broj 32 - DRVOtehnika

DRVO-tehnikaRevijalni časopis za poslovnu saradnju,marketing, tržište, ekologiju i tehnologijuu preradi drveta, proizvodnji nameštaja,šumarstvu i graditeljstvuČasopis izlazi tromesečnoOsnivač i izdavačEKO press BlagojevićNovi BeogradAntifašističke borbe 24Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39www.drvotehnika.come-mail: ekopress@eunet.rs; drvotehnika@eunet.rsGodišnja pretplata 2.160 dinaraPretplata za inostranstvo 50 evraIzdavački savetn Dragan Bojović, UNIDAS, Beogradn Lajoš Đantar, AKE Đantar, Bačka Topolan Božo Janković, ENTERIJER Janković, Novi Sadn Vladislav Jokić, XILIA, Beogradn Stevan Kiš, EuroTehno, Sremska Kamenican Dr Vojislav Kujundžić, LKV CENTAR, Beogradn Radoš Marić, MARIĆ, Čačakn Rajko Marić, MICROTRI, Beogradn Dr Živka Meloska, Šumarski fakultet Skopljen Dr Goran Milić, Šumaski fakultet Beogradn Golub Nikolić, NIGOS elektronik, Nišn Zvonko Petković, vanr. prof. FPU Beogradn Dragan Petronijević, MOCA, Jablanican Dr Zdravko Popović, Šumarski fakultet, Beogradn Tomislav Rabrenović, DRVOPROMET, Ivanjican Miroljub Radovanović, JELA JAGODINA, Jagodinan Gradimir Simijonović, TOPLICA DRVO, Beogradn Vesna Spahn, WeiNig, MW Group, Kruševacn Milić Spasojević, Fantoni ŠPIK IVERICA, Ivanjican Mr Borisav Todorović, BMSK, Beogradn Dragan Vandić, KUBIK, Raškan Milorad Žarković, SAVA, HrtkovciDirektorn Jelena MandićGlavni i odgovorni urednikn Mr Dragojlo BlagojevićStručni konsultantn Dipl. ing. Dobrivoje GavovićRedakcioni odborn Dragan Bosnić, Beogradn Marina Jovanović, Leskovacn Snežana Marjanović, AMBIENTE, Čačakn Jelena Mandić, tehnički urednikn Ivana Davčevska, novinar – producentn Aleksandar Radosavljević, BeogradUplate za pretplatu, marketinškei druge usluge na tekući račun broj160-176289-53, BANCA INTESA ad BeogradDevizni račun - IBAN: RS35160005010001291720Rukopisi i fotografije se ne vraćajuRedakcija se ne mora slagati sa mišljenjemautora i izjavama sagovornikaRedakcija ne preuzima odgovornostza sadržaj reklamnih porukaPriprema, štampa i distribucijaEKO press BlagojevićRegistarski broj APR: NV000356CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, BeogradISSN 1451-5121COBISS.SR-ID 112598028Ništa nije opasnije od neznanjakoje postane aktivnoStiženovi talasstare krize(Gete)Prema istraživanju koje je objavio Press polovinom oktobra prosečan stanovnik naše zemlježivi šest godina kraće i ima pet puta manju platu od prosečnog stanovnika EU. Prosečangrađanin Srbije može da priušti samo 34% vrednosti koju od svoje plate može da kupi stanovnikEU, ali smo od stanovnika EU bolji po broju mobilnih telefona jer na hiljadu stanovnikaimamo skoro sto mobilnih pretplatnika više. Oni su bolji po broju automobila, na hiljadu stanovnikadolazi 450 automobila, kod nas 202. Prosečna starost njihovih četverotočkaša je petgodina, naših skoro tri ipo puta više… Po stopi nezaposlenosti od 22,2% Srbija je među desetnajniže rangiranih zemalja sveta, kod EU je stopa nezaposlenosti skoro tri puta manje, ali zatokod nas cene rastu više od tri puta brže… Standard nam je pet puta lošiji, zaključuje Press,pa o putevima, prugama i vozovima, o internetu i kompjuterima, izdvajanju za školstvo i udelupotrošnje za zdravstvo nećemo govoriti. Evropljani su tu znatno u prednosti, a imaju i bitnomanju stopu smrtnosti i neznatno veći natalitet.A naša orijentacija je, čini se bez dovoljno jasne strategije, upravo put ka EU. A putevi sunam u svakom pravcu loši i puni prepreka…Pa, kada je već reč o putevima, pre dve godine smo objavili jednu studiju u kojoj je sistematskidokazano da bi naši drvoprerađivači na raspolaganju mogli imati skoro 40% više drvetenego danas, samo kada bi se otvorenost šuma u Srbiji sa sadašnjih 5 metara šumskih putevapo hektaru, što je oko četiri puta manje nego u razvijenim zemljama Evrope, povećalana samo 10 metara puta po hektaru… A kako sada stvari stoje, moglo bi se, mislim, desiti danam za koju deceniju i otvorenost šuma bude uslov za ulazak u EU. Ko zna… Kada bi se u izgradnjui rekonstrukciju šumskih puteva i otvorenost naših šuma ulagalo prosečno oko 21 milionevra godišnje, naša država i šumarstvo bi svake godine uvećavali dobit, a za trideset godina,uz otvorenost šuma od 10 km/ha, direktna dobit bi godišnje mogla biti veća za 56 milionaevra, tvrdi Gojko Janjatović, autor pomenute studije. A kad se tih potencijalnih 40% više drvetapreradi, indirektna dobit bi mogla biti veća bar tri puta…Ali, ali, ali…Stiže novi talas stare krize koja će opet iznenaditi naše stratege. Oni uvek kalkulišu sa najpovoljnijomvarijantom i skoro uvek promaše… A neki ekonomisti nam predviđaju teške dane.Pa zar mogu biti teži, pitam se, a oni vele da bi novi talas stare krize mogao potpuno dauništi srpsku ekonomiju. Srbija ne može da podnese još jedan talas finansijskog sunovrata jerdomaća ekonomija već stoji na staklenim nogana, pa bi spoljni faktor bio poput cunamija. Mismo već u agoniji i teško je prognozirati kakav nas scenario očekuje, jer Srbija uopšte nemakoncepciju, kaže često citirani analitičar Boško Mijatović… Ekonomisti predlažu da država štopre sprovede mere štednje ne bi li barem malo ublažila nadolazeći udar. A neodlučna i tromadržava čeka nove upute iz EU, stalno povećava administraciju, zadužuje se i nada se (ili nas zamajava)da će nas kriza mimoići ili ćemo, možda, i u ovoj krizi profitirati. Takve izjave su, znamo,već stizale iz ministarskih fotelja.Industrijska proizvodnja u Srbiji bila je u avgustu manja za 2,3% u odnosu na prošlogodišnjiprosek, objavio je Zavod za statistiku. Ali nije samo u pitanju pad proizvodnje. Veći problemje, čini se, opšta apatija i mrtvilo u srpskoj privredi, agonija kako tvrdi Mijatović. Smešno je,međutim, što neki analitičari vele da je to znak da se nešto ozbiljno dešava u međunarodnomokruženju. Istina je, tamo se nešto dešava… A kao nas… Izgleda, ustvari, da kod nas i od nas,ništa ne zavisi u ekonomskom, a pogotovo u političkom životu.I pored svih teškoća za veliko broj firmi koje se bave preradom drveta i proizvodnjom nameštaja,centralni događaj ove jeseni će, bez sumnje, biti 49. sajam nameštaja koji će se održatiu Beogradu od 14. do 20. novembra ove godine. Znamo da su neke firme koje su godinamaimale svoje mesto na ovom skupu odustale od ovogodišnje sajamske prezentacije, istokao što znamo da će biti novih izlagača. Neko uvek može i hoće…Vidimo se na Sajmu nameštaja.D. Blagojević

Italijansko - srpska saradnjau oblasti drvne industrijeRAZMENA ISKUSTAVA I POSLOVNIH ZNANJAPIŠE: Miljana Nikolić, dipl.inž.arh.Od 3. do 5. maja 2011. godine delegacijaŠumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradui predstavnici Agencije za drvo i srpskihfirmi iz oblasti drvne industrije bili su u zvaničnojposeti sedištu udruženja ConfindustriaUdine. Ovoj poseti je, u decembru 2010.godine, prethodilo sklapanje sporazuma obilateralnoj saradnji, kroz planiranje i sprovođenjezajedničkih aktivnosti sa ciljem razvojakvalitetnijih razmena poslovnih znanja,razvoja trgovine i investicija koji su potpisalidr Marco Bruseschi / Confidustria Udine ipredsednik UO Agencije za drvo, Rajko Sredanović.Intenzivna trodnevna poseta je obuhvatilaobilazak firmi Tonon, Gervasoni, Calligarisi ItalSvenska Spa, udruženja ConfindustriaUdine, Privredne komore Udine i Asdi sediai laboratorije Catas. Tom prilikom su bili organizovanii B2B susreti između srpskih i italijanskihprivrednika, kao i sastanci sa predstavnicimaUniverziteta u Udinama.Confindustria Udine predstavlja Udruženjeindustrijalaca oblasti Udine u kom 40%firmi dolazi iz mašinskog i drvo-prerađivačkogsektora. Predstavništvo Udruženja jeotvoreno u sedištu Privredne komore Srbije,sa kojom je takođe potpisan sporazum o saradnji.Oblast Friuli Venecija – Ðulija, na krajnjemseveroistoku Italije, u kojoj se nalaziItalijanski okrug stolice, predstavlja jednuod najstarijih industrijskih zona gde je tradicijaobrade drveta aktivna od kraja devetnaestogveka. U to vreme oblast je pružala trivelike prednosti – specijalizaciju u savijanjudrveta, povoljnu poresku politiku i obilne količinedrveta, što je rezultiralo otvaranjem velikogbroja firmi i jačanjem regiona na ovomplanu. Iako Italijanski okrug stolica danasokuplja više od 800 firmi i kooperanata, kojeproizvode gotove proizvode ili komponente,podatak da je potrošnja industrijske struje uregionu smanjena za 70% poslednjih godinaveoma slikovito govori o promeni i problemimasa kojima se ova regija danas suočava.Poseta je započeta obilaskom firme Tononi prezentacijom njihovog proizvodnogprograma i poslovne filozofije kompanije kojase 1926. godine, kada je osnovana, bavilavlastitom zanatskom proizvodnjom drvenihstolica. Firma, koju i danas vode članovi porodiceTonon, je od tada prošla kroz perioderazličitih promena i prilagođavanja, industrijalizacijui veliki porast proizvodnje 50-tihgodina, preusmeravanje na proizvodnju zadruge kompanije 60-tih godina, i ponovnooživljavanje vlastite marke. Promene na tržištusu dovele do toga da stolice od drveta či-ne danas manji segment njihovog programa,i da su primat preuzeli metal i plastika. Osimameričkog, kompanija je izašla i na druga tržišta,nemačko, francusko, englesko, ali i azijsko.Takav pristup, pored velikih mogućnosti,donosi i velike probleme, jer se ukusi, navikei očekivanja veoma razlikuju, a to zahteva i širokasortiman proizvoda. U Tononu veruju daje način da se ostane konkurentan jeftinijimistočnim tržištima stalno usavršavanje tehnologijei lansiranje novih kolekcija i proizvoda,jer veruju da cenom nikada neće biti u mogućnostida pariraju proizvođačima sa istoka.Nakon toga, domaćini su organizovaliprijem u sedištu Italijanskog okruga stolice(Asdi Sedia) koji danas predstavlja kolektivnisistem sastavljen od oko 800 specijalizovanihfirmi koji uz mrežu laboratorija za pretragu iinovacije predstavlja važnu celinu iz oblastiMade in Italy. Danas udruženje ima tri aktivnosti- da vodi banku podataka koja je prevedenana 6 jezika i koja okuplja preko 300proizvođača sa ovog područja; da održava FilieraISO 9001 standard koji ima 12 preduzećaiz ove oblasti i koji je je garancija kvaliteta;da organizuje Italian Workshop Design 2011,internacionalnu radionicu za 8 dizajnera iz 8zemalja, koji će imati priliku da rade na projektovanjui izvođenju 24 komada nameštajaza italijanske kompanije.Drugi dan posete je započeo u sedištuConfidustrie, čiji su predstavnici izneli podatkeo sektoru drvne industrije, koji je kriza veomasnažno pogodila i koji je danas dalekood rezultata koji je imao pre 2008. godine.Sektor nameštaja je i ranije bio u problemima,zbog istočnih tržišta i velike proizvodnje,ali je kriza najviše doprinela nepovoljnojsituaciji. Saradnja koju imaju sa Srbijomse najviše ogleda u kupovini sirovina i poluproizvoda.Predstavljen je i rad Privredne komoreUdine, koja ima dve misije – da pružisertifikate koji su neophodni preduzećima ida promoviše ekonomiju njihove provincije.Komora se bavi promocijom svih sektora,ali je drvoprerađivački jedan od najvažnijih,pored mašinskog i poljoprivredno-prehrambenog.Iako je došlo do velikog pada upotrebedrveta u proizvodnji nameštaja, situacijase na tom planu polako popravlja. U najboljemperiodu u ovoj regiji se proizvodilo 30%ukupne svetske proizvodnje nameštaja, i tadaje broj preduzeća porastao na čak 1500,ali je vremenom došlo do njihovog spajanjai smanjenja broja firmi i radnika. Ipak, čak idanas, mala, porodična, zanatska preduzećakod kojih je vlasnik direktno uključen u proizvodnjui koja nemaju više od 15 zaposlenihpredstavljaju 65% od ukupnog broj preduzećau regionu, gde postoji veoma malo velikihindustrija.Sa predstavnicom Univerziteta u Udinama,sa Arhitektonsko - građevinskog fakulteta,su razmenjena znanja i iskustva u oblastigradnje u drvetu i saradnje sa firmama izovog sektora, i posebno načina na koji je Italijakoristila drvo kao materijal za brzu izgradnjuvelikog broja stambenih objekata nakonzemljotresa koji je 1976. godine pogodio FriuliVenecija – Ðulija regiju.Specijalno interesovanje je pobudila posetalaboratoriji Catas, koja predstavlja najznačajnijiitalijanski Institut za istraživanje ilaboratoriju za ispitivanje nameštaja i drvetaosnovan 1969. godine u San Giovanni al Natisone(Udine) sa ciljem da obezbedi tehničkupodršku lokalnim proizvođačima stolica.Institut je osnovala Privredna komora Udinakako bi pomogla proizvođačima da radeu skladu sa međunarodnim standardima, dauspešno prodaju svoje proizvode u inostranstvui da im omogući da idu u korak sa novimtendencijama i materijalima. Ove firme,koje i danas imaju glavnu ulogu na internacionalnomnivou, su još 60-tih godina shvatilepotrebu za centrom za tehnološki razvoj kojije u bliskoj vezi sa industrijom, i koji bi biou mogućnosti da obezbedi naučna znanja inajbolja rešenja u visoko konkurentnom drvnomsektoru. Catas tim se sastoji od 40 eksperata,uključujući hemičare, inženjere i matematičare.Osim Departmana za tehnologijei hemiju, koji se bavi širokim spektrom istraživanjai testiranja na sirovim materijalima igotovim proizvodima, Catas ima i laboratorijeza istraživanja u oblasti poljoprivrednoprehrambenogsektora. Testovi se vrše u skladusa nacionalnim standardima (UNI, DIN, BS,NF, ASTM, ANSI, itd.), Evropskim standardima(EN) i internacionalnim standardima (ISO), amogu biti vođeni i u skladu sa specifičnimpotrebama klijenata.Trećeg dana je posećena kompanija Gervasoni,osnovana 1882. godine, njihov izložbenisalon i deo proizvodnih pogona koji sejoš uvek nalaze u ovoj oblasti, uglavnom završnaobrada, sklapanje i pakovanje gotovihproizvoda, s obzirom na to da je glavna proizvodnjaizmeštena. Kroz prezentaciju firme iistorijat, poseban akcenat je stavljen na bliskusaradnju koja je ostvarena sa dizajnerkom PaolomNavone i uticaj koji je ona imala na razvojnjihovih proizvoda. Gervasoni je firma čijaje prvobitna delatnost bio pleteni nameštaji na bazi ogromnog iskustva u ovoj oblasti,firma danas u svojim kolekcijma kombinuje idopunjava prirodne materijale sa sofisticiranimproizvodima koji su rezultat ljudskog rada.Akcenat je na veštini izrade, poštovanjuokoline i stalnoj potrazi za novim materijalimaod kojih se mogu stvoriti kolekcije podjednakoklasične i moderne po stilu. Trska,Manila, ratan, abaka, bambus, alginat, pergament,Malacca trska, orah, aluminijum, čelik ipeščar: u izradi se kombinuju i klasični i egzotičnimaterijali (skoro uvek korišćeni u svomizvornom obliku) u elementarne oblike, kojekarakteriše varijacija površinske teksture, grubosti hrapavost, ali i glatkoća, geometrija isimetrija.Kompanija Calligaris, koju je 1923. godineosnovao Antonio Calligaris, i čiji su počecivezani za drvo kao materijal, je od firme kojaje proizvodila komponente za druge, razvilasopstvenu marku koja danas promoviše istraživačkipristup, dizajn i inovaciju ali i tradiciju,etiku i posvećenost. Ova porodična firmaprojektuje, proizvodi i prodaje stolice, stolove,krevete, sofe, nameštaj za odlaganje i detaljeza opremanje. Proizvodnja drvenih stolicase smanjila na manje od 1/3 i na njihov računje porasla količina plastičnih i metalnih.Danas izrađuju samo ekskluzivne drvenestolice, jer jedino u toj kategoriji proizvodamogu da budu konkurentni na svetskomtržištu. Svakodnevno se, sa mnogo pažnje,truda i kreativnosti radi na stvaranju proizvodavisokog kvaliteta i pristupačne cene kojibi predstavili najbolje od italijanskog dizajna.Imaju 700 zaposlenih, prodajne mreže u US iJapanu i 5 fabrika, od kojih je jedna u Hrvatskoj,i još kooperanata koji za njih prave poluproizvode.Zajednički imenitelj za sve firme koje suu ovoj regiji počele svoje poslovanje pravećidrvene stolice je da se, sa promenom uslovai izlaskom na sve šira strana tržišta, fokus pomerioka proizvodima od metala i plastike.Pristup koji u savremenim uslovima negujuse pre svega bazira na inovativnom dizajnu ibliskoj saradnji sa dizajnerima i arhitektama,visokoj tehnologiji i dobrom pristupu promociji.Takođe, za ovu regiju je i danas karakterističnoda najveći deo proizvodnje čine male,porodične firme, koje vode potomci osnivačai koje su, kroz mnoge godine svog poslovanjapokazale spremnost i umešnost da prilagodesvoju politiku uslovima na tržištu i nataj način obezbedile sebi opstanak i razvoj.Privredna komora Udina je 24. i 31. maja2011. organizovala predstavljanje svojih aktivnostiu Beogradu, kroz seminar o radu Italijanskogudruženja Stolica i najboljeg iz Furlanije– ekonomije, turizma, kulture i enogastronomije,uz friulanske specijalitete koje suspremali kuvari iz ovog regiona.Ova poseta je pokazala da postoji mnogomogućih pravaca i modela za saradnju,od razmene iskustava i poslovnih znanja,preko zajedničkih seminara, radionica i konferencijai razmene poslovnih delegacija i datreba uložiti veliki trud i iskoristiti zainteresovanostkoja na obe strane svakako postoji ucilju razvoja sektora koji je, u obe zemlje, poslednjihgodina našao u veoma teškom položaju.Ovi početni koraci su od velikog značaja,ali će se stvarni efekti posete pokazati teku vremenu koje dolazi i umešnosti sa kojomće biti iskorišćena ukazana šansa. •Buje-export d.o.o. BujeIstarska 22, Buje, Hrvatskawww.buje-export.hrTel: +385 (0)52 725 130Fax: +385 (0)52 772 452Kontakt osobe:Dario KozlovićTel: +385 (0)52 725 132Mob: +385 (0)98 254 193dario.kozlovic@buje-export.hrDarko MilosTel: +385 (0)52 725 134Mob: +385 (0)99 2182 678darko.milos@buje-export.hrPoslovnica ZagrebTel: +385 (0)1 6117 171Fax: +385 (0)1 6117 029Kontakt osoba: Ratimir PaverMob: +385 (0)98 254-192BUJE-EXPORT d.o.o.IMA 40 GODINAKONTINUIRANOG ISKUSTVAU TRGOVINI DRVETOM:REZANA GRAĐA, ELEMENTI,PARKET, FURNIRI UVOZ OPREME ZADRVNU INDUSTRIJU.POSEDUJEMO FSC SERTIFIKATOD 2000. GODINE I PRUŽAMOUSLUGE KONSALTINGAZA FSC SERTIFIKOVANJE.6 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 7

Gazdovanje na principima održivog razvoja i profitabilnostiOva, 2011. godina je od strane Ujednjenihnacija proglašena za međunarodnugodinu šuma. Povodom tako značajne činjenice,zamolili smo dipl.ing. Martu Takač,direktora JP Vojvodinašume za intervju, a uzzahvalnost za korektan odziv, uvereni smoda će njene ocene i stavovi interesovati našečitaoce. Naša primarna namera je bila dagovorimo o poslovanju JP Vojvodinašume uskladu sa principima održivog upravljanjašumama, odnosno onome što je poslovnapolitika i praksa ovog preduzeća.– U ovom razgovoru bismo pošli od definicijeodrživog upravljanja šumama štopodrazumeva upravljanje i korišćenje šumai šumskog zemljišta na način koji održavanjihov biodiverzitet, produktivnost, regenerativnusposobnost, vitalnost i potencijal šumada sada i u budućnosti ispune relevantneekološke, ekonomske i socijalne funkci-je – kaže na početku našeg razgovora dipl.ing. Marta Takač. – Pri tome, naročito trebanaglasiti da je naš osnovni zadatak nega izaštita šuma, a činjenica je da već nekolikogodina JP Vojvodinašume gazduje sertifikovanimšumama.Cilj je unapređenje postojećegšumskog fonda AP Vojvodine– Javno preduzeće Vojvodinašume jeosnovano 2002. godine sa ciljem da integralnogazduje šumama i upravlja zaštićenimprirodnim dobrima i lovištima u skladusa principima održivog razvoja (održivogšumarstva) i profitabilnosti, uz povećanješumovitosti i unapređenje postojećeg šumskogfonda Autonomne pokraine Vojvodine.Svoju javnu i privrednu misiju JP Vojvodinašumeobavlja preko pet delova preduzećasastavljenih od 23 radne jedinice kojeNaš sagovornikdipl.ing. Marta Takač,direktor JP Vojvodinašumepredstavljaju osnovne jedinice planiranja iorganizovanja poslova gazdovanja šumama– objašnjava direktor JP VojvodinašumeMarta Takač.Dakle, među osnovne delatnosti JP Vojvodinašumespadaju: uzgoj i zaštita šuma,održavanje i obnova šuma, proizvodnjašumskog semena i sadnog materijala i podizanjenovih šuma i šumskih zasada, kaoi upravljanje zaštićenim područjima. Uz to,preduzeće se bavi i iskorišćavanjem šuma,proizvodnjom šumskih proizvoda, korišćenjemšuma za rekreaciju, proizvodnjom rezanegrađe i drugim korišćenjem šuma. Bitnedelatnosti ovog preduzeća su takođe lovi uzgoj divljači, kao i proizvodnja i preradamesa.Javno preduzeće Vojvodinašume gazduješumama u državnoj svojini na teritorijiAutonomne pokraine Vojvodine ukupne površineod 129.195 hektara. U okviru 15 lovištakojima gazduje, čija je ukupna površina108.000 hektara, posluju i tri fazanerije.Javno preduzeće Vojvodinašume jeupravljač 16 zaštićenih područja, od kojihmnoga imaju međunarodni značaj i status.U specijalne rezervate prirode pod upravomJP Vojvodinašume spadaju: Gornje Podunavlje,Obedska bara, Deliblatska peščara, Koviljsko-petrovaradinskirit i Bagremara.Sertifikacija šumaJP VojvodinašumeJavno preduzeće Vojvodinašume Petrovaradinse tokom 2006. godine opredelilo,a već 2007. godine i pristupilo procesu sertifikaciješuma kojim gazduje. Šta se timepostiglo, bilo je pitanje za našu sagovornicu.– Na ovaj način je iskazano nedvosmislenoopredelenje šumara Vojvodine za uvođenjei primenu međunarodnih standardau cilju sticanja zvanične potvrde od stranenezavisnog međunarodnog sertifikacionogtela o sprovođenju gazdovanja šumama naekonomski isplativ, ekološki prihvatljiv i socijalnopravedan način, kroz trajno usavrša-Javno preduzeće Vojvodinašume je osnovano2002. godine sa ciljem da integralno gazduje šumamai upravlja zaštićenim prirodnim dobrima i lovištimau skladu sa principima održivog razvoja (održivogšumarstva) i profitabilnosti, uz povećanje šumovitostii unapređenje postojećeg šumskog fonda Autonomnepokraine Vojvodine.Sertifikacija šuma je jedan od najbrže razvijenihfleksibilnih alata koji se može koristiti za prilagođavanješumarstva savremenim shvatanjima održivogupravljanja. Javno preduzeće Vojvodinašumeopredeljeno je da gazduje šumskim resursima naodrživ način, što pretpostavlja ekonomski isplativ,ekološki prihvatljiv i socijalno pravedan načingazdovanja, kroz usavršavanje metoda rada i razvijanjeodgovornosti za stanje i unapređenje šumskih resursa.Ovo je naročito značajno za primarnu i finalnu drvnuindustriju, koja na ovaj način ima obezbeđenusertifikovanu sirovinu za izradu proizvoda oddrveta za koje ne postoje ograničenja plasmanana tržištima razvijenih zemalja. Međutim, ovopodrazumeva da pored sertifikacije šuma i šumskihproizvoda, treba pristupiti i sertifikaciji lanaca nadzorau cilju sticanja CoC sertifikata (Chain of Custody)koji se izdaje za kontrolisani prevoz i preradu drvetai proizvoda od drveta, od šume preko procesa obradedo finalnog proizvoda.Na ovaj način su obezbeđeni neophodni predusloviza dalji uspešni razvoj i očuvanje ugleda Javnogpreduzeća Vojvodinašume, u skladu sa prioritetimarazvoja i strateškim opredelenjima AP Vojvodine zauvođenje standarda kvaliteta za proizvodei usluge, posredstvom unapređivanja metoda, načinai tehnologije gazdovanja šumama u cilju očuvanjapoverenja sadašnjih i budućih korisnika naših proizvodai brojnih drugih interesnih grupa, kaže Marta Takač,direktor JP Vojvodinašume.8 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 9

vanje metoda i načina rada i razvoj odgovornostiza gazdovanje šumskim resursima.Proces i danas prisutni modeli sertifikaciješuma su nastali pod uticajem snažnih zahtevajavnosti za racionalnim korišćenjemograničenih prirodnih potencijala i resursašumskih ekosistema, a što iziskuje posebnodefinisanje ciljeva i načina gazdovanja šumama.Sertifikacija šuma predstavlja jedanod najbrže razvijenih fleksibilnih alata kojise može koristiti za prilagođavanje gazdovanjašumama savremenim shvatanjima održivoggazdovanja i upravljanja – kaže direktorJP Vojvodinašume, Marta Takač.U postupku izbora sertifikacionog telai modela serifikacije održivog gazdovanjašumama prema programu FSC (ForestStewardship Council – Savet za nadzor u šumarstvu),Javno preduzeće Vojvodinašumese opredelilo za individualni model sertifikacije,koji je kao takav jedini prisutan u širemregionu, pošto se zasniva na musketarskomprincipu „svi za jednog jedan za sve“, štoznači da svaka greška ponaosob bilo kogzaposlenog povlači za sobom i kolektivnuodgovornost. FSC sistem sertifikacije se nametnuou našem slučaju kao jedino mogućerešenje zbog mogućnosti primene opštiheksternih standarda, boljoj prilagođenostipojedinačnim vlasnicima većih površina šumai neuslovljavanja prethodne izrade nacionalnihstandarda.– Sticanjem FSC sertifikata o održivomgazdovanju šumama po individualnom modelu,od avgusta 2008. godine, Javno preduzećeVojvodinašume je bilo u mogućnostida ponudi puni asortiman šumskih drvnih iJavno preduzećeVojvodinašume PetrovaradinJavno preduzeće Vojvodinašume Petrovaradin je osnovano 2002. godineod strane Skupštine autonomne pokrajine Vojvodine. Preduzeće u svom sastavuima pet delova, od kojih četiri šumska gazdinstva: ŠG Novi Sad Novi Sad,ŠG Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica, ŠG Sombor Sombor i ŠG Banat Pančevoi jedan specijalizovani deo preduzeća za lov i lovni turizam VojvodinašumeLovoturs Petrovaradin.Osnovna delatnost preduzeća je održivo gazdovanje šumama, lovištimai ribolovnim vodama, kao i upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima.Javno preduzeće Vojvodinašume gazduje šumama u državnoj svojinina teritoriji Autonomne pokraine Vojvodine ukupne površine od 129.195 hektara.U okviru 15 lovišta kojima gazduje, čija je ukupna površina 108.000 hektara,posluju i tri fazanerije. Lovišta, pored lovno-turističkog značaja, imaju izuzetnovažnu ulogu u zaštiti i očuvanju vrednog genofonda krupne divljači, kao što su:evropski jelen, srna i divlja svinja.Preduzeće, takođe, upravlja sa 16 zaštićenih prirodnih dobara, a korisnik ješuma i šumskog zemljišta u okviru još sedam zaštićenih prirodnih dobara, uzprimenu najnovijih naučnih dostignuća, proverenih praktičnih iskustava, savremenihtehnologija i podršku naučnih i obrazovnih institucija.I pored činjenice da Vojvodina predstavlja područje sa najnižom šumovitošćuu Evropi sa oko 7,1%, šume kojima gazduje Javno preduzeće Vojvodinašumepredstavljaju najproduktivnije šume u Srbiji, a u okviru njih posebno treba istaćišume hrasta lužnjaka i plantaže visokoproduktivnih sorti topola i vrba.Pored navedenih šuma visokog kvaliteta i produktivnosti, JP Vojvodinašumegazduje i značajnom površinom zaštitnih šuma na području Deliblatskei Subotičko-horgoške peščare.Preduzeće raspolaže i značajnim kapacitetima u semenskoj i rasadničkoj proizvodnji,čijem se razvoju poklanja posebna pažnja, kao osnovnom preduslovu zapodizanje novih šuma i povećanje stepena šumovitosti AP Vojvodine.nedrvnih proizvoda iz sertifikovanih šuma,uz istovremeno obezbeđivanje brojnih opštekorisnihfunkcija šuma. Na ovaj način suobezbeđeni neophodni preduslovi za daljiuspešni razvoj i očuvanje ugleda Javnogpreduzeća Vojvodinašume, u skladu sa prioritetimarazvoja i strateškim opredelenjimaAP Vojvodine za uvođenje standarda kvalitetaza proizvode i usluge, posredstvomunapređivanja metoda, načina i tehnologijegazdovanja šumama u cilju očuvanja poverenjasadašnjih i budućih korisnika našihproizvoda i brojnih drugih interesnih grupa– kaže gospođa Takač.– Ovo je naročito značajno za primarnui finalnu drvnu industriju, koja na ovajnačin ima obezbeđenu sertifikovanu sirovinuza izradu proizvoda od drveta za koje nepostoje ograničenja plasmana na tržištimarazvijenih zemalja. Međutim, ovo podrazumevada pored sertifikacije šuma i šumskihproizvoda, treba pristupiti i sertifikaciji lanacanadzora u cilju sticanja CoC sertifikata(Chain of Custody) koji se izdaje za kontrolisaniprevoz i preradu drveta i proizvoda oddrveta, od šume preko procesa obrade dofinalnog proizvoda – istakla je na kraju našegrazgovora dip.ing. Marta Takač, generalnidirektor JP Vojvodinašume. – Potpuniefekti započetog procesa sertifikacije šumamogu se, dakle, ostvariti samo pod uslovomda industrija za preradu drveta nastavizapočeti proces sertifikacije lanca nadzora(CoC) i tehnološkog procesa prerade drveta,čime bi se obezbedila potvrda da određenišumski sortimenti i proizvodi od drveta potičuiz šuma sa kojima se odgovorno gazduje,a na taj način bi se stvorili uslovi za nesmetanpristup međunarodnom tržištu. •10 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 11

Copyright Blum · BX94SR11_HIT LIGHTHOUSE.deKRETANJEJE CARANJESerbia DRVO tehnika 205 x 297 mm bleed: 3 mmUz naš ORGA-LINE rezač folije rukovanje folijom za održavanje svežineje sasvim jednostavno: Zato što se folija tako može izvući bez nabora imože se precizno izrezati. Otkrijte ostala praktična kuhinjska pomagala inaš ORGA-LINE sistem unutrašnjih pregrada za upečatljivo uređenje.Kliknite na praktičnu stranu kuhinje: www.blum.com

SGS GroupVodeća međunarodna kompanija u oblastikontrolisanja, sertifikacije i ispitivanjaKompanija SGS Beograd je krajem septembraobeležila deset godina postojanja uSrbiji. Tim povodom je naš sagovornik biogospodin Marinko Ukropina, generalni direktorkompanije SGS Beograd, koji nam jegovorio o poslovanju i organizaciji ove firme,ali je prvo istakao neke podatke o SGS GRO-UP, njenom sedištu i koliko dugo postoji, njenojrasprostranjenosti u svetu i čime se bavi,o broju zaposlenih, kapacitetima itd.– SGS Grupa je najveća svetska organizacijaza poslove kontrolisanja, ispitivanja, monitoringai sertifikacije. Ova kompanija upravljamrežom u 140 zemalja, sa preko 67.000zaposlenih u 1.250 kancelarija i laboratorijaširom sveta. SGS je priznat od strane vodećihsvetskih organizacija, finansijskih korporacijai međunarodnih institucija kao globalan uzorza najviše standarde ekspertize, kvaliteta i integriteta.Na globalnom nivou, SGS je apsolutnilider koji obuhvata 13% svetskog tržištaSGS Grupa je osnovana 1878. godinekao kontrolna kuća sa središtem u Ženevi,gde se i danas nalazi. Ova švajcarska kompanija2001.godine otvara filijalu u Beogradukoja kao punopravni član SGS Grupe počinjebrz razvoj i osvajanje novog tržišta u oblastiprofesionalnih i specijalizovanih usluga – kažedirektor Ukropina.Nakon 10 godina poslovanja, SGS Beograddanas zapošljava preko 110 kvalifikovanihi iskusnih stručnjaka. Zahvaljujući vrhunskomprofesionalnom iskustvu, striktnom poštovanjuetičkog standarda osnivača i podršciglobalne mreže, SGS Beograd je postao vodećameđunarodna kompanija u Srbiji u oblastikontrolisanja i sertifikacije.SGS Beograd je u mogućnosti da pružiusluge u sledećim linijama biznisa, pri čemuje organizaciono postavljen u osam sektora:Sektor za poljoprivredne proizvode, Sektorrobe široke potrošnje, Sektor sertifikacije, Industrijskisektor, Sektor za minerale, Sektorza ekologiju i zaštitu životne sredine, Sektorza naftu, naftne derivate i hemikalije i Uslugevladama i vladinim institucijama.Sertifikacija šumaPosebno nas je interesovala sertifikacijašuma, koliko je prostora sertifikovano, kakoide kontrola i provere, šta se radi i šta planira,bilo je naše pitanje.– Proces sertifikacije šuma u Srbiji počeoje 2007. godine sertifikacijom državnih šumakojima gazduju javna preduzeća. Prvi sertifikatje dodeljen 2007. godine preduzeću JP Sr-Naš sagovornikdipl.ing. Marinko Ukropina,generalni direktor SGS Beogradbijašume, ŠG Boranja Loznica (sa oko 40.000ha šuma), a 2008. godine JP Vojvodinašume(sa površinom od oko 130.000 ha šuma). Odtada do danas redovno je vršen godišnji nadzori produžavana validnost sertifikata. Godine2009. uspešno je izvršena sertifikacija još5 šumskih gazdinstava iz sastava JP Srbijašume(Beograd, Despotovac, Kruševac, Kraljevoi Užice) sa površinom od oko 205.000 ha šumau državnoj svojini. Upravo ove godine tokomseptembra meseca obavljena je glavnaprovera u preostalih 11 šumskih gazdinstavau okviru JP Srbijašume, a izdavanje sertifikatase očekuje do kraja godine. Time bi se zaokružilasertifikacija državnih šuma kojimagazduju JP Srbijašume i JP Vojvodinašume štočini gotovo polovinu svih šuma u Srbiji. Samimtim je omogućeno industriji prerade drvetanabavka sirovina iz sertifikovanih šuma,a time je obezbeđen preduslov za sertifikacijuu preradi drveta (FSC-COC). Posedovanjeovog sertifikata je sve češći zahtev kupaca,pre svega iz zapadne Evrope.Da bi se sertifikovale privatne šume jedanod osnovnih preduslova je izrada planskihdokumenata za sve privatne šume koječine više od polovine svih šuma Srbije.Izazov je i sertifikacija šuma u Crnoj Gorii Makedoniji, koje su pored Albanije i Moldavijejedine države Evrope gde proces sertifikaciješuma nije počeo – objašnjava direktorMarinko Ukropina.Sertifikacije u preradi drvetaPoznato je da se verifikacija procesasertifikacije šuma može ostvariti pod uslovomda industrija za preradu drveta pristupiprocesu sertifikacije tehnološkog procesaprerade drveta, bila je naša konstatacija. ŠtaU Srbiji će do kraja ove godine biti sertifikovane sve državne šume kojima gazduju JP Srbijašumei JP Vojvodinašume. Odmah nakon izdavanja prvog sertifikata za šume, pojavili su se zahteviza sertifikaciju u preradi drveta, pre svega firmi koje su izvozno orijentisane. Od tada jeSGS Beograd ukupno u Srbiji završili sertifikaciju u 39 preduzeća iz oblasti prerade drveta.Koristi od COC sertifikacije su: pristup novim tržištima, održavanje udela na tržištu, prioritetu snabdevanju sirovinama, mogućnost zadovoljenja zahteva klijenata, poboljšanje imidžapreduzeća i dodatna marketinška vrednost FSC drveta.je u tom pravcu urađeno i šta se planira, biloje naše pitanje.– Odmah nakon izdavanja prvog sertifikataza šume, pojavili su se zahtevi za sertifikacijuu preradi drveta, pre svega firmi kojesu izvozno orijentisane. Od tada smo ukupnou Srbiji završili sertifikaciju u 39 preduzećaiz oblasti prerade drveta. Za sada je slabinteres preduzeća iz oblasti hemijske preradedrveta (celuloza, papir) i preduzeća kojase bave izdavaštvom – kaže direktor Ukropina.– Osnovni razlozi za sertifikaciju – COCsu: zahtevi kupaca, dakle izvoz, razvoj ekološkesvesti kao i različiti podsticaji (SIEPA, USA-ID, podrška klasteru), a koristi od COC sertifikacijesu: pristup novim tržištima, održavanjeudela na tržištu, prioritet u snabdevanjusirovinama, mogućnost zadovoljenja zahtevaklijenata, poboljšanje imidža preduzeća i dodatnamarketinška vrednost FSC drveta (ponekad).GOST R sertifikacija– Kao punopravni član SGS Group, u mogućnostismo da u saradnji sa SGS Moskva realizujemouslugu GOST R sertifikacije na bazivalidnih ugovora koje sa GOST STANDARTomRuske Federacije ima SGS Group, na bazičega je razvijena metodologija i procedure zaocenu dokumentacije, laboratorijska ispitivanja(gde je potrebno) u cilju izdavanja sertifikatao usaglašenosti sa GOST standardimai važećom zakonskom regulativom RF – kaženaš sagovornik. – GOST R sertifikacija se odnosina sertifikaciju proizvoda odnosno potvrđivanjeusaglašenosti proizvoda koji seuvoze u RF sa tehničkim GOST standardima.Skoro svi proizvodi podležu ovoj sertifkacijišto, praktično, znači da je nemoguće uvestirobu bez prethodno obezbeđenog sertifikatao usaglašenosti sa GOST standardima.Ovi se sertifikati izdaju ili na vremenski period(za većinu proizvoda je rok važenja jednagodina) ili na količine vezane za neki konkretanugovor. Cela procedura se pokreće zahtevomklijenta posle čega se, u zavisnosti odtarifnog broja i tehničkih karakteristika proizvoda,opredeljuje šema sertifikacije i klijentdobija ponudu koja uključuje zahteve za potrebnomdokumentacijom kako bi se obezbedilisertifikati.Smatramo da je drvna industrija jedna odgrana naše industrije koja ima realne šanseda ostvari značajne rezultate na ogromnom isve zahtevnijem tržištu Ruske Federacije. Naravno,za to je potrebna, osim kvalitetnih proizvodai konstantnih isporuka značajnih količina,i organizovana i dobro usmerena pomoćdržave uz poznavanje zakonske regulativei zahteva za dokazivanjem porekla i kvalitetaproizvoda. SGS Beograd na bazi iskustvai u saradnji sa našim kancelarijama u RF jepartner izvoznicima u procesu GOST R sertifikacijeod samog početka podnošenja zahtevapreko izrade potrebne dokumentacije iusaglašavanja sa zahtevima ruskih standarda.SGS Beograd laboratorijaza kontrolisanje nameštaja– Laboratorija za kontrolisanje nameštajaje formirana u okviru Sektora robe širokepotrošnje (CTS) 2010. godine. Akreditacijaod strane ATS-a po SRPS ISO/IEC 17020 standarduusledila je u junu 2011. godine, kadaje laboratorija i zvanično počela sa radom.Laboratorija je opremljena sa savremenomplatformom za kontrolisanje nameštaja, kaoi nizom priručnih merno-kontrolnih uređaja.U mogućnosti smo da ponudimo kontrolisanjenameštaja za sedenje, nameštaja za odlaganje-ormani,nameštaja za ležanje-kreveti,nameštaja za upotrebu pri radu i jelu-stolovi,koje na osnovu zahteva SRPS standardapodrazumeva proveru funkcionalnosti, izdržljivosti,otpornosti površine, kvaliteta materijalai tačnosti izrade. Na bazi dobijenih rezultatakontrolisanja Laboratorija izdaje Izveštajo kontrolisanju i Predlog deklaracije zakontrolisani proizvod. Laboratorija sa svojimstručnim osobljem takođe može ponudititehničku podršku i konsalting u oblasti projektovanjanovih proizvoda, kao i poboljšanjapostojećih. Planovi laboratorije su da u 2012.godini osvoji metode kontrolisanja nameštajakoje propisuju EN standardi, sa akcentom nakontrolisanju kreveta na sprat i dečijih kreveta– kaže na kraju našeg razgovora gospodinMarinko Ukropina, generalni direktor kompanijeSGS Beograd. •SGS Beograd d.o.o.Jurija Gagarina 7b, 11070 Novi Beogradtel. 011 71 55 275, 71 55 276, 71 55 277fax. 011 71 55 279e-mail. sgs.beograd@sgs.com16 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 17

Rast nejednakosti preti društvenomblagostanju i napredovanjuODRŽIVI RAZVOJPIŠE: dr Dragan ŠkobaljImajući u vidu da međunarodna zajednicapojačava svoje napore da uspostavi funkcionalnemehanizme za finansiranje, nastupajućiperiod će biti veoma dinamičan kadasu u pitanju aktivnosti u borbi protiv klimatskihpromena.Novi svetski dogovor trebalo bi da ponovouspostavi zaboravljene principe i mehanizmefinansiranja, koji će ujedno značitipreraspodelu moći i odgovornosti izmeđudržava koje tradicionalno više doprinose klimatskimpromenama i onih koje trpe najvećeštete od njih. Da bi se efikasno uspostavilinovi odnosi, neophodno je da sve državeusklade nacionalne interese sa svetskom odgovornošću,kao i to da međunarodna zajednicapoveća brigu za najugroženije regione,države i zajednice.Evropska unija, naš strateški cilj u ovojdeceniji, duboko je privržena ciljevima održivograzvoja što je potvrđeno i u novoj Evropskojstrategiji do 2020. godine. Evropska unijaće svoj razvoj zasnivati na pametnom,održivom i inkluzivnom rastu, zasnovanomna znanju, inovacijama, privredi koja efikasnokoristi resurse, zelenim radnim mestimai teritorijalnoj i društvenoj koheziji. U takvojEvropi neće biti mesta za države koje zanemarujuprincipe privredne i društvene održivostii održivosti životne sredine.Između ogromnih pritisaka izazvanihunutrašnjim strukturnim problemima i ekonomskomkrizom i jasno izražene želje da sepridruži društvu evropskih država, RepublikaSrbija se nedvosmisleno opredelila za putodrživosti.Usvojivši Nacionalnu strategiju održivograzvoja i Akcioni plan za njeno sprovođenjeVlada Republike Srbije je preuzela čitav nizobaveza da reformiše privredu i društvo ucelini kako bi njen razvoj u ovoj deceniji biobrz ali i održiv. Nakon uspešnog početka togprocesa pred nama je još dosta izazova. JošDanas u svetu postoji široka saglasnost da konceptodrživog razvoja donosi nadu za preporod naše planete alii da je nastupajućih desetak godina kritično za sprovođenjetog koncepta. Postojeća kriza uslovila je novi osećaj da jepotrebno hitno reagovati na veliki broj neodrživih trendovau proizvodnji, potrošnji, odnosima u društvu i navikama ljudi.Neodložno se moraju rešavati problemi klimatskih promena,smanjiti visoka potrošnja energije, pre svega u sektorusaobraćaja kao i zaustaviti nestajanje biološke raznovrsnostii prirodnih resursa. Prelazak na bezbednu i održivuekonomiju s manjim negativnim efektima na životnusredinu zahtevaće u bliskoj budućnosti nove ekonomskepolitike na globalnom i lokalnom nivou, ali i boljestrateško sagledavanje i upravljanje.Potrošači nisu krivi za ekološke probleme. Ekološke šteterezultat su nedostatka korporativne odgovornosti u sprezis velikim ulaganjima industrije u reklamu koja promovišeprekomernu potrošnju. Vlade treba da nateraju kompanije dainternalizuju troškove svojih neodrživih praksi koje zagađujui degradiraju životnu sredinu i da počnu da proizvodeodržive proizvode. To bi smanjilo dostupnost sredstava zamarketing neodrživih proizvoda i usluga.uvek je pred nama borba za iskorenjivanje siromaštvakao i smanivanje jaza u regionalnojneravnomernosti u razvoju. Nakon evidentnihuspeha u institucionalnom prilagođavanjuu oblasti zaštite životne sredine s pravnimtekovinama Evropske unije, čeka nas radna poboljšanju infrastrukture u toj oblasti istrukturnom poštovanju uspostavljenih ekonomskihinstrumenata. Moramo nastojati daulažemo više u obrazovanje, nauku i istraživanja,a posebno u podizanje javne svestio značaju održivog razvoja. Generalno, jošuvek sporo sastavljamo kompletnu sliku, onikoji odlučuju često nedovoljno sagledavajuuzročno–posledične veze i probleme rešavajuod slučaja da slučaja. U periodu kojije pred nama, moramo imati u vidu to da jeciljeve održivog razvoja moguće dostići tekukoliko se sagleda šira slika i problemi rešavajuintegralno.Održivi razvoj postavlja jedinstven zahtevsvakom društvu da se prilagodi postojećimi novim izazovima, kako u pogledudruštvenog, tako i u pogledu privrednog razvoja.To zahteva izbalansiran pristup kakobi se uspešno odgovorilo izazovima postojećekrize, ali i mogućim krizama u privredii životnoj sredini u budućnosti. Sisteme kojipodržavaju život na Zemlji možemo očuvatiza postojeće i buduće generacije jedino akounapređujemo kvalitet života tako što koristimoprirodne resurse na održiv način i promovišemozdravu životnu sredinu. Nikada nesmemo zaboraviti da je u središtu održivograzvoja čovek.Uspeh nacionalnih strategijaUjedinjene nacije (UN), Evropska komisijai Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj(OECD) razvili su opšta uputstva za nacionalnestrategije održivog razvoja koje semogu koristiti za razvijene privrede i privreduu razvoju i tranzicione privrede. UputstvaOECD obuhvataju sledeće:1) INTEGRISANJE POLITIKA – strategije trebada razmotre ekološka, privredna i društvenapitanja objedinjavajući ih, što je pristupna kojem su bazirani nacionalni planovii izveštaji.2) ANALIZE I PROCENE – u nacionalnimstrategijama treba koristiti jedinstvene instrumenteza procenjivanje da bi se utvrdiliekološki, privredni i društveni troškovi i korististrateških opcija.3) KOORDINACIJA I INSTITUCIJE – u izradui sprovođenje nacionalnih strategija treba dabude uključen veliki broj državnih institucijai agencija, dok ukupna odgovornost treba dabude u kancelariji premijera ili na političkomnivou koji mu je blizu.4) LOKALNA I REGIONALNA UPRAVA – lokalnei regionalne vlasti treba u potpunostida budu uključene u razvoj nacionalnih strategija,a i deo odgovornosti treba da budeprenet na taj nivo.5) UČEŠĆE ZAINTERESOVANIH STRANA –zainteresovane strane (privreda, sindikati,nevladine organizacije) treba da učestvujuzajedno s predstavnicima države u komisijamakoje razvijaju i sprovode nacionalne strategije.6) POKAZATELJI I CILJEVI – strategije trebada se zasnivaju na strukturisanim sistemimapokazatelja (nabrojanim u nacionalnim planovimai izveštajima) da bi se omogućilo praćenjenapretka i kvantifikovanje ciljeva.7) PRAĆENJE I PROCENA – nezavisni organitreba da budu formirani da bi se pratilosprovođenje nacionalnih strategija i pružalepreporuke za njihovo poboljšanje.Strategija održivog razvoja RepublikeSrbije usklađena je s navedenim preporukamaza integraciju, intenzivnost i uključenost.Strategiji nedostaje pristup proceniodrživosti, odnosno procesi koji bi obezbediliefikasno sprovođenje strategije. Neophodnesu procene održivosti, procene učešćaprivrednih, ekoloških i društvenih uticajapredloženih politika da bi se formulisalinajbolji pristupi. Te procene predstavljajunajvažnije procese koji obezbeđuju dobroupravljanje i predstavljaju pogonsku snaguodrživog razvoja.PrivredaOdrživi razvoj zasnovan je na privredi.Za neuspeh u bržem napretku na održivostiuglavnom je pogrešno shvatanje da se održivostzasniva na ekologiji. Ekološki i društveninapredak nije moguć bez finansijskih sredstava.U osnovi održivosti je način na koji seta finansijska sredstva raspoređuju i koriste.Glavna prepreka privrednom razvoju danasjeste neuspeh pri rešavanju društvenih i ekološkihuticaja rasta.Klimatske promene izazvale su nagli porastinteresovanja za koncept održivog razvojakoji je utvrđen još u Izveštaju KomisijeBruntland iz 1987. godine. Nauka podvlačiozbiljnost klimatskih trendova i hiljade satipregovora uloženo je u traganju za rešenjemtog problema. Međutim, nisu ekološke politikepredmet tih rasprava kao rešenje tog problema,nego privredna politika.Vlade znaju da moraju delovati da bi sezaustavili dramatični klimatski trendovi, alisu zabrinuti za posledice koje porez na CO 2može da ima na industriju, privredu i konkurentnost.One oklevaju iako se zna da bi činitinešto sada koštalo mnogo manje nego akobi se ostavilo za kasnije. Politika usredsređenana kratkoročne troškove nadvladava održivostu nacionalnim forumima i međunarodnimpregovorima.Strategija održivog razvoja ukazuje naefektedugoročnih trendova u oblasti održiveproizvodnje i potrošnje. One promovišupravac koji je dalekosežniji od BDP–a, rasta iproduktivnosti, a koji ukazuje na ulogu privredeu postizanju društvene i ekološke dobrobiti.Time strategije održivog razvoja težeumanjenju efekta pada BDP–a ulaganjem uprirodni, ljudski i društveni kapital.EkologijaEkološki stub održivog razvoja oslanja sena privredni i društveni stub. Siromašni ljudi,bilo da su siromašni u smislu prihoda ili kvalitetaživota ne mogu sebi da priušte luksuzzaštite životne sredine. Ublažavanje posledicaklimatskih promena, nestašice vode, hranei biodiverziteta imaju tendenciju da ostanustrani koncepti siromašnima jer su oni tikoji ih najdirektnije osećaju. Siromašni nemajusredstva kojima bi kupovali proizvode kojise mogu reciklirati, robu sa ekološkom oznakomili robu Fair Trade. Oni ne mogu odvojitivreme i resurse da bi se bavili svojim ekološkimi karbonski otiskom i uticajem koji imajuna stanje voda. Siromaštvo je najveći neprijateljživotne sredine.Najveći nedostatak ekoloških politika uvećini zemalja jeste usredsređenost na održivupotrošnju, a ne na održivu proizvodnju.Potrošači nisu krivi za ekološke probleme.Ekološke štete rezultat su nedostatka korporativneodgovornosti u sprezi s velikim ulaganjimaindustrije u reklamu koja promovišeprekomernu potrošnju. Vlade treba da naterajukompanije da internalizuju troškove svojihneodrživih praksi koje zagađuju i degradirajuživotnu sredinu i da počnu da proizvodeodržive proizvode. To bi smanjilo dostupnostsredstava za marketing neodrživih proizvodai usluga. Najdirektniji put ka ekološkoj održivostijeste regulisanje i oporezivanje kompanijai utvrđivanje korporativne odgovornosti(u svim sektorima pa i u finansijskom) kaonešto što je obavezno, a ne dobrovoljno.„Zeleni rast” se predstavlja kao način zaizlazak iz ekonomske krize. Javne investicijeu „zelenu infrastrukturu”, uključujući obnovljivuenergiju, javni prevoz, dobro izolovanezgrade, pametne strujne mreže i projekte vezaneza snabdevanje vodom obuhvataju šestinuod više od tri milijardi američkih dolarafiskalnih stimulansa koje su obećale vlade.Očekuje se da će te investicije stvoriti 50 milionazelenih radnih mesta i da će pokrenutizelene preduzetnike i mala ulaganja. Međutim,„zelena ekonomija” ne može se graditi naprivrednim osnovama koje karakteriše industrijakoja zagađuje, zavisnost od fosilnih gorivai korporativna neodgovornost.Vlade prvo moraju da obezbede održivuproizvodnju u postojećoj privredi. Zbog togaće glavna tema na Samitu Rio + 20 u Rio deŽeneiru u maju 2012. godine biti „Zelena privredau kontekstu održivog razvoja i borbe18 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 19

protiv siromaštva”. U skladu sa jednačinamaodrživog razvoja „zeleni rast” koji doprinosinejednakosti polova i prihoda ne može bitidugoročno održiv.DruštvoPovećanje ljudskog kapitala (sadržan ujednakosti polova i prihoda) i socijalnog kapitala(sadržan u dobrom javnom i korporativnomupravljanju) predstavlja osnov zaodrživi razvoj.Društva koja nejednako rastu nemajuodrživu osnovu. U ekonomskoj krizi nestalasu radna mesta, rast prihoda je zaustavljen,penzije su smanjene, a nejednakost prihodaje porasla. Jaz između bogatih i siromašnihse poslednjih 20 godina povećao u skorosvim bogatim zemljama OECD, a pogotovo uSAD. Rast nejednakosti preti društvenom blagostanjui napredovanju. Sagledavajući višegeneracija, siromašna deca rođena izvan ZapadneEvrope imaju više ograničene mogućnostida napreduju u odnosu na svoje roditelje.Međugeneracijsko društveno napredovanjeje na veoma niskom nivou u SAD i VelikojBritaniji. Najvažniji zadatak vlada je preraspodelaprihoda i obezbeđenje društvenog napredovanjaza buduće generacije.Progresivno oporezivanje je suštinskiznačajno. Obrazovanje, zdravstvo i osiguranjeod nezaposlenosti i druge socijalne investicijepredstavljaju jedini način da se pomognedeci da žive bolje od svojih roditelja.Povećanje ukupnog životnog standarda takođeje dobro za privredni rast i povećanjebrige za životnu sredinu. Kada je bogatstvozemlje koncentrisano u rukama malobrojneelite, potrošači i preduzetnici ne mogu ekonomskii ekološki da doprinesu održivom razvoju.Smanjenje jaza između bogatih i siromašnihzavisi od dobrog upravljanja i efektivnihantikorupcijskih politika i njihovogprovođenja. Korupcija i nejednakost prihodakoji iz nje proizilazi glavni su faktor koji sprečavanapredak zemalja i održivi razvoj. Vladese moraju boriti protiv korupcije, kako unutardržavnih institucija, tako i u privatnom sektoru.Efikasno regulisanje i nadzor poslovanjapredstavljaju jedini način da se korporativnaodgovornost za društvo i ekologiju ugradi uposlovanje, što nije prirodno za kapitalističkesisteme.Zanemarivanje uloge žena predstavljajoš jednu tendenciju u neodrživim društvima.Indeks nejednakosti među polovima poredizemlje po tome kako raspoređuju svojeresurse muške i ženske populacije. Taj indekspokazuje da države ne mogu da napredujuako su žene zapostavljene. Žene u državnojupravi predstavljaju najbolje osiguranje protivkorupcije. Međunarodne uporedne studijedokazuju da ukupan kvalitet upravljanjaraste, a nivo korupcije opada kada su ženedobro zastupljenje u upravnim organima.Žene bolje upravljaju sredstvima zato štomanje rizikuju i usmerene su na dugoročnapitanja, posebno na dobrobit dece. Postojećuekonomsku krizu su „napravili muškarci“pošto su rukovodstvo i upravne odborefinansijskih institucija činili muškarci. UN iSvetska banka sada se usredsređuju na ženeu svojim naporima na smanjenju siromaštva,drugačije od ranijih „polno neutralnih” pristupa.Finansijska pomoć data muškarcima najčešćese rasipa na lične potrebe. Investiranjeu žene i decu, njihovo obrazovanje, zdravlje,preduzeća i radna mesta, ima pozitivan mnogostrukefekat na privredu. Žene su ključ zaodrživi razvoj u svim zemljama.Javno upravljanjeOdrživi razvoj je politički koncept zatošto se zasniva na dobrom upravljanju. U modeludobrog upravljanja, sve odluke u vezisa politikama se porede i ocenjuju na osnovunjihovog kombinovanog uticaja na privredu,ekologiju i društvo. Moguće je razvitiprograme i politike koji doprinose istovremenoi privrednom i društvenom i ekološkomnapretku. U Republici Srbiji bi se efektivnosprovođenje Nacionalne strategije održivograzvoja obezbedilo ako bi se usvojilo ocenjivanjeodrživosti. Institucionalizacija održivograzvoja kroz ugrađene procene održivosti jeneophodna da bi se prevazišla politička osetljivosti sprečilo žrtvovanje ciljeva održivograzvoja radi kratkoročnih političkih ciljeva.Ocena održivosti predstavlja glavni instrumentza donošenje odluka i pomaže vladamada utvrde probleme i uticaj politika,kao i da razviju pravična rešenja. Ocena održivostidoprinosi koordinaciji i objedinjavanjupolitike i boljem upravljanju za održivi razvoj.Te procene se sprovode uz učešće velikogbroja zainteresovanih strana. Otvoreno ijavno donošenje odluke povećava poverenjejavnosti u donošenju politika i prihvatanja rezultatai kompromisa, a to je ključno i u borbiprotiv korupcije i osiguravanju ravnopravnostimeđu polovima. •Copyright Blum · BX90SR11_HIT LIGHTHOUSE.dePraktična pomagalau praktičnom kompletuKupci koji kod stolara naručuju kuhinju, očekuju stručno savetovanje i visok kvalitet kod izrade. Korisnimdodatnim ponudama kod kupca se mogu dobiti dodatni poeni: npr. sa pet praktičnih ORGA-LINEkuhinjskih pomagala od Bluma koji olakšavaju mnoge poslove.Naručite sada!Svih 5 kuhinskihpomagala u kompletuLako rukovanje i rezanje folijeORGA-LINE rezači folije su novostu asortimanu. Postoje folije za održavanjesvežine i aluminijumske folijekojima sada može idealno da se rukujei koje se mogu precizno izrezati.Posebno je rafinirano rešenje za folijuza održavanje svežine: Ovde štap folijebrine za rukovanje bez nabora adosadno traženje početka folije pripadaprošlosti.Komplet sadrži sledeća kuhinjska pomagala: Art. br. ZOU.30U1IORGA-LINE držač folijeza foliju za održavanje svežine (sa folijom)ORGA-LINE komplet držača za tanjire(2 komada)ORGA-LINE držač folijeza aluminijumsku foliju (sa folijom)ORGA-LINE držač za noževeUredno i sigurno čuvanjeProvereni ORGA-LINE držači postojeza noževe, tanjire i začine. Oni pritomne brinu samo za urednost u ormanima,već je i sve sigurno smešteno.Posebno je praktično što se tanjiri izačini mogu uz pomoć drške nositi doradne površine ili stola. Više informacijanaći ćete na: www.blum.comORGA-LINE komplet držača za začine(2 komada za širinu korpusa 300 mm)Komplet kuhinjskih pomagala je dopadljivo upakovan sadrži svih 5 ORGA-LINEkuhinjskih pomagala zapraktično opremljenu kuhinju lako se naručuje preko brojaartiklaProdajne ideje20 oktobar 2011.DRVOtehnika 32/2011Serbia DRVO tehnika 205 x 297 mm bleed: 3 mmORGA-LINE kuhinjska pomagalapogodna su za raznovrsne radnje:www.blum.com Pokrenite prodajnu akciju,kuhinjska pomagala su korisna u svakojkuhinji. Iskoristite vašu bazu kupacai ponudite kuhinjska pomagala ciljanovašim ranijim kupcima. Dajte vašim kupcima poklonu vidu nekog dodatka pri kupovini.Neočekivan poklon uvek obraduje. Iskoristite termin za montažukod kupca. Nakon montaže kupcumožete u novoj kuhinji ponuditi ovapraktična pomagala.

OD GOTIKE DO ART-DEKOANameštaj uvek nosi trag vremena i patinu prošlih epohaStolovi, stolice, komode i sofe do 19. vekabili su prava umetnička dela i uglavnom dekorativnogkaraktera. S pojavom bidermajeranameštaj postaje udoban i funkcionalan. Adanas za stilovima uzdišu samo retki ljubiteljiantikviteta.Onda kad je pećinski čovek u povratku izlova seo na balvan da predahne, pre povratkau „toplo porodično gnezdo”, rodila se i prvaideja o pravljenju nameštaja. Nije trebalo čovekumnogo vremena da shvati koliko je drvozahvalno za oblikovanje i da počne da seigra njim. Ako su dometi njegovog stvaralaštvabili ograničeni tehničkim (ne)mogućnostimavremena u kome je živeo, već na crtežimagrobnica u Mesopotamiji i Egiptu otkriveni suprizori kompletnog nameštaja koje su pravilidrevni narodi.Stolica - simbol moćiZanimljivo je da sve do 19. veka nameštajima prevashodno dekorativni karakter, a tekonda funkcionalan.Težnja za ukrašavanjem bila je veomaizražena još kod starih civilizacija. Egipćani suse specijalizovali u danas poznatim „stilskim”tehnikama duboreza, inkrustaciji, intarziji iposebno pozlaćivanju (vidite antrfile). Kad biLujeviUpotrebljene tehnike i način izradeoriginalnog stilskog nameštaja direktnosu uslovljeni ukusom i bogatsvomnaručilaca. Za vladavine Luja IVfrancuski dvor bukvalno je optočenzlatom. Ovakvi prohtevi doneli su zahtevnomvladaru nadimak „Kralj Sunce”.Kada je nastupio period oskudice,isti taj čovek naredio je da se skine pozlatas ukrašenih predmeta! Osnovnakarakteristika ovog stila u nameštajuje glamur i sjaj.Stil nameštaja u doba njegovog naslednikasve je laganiji i iskrivljeniji,ukras je sve tananiji, a komadi se presvlačebrokatom, svilom i najfinijim somotom.Stil Luja XVI napušta krivinu ivraća se klasici. Najfascinantniji komadiiz ovog perioda nastaju kao plodlucidne ideje konstruktora i želje investitora.Izrada nekih od njih, kao što jerolo sto Luja XVI, trajala je 15-ak godinai koštala koliko cela kuća.se, međutim, s jedne egipatske stolice skinulozlato i drago kamenje, mogla bi da stanerame uz rame sa moderno dizajniranim komadimanameštaja. Prefinjen osećaj za lepoimao je značaja u kreiranju drevnog nameštaja,ali su praktični razlozi bili podjednakovažni.Hijerarhijsko ustrojstvo nametnulo je potrebuda se poglavica, a zatim i vladari izdvojeiz mase. Tome su služile prestone stolice i tronovi.Masivni komadi od punog drveta i sjajnadekoracija zračili su snagom i monumentalnošćukoja se prenosila na moćnika kojije smeštao pozadinu na tvrdo sedište. PraktičniRimljani konstruisali su sklapajuće stolicei stolove s goveđom kožom, koje su pratilelegije u vojnim pohodima i stalnoj potrebizapovednika da proučavaju glomazne vojneplanove. Ako su stolice bile vekovima simbolkraljevske i vojne moći, a potom i ugleda bogatihslojeva društva, obično stanovništvo jena tronošcima dočekalo „noviju” istoriju. Premanekim podacima, stolica je u širu upotrebuušla tek od 16. veka, a u Srbiji se u domaćinstvimapojavila pre samo 200 godina.Iako veoma maštovite i dekorativne komadenameštaja nalazimo još u drevnomEgiptu, Grčkoj, starom Rimu i Vizantiji, stilskaepoha dolazi tek s renesansnim periodom.Reč stil vezuje se najčešće uz neko ime, velikogvladara, koji je želeo da ostavi svoj pečatu vremenu u kom je živeo.Bez obzira na to što u drevnim civilizacijamanema razvijenog stila, unutrašnjoj dekoracijiljudi su posvećivali mnogo vremena.U početku su komadi nameštaja bili kitnjasti iLuj XV u Srbijiraskošni, a zatim se pojednostavljuju u ranomSrednjem veku, naročito u zemljama zahvaćenimstalnim seobama. Prema rečima profesoraFakulteta primenjenih umetnosti ZvonkaPetkovića, u renesansi unutrašnja dekoracijadoživljava pravi procvat.– U različitim zemljama dobijaju se originalnaobeležja stilova. Italija u tom segmentuprednjači i daje veoma prepoznatljiv pečatsvemu što će se dešavati, kako u samom formiranjuenterijera, tako i u svemu što predstavljastil u nameštaju, novim komadima, velikimstolovima, krevetima sa baldahinima,škrinjama, različitim tipovima stolica – kažePetković, i dodaje da stilovi unutrašnje arhitekturenastaju i na dvorovima francuskih kraljeva,ali i u drugim oblastima Evrope.Istoričar umetnosti i viši kustos u Muzejuprimenjene umetnosti Marija Bujić, kaže daje cela istorija nameštaja smena ravne i krivelinije.Među retkim originalnim primercima stilskog nameštaja u Srbiji, dvorovi na Dedinjuugostili su izuzetne primerke nameštaja iz francuskog baroka. Zahvaljujući prefinjenomumetničkom ukusu princa Pavla Karađorđevića, u Srbiji se našla garnitura za sedenjeLuja XV, sa autentičnim goblen-platnom. Specifičnost nameštaja u stilu Luja XVsu predstave iz basni i bajki što je bio manir vremena u kome su ovi komadi nastajali.Prema rečima profesora i konzervatora nameštaja Zvonka Petkovića, u vili Obrenovićau Smederevu dom je našla prelepa vitrina iz perioda bidermajer (1830).– Ovaj komad je u jednoj od bečkih radionica poručio jedan od Obrenovićevih generala,kao svadbeni poklon za ćerku. U pitanju je obostrana vitrina u kojoj se s jedne stranenalazi molitvenik s raspećem, a s druge radni sto. Ispod ploče radnog stola smeštenaje ogromna fioka s bezbroj tajnih pregrada. Tokom restauracije ovog komada pronašaosam čak 58 skrivenih pregrada. Na komadu se nalazio potpis konstruktora - otkrivaPetković.Originalni projekat za izradu ovog komada nalazi se u Muzeju primenjene umetnostiu Beču.PIŠE: Ana Dragović– Od strogih ravnih linija u gotici, s plitkimreljefom, do renesanse, do monumentalnostisimetrije rađaju se čitave skulpture udrvetu. Ka baroku linija se krivi, gubi se simetrija,nema ravnih površina. Pred kraj barokaponovo se otkriva antika, kada je linija ravna,rađa se klasicizam. Sredinom 19. veka vraćajuse istorijski stilovi, ponavlja se ono što se dešavalou celom 18. veku. Oni se, međutim, neponavljaju direktno, već svaki umetnik ugrađujenešto iz svog perioda. Secesija, koja serazvila u dva pravca, u zavisnosti od zemljedonosi „rascvetali” nameštaj, koji izgleda kaoda vam bašta izlazi iz ormana, a s druge straneimate klasičniji i čvršći oblik. Poslednji međuratnistil u 20. veku - art-deko, uzimao jeod svega, ali je takođe osoben. To je poslednjiveliki stil – objašnjava Bujićeva.TapaciranjeDo početka 17. veka uživali smo u lepotinameštaja, ali su leđa najviše „osećala” bremedekoracije lišene udobnosti. Do tad su se elementiza sedenje radili od drveta. Bile su todrvene ploče, različito formirane, preko kojihsu se stavljali jastuci, punjeni vunom, perjemi drugim organskim materijalom. Španci su,međutim, u unutrašnjoj arhitekturi napravilipravi bum. Izumeli su tapacirung, ali sasvimslučajno.– Oni su, naime, kao veliki moreplovci iosvajači, često na moru doživljavali jake olujei bure, koje su im razbijale brodove. Da biosigurali plovila, počeli su da skupljaju travunagomilanu na obalama osvojenih teritorija,kvasili je i punili balama palubu. Taj se materijalkod kuće gomilao, stoka nije htela da gaDuborezDuborezom se postižu razni efekti, akao glavna karakteristika ove tehnikeje treća dimenzija, kao i želja umetnikada na ravnu drvenu površinu prenesesegmente iz prirode ili iz životakoji ga je okruživao.Osnovna podela kod ove tehnike jeplitki i takozvani puni „čipkasti” duborez.Inkrustacija je tehnika ukrašavanjapovršina ubacivanjem različitih komadadrveta u pripremljenu drvenupodlogu, ili ubacivanje drugih materijalau pripremljenu drvenu podlogu,kao na primer: mesinga, srebra, kostiju,poludragog kamena…Kod intarzije, pločice drveta umeću seu drvenu podlogu. S razvojem tehnologijejavlja se nova ukrasna tehnika udrvetu - marketerija - kada se dve, triili više vrsta drveta tako sklapaju u drvetuda prave jednu vrstu slike.jede, a kad su probali da ga zapale on je ispuštaogust dim. Neko od tadašnjih majstoradošao je na ideju da taj čvrst materijal počneda koristi za tapaciranje – otkriva profesorPetković.Javljaju se prve tapacirane stolice, a „recept”za njihovo pravljenje čuvan je kao najvećamajstorska tajna. Prema rečima profesoraPetkovića, tokom 18. veka nije bilo neobičnoda stolice i polufotelje imaju nezavisne tapacirunge.Konstrukcija je zasebno rađena, atapacirani deo na sopstvenoj drvenoj osnovibio je umetnut i pokretan. Ovaj izum išao jena ruku i udvaračima, koji su duge sate provodilina „propisanoj” udaljenosti od damakriveći vratove ka svojim simpatijama. Tapaciranivrhovi povišenih leđnih naslona, presvučenidekorativnim platnom, imali su zadatakda sačuvaju njihova leđa, ako već ne mogu daublaže njihove ljubavne muke. Tokom balovaje, međutim, samo damama bilo dozvoljenoda odmore noge. Njihove haljine sa žičanimkonstrukcijama ispod tekstila dodatno su naslanjalena stolice. Da ne bi „propale”, čeonazona stolica je dodatno ojačavana. Ma kolikobili okrenuti ka vizuelnim kvalitetima nameštaja,stilovi su bili uvek i odraz načina života ivremena u kome su nastajali.Jedan od prvih stilova, koji je poveo višeračuna o upotrebnoj vrednosti nameštaja,njegovoj udobnosti, je austrijski bidermajer(1830-1860). Na evropskim dvorovima i upalatama komadi nameštaja bili su smeštenikraj zida, da bi se po potrebi „uvlačili” u prostor.Bidermajer odstupa od ove tradicije,ustoličavajući nameštaj kao sastavni deo životnogili radnog prostora.„Tabernakl”Nesigurna vremena ratova i siromaštvadugo su sprečavala Srbiju da se otrgne turskomobrascu načina stanovanja i tradicionalnomorganizovanju životnog prostora, onomu kome je domaćin kuće po pravilu idejni autori proizvođač kućnog nameštaja. Postepeniraskid s turskim nasleđem dozvolio je intelektualnii ekonomski uspon jednog delasrpskih porodica koje su žurile da se uključe uevropske tokove. Potreba za kvalitetnim i le-22 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 23

pim nameštajem podstakla je viđenije građaneda kupuju iz inostranstva reprezentativnisalonski nameštaj. Stilski nameštaj je u Srbijustizao iz srednje Evrope, pre svega Budimpeštei Beča. Bogatiji trgovci dopremali su čitavesobe koje su kasnije neretko davali u mirazćerkama.Među uvezenim komadima nije bilo remek-dela,jer džep domaćih bogataša nije dorastaocenama „carskih” narudžbina unikatas potpisom vrhunskih autora. Pa ipak, samačinjenica da kupuju dostojne replike čuvenogevropskog stilskog nameštaja, svedoči ousponu u Srbiji u drugoj polovini 19. veka. UMuzeju primenjene umetnosti nalazi se identičnakopija komode Luja XV jednog od najčuvenijihfrancuskih umetničkih stolara 18.veka.– Original se nalazi u Londonu, a naša kopijaidentična je po lepoti. Koliko je preslikanduh i lepota originala, svedoči podatak da jejedna od sedam postojećih kopija pre nekolikogodina na aukciji dostigla cenu od 40.000evra – kaže viši kustos Marija Bujić.Jedan od bisera postavke stilskog nameštaja„Trag u drvetu” u ovom muzeju je „tabernakl”.Komad nameštaja, kombinovani orman,koji pleni lepotom i monumentalnošću, imakratku, ali zapaženu ulogu u opremanju enterijera.Njegova izrada je, naime, počela i završilase u 18. veku. Smatran je muškim komadomnameštaja koji je sebi mogao da priuštiimućniji građanski sloj.Za dame su bili rezervisani manji „tabernakli”,ali i damski pisaći sto kao i onaj za vez.U maniru 18. veka svi komadi su ukrašavaniduborezom, tehnikama intarzije i inkrustacije.Upotrebljavana je kornjačevina, sedef islonovača, ali i zlatne niti, poludrago i dragokamenje.– Vlasnici „tabernakla” koji se nalazi u našemmuzeju posedovali su autobusku liniju uBeogradu karakterističnu po autobusima bežboje! Ovaj komad nameštaja sastoji se iz triFurniriNajpre se nameštaj radio od punogdrveta, a s nastankom novih tehnika,poput sečenja listova, počeo je da sepravi od jeftinog materijala, a da sesamo oblaže furnirom. Što je tehnikaviše napredovala, pravili su se tanjilistovi. Furniri su nekad pravljeniod izuzetno skupocenih vrsta, poputružinog drveta, te se stiče utisak da jenameštaj u celini izrađen od tog drveta.U stvari, njegova konstrukcija je rađenaod jeftinijih vrsta drveta – boraili jele, a oblagana furnirima.euroinspekt - drvokontrola d.o.o.Zagreb, Preradovićeva 31 atel.: +385 1 4819 649; tel./fax: +385 1 4817 187drvokontrola@euroinspekt-drvokontrola.hrwww.euroinspekt-drvokontrola.hr· atestiranja, sertifikacija,laboratorijska ispitivanjai određivanje kvaliteta:nameštaja i delova za nameštaj,građevinske stolarije – prozori i vrata,podnih obloga – parketa,drvenih elemenata konstrukcija,drveta i drvenih proizvoda za:– industriju nameštaja,– građevinarstvo,– brodogradnju,– trgovinu· laboratorijska ispitivanjai sertifikacija proizvoda u skladus evropskim i nacionalnim normamau akreditovanoj laboratoriji premanormi HRN EN ISO/ieC 17025:2007· sertifikacija sistemai proizvoda premaHRN EN 45011:1998· utvrđivanje svojstava proizvoda iocenjivanje usklađenosti upostupku C i CE označavanja· organizovanje ulazne, međufaznei završne kontrole u procesimaproizvodnje· RTC – edukacija kadrova iorganizovanje stručnih skupovau području primene evropskogtehničkog zakonodavstva· firma je sertifikovana premanormi EN ISO 9001:2000pomična dela - u donjem je komoda s fiokama,u sredini je pisaći sto s velikim brojem fiočicai tajnih pretinaca za dragocenosti. Specifičnostnašeg primerka je udvojen gornji deo,poseduje dva ormarića na kojima je nacrtanportret vlasnika do pojasa. Sistem zaključavanja„tabernakla” omogućava da jednim ključemu sredini zaključate sve fioke istovremeno– govori Marija Bujić o komadu nameštajanalik na savremene sefove.Srpski stilPovećano interesovanje za evropski nameštajuslovilo je krajem 19. i početkom 20.veka izrastanje velikog broja stolarskih radionica.Vrsni stolarski majstori opremali su domovebogate klijentele replikama, ali su opsluživalii srpski dvor. Među njima se posebnoističe vrsni stolar i duborezac Dragan Barac.Iako se držao zadate teme u okviru neorenesansnogstila, koji su diktirale ruske arhitekte,Barac je u izradi nameštaja unosio detalje izsrpske primenjene umetnosti. Tako je na radnisto ili bife kabineta veštim potezima apliciraomotive stilizovane vinove loze ili lista. Inače,neorenesansni stil generalno se vezuje zaradne sobe, advokatske kancelarije i kabineteprofesora. U njihovom sklopu bile su biblioteke,ormani za knjige s kombinacijom zastakljenihi drvenih površina s duboreznim aplikacijama.U tom maniru mogli su da se pojavelusteri i lampe. Ovi komadi nameštaja najčešćesu rađeni od orahovine, a za one manjeimućnije klijente korišćen je manje kvalitetanmaterijal koji je bojen.Iako su pokušaji ustoličavanja srpske strujeu primenjenoj umetnosti uglavnom ostajalibez rezultata, Dragutin Inkiostri Medenjak(1866-1942) zaslužuje titulu dizajnera osobenogsrpskog stila. Ovaj talentovani stvaralacuveo je narodni ornament u primenjenuumetnost. Na putešestvijima po Balkanu prikupioje i obradio preko 2.000 motiva s gusalai preslica, ćilima, pokućstva, narodnihnošnji i vezova, uskršnjih jaja i starih spomenika.Umeo je vrsni tvorac „srpskog stila” danajbolje motive narodne umetnosti smestiu umetnost nadolazeće secesije. U dekoracijinameštaja koristio je elemente duboreza,ali je rado ukrašavao nameštaj i slikanim delovima,koji su rađeni po motivima s tkanina.U Muzeju primenjene umetnosti kao posebnadragocenost izložena je „Inkiostri stolica” izkabineta ministra prosvete Kraljevine Srbije iz1907. godine. Iako bogata, ali i neobrazova-Signaturazlaćenog nameštaja kakav je u baroku. Barok irokoko deluju veoma zanimljivo, da bi se vremenomrazvijali i došli do stilova koji su svedeniji.Najviše mi odgovara bidermajer. On jenajprimereniji čoveku, razmišljalo se o uglovima,pogotovo kod sedećih komada, foteljesu s udobnijim tapacirungom, s dobrim nagibomza leđa, što nije slučaj s Lujevima gdeje više vođeno računa o formi, a ne o funkcionalnosti.Mada, ako mi se neki komad dopadne,naći će se u mom domu bez obzira nafunkcionalnost. Baš kao slika ili skulptura - kažeStamenković.Jedan od komada koji se nalazi u njegovojantikvarnici, a nije na prodaju, jeste reprezentativnisto iz doba bidermajera.Na svakom komadu nameštaja, pre nego što je počela serijska proizvodnja, stajao jepotpis na osnovu kog saznajemo ne samo vreme izrade nameštaja, već i ime majstorakoji ga je izradio. Kao segment ukrašavanja, nameštaj je nekada bio unikatan, a ukolikosvojih ruku delo ne „signiraju”, majstori radionice gubili su pravo na rad. Vrednostantikvarnog nameštaja određuje se na osnovu signature, ali i na osnovu kvaliteta iodabira materijala.na, klijentela mahom nije imala sluha za Inkiostrijevstil. Ipak, pojedine kuće u Somboru iNovom Sadu kompletno su opremljene njegovimnameštajem. U domu Jovana Cvijićaglavni elementi salonske garniture po Inkostrijevom„receptu” su stilizovane životinjskei ptičije glave, rađene po motivima s gusala idopunjene originalnim tkaninama i vezovimaiz raznih krajeva.Tehnološki napredak i masovna proizvodnjanameštaj su lišili prestiža, koji se vezujeza velike stilove. Prema rečima profesora Petkovića,enterijeri se munjevito brzo menjaju,a materijali za izradu nameštaja podložni subrzom habanju. Ako već vreme ne možemoda zaustavimo, stručnjaci naglašavaju da i uultramodernom prostoru svoje mesto možeda nađe pažljivo odabran komad starog nameštaja.Lampa, ogledalo, ram za sliku, foteljaili kaminski paravan podsetiće nas na lepotuminulih epoha.BIDERMAJER NAJPRAKTIČNIJIKada pričamo o stilskom nameštaju, netreba zanemariti razliku između antikvarnihprimeraka i savremenih kopija komada kojipotiču iz vremena velikih evropskih stilova.Vlasnik antikvarnice „Rino” i kolekcionarMiomir Stamenković ljubitelj je antikviteta čistogstila.– Sve više sam pobornik teorije da se čovekrađa s potrebom za starinama i identitetom.Ta ljubav upućuje na edukaciju. Kadneko počne da kupuje antikvitete, poseže zarazigranijim stilovima, s puno duboreza ili po-– Nađen je u šupi i bilo je potrebno šestmeseci da mu se vrati pređašnji sjaj. Karakteristikabidermajera su kvalitetni deblji furnirikoji omogućavaju da se više puta i šmirgla ipopravi – napominje Stamenković.Uprkos shvatanju da je sakupljanje antikvarnognameštaja skup hobi, Stamenkovićtvrdi da će ljubitelji originalnog starog nameštajaproći višestruko jeftinije od onih koji pazareu modernim salonima nameštaja.– Sada jedna italijanska sofa košta 4.000evra, a za tu cenu možete kupiti ceo stilski salon,koji će vremenom samo dobijati na ceni– napominje naš sagovornik.Kako kaže, ljubiteljima starina ne moguse pridružiti oni koji strahuju da nameštaj nosienergiju mrtvih ljudi, ili pak negoduju zbogzareza na vitrini.– Takvima odmah kažem da su zalutali,jer nameštaj mora da nosi trag vremena i patinuprošlih epoha.Stamenković otkriva da ima Beograđana,koji čitave spratove u kući imaju opremljenepo epohama. Češći slučaj je da ljudi u moderanprostor unose pojedine komade „prohujalihvremena”.– U takvom prostoru može dobro da dođeškrinja ili fantastičan luster od pozlaćenebronze – kaže Stamenković. •IZVOR: www.pressonline.rs24 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 25

WEINIG – dani masiva u firmi OHNEMUSU organizaciji firme WEINIG, posetiocima iz Evrope su12. i 13. oktobra ove godine bila otvorena vratafirme OHNEMUS, u blizini Freiburga, gde sui održani Dani masiva.Firma OHNEMUS je porodično preduzeće osnovano1984. godine, koje se, pre svega bavi rezanjem i pripremomelemenata od hrasta i bukve za proizvođače parketa,nameštaja, ploče.Godišnje se preradi oko 12.000 m 3 trupaca, a savremenakrojačnica preradi dnevno u jednoj smeni 30 m 3 elemenata.Firma OHNEMUS poseduje Weinig linijuza krojenje koju čine:• Podstona kratilica MaxiCut• Optimirajuci višelisni cirkular ProfiRip KR 450 M3• Optimirajuća kratilica OptiCut 304• Optimirajući višelisni cirkular ProfiRip KM 310MLinija za rezanje daske u firmi OHNEMUSSvoj dalji razvoj nastavili su u saradnji sa firmom WEINIG.Isporučena je savremena oprema za izradu širinskilepljenje masivne ploče, sa kojom proizvodnjomsu započeli 2010. godine.Kupac je dobio liniju kakvu je želeo: da sa samo dvaradnika proizvodi ploču visokog kvaliteta.Liniju proizvodnje ploče čine:• Automatski dodavač• Blanjalica Powermat 500• Visokofrekventna Presa ProfiPress T3500 HF• Mašina za brušenje ploče• Vakumski automat za skidanje pločeOsim što se mogla obići tekuća proizvodnja,organizovana su i predavanja na temu:• Optimiranje po širini i dužini prilikom krojenja• Optilink – optimiranje skenerom kod tvrdog drveta• Način i mogućnosti uštede sa savremenim blanjalicama• Visokovredne masivne ploče kroz inteligentnutehniku lepljenjaPosetite nas na Sajmu nameštajau Beograduod 14. do 20. novembra 2011. godineu hali ii, nivo A.Časopis DRVOtehnikaEKO press BlagojevićZahvaljujući ljubaznim domaćinima, porodici Ohnemus, posetioci su mogli da zađu u svaki kutak proizvodnje i informišuse o svemu sto ih je zanimalo. Komentari posetilaca samo su potvrdili da je organizacija ove posete bila pun pogodak.Imajući u vidu koliko je edukacija i informisanost važna ukoliko se želi osigurati konkurentnost i sigurna pozicija natržištu, firma WEINIG će, u saradnji sa svojim zastupnicima, od 15.-17. novembra 2011 u sedistu firme zadrvopreradjivače organizovati Tematske dane:15. novembra profilisanje · 16. novembra prozori · 17. novembra gradnja drvene kućeMW GROUPČupićeva 1/1, 37000 Kruševac, S r b i j atel: +381 37 445 070, 075, 077, fax: +381 37 445 070,071, e-mail: mwgroup@open.telekom.rsWWW.weinig.COM

Individualnostu doba globalizacijeLIČNI PEČATI MASOVNA PROIZVODNJAPIŠE: Miljana Nikolić, dipl.inž.arh.Teško je poverovati da je bilo koji komad nameštaja u stanjuda preokrene društvene tokove, ali je sigurno da je on uveknjihov deo, na neki način, njihov produkt.Poput muzike koju sluša, filmova koje gleda, garderobekoju nosi ili knjiga koje čita, nemeštaj kojim se čovekokružuje govori o tome kakve su mu životne navike,šta smatra bitnim i na šta obraća pažnju.Individualnost je jedna od osobina koju većina ljudi veruje da ima.Jedinstvenost sa kojom se rađamo nas navodi da mislimo da je i svakisegment naših života takav. Da odluke donosimo potpuno sami i daje na naš odnos prema stvarima uticao samo lični stav o nekoj temi ilipredmetu. Istina je verovatno potpuno drugačija i izbori koje pravimosu rezultat svih iskustava koje smo prikupili, uticaja okoline i samo jednimdelom osobenosti koju nosimo.‚‚Ako odete u nečiji dom, videćete ko je ta osoba. Kada je viditeda se vozi okolo u svojim kolima, to je ono što ta osoba želi da bude“(J Mays, Global Design Chief, Ford). Ova izjava potiče od nekog komeje cilj da ponudi ideal o tome da određeni automobil zaista može daučini da se, maker na kratko, osećate kao bolja, bogatija ili omiljenijaosoba. Lako možete da se identifikujete sa svojim automobilom – biloda je sportski, porodični ili oldtimer, on šalje poruku o tome na kojinačin želite da vas drugi vide. Ali koliko ljudi može da se na taj načinidentifikuje sa svojom foteljom? Ili trpezarijskim stolom? Na koji načinkompanija, koja se bavi proizvodnjom nameštaja, može da ponudiisti ideal?Kroz proces rada na proizvodu dizajner u njega unosi sebe, svasvoja iskustva, doživljaje, stav o tome šta je ljudima potrebno i šta bitrebalo da čini deo njihove svakodnevnice. Ne samo na koji način bise određeni komad nameštaja uklapao u njihov dom nego kako bi, ponjemu, ljudi trebalo da žive svoj život. Dizajner izražava sebe kroz ličani emocionalan proces koji ima za cilj da pokrene asocijacije u čoveku,na lepe uspomene iz detinjstva ili drage ljude. Kao što ljudi kroz nameštajkojim opremaju dom šalju poruku o tome kakvi su, šta vole i šta ihpokreće, to važi i za dizajnera u trenutku kada taj proizvod razvija. Uidealnim uslovima, projektovanje nameštaja bi bilo vođeno isključivoosećajem dizajnera a kupovina osećajem kupca. Ali u osnovi svakogprocesa projektovanja leže ograničenja uslovljena različitim faktorima– tehnološkim, konstruktivnim, tržišnim, ekonomskim i, možda i najvažnije,kulturološkim i sociološkim. Teško je poverovati da je bilo kojikomad nameštaja u stanju da preokrene društvena tokove, ali je sigurnoda je on uvek njihov deo. Sa druge strane, svaka kupovina zavisi odfinansijskih sredstava, vremena koje za to čovek ima na raspolaganju,dostupnosti proizvoda na domaćem tržištu i niza drugih faktora. Inovativnostse razvija iz problema koje treba rešiti, a kada je problemaFotelja Klara Patricia Urquiola za Moroso – primer dizajna velike ekspresivnosti.mnogo, a malo sredstava upravo inovativnost i snalaženje dolaze doizražaja. Pomiriti sve zahteve u okviru zadatih ograničenja je upravo inajteži zadatak koji dizajner treba da ispuni.Jedna od kritika Modernizma, veoma značajnog i uticajnog pokretakoji je nastao 20-tih godina prošlog veka, je da je bio restriktivan iisključiv i da je, kroz objekte i nameštaj koji su arhitekte ovog pokretadizajnirale nametao korisnicima određen način života. Način za koji suverovali da je jedini ispravan i da će to i korisnici, ako ne odmah, ondaposle izvesnog vremena i sami shvatiti. Ovaj pristup je pokazao da ljudivole slobodu i vole da imaju mogućnost da korišćenje određenogpredmeta prilagode svom ličnom ritmu, a ne obrnuto. To su u osnovidva principa – da li ćete odabrati delikatan komad nameštaja kojiće vas naterati da budete mnogo pažljiviji nego što ste navikli ili onajkoji je izdržljiviji i zbog koga nećete morati da menjate svoje navike.Poput odluke da kupite premalu haljinu koja bi vam dala podsticaj dasmršate. Ili sofu koja je suviše velika za vaš stan, ili suviše skupa za vašstandard, ali za koju verujete da je jedina koja može da vas predstavina način na koji želite.Individualnost je važna, ali je važno i pripadanje i osećaj zajedništva.Poput muzike koju sluša, filmova koje gleda, garderobe kojunosi ili knjiga koje čita, nemeštaj kojim se čovek okružujete govori otome kakve su mu životne navike, šta smatra bitnim i na šta obraćatepažnju. Čoveku je važno da pokaže da je u toku, da prati aktuelna dešavanja,da ne zaostaje za trendovima, ali i da ugodi sebi i svojim čulima.Tako nameštaj postaje simbol modernosti i onoga što za čovekapredstavlja trend. Ne treba da bude skupo, ali mora tako da izgleda.Mora da bude trajno, ali i jeftino. Nešto što izgleda moderno. Neštošto priliči mojim godinama i još mnoštvo sličnih atributa koje nameštajmora da poseduje…Cilj dizajna je da inicira promene u predmetima koji su delo ljudskihruku i da nađe način na koji će pretvoriti ideje o svetu i društvenimodnosima u fizički opipljive oblike predmeta. Iako između njihpostoji mnoštvo međukoraka, veza koju dizajner ostvaruje sa kupcemmože biti veoma bliska, pa tako neki komad nameštaja kupac možeželeti isključivo zato što ga je dizajnirala određena osoba.Mi smo deo sistema globalne proizvodnje i globalne potrošnje.Zahvaljujući svetskom tržištu dostupni su nam proizvodi koji su dizajniraniu jednoj zemlji, proizvedeni u drugoj, za kompaniju čije jesedište u trećoj i plasirani na tržišta širom sveta. I mi imamo istu mogućnostda kupimo proizvod kao i ljudi na drugom kraju sveta. Iz tograzloga je veliki izazov da se, u procesu masovne proizvodnje, velikihserija i potpune industrijalizacija kreira proizvod sa ličnim pečatom.Da se kreira makar mali detalj koji će uneti dozu ljudskosti, humorai osećaja kod kupca da je neko brinuo o potrebama pojedinca. Da jeneko napravio taj komad nameštaja baš za njega. Da je neko planiraoi razmišljao o svakom detalju i situaciji koja može da se desi. Tako su, udoba globalizacije, masovnih medija i dostupnosti svih vrsta informacija,upravo različitost i osobenost najjači argumenti.,,Uvek dizajnirajte predmet zamišljajući ga u njegovom narednomvećem kontekstu – stolicu u sobi, sobu u kući, kuću u kraju, kraj u planugrada’’ (Eliel Saarinen, finski arhitekta). Kao i predmeti, i ljudi su deokonteksta, i bitno im je da se u njega uklope, da pokažu pripadnost, alii da, u zadatim okvirima ipak osete da su jedinstveni. Zato je i nameštaj,kao jedan od načina da se izrazimo, uvek proizvod koji sa velikompažnjom biramo. •28 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011.

Tehnike ukrašavanja drvetaRezbarija – šare – duborez1112PIŠE: prof. Zvonko PetkovićNaši umetnici iz dalje prošlosti nisu ni počemu izostajali od drugih umetnika iz tadašnjeEvrope, ili čak i od mnogo starijih kultura.Pored teških životnih prilika i stalne borbe zasticanje slobode i stvaranje države, naš čovekje mislio u slobodnim časovima i na umetnost.Naši „KOPANIČARI“ – drvoresci ili drvorezbariostavili su nam divne radove, od kojihje najbolje očuvan ikonostas crkve Sv. Spasau Skoplju, koji predstavlja remek delo u svojojvrsti.Pored ovog, sav naš seoski živalj, u svemusamouk, koji sam sebi radi kuću, kola, alati nameštaj, teži za tim da svaki detalj ukrasina nerki način. To postiže šarama – rezbarijom,duborezom. I pored nedostataka alatai ma kakve škole ili pomoći, naši samoukiumetnici, sa svojim alatom, koji sami konstruišui prilagođavaju materijalu, stvaraju šare –rezbariju koja zadivljuje svojom umetničkomstilizacijom i preciznom izradom.Rezbarijom se ukrašava doksat, tavanica,stubovi, trem, čardak, mlekara, vajat, dovratnik,kapija, a dolap, kolevka, preslica su čestopokriveni divno smišljenim i još lepše izrađenimšarama.Rezbarijom se ulepšavaju razni predmeti,kao što su ramovi, stolice, kutije, police, klupe,ormari, zidne obloge, stubovi, pregrade,prozori, vrata, kapije, ikonostasi itd.Rezbarija se deli na više vrsta, koje se razlikujujedna od druge po načinu izrezivanja,po izgledu, po plastičnosti, po izrezanomobliku, geometrijskom, vegetacionom i drugimsvojim osobinama i odlikama.Pored odabranog materijala, drveta, zaizgled i formu duboreza presudnu ulogu imaju„dleta“ – noževi za duborez. Po obliku sečiva(sl. 9) osnovna kategorizacija je: „HOLŠNIT“– ili duborez rađen samo jednim dletom –nožem, i to „olučastog“ oblika (sl.2). Druga vrstaje „KERBŠNIT“ – kratkorez; izrezuje se sa tridleta, koje su vidljive na preseku (sl. 6, 9 i 12).Treća vrsta je plitkorez ili „FLAHŠNIT“; izrezu-DUBOREZ – rezanje u drvetu; izrada reljefa ili skulpturaod drveta – rezbarenje, pri kome se udubljenepovršine prosecaju kroz materijal tako da se dobija perforiranapovršina. Po načinu i količini perforacije može biti plitkii duboki, kao i površinski ili „čipkasti“ (potpuno prosecan materijal).vilnom položaju za „seču“, a levom rukom, sadva ili tri prsta upravljati dletom pri seči. Visoravnimpotezom, prikazanim na crtežu(sl. 12), zaseca se u dubinu. Dubina zasecanjazasvisi od jačine pritiska, ili udarca čekićemna sap dleta. Vodoravni i kosi potezi dletom,seče predmet u pravcu, kao što pokazujestrelica „D“. Dizanjem i spuštanjem ruke određujese dubina seče (zasecanja). (sl 13).Iscrtavanje za plitkorez vrši se slobodnomrukom na samom predmetu, pomoćuprenošenja – kopiranja crteža na predmet, iraznim otiscima koji ostavljaju linije ma kakvogoblika. Po linijama crteža, do njih, porednjih, zaseca se, odseca, skida i dubi-dletimaraznih oblika, da se izrezivanjem postignešto prirodniji izgled lista, pupoljkalj, grane,cveta ili ploda itd.Rezanje lista vrši se dletima raznih oblika.Prvo se zaseca sa dletom „trouglastog“ oblikaivica-granica lista (sl. 14), zatim se odseca,skida mestimično, po potrebi, malo „olučastim“dletom. Kombinacijom trouglastogi olučastog dleta prosecaju se žiličasti segmentilista, kako bi izgledao prirodnije.Izrezivanje „pupoljka“ vrši se zasecanjemvisoravnim potezima – malo koso, i odsecanjemraznim potezima, po liniji, a može seisecati i „trouglastim“ dletom. Svakom pupoljkukoji se izrezuje, određuje se oblik premanjegovom prirodnom izgledu: kako ćekoji deo ležati, kako će biti previjen, talasast,olučast popreko ili dužinom, ispupčen nakraju ili po sredini, dužinom ili popreko, uvijese sa deset dleta čiji se preseci vide (sl. 1, 2,3, 4, 5, 8, 10, 11, 12, 17 i 18), i četvrta vrsta je„RELJEF“ koji se izrezuje sa dletima prikazanimu preseku (sl. 15, 16, 17, 18, 19 i 20).Rezbarija je u vezi sa stolarskim zanatomi drvodeljstvom. Svi predmeti na kojima jerezbarija, izrađeni su od drveta mekanog ilitvrdog karaktera. Za izrezivanje rezbarije potrebnasu dleta raznog oblika (sl. 10), prikazanasu dleta sa sapom i presekom sečiva. Dletaza rezbariju moraju biti prvoklasnog kvaliteta,za njihovo oštrenje je potrebno znanjei veština, pa zato sečiva treba čuvati i paziti,kako se ne bi brzo zatupljivala.1845Veština u radu duboreza, ogleda se u„rukovanju“ dletima. Desnom rukom se čvrstouhvati sap dleta, kao što se vidi na crtežu(sl. 11), tako da sečivo dleta bude u pra-26739jen na sredini ili na kraju itd; kako se to većpre vidi crtežom (sl. 15).Izrezivanje cveta vrši se zasecanjem, visoravnimpotezom sa jedne strane (sl. 16), zatimsa druge strane, malo odmaći od prvogreza visoravnim potezom malo koso (sl. 17),da se iseče mali rez – deo, i tako redom okocele okrugline cveta iseći dletom, menjajućidleta prema krivinama koje se seku. Da bi sepostigla što vernija plastičnost i dubina zasecanjakoristi se olučasto dleto – dubina duboreza(sl. 18).Na (sl. 19) prikazan je reljefni motiv kojise izrađuje tako što se prvo „daščica“ učvrsti,zatim se zasecaju dletom visoravnim poterzompored grančice, lista i ploda do potreb-10151618141317192030 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 31

21 232425Deset srpskih proizvođača nameštajau okviru Nacionalnog štanda Srbijena sajmu Mebel u MoskviPIŠE: Anastasija Akimova, SIEPAAgencija za strana ulaganja i promocijuizvoza (SIEPA) po prvi put organizuje i finansijskipodržava nastup srpskih preduzeća na sajmunameštaja „Mebel“ u Moskvi, Rusija, koji seodržava od 21. do 25. novembra 2011. godine.Sajam Mebel je najznačajniji događaj izoblasti proizvodnje nameštaja u Rusiji, a uzpodršku Vlade Moskve održava se jednom godišnjeveć 23. put po redu. Prošle godine nasajmu je učestvovalo 887 izlagača iz 28 zemalja,a obišlo ga je 67.600 posetilaca i profesionalacaiz industrije nameštaja. Manifistacija ćebiti održana u najvećem izložbenom prostoruMoskve, Ekspocentar, a površina izlagačkogprostora u 2010. godini iznosila je 72 584 m 2 .Vodeći proizvođači nameštaja iz Srbije,kao što su „Simpo“, „Forma Ideale“, „Eurosalon“,„Novart“, „Jela Jagodina“, „Ternal-Inženjering“,“Eurokancom“, „Atlas Užice“, „Ris Mebel“ i „Ćimo“predstaviće svoj potencijal u hali 5. paviljona7. pod nazivom „Klasičan i savremen nameštajiz celog sveta“.Rusija je veliko tržište koje dosta uvozi ipredstavlja šansu za srpske proizvođače nameštaja,a koristeći dalju liberalizaciju trgovineu okviru Sporazuma o slobodnoj trgoviniizmeđu dve zemlje, srpska preduzeća imajuveliki potencijal na ruskom tržištu koje predstavljajedno od ciljnih izvoznih tržišta Srbije.22. jula ove godine u Beogradu potpisanje novi Protokol između Vlade Republike Srbijei Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režimaslobodne trgovine i pravilima o određivanjuzemlje porekla robe. Uz osnovni Sporazum od28. avgusta 2000. godine, nova lista izuzetakaiz režima slobodne trgovine sa Rusijom višene sadrži u sebi tarifne brojeve 9403 40 „Drvenikuhinjski nameštaj“, 940350000 „Drveni nameštajza spavaće sobe“ i 9403 60 „Ostali drveninameštaj“. Ovim Protokolom otvaraju senove poslovne mogućnosti za firme iz Srbijeda budu konkurentnije na tržištu Rusije i budujeftiniji u odnosu na druge proizvođače izcelog sveta. •2622ne dubine; pri zasecanju se dleta menjajuprema obliku grančne linije, koja može bitiprava ili kriva, olučasta ili ispupčena itd. Zatimse deo po deo skida između grančica, listovai plodova, kako bi ovi elementi ostalikao na jednoj ravnini. Pri dubljenju potrebnoje zaseći dovoljnu dubinu, u slučaju da jenedovoljno zasečeno, ponoviti istim redosledomi potezima. Pored reljefne izrade u materijalu– drvetu, rezbarijom se mogu ulepšavatirazni predmeti, čime se postiže prirodnijiizgled. Prikaz na (sl. 20).Završna obrada kod duboreznih predmetamogla bi da ostane u natur varijanti, ali sevrlo često po potrebi mogu duborezi i nagla-šavati bojama. U ranijim periodima duboreznepovršine su se isključivo voskirale raznimtinkturama pčelinjeg voska, a danas se te površinenajčešće lakiraju.U današnjem periodu za izradu duborezapostoje posebne radionice u kojima se isključivoradi ova tehnika, a kvalitet duboreza isključivozavisi pored veštine i umeća umetnikai od dobrog alata (sl. 21 i 23). Noževii dleta za duborez izrađuju se od najkvalitetnijihčelika, raznovrsnih oblika i dimenzija(sl. 22 i 24).Tehnološki napredak je doneo i raznovrsnemogućnosnjti za izradu duboreza pomoću„CNC“-kompjuterizovanih mašina, kojesu toliko usavršene da danas rade i u tzv.četiri dimenzije. Međutim ono što duborezudaje poseban kvalitet i ovu tehniku čini izuzetnocenjenom u izradi nameštaja i enterijerskihdetalja je u svakom slučaju izrada tzv„RUČNOG DUBOREZA“ (sl. 25). Poznate školeduboreza su se formirale u carskoj Rusiji jošu XVII veku, a komadi koji su se izrađivali subili na visokim cenama još u tim periodima.Komadi koji su odoleli zubu vremena i danasostavljaju posmatrača bez daha, a uvekse postavlja i pitanje koliko je znanja, umećai vremena bilo potrebno da se ovakvi i sličnikomadi urade ljudskom rukom (sl 26). •32 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 33

GRAĐEVINSKA IZOLACIONA PLOČAISB - P5INOVATIVNASTVARNOSTna sajmu MADE expou MilanuGRAĐevinska izolaCiona ploČAISB - P5Nova građevinsko izolaciona ploča ISB-P5 predstavljenaje na prestižnom sajmu arhitekture, dizajna i građevinarstvau okviru novih materijala koji se koriste u građevinarstvu,a koje proizvodi Grupa Fantoni, jedan od lidera u proizvodnjiploča na bazi drveta.Proizvod je delo srpske fabrike ŠPIK Iverica iz Ivanjicekoja je u sastavu Grupe Fantoni od 2006. godine i nastaoje kao rezultat stalne aktivnosti u grupi Fantoni da se odgovorizahtevima budućnosti, stvaranjem novih proizvodakoji odgovaraju najrazličitijim idejama u građevinarstvui arhitekturi.Proizvod ISB-P5 je pre svega građevinska i izolacionaploča koja se odlikuje odličnim fizičko-mehaničkim svojstvimakoja su identična u svim pravcima zbog čega je upotrebnidijapazon ove ploče značajno povećan u odnosu na drugematerijale koji se koriste za ovu namenu, a u isto vreme kaoodgovor na zahteve da se dobije što jeftiniji proizvod koji ispunjavatražene uslove.Naravno, prilikom proizvodnje ovih ploča vodilo se računao najbitnijim principima za izradu ekološki upotrebljivogproizvoda, od selekcije isključivo zdrave drvne sirovine,bez prisustva reciklažnih materijala, preko upotrebe melaminskihsmola do procesa koji je strogo labaratorijski kontrolisan,a to je na kraju rezultovalo dobijanjem CE znaka kaogarancije za zdravu upotrebu.Ploče ISB-P5 pored toga što imaju odlična fizičko-mehaničkasvojstva su ujedno ploče koje u sebi sadrže aditivekojima se poboljšava vlagootpornost i otpornost na požartako da se mogu koristiti na svim mestima sa povećanomvlagom kao i na objektima gde je povećan rizik od paljenja.Zahvaljujući dobroj obradljivosti i svojstvima identičnimu svim pravcima naučni centar Ricerche koji je u sastavuGrupe Fantoni je od ISB-a stvorio novi zvučno izolacioni iestetski dekorativni materijal za oblaganje unutrašnjih zidovakoji po svojim apsorbentskim karakteristikama odgovarado sada korišćenim materijalima poput MDF-a i HDF-a od kojihsu izrađivani paneli asorbenti, ali za razliku od njih ima novudekorativnu notu prirodnog drveta koji se uklapa u ambijentegde se opremanja rade od prirodnih materijala.Sajam u Milanu je potvrdio da je ideja o stvaranju novogproizvoda bila odlična jer je materijal predstavljao predmetvelikog interesovanja kupaca iz cele Evrope kao i kupacaiz Afrike i Azije, a sajmovi u Pordenoneu od 19. do 22. oktobrakao i Beogradski sajam u novembru biće samo potvrda dobreodluke i događaji koji će odrediti kojom brzinom će novi materijalući u široku primenu i koliko će se povećati spektar njegoveprimene.Dipl.ing. Milić Spasojević

AGACIJA na tri atraktivne lokacijePreporuka je najbolja reklamaPreduzeće AGACIJA iz Beogradaje sa zvaničnim radom počelo1998. godine na Dušanovcugde se dve godine, u iznajmljenomprostoru, bavilo prodajomgrađe i parketa. Punu afirmacijui ekspanziju ova firma je doživelau svom objektu, na današnjojlokaciji, na Novom Beogradu,Tošin bunar 232g gde se nalaziod 1. avgusta 2000. godine. U tovreme su u program rada firmeAGACIJA ušli pločasti materijali,sečenje po meri, kao i opremanjestambenog i poslovnog prostora.Bio je to pravi potez ove firmekoja se primakla kupcu, jer je činjenicada nameštaj u okolnimstambenim objektima, najčešćegodinama nije menjan, a kako suSVE ZA VAŠ NAMEŠTAJ I ENTERIJER je slogani poruka preduzeća AGACIJA iz Beograda kojana tri lokacije nudi sve za stolare i pripremaserijesku proizvodnju nameštaja.Kvalitet u radu i kontinuitet u poslovanju suvodilje firme AGACIJA koja se bavi opremanjemstambenog i poslovnog prostora, nudi sečenjepo meri, kvalitetan univer, radne ploče,medijapan, ploče visokog sjaja, lesonit, šperploču, obradu na CNC mašini, krivolinijskosečenje i kantovanje, okov i galanteriju, zatimfurniranje po meri i želji kupca i veliki izborprirodnih furnira.AGACIJA, takođe, proizvodi unutrašnja vratasavremenog dizajna, furnirana i farbanavisokokvalitetnim poliuretanskim lakovima.investicije ograničene, stanovništvoje prisiljeno da zamenuvrši parcijalno. Poznato je da seradi o vrsti nameštaja koju je lakomontirati i u slučaju potrebedemontirati i preneti na drugulokaciju. Sve što treba uraditi natakvoj vrsti pločastog nameštaja,od sečenja po meri i kantovanjado izbušenih rupa za šarke iokov, urade mašine i majstori ufirmi AGACIJA. Montažu običnovrši naručilac koji najčešće ima iulogu projektanta. Na taj način,uz uštede, ljudi ispoljavaju svojukreativnost, pa uvažavajući tečinjenice, u AGACIJI se maksimalnotrude da ispoštuju zahtevkupca, podrže njegovu kreativnosti uz česte akcijske popusterobu daju na odloženo plaćanje,čekove i na rate.Krajem prve decenije svogpostojanja AGACIJA je izgradilajoš jedan poslovni objekat, ponovoproširila delatnost i u listupostojećih poslova uvrstila proizvodnjuunutrašnjih vrata odmedijapana. Ova proizvodnja seobavlja u prostoru koji se nalazina starom Novosadskom putuizmeđu Zemuna i Batajnice (MajoraZorana Radosavljevića 370).Tu je i centralni magacin firme, atu se takođe vrši sečenje po meri,nudi furnirani medijapan, okovi galanterija, ploče visokog sjaje,sve za stolare.Ukratko se može reći da preduzećeAGACIJA vrši prodaju iAGACIJA d.o.o.Novi Beograd – Tošin bunar 232gtel/fax 011 319 0974, 319 2600Batajnica – Majora Zorana Radosavljevića 370tel/fax 011 848 8218, 377 4699Zemun – na Novosadskom auto putu (Batajnički drum 303)sečenje pločastih materijala, kaoi proizvodnju nameštaja po meriod panela, univera, lesonita,medijapana, ploča visokog sjaja,radnih ploča, a u programu ovefirme su galanterija i okov, kaoi proizvodnja unutrašnjih vrata,furniranih svim vrstama kvalitetnihfurnira i farbanih poliuretanskimlakovima.Permanentno u razvoju i investicijamaAGACIJA stalno proširujeasortiman i kvalitet proizvodnje.Ponovo je proširenobim posla i izgrađen još jedanobjekat od 4000 metara kvadratnihkoji se nalazi na vrlo atraktivnojlokaciji, na Novosadskom autoputu (Batajnički drum 303).– Ovde je već proteklog letapočela proizvodnja nekih elemenatanameštaja, a planiramo dau ovom objektu instaliramo linijuza proizvodnju serijskog nameštaja,da izgradimo show room iprodajni salon. I pored krize mismo u permanentnom rastu i razvoju.Proširili smo naš asortimannovim proizvodima, zaposlili većibroj radnika, povećali obimproizvodnje… Postali smo zastupnikTermopala, koji je proizvođačnajkvalitetnijeg univera i svihvrsta ploča i saćastog materijala:crnog medijapana, šperploča,gumenih i kompakt ploča… Poredtoga u našoj ponudi su pločevisokog sjaja. Mi, naime, zastupamoNiman iz Hanovera kojije lider u proizvodnji ploča visokogsjaja otpornih na ogrebotinei udare. To je u sferi pločastihmaterijala trenutno nešto najmodernijei sigurno najkvalitetnije– kaže Slobodan Lazić, vlasnik idirektor preduzeća AGACIJA.Prošle godine AGACIJA je prviput vrlo uspešno izlagala naSajmu nameštaja u Beogradu, asprema se da i na ovogodišnjojsmotri proizvođača nameštajaizloži svoj asortiman roba kao inameštaj proizveden u ovoj firmi.Ponuda firme AGACIJA je široka,kupac ovde može kupitigotov pločasti nameštaj, kuhinjurecimo, ili može, prema sopstvenomizboru i projektu, dobitikompletno pripremljen materijali da je montira sam. Ovde nastojeda svakom kupcu izađemou susret.– U svakom poslu je važnoraditi prema nekim normama ipridržavati se onoga što se zoveposlovni moral. Takav pristupposlu daje sigurnost, pogotovokada se radi o tipično porodičnojfirmi kakva je AGACIJA. Raditoga je i odgovornost veća…Nama je vrlo važan kontinuitetu poslu koji daje sigurnost u poslovanjui obezbeđuje prometdovoljan za egzistenciju zaposlenih,za plate, doprinose, porez,amortizaciju, ali i za proširenu reprodukciju…Vremena su teška ipromenljiva, pa zato planiranje iočekivanje treba prilagoditi društvenimuslovima. Takođe je vrlovažno, uz nastojanje da se radiviše, radti što kvalitetnije. Kao štoje u školi ocena posledica sistematskogučenja i znanja, tako jeu poslu nagrada ili zarada uvekposledice dobro urađenog posla…Kvalitet mora biti primarani nije potrebno po svaku cenu juritiobim poslova. U svemu trebaimati meru. Uz dobar plan i organizacijupostiže se optimum,a tako čovek može da traje duže,da bude zdrav i produktivan. Važnisu, dakle, kvalitet u radu i kontinuitetu poslovanju. To je putkoji daje sigurnost. Tako opstajemona tržištu, tako se razvijamo,a naši kupci su zadovoljni i uvekće ponovo doći ili poslati novog.Odavno se zna da je preporukanajbolja reklama… Takođe jevažno biti fleksibilan i prilagoditise zahtevima kupca i tržišta. Tomesu podređene naše mašine inaša oprema, naša organizacijai svi zaposleni – objašnjava svojestavove gospodin SlobodanLazić. Jasno je da su ovi stavoviutkani u svaki segment rada i organizacijepreduzeća AGACIJAkoje je u teško vreme, zahvaljujućibaš takvoj poslovnoj orijentaciji,zabeležilo punu ekspanziju.Utemeljena na čvrstim stavovimasvoga osnivača, sa iskustvom uspehai jasnom strategijom razvoja,siguran napredak i razvoj preduzećaAGACIJA će, bez sumnje,biti nastavljeni. •46 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 47

Revolucija u tehnologijiobrade ivica pločastih materijalaNAJSAVREMENIJI NAČIN KANTOVANJAPIŠE: Dipl. inž. Željko Grijakovićwww. zomont.rs · office@zomont.rsprimenom LASERATokom godina poslovanja i razvoja preduzećeZOMONT iz Beograda steklo je statusfirme koja kontinuiranim unapređenjem tehnološkihprocesa i inovativnim materijalimapomera granice na našem tržištu proizvodnjenameštaja i opremanja enterijera. Postojećitehnološki “park” mašina i alata preduzećaZOMONT omogućava izuzetnu fleksibilnosti visoki kvalitet obrade po najvišim svetskimstandardima. Sve ovo svakodnevno privlačiveliki broj kupaca, arhitekata i projektanatakoji rado poveravaju svoje ideje i izvođačkideo proizvodnom timu ZOMONT-a. Upravosa ciljem zadovoljenja visokih zahteva svojihkupaca i saradnika ZOMONT se odlučio na jošjedan u nizu koraka u svom razvoju.Uprkos teškim vremenima i izuzetno lošojekonomskoj situaciji na našem tržištu, preduzećeZOMONT čini veliki iskorak napred kaoi u prethodnim godinama razvoja - prvi uSrbiji uvodi revolucionarnu tehnološku inovacijuu oblasti kantovanja pločastih materijala– lasersko kantovanje.Proizvodni pogon preduzeća ZOMONTobogaćen je jednostranom kant mašinom salaserskom tehnologijom laserTec, vodećegnemačkog proizvođača HOMAG, kompanijekoja se smatra pionirom i najvećim proizvodjačemmašina u oblasti kantovanja. Kvaliteti iskustvo ogleda se u preko 80 proizvedenihi instaliranih mašina širom sveta koje primenjujulasersku tehnologiju.Po prvi put na našem tržištu ZOMONT ćeomogućiti primenu ove vrste kvaliteta u kantovanju,kojom će svojim kupcima i saradnicimaomogućiti nešto, što je do danas bilonezamislivo u oblasti proizvodnje nameštajaod univera.Ovaj revolucionarni tehnološki proces dovodidosadašnji kvalitet obrade pločastih materijala(univera, MDF-a) do nivoa perfekcije iznatno šire primene.Osnovni principi i razlikeu lepljenju kant trakePoznato je da kantovanje predstavlja najslabijutačku u kvalitetu proizvoda od pločastihmaterijala (univera, MDF-a i slično). Tokomeksploatacije i korišćenja nameštaja odunivera i drugih pločastih materijala oštećenjanajčešće nastaju na spoju sa kant trakom.Standardni – konvencionalni proceslepljenja kant trake, gde se traka nanosi uzpomoć istopljenog termoreaktivnog lepila,nanetog valjkom na predmet obrade, spojtrake i ploče je gotovo neizbežno uvek vidljiv.On se može samo delimično umanjiti optimizacijomkoličine, temperature i boje lepila,ali je teško postići da taj spoj bude nevidljivi trajnog kvaliteta. Ovo je posebno izraženokod materiala svetlijih boja (belo, sivo, kremi sl.) gde se linija spoja jasno vidi i narušavaestetski aspekt proizvoda.Ako se i postigne smanjena vidljivostspoja, on vremenom postaje jasno vidljiv, izrazličitih razloga - uticaj klimatskih promenau prostoru (vlaga, temperatura), abrazija, prljaviuslovi i slično.Pomenuti problem je naročito izraženupotrebom u kuhinji, kupatilu ili u drugimprostorima gde je prisutna vodena para. Lepiloneizbežno apsorbuje vlagu, koja prodireu pločasti materijal, što uzrokuje odvajanjetrake i bubrenje materijala (kapilarno upijanjevlage) čime je element trajno i bespovratnooštećen. Pod uticajem nečistoća i bakterijapojavljuje se i estetski problem, obziromda se boja spoja menja. Pomenuta oštećenjaznatno narušavaju higijenski aspekt proizvoda,što je izuzetno važno kod primene pločastihmaterijala u kuhinjama, kupatilima i drugimprostorima u kojima se zahteva apsolutnabakteriološka otpornost i higijena.Kantovanje laserskom tehnologijomspoj trake i univera čini nevidljivim i stvarautisak da je traka monolitni deo pločastogmaterijala.Ovo se postiže primenom specijalnih polimera,koji su prethodno ravnomerno nanetikoekstruzionim procesom na unutrašnju stranutrake, umesto standardnih termoreaktivnihlepila. Polimerni sloj, tzv. aktivacioni sloj,identične boje kao i primenjena traka, nanosise u debljini nekoliko desetih delova milimetra,a njegove vrhunske osobine osiguravajudugotrajan, pouzdan spoj, nepromenljivih karakteristikatokom neograničenog vremenakorišćenja.Pod dejstvom visokoenergetskog laserskogsnopa dolazi do reakcije - stabilnog i trenutnogzagrevanja i topljenja polimernog aktivacionogsloja.Laserska tehnologija zamenjuje fazu klasičnognačina nanošenja lepila - nanošenjemtopljivog lepka valjcima na kant pločastogmaterijala.Polimerni aktivacioni sloj apsorbuje energijui topi se. Nakon toga, valjci vrše pritisak natraku, što omogućava da rastopljeni polimerduboko penetrira u strukturu pločastog materijalai neraskidivo povezuje traku sa pločom.Uobičajene greške u lepljenju zbog pregorevanjalepka, ostataka lepka na površinispoja i sl. nisu moguće u slučaju kantovanjalaserskom tehnologijom.Tabela uporednih vrednosti parametara konvencionalnog i laserskog kantovanjaSila lepljenjaTemperaturna otpornostOtpornost na nagletemperaturne promeneVlagootpornostParootpornostVidljivost spoja trakeBakteriološka otpornostspoja trake i pločeKonvencionalno kantovanjeABS traka + EVA lepakDo 12 N/cm 2Do 70 0 CLošaLošaLošaJasno vidljiva – u različitomstepenu u zavisnosti od bojeLošaLasersko kantovanjeABS traka + aktivacioni slojPreko 40 N/cm 2Do 140 0 COdličnaOdličnaOdličnaMinimalna (Zero Joint)OdličnaZOMONT iz Beogradaje jedno od retkihsrpskih preduzećakoje se danas, uovim turbulentnimvremenima, možepohvaliti svojim hrabrimrazvojnim putem kojimu stopu prati svetsketrendove u oblastiproizvodnje nameštaja iopremanja enterijera.Veoma važno je napomenuti da je celokupanproces pod kontinuiranom i automatskomkontrolom svih parametara lepljenja irada agregata od strane računarskog softvera.Rezultat ovakvog procesa lepljenja jespoj koji se odlikuje izuzetnom čvrstoćom igustinom adhezije koja omogućava nepropustljivosti otpornost na sve spoljne uticajepod kojima se može naći obradjeni pločastimaterijal.PRINCIPI KANTOVANJAKonvencionalni način kantovanjaPrimena lasera pri kantovanjuLaserski snop usmeren na aktivacioni polimernisloj na unutrašnjoj strani kant trakeJedna od najvažnijih osobina ploča kantovanihlaserskom tehnologijom je estetskiizgled. Zbog homogenog, zavarenog spojakoji se posebno ističe kod univera sa folijomvisokog sjaja posmatrač dobija utisak dapred sobom ima farbanu medijapan (MDF)ploču. Obzirom na višestruku uštedu eliminacijomfarbanja i brzom obradom materijala,potpuno je jasno da se na ovaj način dobijaproizvod izuzetnih osobina u kvalitativnom iNa predstojećem 49. medjunarodnomSajmu nameštaja u Beograduod 14. – 20. novembra 2011. godineu hali 2 biće promovisana novamašina za kantovanje iz proizvodnogpogona firme ZOMONT nemačkogproizvodjača HOMAG. PozivamoVas da nas posetite i prisustvujetesvakodnevnim prezentacijamatokom kojih ćete dobiti više informacijao procesu laserskog kantovanjai svim prednostima ove revolucionarnetehnološke inovacije.estetskom smislu u veoma kratkom roku i poznatno povoljnijoj ceni.Osnovne karakteristike i prednostikantovanja sa primenom lasera:· primena na različitim debljinama pločastihmaterijala (univera, MDF-a i sl.),· lepljenje bez primene i zagrevanja lepka –čist spoj,· homogeni spoj kant trake i ploče sa gotovonevidljivom linijom sastava - estetska prednost,· spoj kant trake i ploče - vrhunske čvrstoće iotpornosti,· izuzetna stabilnost spoja pod uticajem vodei vlage,· otpornost spoja na uticaje bakterija i prljavihuslova,· povećana toplotna otpornost spoja,· univer ploče nakon laserskog kantovanjapredstavljaju kvalitetnu zamenu za bojeniMDF.Pomenute karakteristike pružaju mogućnostupotrebe pločastih materijala kaošto je univer u prostorima u kojima je do sadaizbegavana njihova primena zbog agresivnihuticaja i uslova sredine (voda, vlaga,vodena para, bakterije i slično): saune, kupatila,laboratorije, farmaceutska industrija,bolnice, restorani i slično. •48 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 49

Zaštita drvetau spoljašnjem prostoruIII deoDiskoloracija i degradacija drveta i premazaPIŠU: prof. dr Milan JaićMiljana Nikolić, dipl. inž. arh.Normalan vek trajanja sloja površinskeobrade može biti skraćen na dva načina: materijalza površinsku obradu može da se degradiraili može da dođe do njegove diskoloracije.Diskoloraciju mogu izazvati: prljavština,buđ, curenje ekstraktiva, izlučivanje smole, mrljei preterano krunjenje. Diskoloracija se možejaviti nezavisno od propadanja premaza; iakopromena može biti estetski neprihvatljiva,premaz može i dalje biti neoštećen i još uvekobezbeđivati zaštitu drvetu. U drugim slučajevima,diskoloracija je povezana sa degradacijomi novo nanošenje premaza bez rešavanjauzroka problema će dovesti do njegovog ponovnogpropadanja.PrljavštinaNajbezopasniji uzrok diskoloracije premazajeste taloženje prljavštine. Ovo može bitineugodan problem na višespratnim objektimasa velikim prepustima, ali kod većine jednoporodičnihobjekata povremeno pranje blagimsredstvima će obnoviti premaz. Problem je najuočljivijina tavanicama tremova i delovimafasade zaštićenim velikim krovnim strehama itremom.BuđBuđ je verovatno najčešći uzrok diskoloracijepremaza, transparentnih i pigmentiranih.Ona takođe uzrokuje i sivljenje površinski nezaštićenogdrveta. Gljivice koje izazivaju buđžive na površini premaza ili drveta ali se nehrane ni ligninom ni celulozom u drvetu pa takone uništavaju ni drvo ni premaz. One moguda koriste neke ekstraktive u drvetu i prirodnaulja, kao što su laneno i tungovo, kao hranu.Vrste drveta koje sadrže obilje ekstraktivasu sklonije razvoju buđi od drugih vrsta. Ipak,drugi faktori kao što su hrapavost površine ivrsta površinskog premaza imaju veći uticaj.Curenje ekstraktivaKod nekih vrsta, kao što su čempres i belibor, srčika je tamna zbog prisustva vodorastvorivihekstraktiva. Ekstraktivi daju ovim vrstamanjihovu atraktivnu boju i prirodnu otpornostna truljenje, ali oni takođe mogu daoboje premaze. Ekstraktive rastvara i ispira izdrveta voda. Voda se zatim kreće ka površinipremaza, isparava i ostavlja ekstraktive u viducrvenkasto braon mrlje. Vodorazredivi premazisu porozniji od uljanih premaza i tako podložnijistvaranju mrlja.· Raspršena diskoloracijaRaspršena diskoloracija od ekstraktiva izdrveta je uzrokovana kišom ili rosom koje prodirukroz porozan ili tanak sloj premaza. Možetakođe biti uzrokovana kišom ili rosom kojaprodre kroz spojeve na fasadi ili kroz krovneodvode i slivnike, ili uzrok može biti premazsa lošim karakteristikama za sprečavanje mrlja.Diskoloracija često prati prstenove prirasta iprirodnu obojenost drveta. Raspršenu diskoloracijuje najlakše sprečiti pridržavajući se proverenihpravila nanošenja premaza.· Prugasta diskoloracijaPrugasta diskoloracija se takođe može pojavitikada su u drvetu prisutni vodorastvoriviekstraktivi. Ova diskoloracija se javlja kada sezadnja strana fasadnih dasaka nakvasi, ekstraktivise rastvore, i obojena voda se slije niz prednjustranu susedne daske kroz preklop. Prugastadiskoloracija se takođe može javiti kretanjemvlage unutar kuće ka spoljnim zidovimai kondenzacijom tokom hladnijeg vremena ilimože nastati curenjem vode zbog loše održavanihkrovova i oluka.Izlučivanje smoleBor i jela mogu da izluče smolu, a neke vrstekedra mogu da izluče ulja. Smola i ulja nisuobično problem jer se smola „veže“ a višak uljaispari tokom procesa veštačkog sušenja. Ipak,ako se ne koriste adekvatni režimi za sušenjegrađe, smola i ulja mogu da se izluče iz drveta.Kada se smola izluči pre nego što se drvopovršinski tretira, izlučeni materijal mora da seukloni. U suprotnom premaz puca i propadaiznad mesta prekrivenih smolom ubrzo nakonnanošenja. Izlučivanje smole se pogoršava visokomtemperaturom.Braon diskoloracija premaza uzrokovana curenjemsmole iz čvoraMrljeMrlje mogu biti rezultat mehaničkih i prirodnihuzroka. Mogu se javiti mrlje od gvožđa,plave mrlje od gljivica, braon mrlje iznad čvorovai mrlje od vode.· Mrlje od gvožđaDve vrste mrlja se povezuju sa gvožđem.Kada se klasični gvozdeni ekseri koriste na fasadi,a fasada se tretira premazima, crvenobraondiskoloracija se može pojaviti kroz premazu neposrednoj blizini eksera. Da bi sesprečila pojava mrlja od rđe treba koristiti eksereotporne na koroziju. Plavo-crna diskoloracijadrveta može biti uzrokovana stvaranjemjedinjenja gvožđa. Gvožđe reaguje sa određenimdrvnim ekstraktivima, kao što su tanin ilitaninska kiselina kod vrsta kao što su kedar,beli bor ili hrast. Gvozdeni ekseri i drugi gvozdenii čelični delovi su najčešći uzrok pojaveove vrste mrlja.· Plave mrljePlave mrlje uzrokuju gljivice koje običnonapadaju beljiku svih drvnih vrsta. Iako su mikroskopske,ove gljivice uzrokuju plavu diskoloracijubeljike. Plave mrlje obično ne slabe drvokonstruktvno, ali uslovi koji pogoduju nastankuplavih mrlja su takođe idealni i za ozbiljnotruljenje i propadanje boje. Kada se pojaveobično su prisutne kroz celu beljiku a nesamo na površini. Primarno se javljaju u beljicizbog visokog sadržaja šećera. Drvo u upotrebimože da sadrži plave mrlje bez štetnog efektadok god je vlažnost drveta ispod 20%.Buđ na fasadi zahvaćenoj vederingomLjuštenje između slojeva je obično posledicaloše pripreme podlogePrugasta diskoloracija nastala od vodorastvorivihekstraktivaPucanje upravno na vlakna se javlja kada je slojpremaza suviše debeo· Braon mrlje iznad čvorovaČvorovi kod mnogih četinarskih vrsta, posebnobora, sadrže obilje smole koja nekadamože da uzrokuje ljuštenje premaza ili menjanjeboje u braon. U većini slučajeva, smolaočvršćava na visokim temeraturama kojese koriste pri sušenju građe. Kvalitetno nanešenpremaz bi trebalo da eliminiše mogućnoststvaranja ove vrste mrlja. Prvo treba nanetipodlogu a zatim dva završna sloja. Podloga sepreporučuje za blokiranje ekstraktiva iz čvorovakoji mogu da izcure kroz premaz.· Mrlje od vodeNa fasadama od drveta mogu da se pojavemrlje od vode, posebno ako su ostavljene površinskineobrađene ili ako je prirodan završnisloj počeo da propada. Mrlje od vode su najčešćeu dnu fasade gde kišnica pada sa krova,udara u čvrstu površinu i razbija se na fasadi.Mrlje od vode se obično javljaju u kombinacijisa curenjem ekstraktiva i razvojem buđi. Vodauzrokuje brzo propadanje premaza na ovimmestima. Ako se premaz ne zameni, voda možepočeti da uklanja ekstraktive rastvorne u vodi,što ubrzava proces vederinga i na tom područjuse javljaju mrlje.KrunjenjeKrunjenje je svojstvo premaza, ne drveta.Krunjenje se javlja kada sloj filma pod uticajemvederinga postepeno propada, oslobađajućikomadiće pigmenta. Ovi komadići se ponašajukao prah na površini premaza. Većina premazase kruni do određene mere, koja je poželjna jerkrunjenje čisti premazanu površinu i normalnaje posledica vederinga. Ipak, krunjenje postajeproblem kada oboji površinu ili kada uzrokujeprerano nestajanje sloja premaza kroz obilnueroziju. Kod pigmentiranih premaza, krunjenjeje čest uzrok gubitka boje.Degradacija sloja površinske obradeZa razliku od diskoloracije, koja se možepojaviti skoro bilo gde na objektu, degradacijapovršinskog sloja premaza je obično ograničenana područja izložena vederingu. Područjakoja najbrže propadaju su ona izložena suncui kiši, obično na južnim i istočnim stranamaobjekata na severnoj hemisferi.Ljuštenje· Ljuštenje sa podlogeLjuštenje boje sa površine drveta je običnouzrokovano viškom vode. Dodatno, materijalikoji formiraju film primenjeni na površinamadrveta zahvaćenim vederingom ne stvarajujake prijanjajuće veze sa podlogom. Čaki bez suvišne vode ovi slojevi se mogu ljuštiti.U uzroke pojave spoljašnje vode spadaju krovovikoji prokišnjavaju, naslage leda i nedostatakzaštite usled neodgovarajuće napravljenekrovne strehe. Vlaga iz unutrašnjosti objektamože da prođe kroz šupljine oko prozora i izazovepropadanje premaza na fasadi.· Ljuštenje između slojevaLjuštenje između slojeva je odvajanje novogsloja premaza od starog, što pokazuje daje veza između slojeva slaba. Ova vrsta ljuštenjamože biti sprečena kvalitetnim čišćenjemi nanošenjem premaza. Obično se javlja kadase premaz nanosi preko okrunjene, prljave ilipodloge koju je zahvatila buđ. Propisno čišćenjepodloge zahvaćene vederingom pre ponovnognanošenja premaza će ukloniti nečistoćui dovoljno okrunjenih delova da se obezbedidobro prianjanje. Takođe se može pojavitina sveže premazanom drvetu ako je suviševremena prošlo između nanošenja podloge izavršnog sloja.PucanjeKao i ljuštenje, pucanje je obično uzrokovanovodom; ono normalno prethodi ljuštenju.Pucanje prati tok vlakana i pogoršava se sa podizanjemvlakana. Ove pukotine se povećavajukako se drvo uteže i bubri usled normalnihpromena sadržaja vlage i konačno uzrokujedovoljno naprezanje u premazu koje dovodido pucanja. Alkidni premazi su skloniji pucanjuod lateksa zato što su krtiji.Pucanje upravno na tok vlakanaPucanje upravno na vlakna se javlja kadasloj premaza postane suviše debeo. Ovaj problemse često javlja na starijim kućama koje subile mnogo puta površinski obrađivane premazimana bazi ulja. Premaz obično puca upravcu u kom je četkom nanošen na drvo. Jednomkada se pukotina pojavila, jedino rešenjeje da se potpuno ukloni stari premaz i nanesenovi na čisto drvo. Vodorazredivi premazi ostajufleksibilni tokom svog veka trajanja i zato sena njima ne javljaju pukotine upravno na pravacpružanja vlakana.Potklobučenja· Potklobučenja uzrokovanatemperaturomPotklobučenja uzrokovana temperaturomsu mehuraste formacije koje se pojavljuju napovršini najranije nekoliko sati a najkasnije 1do 2 dana nakon nanošenja premaza. Oni sejavljaju jedino u poslednjem sloju premaza.Potklobučenja se javljaju kada se tanak suv slojstvori na spoljnoj površini svežeg premaza atečnost u mokrom sloju ispod ovog se pretvoriu paru i ne može da ispari. Kada direktni zracisunca deluju na sveže premazano drvo, nagliporast temperature uzrokuje širenje pare istvaraju se potklobučenja.· Potklobučenja uzrokovanavlažnošćuI potklobučenja izazvana vlagom su mehurasteformacije koje se pojavljuju na površinipremaza i obično sadrže vlagu u trenutkuformiranja. Ona mogu da se jave kada vlagaod spolja prodre u drvo kroz spojeve i poprečnepreseke dasaka. Nakon što se potklobučenjapojave, ona se isušuju i urušavaju. Malapotklobučenja mogu potpuno da nestanu, alinešto veća mogu da ostave grubu površinu; uozbiljnijim slučajevima, premaz će se oljuštiti.Kod tankih slojeva novog premaza na baziulja će se najverovatnije javiti potklobučenja.Stari, debeli slojevi su obično suviše kruti da bibubrili i stvarali potklobučenja, tako da će premazverovatnije pucati i ljuštiti se. •50 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 51

52 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 53

GrađevinarstvoAutomotiviIndustrijaRAUVisiOMineralne pločesu inovativni program koji daje velike mogućnosti dizajniranja raznih površina u kuhinji, kupatilu ili unutrašnjem prostoru,koje odlikuju funkcionalnost i dugovečnost.Za svaki ambijent možete naći pravo rešenje. Od prirodnog ambijenta elegancije kamena do savremenog ambijenta sasvetlosnim i metalnim komponentama. Na raspolaganju je široka paleta boja i dezena sa pratećom opremom, lavaboimai sudoperama.RELAZZO WPC(WOOd POLymER COmPOsitE) dECkingsistem terasa koju karakteriše optimalan odnosdrveta i polimera što obezbeđuje da RELAZZOskoro uopšte ne upija vodu i da boja ostanenepromenjena. Možete zaboraviti na farbanje,bajcovanje i hoblovanje.Dizajn i osećajNa rapolaganju je šest atraktivnih boja i dvevrste površinske obrade koje pružaju dugotrajnouživanje uz minimalno održavanje, bez cepanjai trenja.Montaža i održavanjeNenadmašne prednosti sistema su kako brzopolaganje, tako i demontaža i ponovnopostavljanje bez opasnosti od oštećenja.REHAU doo – Batajnički drum 283E – 11080 Beograd, Zemun – Tel: +381 11 3770 318 – Fax: +381 11 3770 319aleksander.birg@rehau.com – www.rehau.com – www.relazzo.com

Sogelease Srbija d.o.o.Bulevar Zorana Đinđića 48/b, 11000 BeogradTel: 011/2221-369, Fax: 011/2221-388www.sogelease.rsKorišćene MAŠINE ZA PRERADU DRVETA iz lizinga,koji su u vlasništvu Sogelease Srbija d.o.o.PO POSEBNO POVOLJNIM USLOVIMA!

Ravnotežna vlažnostPIŠE: dr Goran MilićDrvo je higroskopan materijal što značida ima sposobnost da menja sopstvenuvlažnost u skladu sa klimatskim uslovimau kojima se nalazi. Preciznije rečeno, vlažnostdrveta direktno zavisi od temperature,a naročito vlažnosti vazduha koji ga okružuje.Ukoliko se drvo ostavi dovoljno dugou prostoriji (ili na otvorenom) gde vazduhima konstantnu relativnu vlažnost i temperaturu,ono će dostići tačno određenu vrednostvlažnosti – tzv. ravnotežnu vlažnost ilivlažnost ravnoteže. Dakle, ravnotežna vlažnost(u r) je vlažnost koju drvo teži da dostigneu određenim klimatskim uslovima.Svakoj kombinaciji temperature i relativnevlažnosti vazduha odgovara tačno određenai samo jedna vrednost ravnotežne vlažnosti.Tako, za tzv. sobne uslove klime kojupredstavljaju temperatura 20°C i relativnavlažnost vazduha 65%, ravnotežna vlažnostiznosi oko 12%. Ovo znači da će drvo (bezobzira da li se radi o malim uzorcima, dasciili npr. stolici) u tim uslovima težiti da do-Zvuči poznato?Znate šta je, ali ne baš da objasnite?Odnosi se na vazduh ili drvo?Ovo je pokušaj demistifikacije jednog od najvažnijih pojmovavezanih za sušenje drveta i upotrebu drveta uopšte.stigne vlažnost od 12%. Ukoliko je trenutnavlažnost drveta viša od toga (npr. radi se osirovoj ili prosušenoj dasci), ono će predavativlagu vazduhu (sušiće se), ako mu jepak vlažnost niža, primaće vlagu iz vazduha.Vreme potrebno da drvo (približno) dostigneravnotežnu vlažnost zavisi prvenstvenood dimenzija.Uticaj relativne vlažnosti vazduha (pritemperaturi 20°C) na ravnotežnu vlažnost jeprikazan na slici 1. Očitavanje je jednostavno:od vrednosti na x-osi koja označava relativnuvlažnost vazduha u prostoriji gde sedrvo nalazi, se povuče vertikala do presekasa crnom, punom linijom. Od tog mesta sepovuče horizontala i na y-osi očita ravnotežnavlažnost. Puna crna linija označava odnosrelativne vlažnosti vazduha i ravnotežnevlažnosti za smrču, tipičnu vrstu drvetakoja ima tačku zasićenosti vlakanaca na oko30%. Ponašanje ove vrste se može usvojitikao dovoljno precizno i za sve ostale komercijalnevrste drveta. Osenčeno polje obuhvataponašanje svih svetskih vrsta za uobičajenirang temperatura. Treba dodati da,pored pomenutih uticaja vrste drveta i temperature,određena odstupanja postoje i uzavisnosti od istorije sušenja, kao i toga dali drvo prima ili otpušta vlagu (tzv. histerezissorpcije), ali je za većinu namena ovaj dijagramdovoljno tačan.Ovaj grafik pokazuje verovatno najvažnijuzavisnost u čitavoj preradi drveta, bezobzira da li ste stolar, inženjer ili vam je drvohobi. Sa grafika se može očitati, a dobrobi bilo i zapamtiti, da relativna vlažnost vazduha50% daje ravnotežnu vlažnost drvetaoko 9%. Vlažnost vazduha 25% (slučaj zimiu stanovima sa centralnim grejanjem) značiravnotežnu vlažnost oko 5%, a vlažnostvazduha 75% daje ravnotežnu od oko 14%.Eventualna vlažnost vazduha 0% znači i ravnotežnuvlažnost 0% (apsolutno suvo drvo),a vlažnost vazduha 100% daje ravnotežnuvlažnost u visini tačke zasićenosti vlakanaca(za većinu vrsta oko 30%).Vrednost ravnotežne vlažnosti je izuzetnobitna i korisna informacija, bez obzirada li se radi o prirodnom sušenju građe,veštačkom sušenju, skladištenju suve građeili eksploataciji gotovih proizvoda od drveta.Ne treba naglašavati da je ključni uzrokvažnosti ovog parametra u tome što drvo,menjajući svoju vlažnost, menja i dimenzije(pojave utezanja i bubrenja). Za pravilnoskladištenje suve građe i eksploataciju gotovihproizvoda od drveta korisno je znatii kako u zatvorenom prostoru varira relativnavlažnost vazduha, time i ravnotežnavlažnost. Česta je situacija da se suva građa(vlažnosti 6–8%) skladišti u zatvorene, alinegrejane prostorije gde je ravnotežna vlažnostviša, što dovodii do toga da drvo primavlagu iz vazduha. Ovo se može sprečitikorišćenjem raznih vrsta folija za obmotavanjedrveta čime se onemogućava kontaktvazduh–drvo, time i primanje vlage. Alternativnorešenje je dogrevanje tih prostorijana temperaturu nešto višu od spoljašne čimese snižavaju relativna, kao i ravnotežnavlažnost. Sa slike 2 se vidi da, ukoliko je ravnotežnavlažnost napolju npr. 12%, temperaturavazduha u prostoriji mora biti viša za3°C u odnosu na spoljašnju da bi se postiglaravnotežna vlažnost od oko 10%, a za 6°Cza ravnotežnu vlažnost nešto iznad 8%. Ovazavisnost u hladnim zimskim mesecima postajeproblem za proizvode od drveta, jer sevazduh u stanovima jako isušuje. Sa slike sevidi da kada se vazduh zagreje za 15-20°Cu odnosu na spoljašnju temperaturu, što jevrlo česta situacija kod nas (naročito sa centralnimgrejanjem), on je toliko suv, da ravnotežnavlažnost bude često ispod 5%! Drvogubi vlagu, uteže se, što se najpre vidi naparketnim daščicama koje se razdvajaju. Sadruge strane, u vrelim, vlažnim letnjim danima,ravnotežna vlažnost često bude i preko15%. Ove velike varijacije se mogu sprečitipostavljanjem navlaživača na radijatore uzimskim mesecima. Tako se povećava vlažnostvazduha što je značajno ne samo zadrvo, već i za ljudski organizam. Ne sme sezaboraviti da je npr. naša koža takođe higroskopanmaterijal.Kod sušenja drveta (naročito veštačkog),često se za ravnotežnu vlažnost (u r)koriste i engleska skraćenica EMC (EquilibriumMoisture Content), kao i nemačka Ugl(Holzfeuchtegleichgewicht). Ovaj parametarse u većini konvencionalnih sušara kod nas,a i u Evropi izuzimajući skandinavske zemlje,koristi za upravljanje i kontrolu procesasušenja. Za određivanje ravnotežne vlažnostiu sušari se koriste posebni uređaji tzv.viljuške, elektrode u koje se priteže pločica(furnir ili celulozni kartončić) čija se vlažnostkontinuirano meri. Pločica je dovoljnotanka da gotovo trenutno menja svoju vlažnostsa promenom klime tako da je praktičnovlažnost pločice ujedno i ravnotežnavlažnost u sušari. To je, zajedno sa temperaturom,dovoljan podatak za potpunu kontroluparametara vazduha. Generalno, što jeravnotežna vlažnost u sušari niža to je sušenjebrže i obrnuto. •Ravnotežna vlažnost (%)Ravnotežna vlažnost (%)Relativna vlažnost vazduha (%) pri 20 0 C stepeni iznad spoljašnje temperature ( 0 C)Slika 1. Uticaj relativne vlažnosti vazduha na ravnotežnu vlažnostSlika 2. Ravnotežna vlažnost drveta kada se vazduh u prostoriji zagreva58 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 59

Boja termički modifikovanog bukovog drvetasa lažnom srčevinomPIŠE: mr Nebojša TodorovićDrvo je kao organski materijal izvorhrane za pojedine organizme i vrlo čestopodložno napadu različitih insekata i gljiva.Pored toga što razaraju drvo i slabe njegovamehanička, ove štetočine u velikoj merinarušavaju i estetska svojstva i time značajnoutiču na upotrebljivost drveta. Isto tako,drvo je anizotropan i higroskopan materijalšto u određenoj meri otežava izradu i eksploatacijupojedinih proizvoda, naročito uslučaju kada se ti proizvodi upotrebljavajuu spoljašnjim uslovima. U cilju poboljšanjadimenzionalne stabilnosti i sprečavanja napadarazličitih insekata i gljiva, poslednjihgodina se razvija i promoviše termička modifikacijakao ekološki postupak zaštite drveta.Dejstvom visokih temperatura (preko160°C) i bez korišćenja hemijskih sredstavaovaj postupak značajno poboljšava biološkutrajnost drveta i proizvoda od drveta.Ove njegove prednosti se dopunjuju u promeniboje koja postaje znatno tamnija, čimeovaj proizvod postaje cenjen na tržištujednako kao i tropske vrste. Na ovaj načinse vrstama sa „nepopularnom“ bojom možeznačajno povećati njihova tržišna cena.Na osnovu svega navedenog ukazalase potreba za saznanjima o uticaju visoketemperature na boju bukovog drveta, kaonajrasprostranjenijeg i najzastupljenijeg uindustrijskim pogonima Srbije. Bukovo drvoje posebno interesantno zbog prisustvalažne srčevine iz koje se, zbog neujednačenetamnije boje i potencijalnog prisustvagljiva, izrađuju sortimenti čija je vrednostna tržištu niska. Kako u procesu termičkemodifikacije dolazi do promene boje, a visokatemperatura steriliše drvo, veoma jeinteresantno ustanoviti promenu boje termičkitretirane lažne srčevine. Ako se neustanove bitne razlike u odnosu na okol-no drvo (beljiku), onda je moguće koristiti,ovaj sada manje vredni materijal, za dobijanjevisoko vrednih sortimenata. Na ovajnačin se može značajno poboljšati iskorišćenjeu pilanskoj preradi, što ide u prilogi činjenici da je na tržištu sve manje kvalitetnogbukovog drveta. Ovde ćemo, ukratko,izneti neke od rezultata promene bojebukove lažne srčevine izazvane termičkimtretmanom.Određivanje parametara boje i termičkamodifikacija bukovog drveta su izvedeniu preduzeću TarkeTT doo iz Bačke Palanke.Uzorci su tremički tretirani na temperaturamaod 170ºC, 190ºC i 210ºC u trajanju od4 h. Ovo su najčešće primenjivane temperatureza termičku modifikaciju lišćarskih vrstau industrijskim uslovima.Jedan od najčešćih načina kvantitativnogiskazivanja boje kod drveta je pomoćuCIE L*a*b* koordinatnog sistema. U tomsistemu L* predstavlja intenzitet boje (L =0 – crna, L = 100 – bela), a koordinate a* ib* boju. Negativna vrednost koordinate a*je zelena boja, a pozitivna crvena. Negativnavrednost b* je plava, a pozitivna žuta.Razlika u boji između beljike i lažne srčevineje određena pomoću sledećih formula:ΔL=L*b–L*s, Δa=a*b–a*s; Δb=b*b–b*s; gdeL*b, a*b i b*b predstavljaju koordinate bojetermički modifikovane beljike, a L*s, a*si b*s koordinate boje termički modifikovanelažne srčevine. Pri tome se razlika u bojiizmeđu beljike i lažne srčevine izračunavakao:∆E=( ∆L) 2 + ( ∆a) 2+ ( ∆ b ) 2Posmatrajući pojedinačne promene(L*, a*, b*) koordinata, rezultati pokazuju daje kod netretiranog bukovog drveta vrednostL* veća kod beljike, dok lažna srčevinaima veće vrednosti koordinata a* i b*.Povećanjem temperature ∆L se značajnosmanjila (slika 1.) tj. sa 10,8 koliko je iznosilakod netretiranog do 0,5 kod drveta tretiranogna 170°C. Pri dejstvu temperature od190°C vrednost L* se smanjila više kod beljikepri čemu je razlika postala negativna.Daljim povećanjem temperature ovarazlika se gubi i pri dejstvu temperature od210°C, ∆L postaje približno jednaka nuli.Kod koordinata a* i b* zabeležene razlikesu značajno manje. Koordinate a* i b*sa povećanjem temperature kod beljike rastu,a kod lažne srčevine opadaju tako dana temperaturi od 210°C ove koordinate seizjednačavaju i njihova razlika se isto takopribližava nuli. Da bi razlika u boji bila jasnija,prikazaćemo vrednosti ∆E (Tabela 1).Slika 1. Razlika u koordinatama boje između beljike i lažne srčevine kod netretiranogi termički modifikovanog bukovog drveta (t = 4h)Tabela 1. Razlika u boji između beljike i lažnesrčevine bukovog drvetaTermički tretmanNetretirane170 0 C – 4h190 0 C – 4h210 0 C – 4h∆ E – razlika u boji11,4 (>6) – velika1,0 (

TRENDOVI U PARKETUTRENDOVI U PARKETUparketi u trenduPIŠE: Isidora GordićNa početku druge decenije dvadesetprvogveka ekologija, sad se već sa sigurnošćumože tvrditi, prestaje da bude trend i postajeimperativ u svim segmentima života. To je naročitovidljivo u oblasti građevinarstva jer surazličita istraživanja pokazala da čak 40% štetnihemisija CO 2 na svetu dolazi upravo odavde.Stoga je sve više zakonskih regulativa i mnoštvoidejnih projekata, i kod nas kao i u razvijenomsvetu, koji pokušavaju da poprave zbiljaloše stanje. U Evropi su verovatno najdalje odmakliNemci i Skandinavci sa veoma visokimzahtevima i standardima, kao i snažno razvijenomekološkom svešću stanovništva. Naravno,tu su i projekti pasivnih kuća koje troše minimumenergije. Kod nas će, nadajmo se, značajankorak napred predstavljati obaveza posedovanjapasoša energetske efikasnosti.Premda sama više nije trend, ekologija itekakoutiče na trendove u arhitekturi i uređenjuenterijera, prevashodno vraćanjem drveta navelika vrata u svojstvu jednog od najpoželjnijihmaterijala. Drvo se kroz vekove dokazalo kaopouzdan i zdrav materijal, ali i nezaobilazandekorativni element u enterijeru prvenstvenozbog heterogenosti teksture godova što svakikomad čini unikatnim, kao i zbog topline bojekoja se s vremenom menja i zri. A svakako kaoposeban kvalitet drveta treba pomenuti gotovoneograničene mogućnosti obrade, od grubogi sirovog, a upotrebljivog izgleda, do najfinijeobrade koja se može osetiti prstima.Povratak drvetu u enterijeru udružen satehnološkim inovacijama doveo je do ekspanzijena tržištu parketa, osobito gotovih višeslojnih.Višeslojna struktura završno obrađenihparketa zbog svoje izuzetne stabilnosti omogućilaje upotrebu velikih formata, te tako imamoširine od 90 do čak 400 mm, a dužine od 1m do gotovo 5 m, što je enterijerima dalo novudozu monumentalnosti.Hroničan nedostatak svetlosti, uslovljengeografskim položajem Skandinavskog poluostrva,i sve veća želja da se živi u sadejstvu saprirodom uslovio je nastanak enterijera sa velikimstaklenim površinama koje kao da omogućavajunesmetan prelazak iz enterijera ueksterijer, odnosno njihovo preplitanje. Takviprostori su dosta prostrani, najčešće jedno-stavnih linija, vrlo funkcionalni, svetli i topli. Unjima dominiraju parketi od svetlijih vrsta drvetapoput jasena, javora, breze, ali i sve varijantebeljenog hrasta u velikim formatima imirnijim selekcijama drveta.Na njih se direktno nadovezuju moderni,minimalistički uređeni prostori, potpuno svedenihoblika i boja, u kojima dominira kontrastcrnog i belog. Prostori su pomalo hladni i artistički.Tipičniji su za skandinavske i severnijekrajeve Evrope. Sve nijanse parketa od snežnobelih preko sivih do kao ugalj crnih su poželjne.Kao vrsta drveta primat i ovde drži hrast,ali mogu se koristiti i druge vrste poput jasena,ariša, wengea, kao i termo-tretirano drvo.Troslojni gotovi parket Kahrs hrast Elegance Croix MarronTroslojni gotovi parket Boen hrast polarNasuprot ovim, pomalo artificijelnim prostorima,stoje rustični i romantični enterijeriu kojima se iskazuje čežnja za što prirodnijimizgledom i odmak od industrijske proizvodnje.Predmeti ručne izrade u spoju tradicionalnogi modernog, namerno nesavršene obrade, pomalosirovog izgleda daju šarm ovakvim prostorima.Prirodni i ekološki materijali su dominantni– pamuk, lan, vuna, terakota, kamen,cigla, drvo... Parketi su izuzetno rustični, sa velikimčvorovima, pukotinama, „neobrađenog“i naglašeno prirodnog izgleda, veoma velikihformata, često u kombinaciji sa različitim širinama.Završne obrade su najrazličitije: rendisanjeda bi se dobio otisak testere na površini,Fotografije parketa iz programa Carpetland Exclusive, www.carpetlandexclusive.rsčetkanje da bi se naglasila struktura godova,obavezne oborene ivice da bi se istakla svakapojedina daska, belo ili crno pranje, patiniranje...i obavezno uljenje. Gotovo po pravilu,ovi parketi skoro nikada nisu završno lakirani.Hrast je gotovo bez konkurencije, ali se povremenokoriste i četinarske vrste: ariš, jela,bor, omorika... Ovaj trend je trenutno vrlo živu centralnoj Evropi odakle se širi ka zapadnoji južnoj.Trend koji tek stiže biće prirodno ali sasvimčisto – proizvodi i enterijeri napravljeniod prirodnih materijala, po svim najvišim ekološkimstandardima, ali u njima treba da seogleda savršenstvo izrade i čista selekcija drvetabez ijednog čvora, bez ijedne mrlje. Dizajnerskibesprekorni, ovakvi prostori traže besprekorne,jednostavne parkete.Troslojni gotovi parket Kahrs Artisan Hrast Da capoGlamur i luksuz su uvek u trendu, naročitoza one u usponu kojima je i prostor u komerade ili obitavaju samo jedan u nizu simbolamoći. U ovakvim enterijerima su veoma prisutnetamne, sjajne površine, kombinovane saneizbežnom zlatnom bojom i neo-baroknimelementima. Veoma često se inspiracija tražiu zlatnom dobu Holivuda, a kombinuje se sanajsavremenijom i najnaprednijom tehničkomopremom. Parketi u ovakvim enterijerima suobično manjih, elegantnijih formata. Drvo jeselektovanije, tekstura ujednačenija i mirnija.Površina je obično lakirana ili UV uljena da bise dobio iskričaviji izgled. Čest je francuski slog(ili, kako ga još zovu, mađarska riblja kost), različitevarijante mozaika ili neki drugi slog sapravilnim ponavljanjem. Najčešća vrsta drvetaje i dalje hrast, ali ga ovde u stopu prate tik iTroslojni gotovi parket Kahrs američki orah BostonTroslojni gotovi parket Kahrs hrast Nouveau Charcoaldruge egozote – doussie, jatoba, iroko, wenge,kempas, afrormorsia, bubinga, sapeli...Trend koji ide s njim pod ruku je luksuz, alinenaglašeni – onaj koji insistira na vrhunskomkvalitetu i vrhunskoj obradi materijala odabranihi posebno dizajniranih komada nameštajaili delova enterijera. Napredne tehnologije susveprisutne u enterijeru, ali diskretne, u funkcijisu održavanja visokog kvaliteta života, a nenjegovog reklamiranja. Ovo je globalni trendi na neki način, on je svet za sebe. Parketi sunapravljeni od najboljih komada drveta, ali saprirodnom završnom obradom. Hrast je opetnajčešći izbor.Za koji god trend da se neko odluči usvom enterijeru biće odraz njega samog, njegovihželja i sklonosti. Kakav god bio, važno jeda se u njemu korisnici osećaju dobro i da imtaj prostor prija. •62 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 63

FURNIRSKI ZID KOJI ZAUSTAVLJA BUKUTestiranje je pokazalo da je prefabrikovana drvena zvučnabarijera od impregnisanog kompozita sastavljenog odkombinacije masivnog drveta i furnirske ploče efikasna i dasmanjuje nivo buke.PIŠE: prof. dr Vladislav ZdravkovićBuka od drumskog i železničkog saobraćaja,aerodroma i iz drugih izvora predstavljaveliki problem u urbanim sredinama. Nivobuke se može smanjiti sadnjom drvoreda ilidrugog zelenila i postavljanjem zvučnih barijeraod različitih materijala. Najčešće se koristebeton, cigla, metal, a u nekim slučajevimanamenski konstruisana drvena zvučnabarijera.Prefabrikovana drvena zvučna barijera odimpregnisanog kompozita sastavljenog odkombinacije masivnog drveta i furnirske pločetestirana prema standardima ASTM E-90pokazala je bolja zvučna svojstva u poređenjusa zidovima od betona, cigala ili drugihskupljih rešenja. Pored toga, zvučna barijeramože imati maksimalnu visinu od 9 metara imože da podnese udare vetra do 2,87 kPa.Merenja nivoa buke u jednom američkomgradu pokazala su efikasnost drvenezvučne barijere. Nivo buke meren je u vremenajgušćeg saobraćaja između 16 časova i 18časova, pri procenjenoj brzini saobraćaja od95-100 km/h. Kontrolna merenja su vršena nareferentnoj tački iznad samog zida kako bi seustanovio dominantni nivo buke od saobraćajana autoputu i to bez uticaja bilo kakvogdrugog izvora buke. Ustanovljeni nivo bukeod saobraćaja iznosio je 81 dBA. Nivo bukeiza zida meren na dve lokacije iznosio je 64dBA i 60 dBA respektivno. Zvučna barijera nabazi kompozita drveta pokazala se efikasnomjer je nivo buke smanjen za 11 dBA odnosno7 dBA u zavisnosti od lokacije merenja.Detalji konstrukcijeZid koji umanjuje buku je konstruktivnisistem koji se sastoji od impregnisanih stubovai prefabrikovanih drvenih panela. StuboviKompozitno drvo se još jednom pokazalo kao materijalsa određenim prednostima u odnosu na ostale klasičnematerijale, pogotovu ako se ima u vidu njegova ekološkakomponenta.su izrađeni od impregnisanog i profilisanogParallam-a. Paneli koji čine zid sastoje se odimpregnisane drvene ispune u širinama od2,4m, 3,6m ili 4,8m koja je sa obe strane obloženaimpregnisanom furnirskom pločom tipaT 1-11. Uobičajena debljina panela je 68mm ipričvršćeni su za stubove duž kanala pomoćustega. Impregnisani stubovi od Parallam-a držeunutrašnju slojevitu ispunu u maksimalnojizloženoj visini od 7,2m (u ograničenim uslovimamože se postići visina od 9m). Stubovisu ugrađeni u zemlju u dubinu koja, grubo,iznosi polovinu izložene visine zvučne barijerei učvršćeni kamenom ili betonom. Sammaterijal od koga su izrađeni stubovi je izuzetnotrajan.Područja primene: autoputevi, stambenikompleksi, trkačke staze, industrijske zone,zone aerodroma, komercijalne zone, zonepod restrikcijom, tržni centri, restorani brzehrane, zone za isporuku robe, zoološki vrtovi,zabavni parkovi, privremene zvučne barijere iostali prikladni objekti.Preporuke za instalacijuPrefabrikovana zvučna barijera se isporučujekompletirana za montažu. Ona uključujestubove, panele, stege, eksere ili zavrtnje.Za montažu nije potrebna nikakva specijalnaoprema ili obuka montažera.Za bušenje rupa u zemlji za postavljanjestubova dovoljno je svrdlo učvršćeno na kamionili traktor, čija dimenzija mora da odgovaradimenziji stubova. Preporučeni materijalza ispunu rupa za stubove je lomljeni kamenjer obezbeđuje izvanrednu bočnu potporu iomogućava lako premeštanje zvučne barijerena drugu lokaciju. Uobičajeno je da se betonne koristi. Stubovi se postavljaju na međusobnomrastojanju jednakom širini panela(ispune) plus 6mm tolerancije za ugradnju.Jedinstveni sistem postavljanja stubova i panelaomogućava ekspanziju spoja.Pojedinačni paneli se postavljaju na mestoručno ili pomoću dizalice koristeći najlonskuomču koja je ugrađena na vrhu svakogpanela. Stege pomoću kojih se pričvršćujupaneli za stubove su prethodno izbušene, takoda se na licu mesta ekserima pričvršćujuza stubove najpre sa jedne strane. Po postavljanjupanela pričvršćuju se stege i sa drugestrane ali tako ugrađeni panel pliva u nastalomžljebu. Instalacija se završava sečenjemvrha stuba, ako je potrebno, i odsecanjemnajlonskih omči.Modifikacije i prilagođavanja prema konturamaterena gde standardni paneli ne odgovarajuse vrše veoma lako.Drveni paneli se mogu prilagoditi svakomtlu klimi i visini. Efekat prirodnog drvetaje estetski superioran i lako prihvaćen od javnosti.U poređenju sa drugim zvučnim barijeramakao što je beton ili čelik, drvena barijeraima ekonomske prednosti, kao što su samacena, troškovi instalacije i održavanja. Kompozitnodrvo se još jednom pokazalo kao materijalsa određenim prednostima u odnosuna ostale klasične materijale, pogotovu akose ima u vidu njegova ekološka komponentaa to je da je obnovljiv materijal, da vezujeCO 2, i da se posle upotrebe može vratiti prirodnomzemljinom ciklusu. •64 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 65

Seminar Energetska efikasnost u zgradarstvuInženjerska komora Srbije iMinistarstvo životne sredine, rudarstvai prostornog planiranja usaradnji sa Društvo za međunarodnusaradnju iz Nemačke – DeutscheGesellschaft für InternationaleZusammenarbeit (GIZ), organizujuseriju seminara pod nazivom„Energetska efikasnost uzgradarstvu’’. Seminari su počeliDobitnici godišnjih nagrada Komore za 2011. godinuMilorad Miladinović, predsednik Izvršnog odbora matične sekcije urbanista Inženjerskekomore Srbije, Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva, Stevan Račić, vlasnik kuće kojudonira Komora, prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije,Darko Radulović, suvlasnik preduzeća TehnoprofilSeminari: Energetska efikasnost u zgradarstvuIz aktivnostiInženjerske komore Srbije2010. godine, a trajaće i narednegodine. Do sada je održano šestseminara, a do kraja godine je planiranojos šest. Na seminarima sepredstavlja Pravilnik o energetskojefikasnosti zgrada i Pravilniko uslovima, sadržini i načinu izdavanjasertifikata o energetskimsvojstvima zgrada, koji su usvojeni19.08.2011. godine, a u čijoj izradije i Komora učestovala. Pored togakompanije kao sto su Henkel, Knauf,Armacell, Viessmann na konkretnimprimerima prikazuju svojarešenja u oblasti energetske efikasnosti.Seminari su besplatni začlanove Inženjerske komore Srbije.Po peti put, odnosno 14. juna2011. godini na proslavi Dana Inženjerskekomore Srbije u Beogradu,dodeljene su godišnje nagradečlanovima i drugim licima, kaopriznanje i stimulacija za uspeh inapredak u struci. Nagrade su dodeljeneu tri kategorije: za životnodelo, za izuzetno dostignuće ustruci iz delatnosti članova Komorei za ostvarivanje izuzetnih rezultatana početku stručne karijere.Dobitnik Nagrade za životno deloje akademik prof. dr Petar Miljanić,dipl.inž.el. čovek koji je svojimstručnim delovanjem na područjuteorije i prakse elektrotehničkihnauka zadužio struku, postavionove standarde i definisao novarešenja, posebno u oblasti mernihsistema.Nagrade za izuzetno dostignućeu struci iz delatnosti članovaKomore dobili su Vladimir Macura,dipl.inž.arh. za dostignuća uradu u oblasti urbanističkog planiranjai projektovanja i Drago Ostojić,dipl.građ.inž. za dostignuće ustruci ostvareno profesionalnimangažovanjem na otklanjanju posledicazemljotresa u Kraljevu.Nagrade za izuzetno ostvarenjerezultata na početku stručnekarijere pripale su timu diplomiranihinženjera arhitekture, NenaduKošaninu, Petru Slepčeviću, MarijaniPoljovki i Martini Pujić, kaočlanovima stručnog tima na projektuunutrašnjeg uređenja HramaSvetog Save na Vračaru. DrugaNagrada u istoj kategoriji pripalaje timu studenata Milošu Milisavljeviću,Bojani Vasiljević, MiroslavuRibarić, Tamari Turšijan, MihajluVasiću, Strahinji Janković, UrošuUljareviću, Bojani Borković i KristiniNikolić, koji su napravili solarnipunjač za mobilne telefone.Komora je u saradnji sa Ministarstvomprosvete i nauke RepublikeSrbije organizovala promotivno– naučni skup „Nauka u službirazvoja savremene energetike,rudarstva i podizanja energetskeefikasnosti”, 17. juna 2011. godineu Beogradu. Na skupu su bili prikazanirezultati i dostignuća ostvarenau okviru 66 projekata koji surealizovani u toku prethodnog trogodišnjegistraživačkog ciklusa. Uradu ovog skupa učestvovali su iprof. dr Radivoje Mitrović, državnisekretar u Ministarstvu prosvetei nauke, prof. dr Miloš Banjac, pomoćnikministra energetike, ZoranSeizović, predsednik opštine VrnjačkaBanja, prof. dr Milun Babić,prof. dr Mirko Komatina, predstavniciMinistarstva prosvete i nauke iostali uvaženi stručnjaci.Inženjerska komora Srbije jedonirala izgradnju kuće porodiciRačić iz Kraljeva. Njihova kućaje treško oštećena u prošlogodišnjemzemljotresu, a početak radovana izgradnji je svečano obeležen16. jula 2011. godine. Pre početkaizgradnje obezbeđene suneophodne dozvole, a prilikomprojektovanja se vodilo računa okvalitetu i estetskom izgledu kuće.Radovi bi trebalo da budu završeniovih dana, a vrednost kućeiznosi oko tri miliona dinara.Komora je u julu ove godinedonela odluku da postane članicaSvetskog udruženja inženjerskihorganizacija (World Federation ofEngineering Organizations), a kaošto je poznato, od 2005. godineKomora je članica Evropskog savetainženjerskih komora.Od 07. do 09. oktobra 2011.godine Komora je na Zlatiboru organizovalatradicionalni skup „Daniinženjera Srbije”, a u septembruje na Kopaoniku održana tradicionalnamanifestacija „Susreti prostornihplanera”. Ovu manifestacijuje posetio veliki broj inženjeraradi usavršavanja i edukacije. •66 oktobar 2011.DRVOtehnika 32/2011Rušanj, Oslobođenja 1g, tel. 011 800 14 44, 063 23 20 38www.km-san.co.rs, e-mail: office@km-san.co.rsMi ovo odavno znamoDrvo je ekološkinajprihvatljivijigrađevinski materijalkažu u Ministarstvu poljoprivrede SADIzveštaj Službe za šumarstvo SAD-a objavljen krajem septembraotkrio je da je upotreba drveta u građevinskim proizvodimaoslobodila manje gasova koji utiču na efekat staklene bašte oddrugih uobičajenih građevinskih materijala, poput betona i čelika.Prema ovom izveštaju, koji je analizirao mnoge naučne studije kojesu međusobno razmatrali stručnjaci, na svaku tonu ugljenika udrvenim proizvodima sačuvana je 2,1 tona gasova staklene bašteu poređenju sa materijalima koji nisu od drveta.– Ova studija potvrđuje ono što su mnogi stručnjaci ekologijetvrdili godinama - rekao je sekretar Ministarstva za poljoprivreduSAD-a Tom Vilsak u svojoj izjavi. - Drvo bi trebalo da bude glavnakomponenta američke građevinske industrije i energetskog dizajna.Upotreba drveta obezbeđuje značajne ekološke koristi, kao ipodsticaj privatnim zemljoposednicima da održavaju šumsko zemljište,a obezbeđuje i značajan izvor radnih mesta u ruralnom deluAmerike.Prema Ministarstvu za poljoprivredu SAD-a, upotreba šumskihproizvoda u SAD-u doprinosi više od 100 milijardi dolara bruto domaćemproizvodu i obezbeđuje više od milion radnih mesta u zemlji.Pored toga, izveštaj Službe za šumarstvo SAD-a je otkrio darazvoj drvenih proizvoda od drveća malog prečnika, mrtvih stabalai žbunja obezbeđuje prihod onima koji obrađuju zemlju da sepozabave ekosistemima oštećenim u požarima i invazivnim vrstama,pomažući im pritom i promovisanje zdrave životne sredine ijake privrede.– Argument da neki građevinski materijali koji nisu od drvetaemituju veću količinu ugljenika od drvenih proizvoda potvrđen jenašim istraživanjem - rekao je Dejvid Klivz, savetnik za klimatskupromenu u Službi za šumarstvo SAD-a. - Stabla odstranjena naekološki odgovoran način omogućuju šumama da nastave da izolujuugljenik kroz novi rast šume. Proizvodi od drveta i dalje su odkoristi za životnu sredinu tako što skladište ugljenik dugo nakonšto je zgrada sagrađena.U ovom izveštaju se kaže da je ukupna emisija gasova staklenebašte kod kuća sagrađenih od drveta nuža za 20% do 50 % negokod kuća izgrađenih od betona ili čelika.Izvor: http://latimesblogs.latimes.com/greenspace/2011/10/wood-green-building-material.html

KIMEL FILTRI d.o.o.SISTEM OTPRAŠIVANJA I LAKIRANJASiget 18 b – 100020 Zagreb, T-+385 1 655 4023 F- +385 1 6523 275www.kimel-filtri.hrZa zaštitu čoveka, tehnologije i okoline uz uštedu energijeVODEĆI SMO PROIZVOĐAČ SISTEMA OTPRAŠIVANJA I LAKIRANJA U REGIJIVITOROG, Novi Sadosiguran servis i dolazak na teren u kratkom rokuNEKE OD NAŠIH IZVOZNIH REFERENCISVA PRATEĆE OPREMA I REZERVNI DELOVIUKLJUČUJUĆI I ZA SOP-MOLDOW FILTERVITOROG-Novi SadKIS PRODUKT-LaktašiVIZUS-Niš PantelejREZBOS-BeogradJASEN-LebaneOMEGA PROMET-ŠabacBUMERANG-TuzlaMC MILAN-Banja LukaSTANDARD PRNJAVOR-PrnjavorVEKTRA-PodgoricaJAVORAK NIKŠIĆ-NikšićJAVORAK PRNJAVOR-PrijedorARTISAN-Doboj JugVIOLETA-GrudeMOLIKA TETOVO-TetovoAM MEĐUGORJE DI BOR-LaktašiMIZARSTVO JUDEŽ-BoštanjINTERCET-ŠenčurECONOMIC VITEZ-VitezDEKOR IVA-NikšićMOZAIK TRADE-Banja LukaMASTER WOOD-BrčkoBOSNA WOOD-Vizusgde se PraŠi tu smo miVEKTRA, PodgoricaSajamo obnovljivimizvorima energijeNa Novosadskom sajmu jeod 14. do 16. septembra ovegodine po prvi put održan SajamBIOMASA, IET I SKONI. Bilaje to prilika za privlačenje interesovanjai investicija u oblastobnovljivih energetskih izvora,drvne industrije i pratećih opremai komponeti za drvnu industriju.Sajam je ponudio šansu dameđu sve oštrijom konkurencijomi strogim uslova u pogledukvaliteta proizvoda, privredniciiskoriste najbolje što sajam kaopromotivni kanal prodaje nudijedinstveni ambijent, velikibroj stručnih posetilaca i poslovnepublike, direktan kontakt saizlagačima i visoke komercijalneefekte.Na BIOMASA, IET i SKONISrbija 2011. u Novom Sadu biloje pristuno je 20 direktnihizlagača, od toga 12 izlagača izSrbije, 8 iz inostranstva (Slovenija,Italija, Hrvatska, Litvanija,Njemačka) i 8 zastupanih preduzećaiz Nemačke i Velike Britanije…Za vreme Sajma organizovanje i bogat prateći program.U okviru Business foruma renomiranistručnjaci govorili su natemu biomase i drvnih potencijalai na taj način informisalistručne posetioce o tehnološkimnovostima, mogućnostimakreditiranja i poslovanju uspešnihkompanija iz ove oblasti.S ciljem razmena iskustavau korišćenju obnovljivih izvoraenergije i podizanja svesti ljudio značaju korišćenja biomase,održan je okrugli sto gde suudvodna izlaganja imali: BorisDumnić, pomoćnik gradonačelnikaNovog Sada, Franc But,ambasador Republike Slovenijeu Srbiji, Franc Sušnik, gradonačelnikopštine Vransko, Slovenija,Janez Kramberger, gradonačelnikopštine Lenart, RobertHudournik, direktor EnergetikeNazarje opštine Nazarje i Rad-milo Savić, izvršni direktor JKPBeogradske elektrane.Osnovna tema za raspravubila je stanje tržišta i korišćenjabiomase u Sloveniji i Srbiji, sarazmenom iskustava i primerimadobre prakse, uvođenja drvnebiomase u (javna) postrojenja.Zabeležena je dobra posećenoststručnjaka iz oblastiobnovljivih izvora energije i aktivnose diskutovalo na predlozenutemu.Sandra Kolarevćoktobar 2011. oktobar 2011.U okviru Sajma biomase na Novosadskomsajmu polovinom septembra održanje okrugli sto sa temom: UVOĐENJEi KORIŠĆENJE DRVNE BIOMASEKAO GORIVA U POSTROJENJA ZA GREJANJEJAVNIH OBJEKATA I STANOVANafta i gas sve skuplji,a biomasa propadaOvaj skup je organizovao ICM Internacional iz Slovenije. Uzneočekivano mali odziv domaće privrede i institucija, treba istaćida je učešće u radu ovog skupa uzelo nekoliko gradonačelnikaiz gradova Slovenije na čelu sa ambasadorom ove zemljeu Srbiji.Na samom početku uz kratak istorijat o uvođenju biomasekao obnovljivog izvora energije, govoreno je o početnim problemimai startnom nepoverenju od strane korisnika u dvadesetogodišnjemrazvoju i perspektivi ovog tržišta u Sloveniji.Ohrabrenje i podrška je došla od razvijenih evropskih zemalja,prvenstveno Austrije i Italije, pa je počelo ulaganje u ovajekološki najprihvatljiviji projekat. Treba istaći da Slovenija raspolažesa znatnim šumskim resursima, oko 60% površine je pokrivenošumama, pa je cena proizvedene energije znatno niža upoređenju sa fosilnim gorivima. Osim toga, iz evropskih fondovaza razvoj dobijena su znatna srestva za realizaciju ovog programa.Takođe je istaknuto da je Slovenija uporedo razvijala itehnologiju za izradu postrojenja koja omogućuje sagorevanjebiomase sa visokim stepenom iskorišćenja, bez ikakvih negativnihuticaja na okolinu.Brojnim statističkim podacima koji se odnose na porast potrošnjebiomase u svrhe zagrevanja i proizvodnje sanitarne vode,potvrđena je opravdanost ovog sistema.O stanju i situaciji u Srbiji govorio je prestavnik JKP Beogradskeelektrane, koje raspolažu instalisanim kotlovskim kapacitetimakao cela Slovenija. Iako postoji deklerativno podrška zakorištenje biomase u ovim sistemima, nije se odmaklo daleko,rečeno je na ovom skupu. Naime, samo u dva prigradska naseljapostoje toplane koje mogu koristiti pelet kao gorivo, a ostalo je:80% gas, 14% mazut i 8% ugalj. Vidi se da je biomasa kao gorivopraktično zanemarljiva, pa se može zaključiti:• Slovenci vrlo dobro znaju naše resurse i pokušavaju daedukuju naše ljude institucije i privredu ohrabre da se uđe uovaj projekat. Takođe su svesni da mi nememo tehnološkuopremu za ove projekte i vide šansu da ponude svoju opremu.• U Srbiji postoji kakva takva proizvodnja peleta, briketa isečke na bazi drveta, ali se izvozi 95%, ostatak se koristi u našimtoplanama i domaćinstvima.• Utisak je da Vlada RS, osim deklerativno, ne podržava projekteovoga tipa. Milioni tona bio mase propadaju svake godine,sto u šumama, što u ravnicama. Očigledno da energetski lobi višepreferira gas i naftu, upravo ono što nemamo i što uvozimo.Dipl.ing. R. Vasović

Mali POseTIlac prOBa„Fish aND CHIPs“ Andree Škundrić,Tehnička škola Drvo-art(StudioFrame produkcija)ReCIkalža NIje FOliraža(StudioFrame produkcija)PaVIljON prVIH koraka,Odsek Prerada drveta,Šumarski fakultet u Beogradu(Uroš Vitas)VRToglaVICa i INOVaTIVNOstTehnička škola Drvo-art(StudoFrame produkcija)Odsek Prerada drveta,Šumarski fakultet (Uroš Vitas)S.O.S OrigaMI i DrVO DOBrIH želja,Fakultet primenjenih umetnosti, (StudioFrame produkcija)2. BEOGRADSKI FESTIVAL CVEĆAURBANE ZELENE IGRE U MANJEŽUKlUPe mlaDIH DIzajneraTehnička škola Drvo-art,smer Oblikovanje nameštaja i enterijera(StudioFrame produkcija)Na iznenađenje mnogih, tokom 24. i 25.septembra, Manjež je bio jedan od najposećenijihparkova u Beogradu. Razlog tome jesvakako i 2. beogradski festival cveća, manifestacijakulturnog, obrazovnog, zabavnog, humanitarnogi prodajnog karaktera, koja je naovom divnom mestu uspešno okupila brojneučesnike i posetioce, koji inspiraciju nalazeu prirodi, ili je kroz svoje stvaralaštvo, i rad,afirmišu.U okviru šest programskih celina, dovitljivihnaziva, i jednako zanimljivih sadržaja(VRT VRTova, VRTeška, VRToglavica, VRTlog,izVRTanje, VRTić), organizatori i učesnici, uzpodršku gradskog Sekretarijata za zaštitu životnesredine, opštine Savski venac, Gradskogzelenila, JP Srbijašume, TOB-a, i brojnihdrugih partnera, uspeli su u nameri da nas,bar na trenutak, prenesu, iz svakodnevnogsivila u zelenu oazu umetnosti, znanja, i ekološkogaktivizma, najverovatnije nam najavljujućidugo očekivano ekološko proleće, uporedosa krupnim urbanističkim spremanjemBeograda, čije rezultate osećamo već od ovejeseni.Ubedljivo najupečatljiviji utisak na posetioceostavio je program radionica u zoniVRTić, na temu upoznavanja sa prirodom,ekologijom, i reciklažom, i to: Šumski višeboj,u saradnji sa JP Srbijašume, Moja prva biljka,u saradnji sa Gradskim zelenilom, Bojanka biodiverziteta,u saradnji sa Zavodom za zaštituprirode Srbije, i Reciklaža nije foliraža, u saradnjisa EKO Star Pak-om; gde su najmlađi,ali i oni mladi duhom i kreativno radoznali,imali priliku da se upoznaju sa retkim biljnimvrstama, oprobaju se u ekološkom razvrstavanjuotpada, i uživaju u igrama u prirodi, napoligonima, posebno osmišljenim i prilagođenimnajmlađima.Nešto zreliji posvećenici prirodi i stvaralaštvu,učenici i studenti, u duhu svojih bu-TreeHUg,Odsek za pejzažnu arhitekturu Šumarskog fakultetau Beogradu (StudioFrame produkcija)dućih profesija, putem izložbi, i interaktivnihprezentacija, u zoni VRToglavice – edukacijei kreacije, neposredno su pružali informacijeposetiocima o najznačajnijim aspektimasvog zelenog stvaralaštva. Tako se Poljoprivrednaškola sa domom učenika PK Beogradpredstavila se izuzetno zanimljivim i inovativnimcvetnim aranžmanima smera Tehničarza hortikulturu, a njihovi profesori otkrili daje ovaj vid aktivnosti na prvom mestu strast,a zatim i zanimanje, što dokazuju i interesantneaktivnosti na promociji učeničkih radova,ali i one na dodatnom obrazovanju učenika,najavljene i u okviru učešća u međunarodnimprojektima. Pored njih, već međunarodnoafirmisane kolege Tehničke škole Drvo-artpotrudile su se da svojim novim i zanimljivimrešenjima ponove uspehe sa nedavnoodržanog Mikser festivala u Beogradu, pasu, pored izložbe inovativnih rešenja u oblastinameštaja, smera Tehničar za oblikovanjenameštaja i enterijera, prijatno iznenadili posetioceradovima smera Pejzažna arhitektura,čiji su učenici, uz pomoć nastavnica NatašePejić i Aleksandre Cerovac, izložili cvetne instalacije,i na licu mesta pravili cvetne aranžmane,što je privuklo posebnu pažnju. U pogleduizložbe nameštaja, predstavljeni su radovisa ovogodišnje školske radionice na temuSedenje za poneti, ali i sa prošlogodišnje,sa temom Klupe za sedenje u javnom prostoru,što je deo projekta – međunarodne radioniceDizajn igralište, koja se treći put uspešnoodržava, uz podršku radionice škole, i smerovaStolar i Stolar ogled, a uključuje i učenikesrodnih srednjih škola, Italije, Mađarske, Bugarskei Srednje dizajnerske škole iz Beograda.Predmetni nastavnici smera za nameštaji enterijer Jelena Obradov i Tanja Mitrović otkrivajuda javno prikazivanje, pre svega, imaza cilj da podsticajno deluje na učenike, budućida imaju priliku da neposredno razmenjujuutiske sa potencijalnim korisnicima.U pogledu predstavljanja studenata uokviru zone VRToglavice, svojim radovima suDekoraTIVNa IDIla,Tehnička škola Drvo-art(StudioFrame produkcija)se istakli studenti Šumarskog fakulteta, presvega, odseka Pejzažna arhitektura, poučnomskulpturalnom formom od granja Treehug,kao i studenti odseka Prerada drveta –Projektovanje nameštaja i enterijera, koji su,u saradnji sa mentorom, docentom JelenomMatić i predmetnim asistentom Miljanom Nikolićkroz interesantnu interaktivnu instalacijuod drvenih ramova, obeleženih fotografijama,a pričvršćenih za podijum, simboličnoišaran plesnim koracima, predstavili retrospektivunajznačajnijih radova predstavljenihu okviru domaćih i međunarodnih izložbi.Ne treba zaboraviti ni Fakultet primenjenihumetnosti, čiji su studenti upriličili interesantanumetnički odgovor na temu Festivala,predstavivši se, zajedno sa Zavodom za zaštituprirode Srbije, sa projektom stilizovanogdrveća, pod nazivom S.O.S. Origami i Drvo dobrihželja, napravljenim od OSB ploča, ali i odžičane armature namenjene ostavljanju ekološkihporuka, dok su studenti Akademijelepih umetnosti svoj rad predstavili u zoniVRTlog – Natura Eko Kultura, projektom PRO-MENE – brzi crteži radeći portrete u tehnikamatuš, i akvarel.U okviru zone VRT VRTova posetiocimaje takođe ponuđeno i sezonsko cveće, cvetniaranžmani, i drugi detalji za povoljno uređenjeenterijera i eksterijera, uključujući iizložbeni program iz drevne japanske veštineoblikovanja minijaturnog drveća, neprofitabilnogUdruženja Bonsai iz Beograda, čijesu aktivnosti, uz besplatne vežbe na otvorenomza posetioce Yoga studija Ana Rado,i rad brojnih drugih učesnika ovogodišnjegFestivala, takođe pružile izuzetan doživljajprirode, u centru naše metropole, pretvarajućiovaj Festival u spoj mudrosti našeg, i onogdaljeg, Istoka, na putu pronalaženja kvalitetnihživotnih kompromisa, za kojima godinamavredno tragamo.Uroš Vitas70 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 71

ALERGIJSKI RINITIS I ASTMAbolesti koje se često javljaju zajednoPIŠE: dr Vesna Tomić Spirić, specijalistaalergolog, Klinika za alergologiju i imunologijuKliničkog centra SrbijeNajranije se ispoljava atopijski dermatitis,već na rođenju, i njegova učestalost je najvećatokom prvih godina života. U periodu adolescencijesve veću učestalost pokazuje alergijskirinitis, na koji se kasnije nadovezuje bronhijalnaastma, koja predstavlja krajnji stadijum utakozvanom „alergijskom maršu“.Iako je dugo smatran beznačajnom bolešću,danas postoje brojne potvrde značajaalergijskog rinitisa kao hronične respiratornebolesti, pre svega zbog rastuće učestalosti,značajnog uticaja na kvalitet života, radnusposobnost i produktivnost, velike ekonomsketroškove i česte pridružene bolesti kao štosu astma, sinusitis, serozni otitis, nazalna polipoza,konjunktivitis.Alergijski rinitis i astma su vrlo često udruženebolesti. Veliki broj pacijenata koji bolujuod rinitisa razvija astmu tokom života. Alergijskirinitis i astma su višestruko povezani, posebnojer i jedna i druga bolest u svojoj osnoviimaju alergenom pokrenuto zapaljenje(inflamaciju). Smatra se da je alergijski rinitisfaktor rizika za nastanak astme jer je primećenoda zapaljenje napreduje iz gornjih u donjedisajne puteve. Neka ispitivanja ukazuju daoko 40% obolelih od alergijskog rinitisa u daljemtoku bolesti dobija i astmu. Istovremenirazvoj bolesti javlja se u oko 25% bolesnika.Alergijski rinitis i astma su prvobitno posmatranekao dve odvojene bolesti, međutim, danasih sve češće opisujemo kao jednu bolest,odnosno kao hronični zapaljenski proces kojizahvata i gornje i donje disajne puteve. Pomenutaveza gornjih i donjih disajnih putevaogleda se i u dobro poznatoj sentenci „nos jedeo pluća dostupan prstima“. Koncept „jedandisajni put – jedna bolest“ (United airway diseases),najbolje ilustruje mehanizme i značajpovezanosti gornjih i donjih disajnih puteva.Prema ovom konceptu rinitis i astma nisu dveodvojene bolesti, već jedinstvena bolest samanifestacijama na nivou gornjih (nos)i/ili donjih disajnih puteva (pluća). Bronhijalnahiperreaktivnost je prvi korak u širenju zapaljenskogprocesa iz nosa u donje disajne puteva.Bolesnici sa rinitisom i bronhijalnom hiperreaktivnošćučešće razvijaju astmu, tj. pri-sustvo bronhijalne hiperreaktivnosti kod obolelihod alergijskog rinitisa je značajan faktorna osnovu koga se predviđa budući razvoj astmekod ovih pacijenata.Ovaj koncept ukazuje i na potrebu jedinstvenogsagledavanja ovih bolesti kako u pogledudijagnostike, tako i u pogledu lečenja.Neophodno je iznalaženje najoptimalnijegnačina lečenja pacijenata sa alergijskim rinitisom,sa ciljem da se spreči ili uspori razvojastme.Postoje tri opšte prihvaćene strategije lečenja:prevencija izlaganja alergenima koji suodgovorni za nastanak alergijskog rinitisa i astme,farmakološka terapija i imunoterapija.Prema danas važećim preporukama za lečenjealergijskog rinitisa, druga generacija nesedirajućihantihistaminika je indikovana kaoprva farmakoterapijska linija. Antihistaminicisu često efikasni protiv kijanja, svraba i pojačanesekrecije iz nosa, ali skoro da nemajuefekat na nazalnu blokadu i anosmiju (gubitakčula mirisa), koji su čest klinički problemu hroničnom rinitisu. Kod čestih, dugotrajnihsimptoma i izražene zapušenosti nosa (nazalnakongestija), na prvom mestu su glikokortikoidnilekovi primenjeni lokalno u vidu nazalnogspreja, kao najadekvatnija terapijskaopcija, opcija koja se pokazala kao efikasnijau odnosu na bilo koju drugu. Glikokortikoidnilekovi lokalno primenjeni, jedino su efikasni usuzbijanju hronične alergijske inflamacije kojaleži u osnovi razvoja rinitisa. Oralni antihistaminicise smatraju efikasnim u suzbijanjunazalnog svraba, kijanja i pridruženih očnihsimptoma, dok se intranazalni steroidi (INS),zbog snažnog antiinflamacionog delovanja,smatraju efikasnijim od antihistaminika u kontrolinazalne blokade. Primena INS umanjuje itežinu okularnih simptoma. Poznato je da INSne pokazuju sistemske neželjene efekte s obziromda pokazuju snažno lokalno antiinflamacionodelovanje.Astma se kod većine obolelih leči dugotrajno,svakodnevnom primenom lekova.Osnovni cilj lečenja je postizanje i održavanjekontrole bolesti. Astma nije izlečiva, ali kodvećine obolelih se može postići dobra kontrolabolesti. Lekovi koji se koriste u lečenjuastme mogu se priomenjivati različitim putevima- inhalacionim, oralnim i parenteralnim(subkutano, intramuskularno ili intravenski).Inhalacioni put primene ima prednost zbogneposrednog kontakta leka sa sluznicom disajnihputeva, brzog dejstva i retkih neželjenihdejstava.Napredak medicine i farmaceutske industrijedoveo je poslednjih godina do revolucijeu lečenju astme. Stvoreni su novi lekovi,novi oblici starih lekova, kojima smo u stanjuda utičemo na njen klinički tok i na prognozubolesti. Sve lekove za lečenje astme najširemožemo da podelimo u dve velike grupe. Uprvoj se nalaze bronhodilatatori tj. lekovi kojidovode do proširenja suženih bronhija, tj. lekoviza olakšanje tegoba (kratkodelujući beta2 agonisti, antiholinergici, kratkodelujući teofilin,adrenalin), a u drugoj su antiinflamacionilekovi, tj. lekovi za kontrolu bolesti (najčešćeprimenjivani su glikokortikosteroidi, dugodelujućibeta 2 agonisti i fiksne kombinacije dugodelujućihbronhodilatatora i glikokortikosteroida).Bronhodilatatori otklanjaju bronhokonstrikcijui sa njom povezane simptome, aline otklanjaju inflamaciju i bronhijalu hiperreaktivnost.Antiinflamacioni lekovi, inhalacioniglikokortikoidi ili fiksne kombinacije dugodelujućihbronhodilatatora i glikokortikosteroidadeluju profilaktički i supresivno, prekidajunastanak i razvoj inflamacije u disajnim putevima.Imunoterapija predstavlja jedinu terapijskustrategiju koja deluje na sam uzrok i pro-IZVOR: Pharma Medica, septembar 2011.Alergijske (atopijske) bolesti predstavljaju značajan zdravstveniproblem širom sveta i kod nas. Alergijski rinitis, zajedno sabronhijalnom astmom i atopijskim dermatitisom čini atopijskutrijadu, grupu atopijskih bolesti čija je učestalost poslednjihdecenija u stalnom porastu sa karakteristikama prave „univerzalneneinfektivne epidemije”. Rinitis i astma su najučestalije atopijskemanifestacije. Procenjuje se da preko 600 miliona ljudi širom sveta,svih etničkih grupa i uzrasta, boluje od alergijskog rinitisa. Premapodacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 150 miliona ljudiširom sveta pati od astme, i njihov broj je i dalje u stalnom porastu.boards. floors. ideas.menjuje se u lečenju alergijskog rinitisa i astme.Imunoterapija pored samog lečenja ispoljavai preventivni efekat, ima sposobnost dazaustavi „alergijski marš“ i izmeni prirodni tok ievoluciju atopijskih bolesti disajnih puteva.Pošto se u osnovi i alergijskog rinitisa i astmenalazi zapaljenski proces, glikokortikoidi,bilo primenjeni intranazalno ili u vidu inhalatora,najčešće predstavljaju terapiju izbora zalečenje ovih bolesti, koje se često javljaju zajedno.Za razliku od sistemskih glikokortikoidakoji se uzimaju oralno, inhalacioni i intranazalniglikokortikoidi imaju značajno manje neželjenihefekata, jer je njihovo delovanje u najvećojmeri lokalno. Zbog povoljnog sigurnosnogprofila moguća je primena ovih lekova udužem vremenskom periodu, čak i kada je upitanju populacija dece. •Kolekcija dekora pločastihmaterijala Kaindl.Tako autentični kao vaše ideje.Od uni boja, drvenih i kamenih dekora do posebnih površina i specijalnihmaterijala za oblaganje: Spektar dekora Kaindl povezuje raznolikost dizajna sabeskompromisnom kvalitetom. Zbog čega su pločasti materijali i radne pločetako autentični i posebni kao što izgledaju, pročitajte na www.kaindl.comKaindlstraße 2 | 5071 Wals / Salzburg, Austria | T: +43 (0) 662 / 85 88-0 | F: +43 (0) 662 / 85 13 31 | sales@kaindl.com | www.kaindl.comAZ_2011_F_BOARDS_Dekorspektrum_187x134_sr.indd 1 17.10.11 16:0472 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 73

Preduzeće TREJD–SISTEM iz Beogradaje osnovano 2003. godine.Osnovna delatnost firme je trgovinana veliko i malo rezanom građomi građevinskom stolarijom.Firma takođe nudi frizu za proizvodnjuvratnih krila i štokova, zatim se baviprodajom unutrašnje i spoljne stolarije,lamerilanog drveta 72x86 euro-falc poevropskim standardima za gradnjuprozora, zatim lepljene ploče raznihdimenzija kao i sve vrste elemenataza gradnju eko kuća.TREJD-SISTEM se bavi i uslugomtransporta.TREJD-SISTEM je jedan od većihuvoznika rezane građe na teritorijiRepublike Srbije, a sarađuje sa većimbrojem poznatih firmi u oblasti drvneindustrije i građevinarstva.U proteklih pet godina TREJD-SISTEMje zabeležio uspešno poslovanje satendencijom daljeg rasta.