ÐвÑопÑка ÑниÑа
ÐвÑопÑка ÑниÑа ÐвÑопÑка ÑниÑа
Пошто сексуално узнемиравање често повлачи за собом и злоупотребумоћи, послодавци могу бити одговорни и за злоупотребу овлаштењакоја делегирају. Међутим, овај кодекс се концентрише на сексуалноузнемиравање као проблем сексуалне дискриминације. Сексуалнозлостављање представља сексуалну дискриминацију зато што је род особекојој је упућено одлучујући фактор у томе ко се узнемирава. У некимдржавама чланицама установљено је да је понашање сексуалне природеили друго понашање засновано на полу, које утиче на достојанствожена и мушкараца на послу, у супротности са националним законимао једнаком третману и послодавци имају одговорност да се труде даобезбиједе радну средину ослобођену таквог понашања (3).Како је сексуално узнемиравање често посљедица статуса жена ухијерархији запослења, велика је вјероватноћа да ће политике за сузбијањесексуалног узнемиравања бити најдјелотворније тамо гдје су повезанеса широм политиком промовисања једнаких могућности и побољшањаположаја жена. Савјет о корацима који се могу предузети уопште дасе имплементира политика једнаких могућности дат је у упутствимаКомисије о позитивним акцијама (1). Слично томе, процедуру за жалбеу вези са сексуалним узнемиравањем треба посматрати само као једнукомпоненту стратегије рјешавања овог проблема. Основни циљ требалоби да буде промјена понашања и ставова, да би се тежило превенцијисексуалног узнемиравања.4. КОЛЕКТИВНО ПРЕГОВАРАЊЕВећина препорука садржаних у овом кодексу представља акције запослодавце, пошто послодавци имају јасне одговорности да обезбиједезаштиту достојанства жена и мушкараца на послу. Синдикати такођеимају одговорност према својим члановима и они могу и треба даодиграју важну улогу у спречавању сексуалног узнемиравања на радноммјесту. Препоручује се да се питање укључивања одговарајућих клаузулау споразуме преиспита у контексту процеса колективног преговарања,са циљем постизања радне средине која је ослобођена нежељеногпонашања сексуалне природе или другог понашања заснованог на полу,које утиче на достојанство жена и мушкараца на послу, и да је ослобођеновиктимизације особе која подиже тужбу или особе која жели да пружи,или пружа, доказе у случају тужбе.5. ПРЕПОРУКЕ ПОСЛОДАВЦИМАПрепоруке и процедуре дате у даљњем тексту требало би усвојити, гдјеје то примјенљиво, након консултација или преговарања са синдикатима
или представницима запослених. Искуство показује да је највјероватниједа ће стратегије за стварање и одржавање радне средине у којој седостојанство радника поштује бити дјелотворне тамо гдје се заједничкидоговоре.Треба нагласити да је карактеристично за сексуално злостављањеуправо то што ће запослени који му је изложен/а неће бити вољан/на да се жали. Одсуство жалби о сексуалном узнемиравању у одређенојорганизацији, стога, не значи нужно и само одсуство сексуалногузнемиравања. То може значити да особа која је изложена сексуалномузнемиравања мисли да нема сврхе жалити се јер се око тога ништа неможе урадити, или зато што ће то питање бити тривијализовано илижалба извргнута руглу, или зато што се боји одмазде. Имплементацијапревентивних и процедуралних препорука које су дате у даљњем текстутребало би да олакша стварање окружења на послу у коме нема мјеста затакву забринутост.А. ПРЕВЕНЦИЈА(I) ИЗЈАВЕ ПОЛИТИКЕКао први корак да се покаже забринутост високог руководства ињихова посвећеност рјешавању проблема сексуалног узнемиравања,послодавци треба да објаве изјаву политике која експлицитно каже да свизапослени имају право да буду третирани са достојанством, да сексуалноузнемиравање на послу неће бити дозвољено нити игнорисано и дазапослени имају право да се жале, уколико до њега дође.Препоручује се да изјава политике јасно назначи што се сматранедоличним понашањем на послу и објасни да такво понашање, уодређеним околностима, може бити незаконито. Савјетује се да изјавада неке позитивне обавезе менаџера и надзорника за имплементацијуполитике и предузимање корективне акције да се обезбиједи њенопоштовање. Такође би требало да поставља позитивну обавезу предсве запослене да поштују политику и да обезбиједе да се њихове колегетретирају са поштовањем и достојанством. Осим тога, препоручује се даизјава објасни процедуру коју треба да примијене запослени изложенисексуалном узнемиравању на послу да би добили помоћ и коме требада се обрате; да садржи обавезивање да ће се сви наводи о сексуалномузнемиравању третирати озбиљно, брзо и повјерљиво, и да ће запосленибити заштићени од виктимизације или освете за покретање тужбе засексуално узнемиравање. Такође треба да наведе да ће бити предузетеодговарајуће дисциплинске мјере против запослених за које се утврдида су криви за сексуално узнемиравање.
- Page 83 and 84: ČLAN 2. KONAČNE ODREDBE1. Države
- Page 85 and 86: na način koji bi predstavljao prep
- Page 87: 1. Države članice mogu primjenjiv
- Page 90 and 91: САВЈЕТ ЕВРОПСКЕ УН
- Page 92 and 93: (12) С обзиром на то д
- Page 94 and 95: Државе чланице мог
- Page 96 and 97: Протоколу (бр. 14) о с
- Page 98 and 99: КЛАУЗУЛА 4: ПРИНЦИП
- Page 101 and 102: ДИРЕКТИВА САВЈЕТА 9
- Page 103 and 104: нивоу Заједнице о м
- Page 105 and 106: УСВОЈИО ЈЕ ОВУ ДИРЕ
- Page 107: (1) СЛ Ц 332, 7. 11. 1996, ст
- Page 110 and 111: ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ
- Page 112 and 113: средствима, укључу
- Page 114 and 115: чланице утврде, бил
- Page 116 and 117: одсуством у оквиру
- Page 118 and 119: 5. ЧЛАН 7. ЗАМЈЕЊУЈЕ
- Page 120 and 121: ЧЛАН 2.1. Државе члан
- Page 122 and 123: ПРЕПОРУКА САВЈЕТА
- Page 124 and 125: поготово путем одг
- Page 127 and 128: 92/131/ЕЕЦ: ПРЕПОРУКА
- Page 129 and 130: С обзиром на то да ј
- Page 131 and 132: (1) СЛ бр. Л 39, 14. 2. 1976,
- Page 133: На тај начин, читав
- Page 137 and 138: Б. ПРОЦЕДУРЕОд вели
- Page 139 and 140: истраге навода одр
- Page 141: то питање и обезбје
- Page 144 and 145: РЕЗОЛУЦИЈА САВЈЕТА
- Page 146 and 147: Наглашава пожељнос
- Page 148 and 149: САВЈЕТ ЕВРОПСКЕ УН
- Page 150 and 151: 3. ПОЗИВА ИНСТИТУЦИ
- Page 152 and 153: САВЈЕТ EВРОПСКЕ УНИ
- Page 154 and 155: жене, посвећујући п
- Page 156 and 157: САВЈЕТ ЕВРОПСКЕ УН
- Page 158 and 159: хоризонталну распо
- Page 160 and 161: САВЈЕТ EВРОПСКЕ УНИ
- Page 162 and 163: личног испуњења у ј
- Page 164 and 165: (c)(d)(e)у контексту св
- Page 166 and 167: ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ
- Page 168 and 169: се тиче мапирања, ј
- Page 171 and 172: IZVJEŠĆE KOJE JE POVJERENSTVO POD
- Page 173 and 174: obilježena nejednakošću u ovoj o
- Page 175 and 176: padaju isključivo ovoj domeni. Ova
- Page 177 and 178: II NASLIJEĐA I PERSPEKTIVE KOMUNIT
- Page 179 and 180: njihovog uključenja u jedinstveno
- Page 181 and 182: mogućnosti, bilo kao posebni cilj
- Page 183 and 184: trećih zemalja (obično se radi o
или представницима запослених. Искуство показује да је највјероватниједа ће стратегије за стварање и одржавање радне средине у којој седостојанство радника поштује бити дјелотворне тамо гдје се заједничкидоговоре.Треба нагласити да је карактеристично за сексуално злостављањеуправо то што ће запослени који му је изложен/а неће бити вољан/на да се жали. Одсуство жалби о сексуалном узнемиравању у одређенојорганизацији, стога, не значи нужно и само одсуство сексуалногузнемиравања. То може значити да особа која је изложена сексуалномузнемиравања мисли да нема сврхе жалити се јер се око тога ништа неможе урадити, или зато што ће то питање бити тривијализовано илижалба извргнута руглу, или зато што се боји одмазде. Имплементацијапревентивних и процедуралних препорука које су дате у даљњем текстутребало би да олакша стварање окружења на послу у коме нема мјеста затакву забринутост.А. ПРЕВЕНЦИЈА(I) ИЗЈАВЕ ПОЛИТИКЕКао први корак да се покаже забринутост високог руководства ињихова посвећеност рјешавању проблема сексуалног узнемиравања,послодавци треба да објаве изјаву политике која експлицитно каже да свизапослени имају право да буду третирани са достојанством, да сексуалноузнемиравање на послу неће бити дозвољено нити игнорисано и дазапослени имају право да се жале, уколико до њега дође.Препоручује се да изјава политике јасно назначи што се сматранедоличним понашањем на послу и објасни да такво понашање, уодређеним околностима, може бити незаконито. Савјетује се да изјавада неке позитивне обавезе менаџера и надзорника за имплементацијуполитике и предузимање корективне акције да се обезбиједи њенопоштовање. Такође би требало да поставља позитивну обавезу предсве запослене да поштују политику и да обезбиједе да се њихове колегетретирају са поштовањем и достојанством. Осим тога, препоручује се даизјава објасни процедуру коју треба да примијене запослени изложенисексуалном узнемиравању на послу да би добили помоћ и коме требада се обрате; да садржи обавезивање да ће се сви наводи о сексуалномузнемиравању третирати озбиљно, брзо и повјерљиво, и да ће запосленибити заштићени од виктимизације или освете за покретање тужбе засексуално узнемиравање. Такође треба да наведе да ће бити предузетеодговарајуће дисциплинске мјере против запослених за које се утврдида су криви за сексуално узнемиравање.