Европска унија

средствима, укључујући и на основу статистичких података. У складуса судском праксом Суда правде(7), дикриминација укључује примјенуразличитих правила на упоредиве ситуације или примјену истих правилана различите ситуације.(11) Занимања и активности које државе чланице могу искључити изподручја примјене Директиве 76/207/ЕЕЦ треба да буду ограниченена оне за које је неопходно запослити особе једног пола због природедатих занимања, под условом да је жељени циљ легитиман и да подлијежепринципу пропорционалности, како је предвиђено судском праксомСуда правде(8).(12) Суд правде досљедно препознаје легитимност, у смислу принципаједнаког третмана, заштите биолошког стања жене током и наконтрудноће. Такође је досљедно доносио пресуде у смислу да свакитретман жена повезан са трудноћом или материнством који их доводиу неповољан положај представља директну полну дискриминацију. Овадиректива, због тога, не доводи у питање Директиву Савјета 92/85/ЕЕЦод 19. октобра 1992. године о увођењу мјера да се подстакну побољшањаунапређење сигурности и здравља трудница, породиља и дојиљана послу (9) (десета појединачна Директива у оквиру значења члана16.(1) Директиве 89/391/ЕЕЦ), која има за циљ да обезбиједи заштитуфизичког и психичког стања жена у другом стању, породиља и дојиља.Преамбула Директиве 92/85/ЕЕЦ предвиђа да заштита сигурности издравља трудница, породиља и дојиља не треба да неповољно утиче нажене на тржишту рада нити да иде на штету директива које се односена једнак третман мушкараца и жена. Суд правде је препознао заштитуправа жена из домена рада, поготово њихово право повратка на истоили еквивалентно радно мјесто, без икаквих мање повољних условарада, као и корист од побољшања услова рада, на која би имале правотоком свог одсуства.(13) У Резолуцији Савјета и министара рада и социјалне политике, којису се састали у Савјету 29. јуна 2000. године, у вези са уравнотеженогподједнаким учешћа жена и мушкараца у породичном и радномживоту(10), државе чланице су подстакнуте да размотре преиспитивањеподручја примјене њихових правних система, како би запослениммушкарцима било одобрено појединачно и непреносиво право напородиљно одсуство, а да при томе задрже своја права која се односе назапослење. У том контексту, важно је нагласити да би државе чланицетребало да одлуче да ли да одобре или не одобре такво право и такође даутврде услове, осим отпуштања и повратка на посао, који су ван подручјапримјене ове Директиве.