelovanja udruženja.Žene su se odmah po osnivanju udruženjapokazale veoma aktivne i formirale sekcijuručnih radova, kulturnu, informativnu, humanitarnui druge. Kako Aktiv žena u Växjöudjeluje od 1999. godine, aktivnosti žena suse iz godine u godinu povećavale, kako uradnom tako i u kulturnom, informativnomi humanitarnom pogledu. Žene iz našegudruženja se sastaju i druže svake sedmice,rade ručne radove, čitaju razne članke i literaturuo zbivanjima u BiH i u Švedskoj, evocirajuuspomene na BiH. Žene su angažovanena najbolji mogući način i izuzetno je respektujui vole.Velike zasluge da se žene skupe u većembroju imaju Šida Beglerović, Begzada Avdić idruge. Šida Beglerović je medicinski radniki uvijek pripremi i pročita nešto o zdravlju,teme koje naše žene rado slušaju.Naši ljekari organizuju predavanja saaktuelnim temama za koje su naši članoviveoma zainteresovani a nakon toga se svizajedno zabavimo uz specijalitete domaćekuhinje koje pripreme žene članice i sekcijaNybroPiše: Alma ABDURAHMANOVIĆBosanskohercegovačko udruženje Internationelltje osnovano 2005. godineu Nybru i već je imalo cijeli nizaktivnosti. Ostvareni su veoma dobri kontaktii saradnja sa Nybro komunom i obrazovnimsavezom NBV.U periodu od osnivanja smo prirediliviše prigodnih manifestacija.Međunarodni Dan žena je svečano proslavljen8. marta i tom prilikom je organizovanprijem naših žena i kratki prigodniprogram.Nacionalni dan Švedske je obilježen 6.juna i priređeno kulturno-zabavno veče.Ramazanski Bajram je obilježen kratkimprogramom i podjelom paketića djeci.Radna grupa za kontakte sa članstvomje pripremila prigodan kulturno-umjetničkiprogram sa djecom i omladinom povodom25. novembra – Dana državnosti BiH.kuhanja. Naša humanitarna sekcija je veomaaktivna.Svake godine organizujemo druženjepenzionera. Posjete i pomoć našim članovima,bilo kod kuće ili u bolnici, su stalna ineizostavna aktivnost.Naš hor je veoma aktivan i učestvovao jeu nizu manifestacija širom Švedske.Organizujemo kulturno-zabavne programesa bogatim tombolama, zajednička putovanjai druženja a to je ono čemu se našežene najviše raduju. Imali smo izložbe ručnihradova, slika i dr.Izuzetno dobru saradnju imamo sa Växjökomunom, ABF, SISU i NBV. Za Novu 2006. godinu je priređen programza djecu a zatim je Djeda Mraz podijeliopoklon-paketiće djeci.Gostovanju Zvonka Marića, poznatogTV novinara iz Sarajeva, je prisustvovaoveći broj članova udruženja. Marić je govorioo zločinima koje su počinili Škorpioni i oaktuelnim događanjima u Bosni i Hercegovini.Predavanje je popraćeno sa dva filma.Ovo gostovanje je ostvareno u saradnji saNBV-om iz Kalmara i radiom Sehara izKarlskrone.U saradnji sa NBV-om je organizovanjednodnevni seminar za voditelje kružoka(”cirkela”) na kojem su učestvovali i članoviiz drugih udruženja. Nakon toga su, u saradnjisa NBV-om, organizovani kružoci, predavanja,među kojima je bilo najposjećenijepredavanje Trädgård, i izložbe – izložbaručnih radova, izložba fotografija BanjaLuke, Sarajeva, Prijedora i Sanskog Mosta,izložba o Kosovu kao i KRIS izložba likovnihradova zatvorenika iz Kalmara.U udruženju Internationellt je aktivnoviše sekcija a najbrojnija i najaktivnija jefudbalska koja ima grupu starijih i grupudjece. 14 List BH Saveza žena u Švedskoj30 | žena

OskarshamnPiše: Branka BEHLULOVIĆProslava Dana državnosti Bosne i Hercegovine u NybruDugo očekivana uzvratna posjetažena iz udruženja Bosna Kalmar iŽena 2001 Mönsterås je obavljena uprostorijama bh. udruženja Ljiljan u Oskarshamnu11. februara ove godine.Naše žene su dobro postarale da gošćebudu zadovoljne. Uz bosanske specijalitetepripremljene vrijednim rukama domaćica,priređen je i bogat kulturno-zabavni program.Sve prisutne su svojoj svirkom i pjesmomzabavili Adnan Hadžalić na harmonicii Maid Nanić sa gitarom. Vedra lica žena,uz puno smijeha i šale, naravno razveselilo jei pokoje odigrano kolo.Nakon višesatnog lijepog druženja, razišlesu se gošće i domaćice ovog susreta uz obećanjeda će takvih druženja biti više. TidaholmPiše: Haris TUCAKOVIĆžena | 30Susret žena u OskarshamnuIzložba ručnih radova regije Centar u TidaholmuList BH Saveza žena u ŠvedskojUorganizaciji bh. udruženja Tidaholmskiljiljani u Tidaholmu je 10. decembra2005. godine održana izložbaručnih radova regije Centar. Uz članice Bosanskohercegovačkogsaveza žena, izložbi suprisustvovale i žene iz udruženja Bosankakoje djeluju pri Bosansko-švedskom savezužena. Poziv je uslijedio nakon seminara, kojegje organizovao obrazovni savez IOGT-NTO 15.oktobra u Jönköpingu, a gdje je dogovorenasaradnja kao i međusobne posjete međusavezima žena.Shodno odluci Glavnog odbora da svakaregija odlučuje o karakteru regionalnih susreta(izložbe ručnih radova, druženja, izleti,posjete švedskim spomenicima i institucijamaili druge aktivnosti), regija Centar je par godinazaredom organizovala izlete u Tidaholmssommargård, poznati centar za rekreaciju,smješten na obali mora desetak kilometara odVarberga.Ove godine su se žene odlučile za izložburučnih radova i izložile svoje rukotvorine: vezove,keranje, pletiva, goblene i suhe cvjetnearanžmane što je na jednom mjestu oslikalo bh.kulturu i običaje. Nakon razgledanja izložbe,učesnici i gosti su se počastili bosanskim specijalitetima.Ovakvih i sličnih druženja bi trebalobiti što više – da se sačuva tradicija i sve one lijepevrijednosti koje krase bh. žene. 15

MariestadPiše: Marija RAMIĆDana 11. marta 2006. godine sučlanovi bh. udruženja Bosanska krajinau Mariestadu održali kulturnoumjetničkiprogram u prostorijama svogakluba. Program je bio posvećen 8. martu– Danu žena.Tom prilikom su članovi sekcija udruženjaprvi put pokazali uspješne rezultate svogarada. Učestvovale su folklorne, recitatorske imuzičke sekcije djece i odraslih.Poslije programa nastavljeno je sa drugarskomvečeri uz pjesmu i igru. Nakon ovakvogprijatnog druženja članovi kluba planiraju zabudućnost još više ovakvih večeri sa pjesmom,poezijom i folklorom. FondDjeci u BiHPiše: Jasna PERIĆVjerovatno ste već putovali na neku odkulturnih manifestacija u organizacijiBH Saveza žena u Švedskoj i pri tomeuplatili 50 SEK u Fond Djeci u BiH.Taj fond je osnovan 1988. pri BH Savezužena pod nazivom Fond Selma Husić.Tokom susreta žena oktobra 1999. u Lidköpinguje potekla inicijativa da Fond SelmaHusić preraste u Fond Pomoć djeci u Bosni iHercegovini, što je Glavni odbor Saveza ženaprihvatio i o tome donio odluku na svojojsjednici održanoj 18.9.1999. u Kalmaru.Stipendije iznose 500 SEK mjesečno tokomškolske godine (10 mjeseci).Pravila Fonda ”Djeci u BiH”Fond ”Djeci u Bosni i Hercegovini” je utemeljenOdlukom Glavnog odbora BH Savezažena u Švedskoj (GO BHSŽ).Član 1.Sredstva iz Fonda su namijenjena zaškolovanje i stipendiranje učenika u BiH, apo potrebi se na osnovu posebne odluke GOBHSŽ mogu odobriti i u druge svrhe.Član 2.Sredstvima fonda upravlja GO BHSŽ kojivećinom glasova donosi odluke o dodjeljivanjusredstava.Član 3.Pravo predlaganja o raspodjeli prikupljenihsredstava ima svaki član BHSŽ kojisvoj prijedlog u pravilu podnosi pismeno.Član 4.Sredstva Fonda se odobravaju najmanjejednom godišnje.Član 5.O zakazivanju sjednice GO BHSŽ u vezirealizacije prethodnog stava, kao i o realizacijidonesenih odluka starat će se predsjednikBHSŽ.Član 6.Odluka GO BHSŽ o odobravanju sredstavaiz ovog Fonda objavljuje se informativnimglasilima BHSŽ.Član 7.Obavezuju se svi lokalni, regionalni iGlavni odbor BHSŽ da rade na popularisanjui afirmaciji ovog Fonda kao izrazu podrškemladima Bosne i Hercegovine.StipendistiBH Savez žena trenutno ima 5 stipendista:• Venhar Muhibić, student 5. godine Me-Lejla HalkićProslava Dana žena u Mariestadudicine u Mostaru;• Lejla Halkić, studentica 3. godine Pedagoškeakademije u Bihaću;• Berina Crnić, učenica 4. razreda srednješkole u Sanskom Mostu;• Zlata Čolić, bolesna djevojčica iz Tešnja i• Anđelka Stjepanović, bolesna djevojčicaiz Sarajeva.Ovom prilikom Vam predstavljamo LejluHalkić.Lejla Halkić je rođena 1982. u Bihaću i judomse počela baviti 1997. godine. Majstor jejudo sporta 2. stepena (2. DAN).Teško je pobrojati sve sportske uspjeheLejle Halkić. Njen najveći uspjeh je svakakoosvajanje srebrene medalje na PrvenstvuBalkana 2000. za juniorke u Sarajevu.Dugogodišnja je reprezentativka BiH u seniorskoji juniorskoj konkurenciji i 11. putaprvakinja Bosne i Hercegovine. Do sada jeosvojila 37 medalja (18 domaćih: 12 zlatnih, 3srebrene i 3 bronzane i 19 međunarodnih: 4zlatne, 9 srebrenih i 6 bronzanih). Dobitnica je13 nagrada Judo saveza BIH, sportskih savezaBihaća i usk-a i Judo kluba Una. Učesnica je3 evropska prvenstva, 4 balkanska prvenstvai 1 prvenstva Svijeta za studente.Bila je u najužem izboru za Najboljegsportistu BiH 2000. i proglašena Najboljimsportistom Unsko-sanskog kantona 2002.PozivVaše priloge možete uplatiti na račun BHSaveza žena u Švedskoj: PG 126 95 73-0, sanaznakom: za Fond ”Djeci u BiH”.Pozivamo Vas, takođe, da uputite Vašeprijedloge za konkretnu raspodjelu sredstava.Učinimo zajednički napor da pomoćstigne u ruke onih kojima je najpotrebnija.Detaljnije informacije:Sekretarijat BH Saveza žena u ŠvedskojTfn: 0500-48 14 86E-post: info@bihsavezzena.comwww.bihsavezzena.com 16 List BH Saveza žena u Švedskoj30 | žena

Humanostna djelu”Niko ne može učiniti sve,ali svi mogu učiniti nešto”je naziv projekta kojeg radečetiri gimnazijalke u SkövdeuRazgovarala: Sebiha CRNIĆMedina Selimović, Sanna Strandh-Lorentzon, Matilda Eliasson i Kristel LahoudNiko ne može učiniti sve, ali svi moguučiniti nešto – je naziv projekta kojegrade četiri lijepe i mlade djevojkeiz Västerhöjd gimnazije u Skövdeu. Cilj jesakupiti novac za jedan dječiji dom i jednuporodicu u Bosni i Hercegovini.Sanna Strandh-Lorentzon, Matilda Eliasson,Kristel Lahoud i Medina Selimović iduu završni treći razred jezičnog usmjerenjaVästerhöjd gimnazije u Skövdeu.SEBIHA: Kako ste došli na ideju i odabralitako plemenit projekat za maturski rad?SANNA: Htjele smo odabrati nešto što je uvezi sa pomoći ljudima.MEDINA: Kao prvo – to je mogućnost dase pomogne, kao drugo – da moje prijateljicevide kako je danas u BiH i kao treće, čimesam posebno nadahnuta, je – da se pomognemojoj zemlji Bosni i Hercegovini.SEBIHA: Kome je pomoć namijenjena?KRISTEL: SOS-Dječijem selu Bjelave ijednoj porodici u Sarajevu. U toj porodicisu samohrana majka i dvije kćerke, od kojihjedna boluje od epilepsije i kreće se jedino ukolicima. Sav majčin novac ode na nabavkulijekova i slično.SEBIHA: Kao blagajnik-knjigovođa BHSaveza žena u Švedskoj vršim putem internetaredovne isplate stipendistima Fonda”Djeci u BiH” i svaki put sam posebno dirnuta,iako se ne radi o mom novcu. Šta mislite,kako ćete se vi osjećati?SANNA: Sigurno je da će to biti vrlo dirljivosjećaj. Mi putujemo 13. aprila u sklopu studijskogputovanja kojeg organizuje BH Savezžena u Švedskoj i tom prilikom ćemo ličnouručiti pomoć.SEBIHA: Medina je rođena u BiH i boravidolje svake godine. A da li ste vi bile u Bosnii Hercegovini?MATILDA: Moj otac je bio pola godinetokom rata kao oficir Švedskog bataljona priUjedinjenim nacijama u Tuzli. Nama je ovožena | 30prvi put. Jedne godine sam ljetovala u Rovinju,u Hrvatskoj.SEBIHA: Kako je išlo prikupljanje i šta stesakupili do sada?MEDINA: Planirale smo 10.000 SEK i dosada prikupile oko 8.000 SEK i 80 paketićasa higijenom i igračkama koje smo dobile odzubnih ordinacija u Skövdeu.MATILDA: Novčana pomoć je uglavnomod rodbine i prijatelja. Nekoliko preduzeća izSkövdea je pomoglo sa po 1.000 SEK. Mislilesmo da će ići lakše, svi žele detaljno znatikome pomoć ide. U Švedskoj je takođe utoku cijela masa drugih humanitarnih akcija– za tsunami, potres u Pakistanu itd.SANNA: Za par dana je i sjednica nastavnikana kojoj ćemo prezentirati naš dosadašnjirad i mislimo prikupiti još pomoći.SEBIHA: Šta planirate nakon završene gimnazije?SANNA: Još nisam odlučila.KRISTEL: Tečno govorim 5 jezika i planiramstudirati jezike.MATILDA: Ja ću odabrati nešto što je uTill ordförande av Bosnien och HercegovinasKvinnoriksförbundJag vill på detta sätt tacka för att jag harhaft förmånen att få följa med på Er resa tillBosnien både i år och förra året. Tack för allaunderbara människor jag har fått förmånenatt möta. Tack för alla vackra och intressantaplatser som jag har fått att se. Tack särskilt förden styrka och glädje och mod som jag harerfarit hos de människor som med minaögon sett har det mycket svårt.Allt jag har fått uppleva bär jag i mitthjärta för all framtid.Jag tror och hoppas på en lycklig framtidför Er alla och för Bosnien.Tack än en gångMönsterås, mars 2005Solbritt CarlssonList BH Saveza žena u Švedskoj”Ingen kan göra allt, men alla kan göranågot”. Så heter projektarbetet som fyra tjejerpå Västerhöjdsgymnasiet i Skövde jobbarmed. Syftet är att samla in pengar som skagå till ett barnhem och en familj i Bosnien.vezi sa pružanjem pomoći.MEDINA: Ja planiram studirati jezike i raditikao prevodilac.SEBIHA: Znači li to da neće biti problemau sporazumijevanju tokom boravka u BiH?KRISTEL: Čule smo da omladina u Bosnidobro govori engleski. Ja pomalo govorim ibosanski. Mislim da omladina u cijelom svijetuinače nema velikih predrasuda i da semnogo brže i lakše sporazumijeva od odraslih.SEBIHA: Vaš rad je za svaku pohvalu jer jepomoć Bosni i Hercegovini itekako potrebna.Želim vam prijatno putovanje i boravak u BiHkao i uspješan nastavak vašeg školovanja.Naziv vašeg rada ”Niko ne može učiniti sve,ali svi mogu učiniti nešto” jeste poziv i porukasvima da iskažu svoju humanost na djelu. Solbritt Carlsson17

KULTURAKnjigapjesničkezrelosti iljepoteEnisa Popović Čengić:”HALKA”, pjesme ireprodukcije radovau raku tehnici, 2006.Piše: Atif KUJUNDŽIĆPomrčina cijelo mjesto spava,haj, sahat-kula ponoć otkucava.Ko to kuca halkom na vratima,haj, halka mu se o vrat objesila!Mlado momče po jabani šeta,haj, šetajući traži dragoj vrata.( . . . )Narodna pjesmaHALKA, knjiga Enise Popović-Čengić,čak i za najovlašniju recepciju namećepuno pitanja koja traže odgovore. Pjesničkitekst Enise Popović-Čengić, referentnije nivo komunikacije sa autoricom, prijemčivje i otvoren u nesumnjivom nijjetu da se o sebii životu posvjedoči sobom, svojim misaonimprocesima, osjetilnim i emotivnim stanjima,istinoljubivošću, prijeđenim putom i iskustvom.Međutim, ravnopravno s poezijom/pjesmama,sa strane na stranu knjiga donosi i kolorfotografije/reprodukcije radova u raku tehnici,koje predstavljaju istinski estetski udar na čulapromatrača do mjere, pa zahtijevaju i da ih sasvimizolirano od pjesničkog teksta sistematskirecipira i proučava. Obilje oblika i njihovih varijacijau raku tehnici, mada je dominantna formahalke, koloristička raskoš i estetski dometizahtijevaju cjelokupnu čitateljevu pažnju.Potom, riječ je o dvije različite umjetničkemogućnosti i dva umjetnička svijeta koje stvaraista osoba. Pjesnički svijet, stišan je poput romorai retoričan u sebi, što mu uz slobodni stihi biva osnovna odlika. Odgođen je i u doživljajuprodužavan kao slutnja učestalim korištenjemtri tačke koje produžavaju smisao prethodnorečenoga. On je poetički spušten u razinuporodičnog i osobnog, intimističkog i opstaje uo/sjećanju koje podržava sadašnjost, jer dolazi,izvire iz sjete koja se ne da nadvladati, ali kojuautorica i ne želi potiskivati, očito – držeći jeosobnom stvarnošću, stvarnim dijelom sebe.Svakom svome postupku čovjek mora ucijelosti dorasti svojim prethodnim životom.Doba zrelosti, vrijeme je kad čovjek do krajnjihmogućnosti svoga životnog stremljenja– ovlada svojim postignućima i rezultatima.To vrijeme donosi plodove čiji smisao moguslijediti samo ljudi koji su zrelost priželjkivali,sa zrelošću računali. Čovjek voli vidjeti kakonjegov uloženi napor i život funkcioiraju upojedinostima i cjelini njegove pojave, rada ipostignuća, a posebno njegovoga: sada. Životse razlijeva kao široka rijeka i miluje pijesak,mulj, oblutke, ribe, bilje i stijenje, površina muse ljeska, a čovjek uživa u svemu, opetovanodoživljavajući svoju želju, pregnuća i rezultate.Enisa Popović-Čengić, nije se štedila. Davalaje koliko može i zadovoljna je onim čimejoj Život uzvraća: svojom porodicom, svojomobiteljskom ulogom, svojim poslom nastavnikabosanskog jezika i književnosti, svojomodanošću Dobroti, svakim trenutkom kojidoživljava kao Božiji dar njoj osobno i njoj bliskimi dragim bićima, svojom umjetnošću kojaje upravo onakva kakvom je Enisa želi i nudina uvid.Dakako, Enisa Popović-Čengić u svomesvekolikom iskustvu i ljudskoj zrelosti, nevara se. Istrajavajući u svojoj namjeri, darujućisve oko sebe svojim prisustvom, raskošnomosobnošću i obiljem svoje plemenite ljudskosti,ljepote svoje ljudske/ženske prirode, uvijekinzistirajući samo na tome što već jeste. EnisaPopović-Čengić dočekala je svoju zrelost kaoprovjeru i dokaz ispravnosti svoga životnogastava i prijeđenoga puta, kao najveći životniispit, spremna prihvatiti ishod jednako i nezavisnoo tome je li riječ o priznanju ili porazu.Činjenica pa je nagrađena za uloženo, ljudskuistrajnost i dosljednost, sasvim je logičanishod.Nesumnjivo, gospođa Enisa Popović-Čengić, sasvim prirodno je razumjela kako jezrelost najveći životni dar i životna pobjeda. Itakva – kakva jeste, intelektualno nezavisna igospodstvena u svome odnosu prema sebi, ljudimai životu, doživjela je da bude nagrađenasama sobom i svojim postignućima. Treba razumjeti,kako je to upravo ono što, manje-više,priželjkujemo u svojim životima.Poezija Enise Popović-Čengić je zreo ljudskiprogovor o životu, svojoj poziciji, osobnomdoživljaju, iskustvu i uopće. Pisana slobodnimstihom, njezina pjesma ima ujednačen ritam,retorički osmišljen nivo oblikovanja i zvuka,saopćavanja kao izraza ljudske uravnoteženostii mjere, čak i boju njezinoga glasa. Enisa je sasvimsvjesna kako njezina bogata, polivalentnotalentirana osoba ima sposobnost učiniti ipostvariti svoje prisustvo kao umjetnost. Ona jeuvjerena, kako je umjetnost dio života koji živi18 List BH Saveza žena u Švedskoj30 | žena

Halka (Dörrkläpp) är en ny diktsamling avEnisa Popović-Čengić rikt illustrerad medhennes konstverk – keramiska dörrkläppari japansk raku-teknik.Poesi av Enisa Popović-Čengić är en mogenhuman skildring om livet, sin position,självupplevelse och erfarenhet. Hennesblankverser har en lugn rytm, vältaligt meningsfylldformgivnings och ljudnivå ochuttryckssätt som avspeglar mänsklig jämviktoch kriterier.Enisa är helt medveten om att hennesrika, mångfaldigt begåvade personlighethar förmågan att förverkliga sin närvarosom konst. Hon är förvissad om att konst ären av livets beståndsdelar och allt i hennesomgivning är genomsyrad av konst.i kako je sve u njenom okruženju umjetnošćuprožeto, a pisanje poezije, samo je jedna odbrojnih mogućih eksplikacija u kojoj je mogućei ponajdalje otići i stići jer ista je proizvod krajnjeosobnih misaonih procesa iz kojih sublimira.Zato piše pjesme koje su, u formalnomi sadržajnom smislu, vrlo bliske njezinimkeramičkim formama u raku tehnici. I jednoi drugo su male i suvisle, nezahtjevne i dobreljepote njezine intime. Slično su građene, dovedenesu do kraja i samo u refleksijama smislai estetskim dometima produžavaju svojedjelovanje kao slutnju o mogućnostima kojenisu iskorištene, ali koje neupitno, svakako,sasvim izvjesno postoje. Da, jednako u autoricii drugim ljudima. I jedne i druge – tj. i pjesmei radovi u raku tehnici, nezahtjevne su premamogućnostima recepcije, jer su prijemčive isadržajne, jasne po nijjetu i poruci, po smislui dometu, prirodan produžetak Enisine bogateosobnosti.Japanska tehnika dobijanja ukrasa od terakote,poznata kao raku tehnika, podrazumijevamodeliranje – oblikovanje predmeta, njihovopečenje i dorađivanje na temperaturamaod preko 1.100 stepeni Celzijusa, uz upotrebugleđi i engobe, kaljenjem i oplemenjivanjem,hlađenjem u piljevini, vodi, lišću, etc. Riječ je ovrlo zahtjevnom i kompliciranom postupku.Dijelom, riječ je o nepredvidivom procesu.Baš zato, fasciniraju rezultati koje postiže EnisaPopović-Čengić u tim, uvjetno kazano: malimskulptorskim i reljefnim formama.Naime, mogli bismo se zakleti, kako autoricasvaki put dobije upravo ono što želi, štouopće, nije realno ni pomisliti. Naime, rakutehnika koja vodi porijeklo sa Dalekog Istoka,istraživački je proces u kojem je moguće i izgubiti.Konačno ostvarenje je dosta zahtjevandoseg i prethodno obavljen posao može sepretvoriti u prah i pepeo. Sam ishod je takav,da autor mora sjesti i promisliti, pa zaključiti:hoće li uništiti rezultat ili ga pokazati svijetu, tj.ozbiljno se propitati o ishodu i na njega pristati,ili odustati!žena | 30Interesantno je, u ovoj knjizi dominantanmotiv kojim se u raku tehnici bavi EnisaPopović Čengić, jeste: HALKA. Dakako, halkakao zvekir s kapijskih/avlijskih ili kućnih vrata.Dolazak na kućna vrata i dohvatanje halke ilizvekira opsesivan je motiv za pjesnikinju EnisuPopović Čengić, prognanu iz Čajniča, Goražda,Foče i Trebinja, iz Bosne i Hercegovine. Morada je halka obavezni san koji se iz noći u noćponavlja, jednako općenito ljudski i djevojački,sestrinski i majčinski: dohvatanje halke nakapiji rodne kuće i iščekivanje da se nekomeotvore vrata i pokaže lice. Ili, samo kucanje navratima, nakon čijega otvaranja vidimo dragi iiščekivani lik.Čudesno je u kojoj mjeri Enisa PopovićČengić uspijeva od halke napraviti sliku i odslike napraviti halku kao skulptorsko djelo umaloj formi. Ispod njezinih prstiju izmigoljise čudo od zvekira i njegove podloške na kojojhalka čeka ruku koja će njome obznanitisvoj dolazak pred kapiju ili kućna vrata i pozvatidomaćina da se javi. Ali, halka i njezinopostolje su veza sa materijalom i zanatomkovanja i kaljenja, oplemenjivanja kovine.Enisa Popović-Čengić uspijeva do mjere,pa su i otisci njezinih prstiju, tragovi rada naglini od koje oblikuje halke, narove, raznobojnebobice, cvjetove, lišće, grančice i plodovemakije u hercegovačkom kamenjaru – slični iidentični tragovima kovanja i iskivanja, savijanja,presovanja i istezanja, prilagođavanja metalapodlozi na koju će leći.Doista, to što uspijeva napraviti EnisaPopović-Čengić, najbolje je nazvatičudesnim. Njezine ženske ruke, šake i prsti,u zahtjevnoj raku tehnici – proizvode svemoguće efekte i odraze kovanja i gotove kovine,bez usijavanja gvožđa, nakovnja i teškihčekića, kožnih mijehova za raspirivanje vatre,kovačkih kecelja i znoja, ali, ne zaboravimo: nakondvostrukog zagrijavanja na visokim temperaturama,pečenja, kaljenja i oplemenjivanja.Nema sumnje, to samo ljubav može. EnisaPopović-Čengić ima ljubavi za sve što voli i dočega drži, njezino prisustvo, rad i dometi su nadobrobit svih koje zna i cijeni.Dakle, dodajući tom predmetu svoje leptirastolagahne dodire, a ostvarenom čudu joši boje, Enisa Popović-Čengić doseže i postižemaksimum u jednoj tehnici koja je, nema zbora,prije svega namijenjena eksperimentu kaoistraživačkom postupku koji otvara vidike uprostoru kojim nismo ovladali. Jer, raku tehnikaomogućuje da se proizvedu ukrasni i upotrebnipredmeti znatne vrijednosti, pa čak i nakit.Enisine pjesme, nisu ništa manje plemenitamalgam jedne plemenite duše i njezineukupnosti. Enisa Popović-Čengić je osoba kojamože na svakom mjestu na planeti Zemlja ili uKozmosu – svojim prisustvom, svojom dušomi mišlju, toplim rukama i dobrim osjećanjemList BH Saveza žena u Švedskojsvijeta – stvoriti i ugođaj toplote doma. Njezinepjesme, prije svega svjedoče o tome. U podlozije, neupitno i samo Enisino doživljavanježenske osobe kao kruha nasušnog. Ona, kaopjesnikinja i autorica radova u raku tehnici, kaosupruga, majka i nastavnica, sama preuzimatu ogromnu i strašnu odgovornost. Ona mislii piše kako to može i kako joj to nalaže njezinpsihički sklop, njezina sasvim prirodna ljudskai ženska funkcija, njezino uvjerenje da kazujeistinu. Svojom riječju i svojim glasom, intonacijomkoja podrazumijeva svekoliko mukotrpnoiskustvo prijeđenoga puta i dotadašnjeg života,u svakom trenutku, spremna je reći: Da, da, alisada ćemo sjesti za sto prekriven heklanim stolnjakoms dragim motivima, uz tacnu/tablju,džezvu, fildžane i rahatluk i kahvenisati kao dasmo u Bosni i Hercegovini, u rodnoj kući, a sasvojim najdražim – svakako, jesmo.Dakako, sve to nakon što je beskraj sopstvenečežnje za rodom, zemljom i domomodložila na dno svoje duše, u estetiku svojih radovau raku tehnici, u svoje radno vrijeme provedenosa djecom i poeziju, u ljubav i pažnjuprema bližnjima i potisnula osobne tegobe,kako bi svi koji je znaju, gledajući njezin optimizamzaboravili svoju patnju i bol.Nasuprot svemu što patnja znači, patnjaoplemenjuje i produbljuje ljudskost. Ljudi kojinisu u stanju doživjeti patnju kao plemenitoamalgamiranje ljudskosti, ne mogu dosegnutini njezin plemeniti smisao. Ne mogu doživjetii razumjeti druge ljude, jer ne razumiju sebe.Enisa Popović-Čengić je značajna osoba iplemenita figura bošnjačke/bosanske ženezahvaljujući čijoj ljubavi smo jedino i uspijevaliopstati, uvijek, jednako imajući u njoj majku,kćerku, sestru, suprugu ili saradnika koji ćenam pomoći da izađemo na pravi put.Ova knjiga je sasvim jednako i primjerenoplemenit dokaz o naprijed rečenom. 19

Kulturnarazglednicaiz GöteborgaPiše: Meho BARAKOVIĆOtvorena izložba”Opkoljeno Sarajevo”Nakon Stockholma, izložba Sarajevobelägrat (Opkoljeno Sarajevo) Zemaljskogmuzeja Bosne i Hercegovineu Sarajevu je ovih dana otvorena i u Gradskommuzeju grada Göteborga. Otvaranjeove izložbe upriličeno je u subotu 21. januara2006. godine u 14,00 sati. Ovoj svečanostiprisustvovalo je 200 posjetilaca, uglavnomBosanaca i Hercegovaca koji žive u graduGöteborgu i njegovoj bližoj okolini. Nakonvrlo kratkog i ukusno osmišljenog muzičkopoetskogprograma i govora domaćina, izložbuje zvanično otvorio pozorišni rediteljJasenko Selimović, jedan od najpoznatijihi najpopularnijih bh. stanovnika ne samograda Göteborga, nego i cijele Švedske, koji jeproglašen prije nekoliko godina – Počasnimgrađaninom Göteborga.Inače, izložba Opkoljeno Sarajevo urađenaje tako da fotografijama, plakatima, isječcimaiz novina, predmetima, dijelovima odjeće iobuće, izloženim oružjem i još podosta toga,na zanimljiv i vrlo efektan način, pokazujekako su Sarajevo i njegovi stanovnici, njih oko400.000 uspjeli preživjeti. Sasvim sigurno,ostaće trajno zabilježen podatak za generacijekoje dolaze da je Sarajevo u totalnoj blokadibilo, slovom i brojem 1.335 dana. I sve suizdržali ljudi i ”duša” Grada Sarajeva, ali i cijeleBosne i Hercegovine, jeste izranjavana, ali nijei – uništena.O tome, ali ponajviše o Čovjeku, Sarajliji iSarajevu govori izložba Opkoljeno Sarajevo,koja će biti u Gradskom muzeju grada Göteborgaotvorena do 26. marta 2006. godine.Prava je šteta što na otvaranju ove izložbenije bio prisutan niko ispred Zemaljskogmuzeja BiH u Sarajevu.Otvorena izložba”Bosna slikana srcem”prostorijama Gradskog muzeja gradaU Göteborga u vremenu od 18. februarado 3. marta 2006. godine bila je otvorenaizložba pod naslovom Bosna slikana srcem.Kultur vykort från GöteborgHistoriska museet i Sarajevo har skildrat sinsamtidshistoria i utställningen Sarajevobelägrat som nu turnerar i Sverige med stödav Riksutställningar och Kulturarv utan gränser.Utställningen skildrar genom autentiskaföremål livet för befolkningen underbelägringen av Sarajevo 1992-1995. Utställningeninvigdes av Jasenko Selimović, f.d.konstnärlig ledare och vice verkställandedirektör vid Göteborgs Stadsteater.På Göteborgs Stadsmuseum anordnadesfr.o.m. 18 februari t.o.m. 3 mars 2006 utställningenBosnien tecknad med hjärta. De bosniskakonstnärerna som bor i Göteborg SeidaMalkoč-Trnka, Enisa Popović-Čengić, HusnijaKriještorac och Amira Bavčić har presenteratsina verk. Vid utställningsöppningenhar framförts ett poesi- och musikprogrampå ett väldigt mångkulturellt sätt med flerakonstnärer från olika länder. Tatjana KamillaBiagiotti läste sina dikter på flera språk ochEwa Krawczuk-Szymanska spelade någrakompositioner på flöjt.I samband med Den internationelladagen för modersmål anordnades den 23februari på Göteborgs Stadsmuseum en utställningoch presentation av modersmål.Modersmålslärare Tifa Krkić höll ett föredragom modersmålets vikt och betydelse.Boken Animation and Realism av MidhatAjanović Ajan, lärare i filmvetenskap vidGöteborgs universitet, utgavs även på italienskaunder titeln Animazione e realismo. Bokenutgavs med rekommendationer av GiannalbertoBendazzi, den främsta av världenskonsthistoriker inom animerad film.Tom prilikom svoje radove izložili su bosanskohercegovačkiumjetnici koji žive uGöteborgu i to: Seida Malkoč-Trnka, slikari pjesnik, Enisa Popović-Čengić, slikar i pjesnik,Husnija Kriještorac, slikar i ilustrator iAmira Bavčić, slikar.Prilikom otvaranja ove izložbe 18. februarau 13 sati izveden je i zanimljiv poetskomuzičkiprogram u kome su pored umjetnikaiz Bosne učestvovali i umjetnici iz Češkei Slovačke, pjesnikinja Tatjana Kamilla Biagiotti,koja je čitala svoje pjesme na nekolikojezika, i Ewa Krawczuk-Szymanska, muzičar,koja je izvela nekoliko kompozicija na flauti.Posebnu zanimljivost kod posjetilaca, ana otvaranju je bilo preko 200 posjetilaca,izazvala je instalacija gospođe Enise Popović-Čengić koja je na zanimljiv način izložilastare kućanske predmete jedne bosanskeporodice od ćilima do fildžana i džezve zakahvu i đuguma za vodu.Inače, izložbu je otvorila Anna-KristinaTopalov, nadahnuto govoreći o Bosni i njenimljudima, a potom je svako od prisutnihslikara i stvaralaca rekao nešto o sebi.U sklopu izložbe, što je već i neka vrstatradicije, uvijek kada se predstavljaju stvaraocii umjetnici iz Bosne, upriliči se i tzv. ”švedskisto” sa bosanskom hranom i slatkišima.Tako je bilo i ovoga puta, i ta ”sitnica” dala jeznačajan doprinos atraktivnosti i neobičnostiukupnoj prezentaciji bh. stvaralaca tog subotnjegpopodneva u Gradskom muzeju uGöteborgu.Izložba i prezentacijamaterinjeg jezikaPovodom 21. februara – Međunarodnogdana materinjeg jezika u prostorijamaGradskog muzeja u Göteborgu, 23. februaraupriličena je izložba i prezentacija materinjegjezika, a u programu su učestvovali učenici injihovi nastavnici. Tim povodom, diplomiranisociolog iz Bosne, Tifa Krkić, koja sadau Göteborgu radi kao nastavnica materinjeg(bosanskog) jezika, govorila je o značajui važnosti materinjeg jezika u obrazovanju20 List BH Saveza žena u Švedskoj30 | žena

djece i omladine, kojima švedski jezik nije materinjijezik.Inače, u Göteborgu nastava materinjegjezika, od prvog do devetog razreda osnovneškole, kao dopuna redovnoj nastavi, ali kojanije obavezna, odvija se čak na 47 jezika. Štose bosanskog jezika tiče, on je treći po brojnosti(odmah iza arapskog i perzijskog) i sadanastavu bosanskog jezika u osnovnoj školipohađa 650 učenika. Sa tako velikim brojemučenika po dva školska sata (80 minuta)sedmično radi samo – sedam nastavnika.Tako recimo, iz razgovora sa gospođomTifom saznali smo da ona ima 115 učenikarazličitog uzrasta i da se maksimalno zalažeda to kratko vrijeme sa učenicima iskoristina najbolji mogući način, trudeći se da koddjece razvije ljubav i želju da što bolje i višenauče materinji, svoj bosanski jezik.U svemu tome, reklo bi se, presudnu uloguimaju sami roditelji. Jer, ukoliko roditelji žele ishvaćaju značaj materinjeg jezika, i oni samise mogu angažovati da njihova djeca naučešto bolje bosanski jezik. Poznavanje više jezikaje bogatstvo, bez obzira da li su ti jezici velikiili mali. Znano je i to: djeca čiji su roditeljiBosanci i Hercegovci, znaće i švedski jezikbolje ukoliko znaju dobro – bosanski.Zasigurno, najgora varijanta, kada je riječo materinjem, bosanskom jeziku, kada seroditelji zarad svoje djece ”stide” jezika kojimgovore, misleći da svome djetetu pomažu, austvari mu odmažu i itekako. Jezik je sastavnidio čovjekovog identiteta i nema čovjeka bezjezika!Ajanovićeva knjigai na italijanskomKnjiga Animacija i realizam / Animationand Realism bh. filmologa, pisca i karikaturisteMidhata Ajanovića Ajana, objavljenaje i u italijanskom prevodu, rečeno nam jeiz Hrvatskog filmskog saveza, koji ju je prijedvije godine objavio u hrvatsko-engleskomizdanju.Italijansko izdanje je objavio milanskiCuem pod naslovom Animazione e realis-žena | 30Midhat Ajanović Ajanmo, te uz preporuke i posredovanje GiannalbertaBendazzija, jednog od najuglednijihstručnjaka za animirani film u svijetu. ŠestAjanovićevih studija o ključnim trendovimai fenomenima svjetskog animiranog filma,među kojima je i Zagrebačka škola crtanogfilma, Bendazzi je smjestio u sam vrhznanstvene publicistike o animaciji.Inače, Midhat Ajanović Ajan je rođen 20.oktobra 1959. godine u Sarajevu. Studirao ježurnalistiku u Sarajevu i filmsku animacijuu Zagrebu. Profesionalno se bavi pisanjemi crtanjem. Kao pisac do sada je objavio petromana koji imaju naslove: Jalijaš, Gađan,POEZIJAMirzeta MEMIŠEVIĆ:Toliko rastaMoja bojaOva je bojaToliko mojaDa se bojimKad se bojimOva je bojaToliko pravaDa se pravimDa se bojimOva je bojaToliko lijepaDa se lijepimKad se bojimOva je bojaToliko sretnada se sretnemDok se bojimOva je bojaToliko mojaDa ne moramDa se bojimIma, imaIma nešto. Ima neko.Da je naći. Da je doći.Ima neko. Ima neko.Da je prići. Da je stići.Ima dijete. Ima žena.Uhvatiti. Dohvatiti.Ima čovjek. Pravi čovjek.Da je stati. Popričati.Da ne bježi pravi čovjek.Prava žena.Da ne bježe.List BH Saveza žena u ŠvedskojUseljenik, Portret nacrtan ugljem i kišomi Katapult. Veoma je značajno njegovodjelovanje u mediju stripa. Stripovi rađeni injegovim scenarijima objavljeni su osim nabosanskom, i na švedskom i italijanskomjeziku. Objavio je i zbirku eseja Smrt u Sarajevu,kao i knjigu pod naslovom Mojifilmovi.Ostaće zabilježeno, i kao vrlo značajno daje Ajan bio priređivač i specijalnog, tematskogbroja časopisa Sineast o temi Strip ifilm.Midhat Ajanović Ajan živi i stvara u Göteborgu,Švedska. NemoćK’o da mi razape srceIzmeđu mača i mačaK’o da na raskršću stojimIzmeđu plača i plačaPjesma opustošene zemljeJedno dijeteOde u šetnjuNije to naše dijete.Jedna majkaDočeka sinaNije to naša majka.Jedna djevojkaPoljubi mladićaNije to naša djevojka.Jedan pasMahnu repomNije to naš pas.Jedna pećUgrija kućuNije to naša peć.Ni kuća. 21Bob Carlos Clarke: Cutlery Series, Untitled

BAJKA ZA KLINCE I KLINCEZEBraća Grimm:Mačak učizmamaImao neki mlinar tri sina, mlin, magarcai mačka. Sinovi su mljeli, magaracdonosio žito i odnosio brašno, a mačakhvatao miševe. Kad mlinar umre, tri sinapodijeliše nasljedstvo: najstariji dobi mlin,srednji magarca, a najmlađi samo mačka.On se rastuži i stade sam sebi govoriti:”Ja sam najgore prošao. Moj najstarijibrat može da melje žito, drugi brat možeda jaše na svom magarcu, a šta ću ja smačkom? Mogu od njega napraviti parkrznenih rukavica i to je sve.””Slušaj”, progovori mačak koji je razumiosvaku njegovu riječ, ”nemoj me ubitida bi napravio par loših rukavica. Naručiti za mene par čizama tako da mogu izaćii pokazati se pred ljudima, pa nećeš dugočekati na moju pomoć.” Mlinarev sin sezačudi mačkovim riječima, pa kako jebaš u tom trenutku naišao obućar, on gapozva i reče mu da mačku uzme mjeru začizme. Kad su čizme bile gotove, mačak ihnavuče, uze jednu vreću, nasu u nju maložita a gore stavi uzicu da se vreća možeprivezati, pa je zabaci na rame i izađe, svehodajući na dvije noge kao čovjek.U toj zemlji je tada vladao neki carkoji je volio da jede jarebice, ali nevolja jebila u tome što ih je bilo teško nabaviti.U šumi ih je bilo koliko hoćeš, ali su biletaka plašljive da ih ni jedan lovac nijemogao uloviti. Mačak je sve to znao, panaumi da on bude sretnije ruke. Kad stižeu šumu, on raširi vreću, razastre žito,pa jedan kraj uzice stavi u travu a drugiiza grma. Tu se i on sakri pa pritajivši sepoče osmatrati lijevo-desno. Jarebice uskorodoletješe, opaziše žito, pa jedna zadrugom počeše uskakati u vreću. Kad ihje u vreći bilo već prilično, mačak povučeuzicu, pritrča i zavrnu im vratove. Ondazabaci vreća na leđa i zaputi se pravo ucarev dvor. Kad stiže, stražar povika: ”Stoj!Obojite mačka po Vašoj željiKuda ćeš?” A mačak ni pet na šest već odgovori:”Caru.” ”Jesi li lud”, reče stražar,”mačak da ide caru!” ”De, pusti ga nekaprođe”, reče drugi stražar. ”Znaš da caračesto mori dosada. Možda će ga mačakzabaviti svojim frktanjem i mijaukanjem.”Tako mačak izađe pred cara, duboko sepokloni i reče: ”Moj gospodar, grof …”22 List BH Saveza žena u Švedskoj30 | žena

pa tu izgovori neko zamršeno i otmjenoime, ”preporučuje se gospodaru caru išalje ove jarebice koje su mu se uhvatileu zamku.” Car se obradova lijepim i ugojenimjarebicama da nije znao šta će odradosti, pa naredi da mačku naspu u onuvreću toliko zlata iz njegove riznice kolikobude mogao da ponese. Na rastanku mureče: ”Odnesi to svome gospodaru i zahvalimu na poklonu.”Za to vrijeme je siroti mlinarev sin sjediokod svoje kuće kraj prozora i naslonivšiglavu na ruku razmišljao o tome kako je,eto, i posljednju paru dao za mačkovečizme i pitao se šta li će mu ovaj s putadonijeti. Kad eto ti mačka na vrata, zbacivreću s leđa, razveza je, istrese zlato predmlinarevog sina i reče mu: ”Evo ti za čizme,a car te pozdravlja i mnogo ti zahvaljuje.”Mlinarev sin se obradova bogatstvu iakomu ni je bilo jasno kako je do njega došao.Ali mačak mu, svlačeći čizme, sve ispriča,a zatim reče: ”Eto, sad imaš dovoljno novaca,ali nećemo na ovome ostati. Ja ćusutra opet obući čizme i učiniću te još bogatijim.I da znaš, caru sam rekao da si tigrof.” Sutradan, kao što je i rekao, mačaknavuče čizme pa opet krenu u šumu iodnese caru još bogatiji ulov. I tako jebilo svakog dana. Mačak je svakog danadonosio kući zlato, a car ga je tako zavolioda je smio ulaziti i izlaziti kod njegabez dozvole i švrljati po dvorcu do milevolje. Jednom se tako grijao kraj ognjištau carevoj kuhinji, kad naiđe kočijaš i počepsovati: ”Dovraga i car i princeza! Bašsam htio da odem u krčmu, da pijemi kartam, a evo moram da ih vozim ušetnju do jezera.” Kad mačak to ču, požurikući i reče svome gospodaru: ”Ako hoćešda postaneš grof i da se obogatiš, pođi samnom na jezero i kupaj se u njemu.” Mlinarevsin se začudi mačkovim riječima, aliga ipak posluša; poče za njim, svuče se dogola i skoči u vodu. Mačak mu, međutim,uze odjeću, odnese je i sakri. Samo štoto obaviše, doveze se car. Mačak odmahpoče da kuka i jauče: ”Ah, milostivi care!Moj se gospodar kupao u ovom jezeru anaišao lopov i ukrao mu odjeću koju jebio ostavio na obali. Eno gospodina grofau vodi, ne može da izađe, a ako dugoostane, prehladiće se i umrijeti.” Kad carto ču, naredi kočijašu da stane pa poslačovjeka iz svoje pratnje da odjuri u dvoraci donese jedno njegovo odijelo. Mlinarevsin obuče raskošnu odjeću, a kako ga jecar već poznavao kao grofa koji mu šaljejarebice, pozva ga da sjedne pored njegau kočije. A careva kći se tome obradova,jer je mladi grof bio lijep i odmah joj sesvidio.Mačak je, međutim, otišao prije njih,pa. kad stiže do neke velike livade na kojojje preko stotinu ljudi kosilo travu, on ihupita: ”Ljudi, čija je ovo livada?” ”Velikogčarobnjaka”, odgovoriše mu. ”Slušajte, sadće se ovuda provesti car, pa kad upita čijaje livada, vi odgovorite: grofova. Ako takone reknete, svi ćete biti pobijeni.” Ondapođe dalje i stiže do njive pod žitom, takovelike da joj se kraj nije mogao sagledati, ana njoj je žnjelo više od dvije stotine ljudi.”Ljudi, čije je ovo žito?” opet će mačak.”Čarobnjakovo”, odgovoriše mu. ”Slušajte,sad će se ovuda provesti car, pa kad upitačije je žito, vi odgovorite: grofovo. Ako takone reknete, svi ćete biti pobijeni.” Najzadmačak stiže do jedne lijepe šume, gdje jeviše od tri stotine ljudi obaralo hrastove isjeklo cjepanice. ”Ljudi, čija je ovo šuma?””Čarobnjakova.” ”Slušajte, sad će se ovudaprovesti car, pa kad upita čija je šuma, viodgovorite: grofova. Ako tako ne reknete,svi ćete biti pobijeni.” Ljudi su se samočudili i gledali za njim a mačak ode dalje.Ali pošto je izgledao neobično i hodao učizmama kao čovjek, oni su ga se plašili.Tako mačak stiže i do čarobnjakovogdvorca, drsko uđe unutra, stade predčarobnjaka i pokloni se. Ovaj ga prezrivopogleda i upita šta hoće. Mačak se opetpokloni i reče: ”Priča se o tebi da možešpo svojoj volji da se pretvoriš u bilo kojuživotinju. Što se tiče psa, lisice ili vuka, tobih ti još povjerovao. Ali da možeš da sepretvoriš i u slona, to mi se čini sasvimnemoguće, pa sam došao da se sam uvjerim.”Čarobnjak mu oholo odgovori: ”Ništalakše za mene”, pa se u času i pretvoriu slona. ”To je veličanstveno”, reče mačak,”ali možeš li ti da se pretvoriš u lava?””I to je za mene sitnica”, reče čarobnjaki već je bio pred njim kao lav. Mačak senapravi da je uplašen pa uzviknu: ”Ovoje divno i neviđeno, to nisam mogao niu snu zamisliti. Ali još čudnije bi bilo kadbi mogao da se pretvoriš i u tako malenuživotinju kao što je miš. Ti možda možešviše nego i jedan čarobnjak na svijetu, alito bi sigurno i za tebe bilo preteško.” Kadču ove slatke riječi, čarobnjak se sav rastopiod miline pa odgovori: ”Kako da ne,mačkiću moj, mogu ja i to”, pa istog trenapoče da skakuće po sobi u liku miša. Sadmačak jurnu za njim, ulovi ga u jednomskoku i pojede.A car se za to vrijeme vozio u kočijamazajedno sa grofom i princezom, pa stigošedo one velike livade. ”Čija je ovo livada?”upita car. ”Gospodina grofa”, povikašeljudi, kako im je mačak naredio. ”Lijepkomad zemlje, gospodine grofe”, reče car.Krenuše dalje pa stigoše do velikog polja sažitom. ”Čije je ovo žito?”, upita car. ”Gospodinagrofa?”, opet mu odgovoriše. ”Ah,ah, gospodine grofe, kakvo lijepo imanje!”,reče car. Uto stigoše i do velike šume. ”Čijeje ovo drvo, ljudi?” ”Gospodina grofa.” Carse još više začudi pa reče: ”Pa vi ste vrlo bogatčovjek, gospodine grofe, ne vjerujemda i sam imam ovako divnu šumu.” Najzadstigoše i do čarobnjakovog dvorca. Mačakje čekao gore na stepenicama, a kad sekočija zaustavi, on strča, otvori vrata i reče:”Gospodaru, evo ste stigli u zamak mogagospodina grofa i on je sretan zbog častikoju mu činite.” Car izađe iz kočije i zadivise prekrasnom dvorcu koji je bio veći iljepši od njegovog, a grof povede princezuuz stepenice u dvoranu koja je sva blistalaod zlata i dragog kamenja.Tada grof isprosi princezu, a kad jecar umro, on ga naslijedi i postade car tezemlje, a mačak u čizmama njegov prviministar.(Prevela: Zeina Mehmedbašić) žena | 30List BH Saveza žena u Švedskoj23

Ja visst gör det ontJa visst gör det ont när knoppar brister.Varför skulle annars våren tveka?Varför skulle all vår heta längtanbindas i det frusna bitterbleka?Höljet var ju knoppen hela vintern.Vad är det för nytt, som tär och spränger?Ja visst gör det ont när knoppar brister,ont för det som växeroch det som stänger.Ja nog är det svårt när droppar faller.Skälvande av ängslan tungt de hänger,klamrar sig vid kvisten, sväller, glider –tyngden drar dem neråt, hur de klänger.Svårt att vara oviss, rädd och delad,svårt att känna djupet dra och kalla,ändå sitta kvar och bara darra –svårt att vilja stannaoch vilja falla.Då, när det är värst och inget hjälper,brister som i jubel trädets knoppar.Då, när ingen rädsla längre håller,faller i ett glitter kvistens dropparglömmer att de skrämdes av det nyaglömmer att de ängslades för färden –känner en sekund sin största trygghet,vilar i den tillitsom skapar världen.Från: För trädets skull, 1935Naravno da boliNaravno da boli kad pucaju pupoljci.Zašto bi se uostalom proljeće dvoumilo?Zašto bi se sva naša žudnja vrelavezala u ledčemerno bljediloUmotan zar bio je pupoljak zimu cijelu.Šta je to novo što izjeda i hrli?Naravno da boli kad pucaju pupoljci,bol onog što rastei onog što grli.Da, sigurno je teško kad kapi padaju.Od bojazni strepeć’ teško obješene,hvataju za grančicu, nadimaju, klize –teža ih povlači tako pripijene.Teško biti nećkav, rastrgan i plah,teško ćutit’ bezdan što vuče u beznad,ipak istrajati kad te je strah –teško hotjet’ ostatii hotjeti pad.Kad pomoći nema i kad je najteže,pupoljci drveća ushićeno pucaju.A kad strah nikakav više ne steže,kapi grančica blistajući padajunesvjesne da su drhtale od novognesvjesne da su strepile pred let –ćute natrenutak sigurnost najveću,počivaju u vjerišto tvori svijet.Preveo: Haris TucakovićKARIN BOYE föddes den 26 oktober1900 i Göteborg. 1921 började honstudera grekiska, nordiska språkoch litteraturhistoria i Uppsala. Understudietiden gav hon ut två diktsamlingar:Moln och Gömda Land. 1927, samma årsom Karin blev filosofie magister i historia,gav hon ut diktsamlingen Härdarna.Några år senare, skrev hon Kris somär en självbiografisk roman där hon förförsta gången bekände sin bisexualitetallmänt. Detta är fortfarande ett stortsteg för många, men 1932 var det enormtmycket större. Året efter kom diktsamlingenFör trädets skull ut och den innehållerden kanske mest kända diktenav Karin Boye, Ja visst gör det ont. 1940kommer framtidskildringen Kallocainut. Boken är en föregångare till Orwells1984, mycket välskriven och väldigt gripande.Den 25 april 1941 hittades Karin Boyedöd i skogen utanför Alingsås. DiktsamlingenDe sju dödssynderna kom ut postumtsamma år.Det råder ingen tvekan om att nästasekel kommer att se Karin Boye som enav 1900-talet stora författare och en av destörsta i svensk litteratur.Karin BOYE(1900-1941.)KARIN BOYE je rođena 26. oktobra1940. u Göteborgu. Studije grčkog,nordijskih jezika i književne historijepočela je 1921. u Uppsali. Tokom studijaizdala je dvije zbirke poezije: Oblak iSkrivena zemlja. Završila je studij historije1927., a iste godine izdaje i zbirku poezijeOgnjišta.Par godina kasnije, 1932., napisala jeautobiografski roman Kriza u kojem jepo prvi put javno priznala svoju biseksualnost.To je i danas veliki korak za mnoge.Slijedeće godine izlazi njena zbirka poezijeRadi stabala koja sadrži njenu moždanajpoznatiju pjesmu Naravno da boli.Izvanredni i veoma dirljivi roman Kallocain,preteču Orwelove 1984. (iz 1949.),objavila je 1940. godine.Karin Boye je 25. aprila 1941. pronađenamrtva u šumi izvan Alingsåsa. Iste godineje posthumno objavljena njena zbirkapoezije Sedam smrtnih grijeha.Nema nikakve sumnje da će ovostoljeće pokazati Karin Boye kao jednu odvelikih književnica prošlog stoljeća i jednomod najvećih u švedskoj književnosti.(H.T.) ŽENA 30