Европска унија

то питање и обезбјеђивањем стандарда понашања за себе саме и за својеколеге, који нису увредљиви.Запослени могу много да допринесу у обесхрабривању сексуалногузнемиравања тиме што ће јасно ставити до знања да такво понашањесматрају неприхватљивим и подржавањем колега које трпе такав третмани размишљају да подигну тужбу.Запослени који сами трпе узнемиравање треба да, када је то могуће,кажу особи која их узнемирава да је такво понашање нежељено инеприхватљиво. Онда када је починиоцу јасно да такво понашањеније прихваћено, то може бити довољно да се са њим престане. Ако сепонашање настави, запослени треба да обавијести менаџмент и/или свогпредставника запослених путем одговарајућих канала и затражи помоћза заустављање узнемиравања, било формалним или неформалнимсредствима.(1) СЛ бр. Ц 157, 27. 6. 1990, стр. 3.(2) „Достојанство жена на послу: Извјештај о проблему сексуалногузнемиравања у државама чланицама Европских заједница“, октобар1987., сачинио Michael Rubenstein (ИСБН 92-825-8764-9).(3) Трећи акциони програм о једнаким могућностима за жене и мушкарце,1991. до 1995., ЦОМ(90) 449, 6. 11. 1990.(1) Резолуција Савјета о заштити достојанства жена и мушкараца напослу (СЛ бр. Ц 157, 27. 6. 1990., стр. 3, тачка 1).(2) СЛ бр. Л 39, 14. 2. 1976, стр. 40.(3) Резолуција Савјета о заштити достојанства жена и мушкараца напослу (СЛ бр. Ц 157, 27. 6. 1990., стр. 3, тачка 2 (3) (а)).(1) Позитивна акција: Једнаке могућности за мушкарце и жене у раднимодносима - водич, Канцеларија за званичне публикације Евр