Европска унија

ће поштовати минималне захтјеве постављене овом директивом ирелевантне националне мјере за имплементацију.3. Државе чланице ће, у складу са националним законом, колективнимспоразумима или праксом, охрабрити подстаћи послодавце дапромовишу једнак третман за мушкарце и жене не радном мјесту наплански и систематичан начин.4. У том смислу, послодавце треба подстицати да запосленима и/или њиховим представницима обезбиједе у одговарајућим редовниминтервалима одговарајуће информације о једнаком третману за мушкарцеи жене у предузећу.Такве информације могу укључивати и статистичке податке опропроционалном односу мушкараца и жена на одређеним нивоимаорганизације и могуће мјере за побољшање ситуације у сарадњи сапредставницима запослених.ЧЛАН 8.Ц).Државе чланице ће подстаћи дијалог са одговарајућим невладиниморганизацијама које имају, у складу са својим националним законима ипраксом, да легитиман интерес доприносе борби против дискриминацијена основу пола са циљем промовисања принципа једнаког третмана.ЧЛАН 8.Д).Државе чланице ће донијети прописе о санкцијама које су примјенљивеза кршење националних одредби усвојених на основу ове директивеи предузеће све мјере неопходне да се обезбиједи да се оне заиста ипримјењују.Санкције, које се могу састојати од исплате компензације оштећеном/ој, морају бити дјелотворне, пропорционалне и дјеловати одвраћајуће.Државе чланице ће о тим одредбама обавијестити Комисију најкасниједо 5. октобра 2005. године и без одлагања ће је обавијестити о билокаквим накнадним измјенама и допунама које на њих утичу.ЧЛАН 8.Е).1. Државе чланице могу увести или задржати одредбе које су повољнијеза заштиту принципа једнаког третмана него што су оне постављенеовом директивом.2. Имплементација Директиве неће ни у ком случају представљатиоснову за смањење нивоа заштите од дискриминације коју већ пружајудржаве чланице у областима које покрива Директива.