NEDELJNE TABOO VESTI - BROJ 37 (.pdf)

Brandfair 4Srbi, budite strpljivi!Savet za promociju SrbijeDa se nije digla prašina oko Milke Forcan, formiranje Saveta za brendiranje prošlobi neopaženo, tako da to i nije bilo tako loše, našalio se profesor Ekonomskog fakultetau Beogradu i predsednik Programskog saveta manifestacije dr Branko Maričićna konferenciji za novinare uoči zvaničnog otvaranja, četvrtog po redu, Sajma brendova(Brandfair) u prisustvu Milivoja Radovanovića, direktora Mass Media International(organizatora događaja), i stručnjaka za brendiranje Kevina Kelera (SAD)i Čarlija Kroua (Velika Britanija).Ovogodišnji Sajam brendova sastojao se iz tri zvanične celine: prezentacije robnihmarki segmenta nazvanog Brend uživo i konferencije o robnim markama – odlansiranja robnih marki i njihovog razvoja do statusa čuvene robne marke (tzv.brenda).Svoje štandove u Hali imali su McDonalds, Plantaže 13. jul, Euro Lux Petrol,Bambi, Hemofarm, Galenika, Podravka, Tigar, Vinarija Tikveš, DDOR Novi Sad,Microsoft, Simex grupa, Ikarbus, Kraš, LaGolosa, Messer Tehnogas, Holiday Inn,Javno preduzeće Pošta, Radio S, Kapital Network, Luka Bar, Megatrend univerzitet,Sloboda iz Čačka, Beoexpo System, Sport Cafe, Konsing group, Mozzartkladionice, Revita, Vujić voda, Vinarija Aleksandrović, Visan, Flores, RTS i drugi.Među štandovima malo je onih koji bi se mogli izdvojiti po svojoj inventivnosti,a mnogo više onih koji bi se mogli okarakterisati kao prosečni ili ispod proseka kojibi trebalo da zahteva ovakva vrsta manifestacije. (Firme koje drže do sebe i svogimidža, naročito na planu korporativnog identiteta, trebalo bi da predstavljaju neštoposebno, drugačije, kreativno, poželjno, obožavano – prim. Redakcije.)U toku tri dana organizovano je šest tribina (Talk Show-a). Voditeljka Tanja Peternek-Aleksić razgovarala je sa svojim gostimao sportu kao brendu, brendu u MTV svetu, ženama-brendu u novinarstvu, brendu za sva vremena, ličnosti kao brendu io Goranu Paskaljeviću – srpskom brendu u Njujorku. Iako je sastav gostiju obećavao, kao i teme razgovora, organizator nijeuspeo da obezbedi adekvatan ambijent – preglasna muzika sa štandova bukvalno nije dozvoljavala posetiocima da čujurazgovor koji se odvijao na bini.Konferencija o brendovima* počela je predavanjem glavnog gosta Kevina Kelera, stručnjaka za brendiranje, koautoraknjige Marketing Management (drugi koautor je Filip Kotler) i autora knjige Slučajevi najbolje prakse u brendiranju**, kojaje prevedena na srpski jezik i promovisana na Sajmu. Predavanje inspirativnog naziva Novi imperativi u brendiranju zapravoje bilo klasično školsko predavanje ograničeno na sadržaj Kelerove knjige.Na temelju bogatog iskustva u rukovođenju robnim markama, koje čine projekti rađeni za Niveu, Starbucks, Disney, AmericanExpress, Levi Strauss i druge, definisao je osnovne kriterijume i principe dobre strategije, taktike i vođenja robnih markiza koje smatra da se i dalje primenjuju, samo na različite načine.Kevin Keler (SAD)stručnjak za brendiranje i autor knjige Slučajevi najbolje prakse u brendiranjuNTV 6Čarli Krou (Velika Britanija)osnivač Venecijanskog festivala medijaNajvažniji deo procesa stvaranja robne marke predstavljapostavljanje snažne osnove za svest o njoj i njenom imidžu kodpotrošača. Čuvene robne marke (veliki brendovi) često su stvorenezato što su ponudile superiorni sadržaj sa poželjnim prednostima.Najvažnija poruka od mene za marketinške stručnjakejeste da se temeljno bave potrošačem, njegovim potrebama,razmišljanjima i osećanjima koje vezuje za njihove proizvode.Upravljanje robnom markom (brendom) najuspešnijeje kada svi u kompaniji, a ne samo ljudi zaduženi za marketing,imaju jasnu predstavu šta njihov brend predstavlja isvoje ponašanje usklađuju sa time, objasnio je Keler.Govoreći o mogućem brendiranju Srbije, Keler je istakaoda popravljanje imidža Srbije u svetu zahteva maksimalnoiskorišćavanje svih pozitivnih događaja u našoj zemlji. Naravno,najpre treba utvrditi šta je to po čemu je Srbija posebna.Naši teniseri, po njemu, dobar su primer za to. Osimtoga, on je poručio da je proces brendiranja jedne države(naročito naše – prim. Redakcije) dug i komplikovan proces.Morate biti strpljivi, poručio je Keler.Dajana Kromer, partner u Cromer Group i stručnjak za internimarketing, održala je predavanje na temu Vrednostbrenda: odraz korporativne vrednosti koje je trebalo da ukažena značaj zaposlenih u povećanju vrednosti brenda kompanije.Ne dešava se slučajno da su najuspešnije svetske kompanijezapravo najinovativnije, i da su poznate kao kompanijekoje ulažu u lični i profesionalni razvoj svojih zaposlenih. Ljudisu ključni u procesu brendiranja, jer oni čine vrednosti i ideježivim, smatra Kromerova.

Savet za promociju SrbijeJedan od najzanimljivijih delova njenog, inače atraktivnog, predavanja,bile su preporuke namenjene privrednicima u Srbiji: Tretirajte svoje zaposlenekao odrasle ljude a ne kao decu, da bi vaš odnos bio produktivniji.Brendovi su rezultat visokoosposobljenih zaposlenih koji veruju u ciljevekompanije i koji su svesni sopstvenog doprinosa uspehu kompanije. Srbi, buditestrpljivi, ne očekujte da će se sve odjednom promeniti. Menjajte svoje rukovodećeljude, poručila je ona.Predavanje Najnoviji trendovi globalnih medija: istraživanje inovacija ikreativnosti, moglo bi se svesti na poruku koju je izgovorio predavač ČarliKrou, osnivač Festivala medija u Veneciji: Ove promene u marketingu jošnisu stigle do Srbije, ali uskoro hoće. Ipak, iako se izlaganje odnosilo samona marketinške pojave čiji svedoci još uvek nismo postali u Srbiji, bilo je višenego inspirativno i zanimljivo. Predavač je uspeo da mnoge navede narazmišljanje na temu onoga o čemu je govorio.Tradicionalno marketinško razmišljanje je mrtvo. U svetu dolazi do brisanjagranica između različitih vrsta medija. Stari mediji nisu umrli već supostali komplikovaniji. Prikazujući slikovite primere oglasa (urnebesnaoglasna poruka sa You Tube-a u kojoj dva momka prave vodoskoke ubacujućimentol bombone u boce „koka-kole”), predavač je istakao da se moć medijapomera od oglašivača do potrošača, odnosno da su obični potrošači kojikreiraju oglase budućnost oglašavanja. Usled hiperprodukcije TV spotova,klijentima treba savetovati da se opredele za druga rešenja jer sve može dabude medij, rekao je Krou.Ralf Kebe, direktor za razvoj brenda konsultantske kuće Interbrand, drugogdana konferencije govorio je o iskustvima i praksi uspešnog brendiranja.Navođenju asocijacija koje se vezuju za brend kao što su: vizija, mit, načinFelipe Tores, izvršni direktor Bloom Consultingi Ralf Kebe, direktor za razvoj brendakonsultantske kuće Interbrand (sa leva na desno)života, obećanje koje će biti ispunjeno, uticaj na živote ljudi, i ostalih opštih mesta, prethodilo je pitanje za milion evra, kakoga je Kebe nazvao i koje glasi: Kako stvoriti veliki brend? Navodeći primere uspešne revitalizacije brenda (Knorr, Mini Moris),Kebe je istakao da brend ne podrazumeva uvek velike, kreativne ideje i promene, jer je ponekad dovoljna i mala promena,osveženje kroz evoluciju dizajna.Najzanimljiviji deo ovog predavanja odnosio se na odnose u kompaniji: Brend nije demokratija. Zaboravite na to. Puštanjesvakoga da radi šta hoće u kompanij, i ne vodi ničemu. Stvaranje brenda podrazumeva mnogo odgovornosti.Joerg Šprajcer, kreativni direktor agencije Ogilvy & Mather u Austriji, govoreći na temu direktnog marketinga, istakaoje da, u današnje vreme, nove tehnologije omogućavaju oglašivačima da dođu do svih ciljnih grupa. Takođe, nove tehnologije,komunikacijski kanali i promenjena uloga potrošača, prema Šprajcerovom mišljenju, promenili su marketing uopšte. Svojeizlaganje on je izgradio na ideji Dejvida Ogilvija da su velike ideje uvek jednostavne. Njegova preporuka upućena oglasnojindustriji glasi: Da li će svet biti bolji zbog našeg oglašavanja? Ako nema pozitivnog odgovora na ovo pitanje, onda pred sobomnemamo pravo rešenje. U prilog svojoj tezi Šprajcer je naveo primere uspešnih kampanja, Dove-Real Beauty i American Expresskartica, koje su, po njegovom mišljenju, učinile svet boljim.* Reč „brend” nije mogla da se izbegne. U ovom članku ostavljena je jer bi „prevod” pokvario nazive nametnute od straneorganizatora. Bez obzira na ovaj stav, nismo mogli da prihvatimo da objavimo termine poput Brand Conference i slično.** Izdavač misli na knjigu Najbolji slučajevi iz prakse brendiranja, čiji je originalan prevod bukvalan i rogobatan.Sa okruglog stola Brand Fair 4Mislite drugačije o sebi,poručio je Španac FilipeToresU okviru konferencijskog dela Sajma brendova,poslednjeg dana ove manifestacije održanje okrugli sto pod nazivom Od brendiranjaSrbije do brenda Srbija. Diskutovalo se o tomena koji način Srbija može da poboljša svojimidž u inostranstvu, u kojim oblastima našazemlja može da se promoviše i kako nadležnaministarstva pristupaju ovom pitanju.Navedeno je i nekoliko interesantnih primerana koji način su pojedine zemlje pristupilestrategiji brendiranja. Neke od njih imaju formiranSavet za brendiranje koji uspešno funkcionišedok, sa druge strane, ima i onih u kojimaje on ugašen vrlo brzo nakon formiranja.Felipe Tores, izvršni direktor Bloom Consulting; Milica Čubrilo, ministar za dijasporu;Mijat Lakićević, glavni i odgovorni urednik Ekonomist magazina;Dr Branko Maričić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu;Mihailo Vesović, pomoćnik ministra za trgovinu i uslugei Milenko Nikić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine i usluga (sa leva na desno)NTV 7

Savet za promociju SrbijeNa okruglom stolu Od brendiranjaSrbije do brenda Srbija učestvovali su:profesor dr Branko Maričić sa Ekonomskogfakulteta u Beogradu, Mijat Lakićević,glavni i odgovorni urednik časopisaEkonomist, Mihailo Vesović, pomoćnikministra trgovine i usluga, MilenkoNikić, državni sekretar u Ministarstvutrgovine i usluga, Strahinja Đuričanin,savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnograzvoja, dr Goran Petković, državnisekretar za turizam, Milica Čubriloiz Ministarstva za dijasporu Srbije iHoze Filipe Tores (Jose Felipe Torres),izvršni direktor u agenciji Bloom Consultingiz Španije, jedan od vodećih eksperataza oblast brendiranja država i regiona.Tores je na konferenciji predstavio preliminarnerezultate istraživanja koje jeova agencija uradila uoči njegovog dolaskana Sajam brendova, a odnosi se napercepciju Srbije u inostranstvu. U anketije učestvovalo 250 osoba iz 18 evropskihnacija, starosti između 19 i 50godina.Na pitanje: Da li prilikom pominjanjaSrbije ovu zemlju dovodite u vezu sapozitivnim asocijacijama, 25 procenataodgovorilo je da, a 75 procenata reklo jene. Na pitanje: Da li Srbiju dovodite uvezu sa novom zemljom i novim mentalitetom,41 procenat rekao je da je Srbijaza njih nova zemlja. Takođe, 75 odsto ispitanikaSrbiju dovodi u vezu sa Kosovom,dok 25 odsto Evropljana ne smatratako. Interesantan je i odgovor na pitanje:Da li Srbiju dovodite u vezu sa Albanijom.27 odsto anketiranih odgovarapotvrdno, dok 73 odsto njih Srbiju ne dovodiu vezu sa Albanijom.Tores je izneo podatak da 74 odsto ispitanikane dovodi u vezu Srbiju sa Rusijom,a 67 odsto dovodi našu zemlju uvezu sa Evropom.Ono što je prema Toresovim rečima zabrinjavajuće,jeste to što je samo 11 procenataanketiranih reklo da Srbiju dovodiu vezu sa razvijenom ekonomijom,a 71 odsto sa nerazvijenom, dok izvestanbroj ispitanika nije mogao dati precizanodgovor. U Srbiju bi investiralo 26a posetilo je 70 odsto anketiranih.Gost iz Španije rekao je da je važno usmeritistrategiju brenda ili prema onimakoji žele da posete Srbiju ili prema onimakoji bi investirali u nju. Na kraju predavanjauputio je i kratku poruku.Neznanje je bitna stvar. Realnost nijeuvek ono što vi mislite da jeste. Mislimda vi, više nego ljudi u inostranstvu, misliteda ste na lošem glasu i da je vaš imidžloš. Brine vas, kako kažete, to što svet mislida ste loši a u stvari vi to mislite. Promenitetaj stav. Mislite drugačije!Intervju: Nadan Vidošević, predsednik Uprave Kraša i Hrvatskegospodarske komoreVegeta, bajadere i Dubrovnik vodeći hrvatski brendoviNa nedavno održanom četvrtom Sajmubrendova gost je, pored ostalih, bio iNadan Vidošević, predsednik Hrvatskegospodarske komore. On je za NedeljneTaboo vesti izneo svoje mišljenje o Savetuza promociju države kao o institucijii načinu na koji se jedna zemlja promoviše.Takođe, ispričao nam je koji su najpoznatijihrvatski brendovi, kakva jesaradnja hrvatskih i srpskih privrednikai kako će se ona razvijati u budućnosti.Da li u Hrvatskoj postoji telo poputSaveta za brendiranje Srbije?U Hrvatskoj je bilo inicijativa za formiranjenekog tela koje bi se bavilo promocijomzemlje. Moram da kažem da ja baš nisam veliki pobornik te ideje. Mislimda je za brendiranje zemlje potrebno iskoristiti različite institucije, svaku na svompodručju, i da je potrebno koristiti sinergijske efekte kao što su, u vašem slučaju naprimer, sjajni uspesi srpskih sportista. Ovoga trenutka vi ste na krovu sveta utenisu i to je tačka koja se može iskoristiti u raznim područjima a ne samo usportskom smislu. Kada govorimo o brendiranju zemlje, mislim da je to pre svegasužavanje pravaca i da je ono po čemu bi Srbija ili Hrvatska mogle biti prepoznateu svetu, potrebno forsirati sa svih pozicija. Vlada i nevladin sektor, udruženjagrađana, preduzeća, sportisti, kulturni radnici, naučnici, svi oni doprinosepromociji zemlje svojim radom.Naravno, deo priče je i neki logo koji bi se za to vezivao, ali to je pitanje nacionalnogkonsenzusa. U Hrvatskoj su se dogodile crveno-bele kockice koje imamona dresovima nacionalnih reprezentacija. One su se ustalile slučajno, nisu bilerezultat neke promišljene politike, ali ih sada koristimo u raznim područjima jersmo po tome prepoznatljivi. U svetu danas ima dve stotine i nešto nacija i nije lakorazlikovati se. Snažna je tendencija regionalnog prezentovanja i tu treba pronaćisebe.Da li ste upoznati sa načinom formiranja Saveta za promociju Srbijeiproblemima koji su taj čin pratili?Nažalost nisam, ali ću vam rećikako je to u Hrvatskoj. Čim krenetesa nekim savetom, postoji opasnostda se on može birokratizovati.Druga stvar, postoji mogućnost dase u Savetu ne nađu neki koji su toželeli i zbog toga posle smatraju dato više nije njihov projekat. Svi znamoda je projekat brendiranja zemljeprojekat svih nas. Svaki građaninHrvatske ili Srbije treba da budedeo te priče jer to nije akcija jednegrupe, jednog trenutka, to je kontinuiraniproces koji dugo traje. Mismo u Hrvatskoj gospodarskoj komorijoš pre 12 godina uveli oznakehrvatskog kvaliteta Izvorno hrvatsko,želeći da se time u Srbiji, ili bilogde u svetu, prepoznaju proizvodiza koje mi garantujemo da su naprav-Kraš ponovo osvaja srpskotržišteHrvatska konditorska industrija Krašna svom štandu predstavila je novi proizvoddorina čokoladu sa pomorandžom.Ipak, Krašove aktivnosti na srpskom tržištutu se ne završavaju.Prema rečima Nadana Vidoševića, predsednikaUprave ove kompanije, Kraš je uSrbiju izvezao oko 1.300 tona slat-kiša uvrednosti od šest miliona evra. Planiranoje da se u naredne dve godine na srpskomtržištu plasira 4.000 tona slatkišau vrednosti od 20 do 25 miliona evra. Dokraja juna, prema rečima Vidoševića, uŠimanovcima kod Beograda trebalo bi dabude otvoren Krašov distributivni centaru vrednosti od pet miliona evra, kao i višečoko barova kakvi već postoje u Zagrebu,Banjaluci i Opatiji.NTV 8

Savet za promociju Srbijeljeni po najboljim svetskim standardima. O tome mnogo vodimoračuna ali mi smo samo mali segment. Zamislite da nekosve vas proba staviti pod jednu kapu, vašu tenisku elitu,vaše košarkaše, naučnike, privrednike itd. To je nemoguće!Kakva je vaša saradnja sa privrednicima u Srbiji?Jako dobra. Kao Hrvatska gospodarska komora posetilismo svoje kolege u Beogradu pre osam godina. To je tada bioveliki politički događaj a o rezultatima te posete dovoljno govoripodatak da smo od tada uvećali međusobnu razmenu zaskoro 9-10 puta. To je nezaustavljiv proces. Mislim da ćemouskoro stvarati partnerstva u raznim oblicima privređivanjakako bismo imali jaču poziciju na evropskom tržištu jer smona njemu zajedno prisutni u zoni statističke greške. Naše dverepublike su u bivšoj Jugoslaviji imale razmenu od preko petmilijardi dolara. Danas smo daleko od toga i verovatno nikadanećemo dostići tu cifru jer imamo otvorene ekonomije.Ali, imamo i legitimno pravo težiti da Hrvatska i Srbija buduna nivou onoga što imaju na primer BiH i Hrvatska danas, ato je preko dve milijarde dolara robne razmene. Pred nama jeput razvoja i mi treba da to što pre iskoristimo. Nigde nećemolakše napredovati nego u susedstvu. Npr. SAD, kao jedinaglobalna sila, najveće trgovačke partnere nema ni u Japanu,ni u Evropi, nego u Meksiku i Kanadi. Prirodno je da u svomužem i širem okruženju tražimo poslovne partnere.Koji su najpoznatiji Hrvatski brendovi?Ono što je u Srbiji sigurno poznato jeste hrvatska bajadera,zatim Podravkina „vegeta”. Moglo bi se reći i grad Dubrovnik,odnosno celokupno primorje. Forsiramo tu priču o lepoti Hrvatske,zemlji sa mnogo raznolikosti na malom prostoru. Naravno,more ima specifičnu težinu jer turizam čini oko 20 od stodruštvenog proizvoda. Kao privrednik, ja zbog toga nisam bašsrećan jer ako se ekonomija zasniva samo na jednoj tako osetljivojusluzi, to nije baš dobro. Voleo bih da imamo više industrijei agrara a da je turizam snažan ali ne i nosilac razvoja.Piše: Momo KaporRazmišljanja dokonog šetačaBrendomanijaMeđu hiljadama engleskih reči, koje su poput rojeva dosadnih muvanapale naš mali, siroti jezik, poslednjih godina najčešća reč je brend.Uzeo sam pouzdani Bensonov rečnik i pročitao brand – marka, žig,znak, žigosati stoku, žigosati kao izdajnika. Osnovane su čak i državnekomisije koje bi trebalo da svetu otkriju srpske brendove, a brenda nigdeni od korova, kao da je u zemlju propao.Ipak, uzvik Ovo nema nigde!, koji Srbi upućuju svom gostu strancunad jelima zatrpanom trpezom pokazuje da oni veruju kako je našahrana jedinstvena na svetu. Srbi, naime, zaista misle da se nigde takodobro ne jede kao kod njih. Zbog toga će dati sve od sebe da pokažu gostuoriginalnost srpske kuhinje, koja, u stvari, uopšte ne postoji.Roštilj, na primer, potiče iz arapskih zemalja, a ćevapčići su stigli iz mesta Ingel kod Burse u Turskoj gde su izmišljeni.Sarme (sarmak) u zelju, vinovom lišću, kiselom kupusu, stigle su nam kao dolme (dolmak), takođe iz Turske, a poreklo vodeiz Stare Persije. Zlatiborska pršuta bliska je rođaka one iz Parme, samo se ne jede uz dinju, što se Srbima uopšte ne slaže,baš kao i mleko u čaju. Što se tiče jagnjetine, peku je na ražnjevima, isto tako dobro, ako ne i bolje, u Grčkoj, a još mlađu prasetinunego što je naša, Španci i Italijani smatraju svojim specijalitetom. Pasulj, kojim se toliko ponosimo, stigao nam je izAmerike, a jedu ga često i Francuzi, samo sa guščetinom a ne samo sa svinjskim rebrima, da ne pominjemo Meksikancekojima je to nezaobilazna hrana.Razmislimo, dakle, šta bi bio naš brend u svetu? Da počnemo od najsitnijeg, od duvan-čvaraka, kojih nema nigde. Čvaraka,istina, ima u mnogim zemljama, a u Americi se prodaju u pravilno isečenim kockicama, ali Srbi su jedini, kao narod strasnihpušača, perverzno spojili dva zadovoljstva – čvarke koji podsećaju na duvan, samo što se ne zamataju u papiriće. Čvarak jeinače jedina stvar koja na toploti umesto da se širi, smanjuje se. U Turskoj, takođe pušačkoj zemlji, gde svi puše kao Turci,postoji cigar-burek u obliku hrskavo tople havane.Ajvar – taj srpski kavijar, ukrali su nam Slovenci kao brend, mada u čitavoj svojoj istoriji nisu ispekli ni dve tegle ajvara.U jesen, domaćice sa Čubure šalju poruke svojim sestrama sa Voždovca, poput Indijanki dimnim signalima koji se dižu izšporeta zvanih fijaker iznesenih u dvorište da se na njima ispeku paprike za ajvar. Pokradene su. Otet im je njihov brend.Ipak, nije sve izgubljeno, umesto ajvara, kao brend se može uzeti i lansirati pindžur – ajvar sa plavim patlidžanom. Evoi recepta iz starog Patinog kuvara: Na tri modra patlidžana srednje veličine treba spremiti 30 lepih mesnatih babura. Modrepatlidžane treba staviti na žar pomešan sa pepelom. Staviti ih u drvenu stupu i tucati drvenim tučkom. Pomešati ga saajvarom drvenom kašikom i na taj način će ajvar ostati lepe žute boje i vrlo ukusan. Pindžur – made in Serbia.Ukrali su nam i šljivovicu. Opet Slovenci, ali i Česi i Slovaci, no njihova nije ni prineti našoj prepečenici.Uglavnom, niko na svetu, sem Srba, ne peče rakiju od šljiva, a i ako je pravi, ona je samo blaga, neuspela senka one izvorne,čije se ime u Velikoj Larusovoj enciklopediji, zajedno sa imenima petorice istorijskih velikana, pominje kao jedini pojamkoji ovaj mali narod na Balkanu izdvaja posebnošću od ostalih.Zbog čega je to baš šljivovica, a ne nešto drugo? Verovatno zbog toga što se u svakom gutljaju ovog pića krije karakter narodakoji ga spravlja. Slovenska seta i melanholija i način na koji Srbin ume da potpuno iznenada, obuzet besom, prasne kaovatromet, da bi ga jarost brzo napustila a škrgut zuba, sprale suze pokajnice. Ima u šljivovici i nečeg čisto pravoslavnog, štoje razlikuje od ostalih pića na svetu. Sem ruske votke, jedino se, pre no što se ispije čaša rakije, seljaci pobožno prekrste. Toniko ne može da nam ukrade, baš kao ni krsnu slavu.(nastavak na 10. strani)NTV 9

Možda bi brend moglo da bude i naše slatko, koje takođeniko nema. Ta mala zlatna slatka sunca u obliku trešanja kojase ujutru uzimaju kašičicom uz orošenu čašu hladne vode,a posle, naravno, i uz rakijicu, ne mogu ni da se uporede sa uplastiku upakovanim bezličnim hotelskim džemovima odbogzna čega. Jeste li nekad probali slatko od ruža?Kao što je ruski brend Molotovljev koktel, naš bi mogao dabude koktel zvani beton, sredstvo za najbrže ukokavanje; vinjaki pivo ravno iz boce. Zašto ne i bele čarape na crne mokasine,kao tipično srpska moda? Tako su dva tipa sa čarapamana glavama obila banku, pa su prepoznati kao Srbi. Počemu? Imali su bele čarape preko lica.Evo još nečega što bi moglo da bude naš brend! Naše devojkesu svakako najlepše na svetu, mnogo lepše od onih kojese pojavljuju na modnim pistama Evrope i Amerike. Mnogeod njih smo već izvezli u svet i one tamo predstavljaju pravočudo. Ovde kod nas, lepota je, inače, potpuno besplatna. NaZapadu, biti lep, to je profesija, bogatstvo, brend!Savet za promociju Srbije(nastavak sa 9. strane)prezrivo gledali kao člana gej bratstva. Kakve li radosti, doksu moji prijatelji mazali čačanski kajmak na njujorški hleb.I najzad, jedna stvar od koje bismo se sigurno obogatili kadbismo mogli da je izvozimo (problem je u pakovanju), jeste –inat.„Otkriće”Oktobar 1965. – februar 1966. godine. Viša škola za spoljnutrgovinu (Ulica Vase Pelagića u Beogradu).Škola, u saradnji sa Saveznom privrednom komorom(SFRJ), organizator je tromesečnog kursa o privrednoj propagandi.Nastava je svakodnevna i obavezna, od 16.00 do 22.00časa.Na kraju je obavezan stručni rad.U klupi sede zajedno Momo Kapor i Žozef Lončar. Momoje zaposlen u Agenciji za ekonomski publicitet u inostranstvuJugoslavijapublik, u Redakciji nedeljnih novina YugoslaviaExport. (Osnovana 1960. godine od strane SPK.Prvi generalni, pa sve do smrti 1984. godine, ČedomirDžomba.)Ne treba zaboraviti naravno ni dragačevske trube, našbrend o kome su mnogi već pisali. Ova mlađa braća meksičkihmarijača, rođena su ne tako davno, pre stotinjak godina,kada su se u Srbiju, iz ratova, vratile olupane i izubijane trubena kojima su svirana sanjiva povečerja i krici za juriš usmrt. I danas od svega toga ima u njihovoj muzici, za koju jezapanjeni Majls Dejvis rekao da nije čuo ništa slično. Taj brendtreba što pre zaštititi jer će nam ga sigurno ukrasti vatrogasciiz Slovenije.Ostaju još samo dve stvari koje nema niko drugi na svetu:kajmak i još jedna, koju ću otkriti na kraju ovog malog ogledao brendovima. Kao što nigde u svetu ni u Njujorku, ni u Parizu,ni u Rimu, nisam mogao da pronađem školjke zvane prstaci,koje žive zavučene u podvodnim stenama, isti je slučaji sa kajmakom koji se skida sa tek pomuženog i skuvanog mleka,a koji nema nikakve sličnosti sa mladim sirevima kao štoje, na primer mocarela, ili pavlakom i mileramom. Ne znamkako, ali kajmaka se nisu setili ni najudaljeniji planinski stočaripo Gruziji, Kavkazu i Tibetu. Zašto su ga izmislili Srbi,to će ostati zauvek tajna, baš kao i poreklo ljubavi prema njemunaših ljudi rasejanih po celom svetu, koji mogu da kupesve što požele, sem kajmaka. Njihova čežnja za tim mlečnimproizvodom je tolika da im prijatelji i rodbina odnose kajmaku najudaljenije gradove sveta, a i sam sam imao prilike da,poput krijumčara droge, prenosim kroz stroge carinske kontrolena aerodromu Kenedi u Njujorku to dragoceno jelo. Budućida je najstrože zabranjeno unošenje bilo kakve hrane uSjedinjene Države, pakovao sam kajmak u velike okrugle kutijeod nivea kreme, tako da su me američki carinici priličnoKao što Srbi nemaju odgovarajuću reč za splen, ne verujemda Anglosaksonci imaju odgovarajući izraz za inat. Pronalaziminat u Velikom rečniku gde piše: Namerno, izazivačkopostupanje protiv nečije volje, prkos, svađa, zavada. Što je najzanimljivije,tu srpsku osobinu prvi su otkrili Turci, čija je toreč, a kasnije i ostatak sveta, koji nas je zbog inata ili mrzeoili prekomerno voleo i divio nam se. Ukratko, ta reč je u samojsuštini našeg bića; zbog nje smo dizali bune i pobune, ratovaliviše od ostalih naroda, zbog inata smo se svađali s drugima,a najčešće sa samim sobom.I ne samo mi, i naši kučići su velike inadžije. Pogledajte samo:srpsko kuče od jedva deset kila težine juri, laje i grize gumešleperu od dvadeset tona.I ovaj mali tekst napisan je iz čistog inata, zbog jednog mogprijatelja iz Ženeve koji je tvrdio da Srbi nemaju brendoveprepoznatljive u svetu.Rekli su...Niko od tih pravovernih zagovornika “zdravog“ političkogživota nije ni sanjao, a nismo do ovih godina ni mi, da će žutaloptica jednog dana biti veći brend od šljiva i malina. Srbija,zemlja koja je najviše poznata po ratovima na Balkanu i Haškomtribunalu, koja se još smatra zaostalom i siromašnom,koja se koleba da li će u Evropu i sa kim će, odjednom pobeđujena jednom od najvećih turnira na svetu, i to gledaju stotinemiliona na ovaj maloj planeti. Mnogi se prvi put bliže upoznajusa Australijom, ali svakako prvi put s jednom malomevropskom zemljom na Balkanu, o kojoj se malo zna. Spotoveo turizmu koje plaćamo debelim parama na CNN-u i sajmovina kojima se reklamiramo, samo su slamčica u poređenju sateniskim vihorom koji je došao iz Beograda. Za Srbe, sve ovomože da znači da više otvore oči prema svetu, da vidimo dasami sebi nismo dovoljni i da za nas ima mesta i u Evropi, iu Australiji, i u Rusiji i u Americi, ako igramo na pravu loptui na pravom terenu.(Izvod iz teksta Veći brend od šljive i maline, autora MilojaPopovića-Kavaje, objavljenog u dnevnoj novini Danas, 6. februara2008.)NTV 10

Savet za promociju SrbijeStrategija formiranja nacionalnog brendaSrbijeStrategija za stvaranje i pozicioniranje nacionalnog brenda Srbijetrebalo bi da bude završena početkom sledeće godine, najavljenoje na sastanku članova grupe za sprovođenje te strategije.Srbija je interesantna zemlja za strance, ima velike mogućnostiza investicije i kvalitetne turističke destinacije, izjavio jeagenciji Beta državni sekretar u Ministarstvu trgovine MilenkoNikić, koji je na čelu Tima za implementaciju strategije. Premarečima Nikića, strategija će obuhvatiti period od tri do pet godina,a za ovu godinu su, pored izrade strateških dokumenata,planirani i manji projekti za izgradnju nacionalnog brenda.Uskoro će na aerodromu Nikola Tesla biti postavljena dvamonitora, na ulazu i izlazu sa osnovnim informacijama o Srbiji,kako bi se turisti odmah po dolasku upoznali sa Srbijom, rekaoje Nikić i dodao da je jedna od aktivnosti i sastanak sa svetskimstručnjacima iz oblasti brendiranja, koji su učestvovalina Sajmu brendova u Beogradu.Sastanku su prisustvovali: direktor za razvoj brendova uagenciji Interbrend Ralf Kebe, stručnjak u strateškom brendmenadžmentu Kevin Keler, stručnjak za brendiranje država iregiona Hoze Filip Tores, Jorg Šprajcer iz agencije Ogilvy i specijalistaza strateške komunikacije Dejna Kromer. Stručnjacisu ocenili da je brendiranje stvaranje identiteta, odnosno slanjepozitivne poruke (!)BetaDirigent kao opšti pojamDavno beše, neki strani političari pitali su predsednikaSIV-a, Miku Špiljka ako već imamo samoupravljanje,šta će nam direktori, ministri,premijeri, predsednici...Legende kažu da nije postojao političar o kojemsu se ispredale tolike šale na njegov račun.Njegov odgovor, u ovom slučaju, bio je briljantan:I najboljem simfonijskom orkestru potrebanje dirigent. Učeni!I stvarno, “dirigenti” su nam potrebni na mnogimmestima. Ali, sa različitim školama, obrazovanjem,iskustvom...Možete li sebe da zamislite šta bi vam se desilokada biste se popeli na dirigentski pult, uzeli palicui pokušali da dirigujete simfonijskim orkestromBeogradske filharmonije?Da li je najblaži odgovor da bi vam se dogodiloda vas obezbeđenje, milom ili silom, izbace(iznesu) van sale.A Ministarstvo trgovine najavljuje izbor jošdva člana Saveta za brendiranje Srbije.A predsednika Saveta ne dira.Čovek je odličan dirigent!Čega?PozajmljenoOko TV okoPerformanse jedne šunkeIako reklamožderska vremena vladaju svetom već više odpedeset godina, što više gledamo reklame na našim i stranimtelevizijama, sve više stičemo utisak da se od crno-belih početakanije maklo ni milimetar, makar u mentalnom smislu.Zamišljene da zainteresuju i privuku potencijalne kupce, reklamesu se pretvorile u sredstva za raznorazna iživljavanjavlasnika/predsednika upravnih odbora/direktora firmi-naručilaca,a sirote reklamdžije (iliti moderno: advertajzing menadžeri)čupaju ono malo kose što im je preostalo od prethodnekampanje u kojoj su morali da dokažu lovatorima kojiih plaćaju da u reklami za motorno ulje prsata plavuša u bikinijuzaista nema šta da traži.Kako i brucoš na Grupi za marketing zna da su najbolje reklameone koje pokrivaju određenu ciljnu grupu, nije teškopogoditi da je cilj svakog marketing menadžera da napraviupravo takvu reklamu. Sad, što se u obzir ne uzima sitnica dase niko ne bavi istraživanjem želja i potreba našeg društva,tj. određivanjem konkretnih ciljnih grupa, nikoga ne brine –zato i imamo reklame u kojima se za vrhunac ingenioznostiuzima scena u kojoj zanosna crnka za šankom, sa dekolteomkoji se završava tik iznad ožiljka od slepog creva, sa uzdahomkonstatuje da, eto, nije kriva ona, već šauma (šampon za kosu,za neupućene), na kilometarski red muškaraca ispred nje,iz kojih pršti testosteron po onoj vrućini.Iako je moj favorit u poslednje vreme Loto, u kome šmokljankoji ne sme da pisne pred aždajom s papilotnama, konačnoklisne u suton na ogromnom motoru (ovoga puta bezplavuše), moram da priznam da su do sada ostale neprevaziđenereklame koje pucaju na meni omiljenu populaciju –žene, tačnije domaćice (pod tim podrazumevam svaku osobuženskog pola koja s vremena na vreme uzme krpu za sudove,portviš ili usisivač u ruke). Zaista, kao da su namenjene osobamabez mozga i pameti, ove reklame vređaju inteligencijusvake poštene domaćice (sa mnom na čelu). Na primer, reklamaza prašak za pranje vune, u kojem vam postaje jasno daćete onakvog tipa osvojiti samo ako mu redovno perete crnukošulju koja, zahvaljujući vašem prašku kojeg nosite u tašnii na sastanak – ne bledi!Jedna od omiljenih mi je i ona za sredstvo za higijenu u kojojdva oveštala lika strahuju šta će biti kad mamica (koja, uzgredbudi rečeno, izgleda bar deset godina mlađe od njih)dođe, a kuća prljava! Srećom, tu je nacrtani ćelavi bilder, pase stvar reši za tili reklamski čas.Obožavam ja i reklame za raznorazne kremice i depilatore,u kojima pomadu za uklanjanje bora reklamira devojka kojoju krštenici piše godina u kojoj sam diplomirala. Petnaestšesnaest,koga briga što svaka normalna žena zna da je u pitanjučista prevara – muškarci su ionako najveći potrošači,jedinstvena tajna ciljna grupa, na čiji se novčanik i atakuje.A kad nemaš ideju, ti lepo posegni za starim ormanom, i izvucijednu iz naftalina: kompanija Knjaz Miloš tako nas jeobradovala replikom Koka koline, reklame od pre dve decenije,u kojoj momak skakuće po pesku sve dok noge ne “ohladi”pijući hladan knjaz, odnosno hladnu kolu.I za kraj vrhunac: Ja kao novinar, moram da proverimsvaku vest kaže sredovečna gospođa i ode da ispita “stručnjaka“o performansama novog praška za veš!Odoh ja u radnju, da ispitam performanse one šunke kojavisi s desne strane izloga i već tri dana me posećuje u snovima!Ivana Vujanov(Preneto iz TV magazina, Dnevnik)NTV 11

Vesti iz svetaKineska oglasna industrija već profitira od OlimpijadePredstojeće Olimpijske igre u Pekinguznačajno su uvećale prihode od oglasakoje su mediji ostvarili tokom 2007.godine u odnosu na prethodnu. Za oglašavanjeu novinama, magazinima i nateleviziji oglašivači su utrošili rekordnih41 milijardu evra što predstavlja porastod 15 odsto u odnosu na 2006. godinu.Dobri poznavaoci tržišta smatraju daje deo prihoda od oglasa ostvaren i kaoposledica želje oglašivača da namenskefondove isprazne do poslednjeg centa kakone bi došlo do kresanja budžeta utekućoj 2008. godini.ASMEDI Newsletter, februar 2008.Slovenačke firme napravile dizajn biroČetiri slovenačke firme osnovale su zajednički dizajnersko-konstrukcioni serviskoji će pružati usluge slovenačkim, ali i stranim firmama. Prema saopštenju iz Gorenja,jednog od četiri osnivača ovog biroa, ta firma će imati 52 odsto akcija u novojkompaniji, dok će ostala tri osnivača – građevinska kompanija Riko, industrijagrađevinskih komponenti Trimo i marketinška agencija Pristop, imati po 16 odsto.Nova firma napravljena je sa ciljem da se kroz nova dizajnerska i konstruktivnarešenja kompanije-osnivači prevedu iz statusa dobrih u vrhunske, izjavio je predsednikGorenja Franjo Bobic, a prenosi agencija Tanjug.Osnivači dizajn biroa smatraju da će kroz zajednički rad na više različitih nivoa,nova firma ojačati ulogu dizajna i samim tim pojačati konkurentnost njenih osnivačai drugih firmi. To bi, dugoročno gledano, moglo da doprinese daljem razvojuslovenačke privrede.Sarkozi nastavlja da tužiPredsednik francuske Nikola Sarkozi i njegova supruga Karla Bruni dobili susudski spor protiv aviokompanije Rajaner zbog neovlašćenog korišćenja njihovefotografije u propagandne svrhe. Trgovinski sud u Parizu (jedini sud u Francuskojkoji je nadležan za sporove iz autorskih prava i zaštite intelektualne svojine), odlukuje doneo brzo i efikasno. Aviokompaniji Rajaner je naloženo da predsednikuSarkoziju plati simboličnu odštetu od jednog evra (koliko je tražio), dok će Brunijevojbiti isplaćeno šezdeset hiljada evra, umesto pola miliona koliko je onazahtevala.Čudnovata je izjava zvaničnog predstavnika kompanije Rajaner po izricanju presude:Daćemo još 60.000 evra jer smo dobili neočekivano veliki publicitet. Ovo jebila sjajna investicija.Još je čudnovatije da sud ponovo nije reagovao. Po predstavniku Rajaner kompanije,sve je dozvoljeno što donosi očekivani publicitet! A to bi mogao biti opasani štetan presedan (prim. Redakcije).Sarkozi sada tuži nedeljnik zbog lažne SMS poruke. Francuski predsednik NikolaSarkozi tužio je nedeljnik Nuvel observater jer je na svojoj Internet stranici objavioporuku koju je navodno Sarkozi poslao bivšoj supruzi nekoliko dana prevenčanja s Karlom Bruni, prenose francuski mediji.U navodnoj poruci bivšoj supruzi Sesiliji piše: Ako se vratiš, sve otkazujem.Sarkozijev advokat Tjeri Hercog tvrdi da je poruka lažna i da predstavlja iskrivljavanjestvarnosti: Zato predsednik tuži Internet stranicu zbog falsifikata, upotrebefalsifikovanog dokumenta i posedovanja takvog dokumenta, što može doneti kaznuod tri godine zatvora do 45.000 evra.Dnevnik Figaro piše da je to prvi put u francuskoj istoriji da predsednik državetuži neki medij.Cadbury Schweppesangažuje InitiativeAgencija Initiative iz grupacije InterpublicGroup of Companies, angažovanaje na vođenju medijskog projekta za CadburySchweppes Americas Beverages uvrednosti od 150 miliona dolara.Cadbury koji se nalazi u Teksasu posedujeDr Pepper, Snapple, Mot’s i Sunkistmeđu svojim brendovima sokova.Ovo je drugi posao koji je Initiative dobioovog meseca. Početkom godine, agencijaje dobila da vodi projekat brendovaHyundai i Kia za Hyundai Motor America,u vrednosti od 735 miliona dolara.Raduje nas što je prepoznat potencijalu poslovima koje smo obavljali u 2007.godini za naša dva klijenta. Uložili smopuno truda kako bi zadovoljili zahteve našihklijenata u svetu koji se tako brzomenja, izjavio je Ričard Beven, glavniizvršni direktor Initiative-North AmericaZanimljivosti iz svetaA šta rade naši?AdAge.comUdruženja potrošača pozvala su građaneHrvatske da od 8. do 15. februarane kupuju u prodavnicama ništa osimnajosnovnijih proizvoda kako bi izrazilinezadovoljstvo povećanjem cena prehrambenihproizvoda.Potrošačka udruženja izražavaju nezadovoljstvošto su, posle mnogih poskupljenja,u pregovorima vlade, sindikata inajvećih trgovačkih lanaca vraćene samocene hleba, mleka, mlečnih proizvodai zejtina, što bi, kako je ranije izračunato,donelo smanjenje troškova domaćinstvaod oko 70 kuna (oko 9,5 evra).Udruženja su pozvala građane da bojkotujusve prodavnice, a ne samo najvećetrgovačke lance.Poskupljenja hrane, koja su za nekeproizvode bila i preko 20 ili 30 odsto, veomautiču na budžet domaćinstava kojimana ishranu otpada oko 70 odsto rashoda.Od početka godine komunalne uslugeu Zagrebu poskupele su od 20 do 40odsto.NTV 12

Ankete sprovedene proteklih nekolikodana na ulicama hrvatskih gradovapokazale su da građani odobravaju takavnačin izražavanja nezadovoljstva poskupljenjima.Građani Hrvatske krenuće tako stopamaGrka i Italijana koji su, doduše najedan dan, bojkotovali pojedine namirnicezbog velikih poskupljenja.Hrvatska udruženja potrošača ovomprilikom pokazala su da mnogo više voderačuna o svojim građanima nego što točine njihove kolege u Srbiji.U našoj zemlji i pored velike inflacije,monopola na tržištu i ostalih nepogodnosti,asocijacije potrošača još uvek ćutei ne razmišljaju o sličnoj akciji. Nedavnoje bilo skromnih pokušaja od strane revoltiranihgrađana, ali im udruženja potrošačanisu pružila adekvatnu podršku.Ako znamo da plaćamo skoro najskupljemleko, da prehrambeni proizvodikonstantno poskupljuju i da monopolivelikih kompanija ne dozvoljavaju tržišnuregulaciju cena, onda je zaista nemogućea ne zapitati se: A šta rade naši?Glas MelburnaAustralijska radio stanica 3AW otpočela je u štampanim medijima sa oglasnomkampanjom pod nazivom Glas Melburna kojom promoviše svoju dvadesetčetvoročasovnuposvećenost slušaocima i „glasovima” Melburna. Na oglasnim rešenjimaprikazani su mikrofoni koji su postavljeni ispred gradskih spomenika i statua kakobi se čuo njihov glas u svakom momentu.Kampanju Glas Melburna uradila je agencija JWT iz MelburnaVideli smo svaštaDržavno zdravstveno osiguranje videloje svašta za svojih sedam godina, kolikopostoji u Australiji. To je poruka uštampanoj oglasnoj kampanji koju ovainstitucija upućuje građanima.Padobranac kome je ptica uletela uusta, košarkaš zaglavljen u obruču i dečakkoji ne može da izvuče igračku iz nosa,na slikovit način pokazuju sa kakvimse sve slučajevima susreće zdravstvenoosiguranje.Kampanju je uradila agencija ClemengerBBDO iz Melburna.ICCBASCAPSaradnja EU i KinePeriod od 28. januara do 1. februara obeležio je konfiskovanje velikih količinafalsifikovane robe u Velikoj Britaniji, navodi se u izveštaju Akcije privrede zazaustavljanje krivotvorenja i piraterije (BASCAP) pri Međunarodnoj trgovinskojkomori (ICC).U Kanadi je zaplenjena 51.000 kartona falsifikovanih cigareta zbog kojih jedržava bila na gubitku od 1,1 milion dolara.U Švedskoj je podignuta optužnica protiv četiri građanina zbog organizovanogkršenja Zakona o intelektualnoj svojini. Jedna Australijanka osuđena je na kaznuzatvora nakon što je u sudskom postupku utvrđeno da je učestvovala u falsifikovanjuDVD-a.Nadležni organi zaduženi za suzbijanje proizvodnje falsifikovanih lekova, igračaka,hrane i auto delova u Evropskoj uniji i Kini, doneli su zajedničku odluku o budućojsaradnji u vidu razmene informacija. Generalni direktor nigerijske organizacijezadužene za nadziranje kvaliteta hrane i lekova NAFDAC izjavio je da bifalsifikatore u ovoj zemlji trebalo osuđivati na kazne zatvora, bez prava na žalbu,jer je, po njegovim rečima, postojeći zakon suviše blag prema njima.Izveštaj posebno ističe uspeh kineskih vlasti na planu suzbijanja piraterije,budući da je u ovoj zemlji do oktobra 2007. pokrenut 1.301 prekršajni postupak, štoje za 52 odsto više nego u istom periodu prošle godinePersonalna vestBovan ConsultingBuzz AdvertisingOd 1. februara, Maja Vlahović je zaposlena uAgenciji Buzz Advertising, na poziciji rukovodiocaSektora za odnose sa javnošću. Pre toga, radila jeu Bovan Consulting-u na istoj poziciji, ali i kao zamenikurednika BC BiltenaNTV 13

Snaga kreativnostiPriznanja za Ovation BBDONova nagrada časopisa TabooRedakcija časopisa Taboo, na Izložbi kalendara i novogodišnjih čestitki posvećenojgrafičarima, dizajnerima i drugim kreativnim poslenicima u Novom Sadu, obelodanilaje odluku da svoje novouvedeno priznanje – Snaga kreativnosti i to za zidni kalendar(Tetra-Pak) i za novogodišnju čestitku svoje agencije, dodeli autorima iz agencijeOvation BBDO. Iz tehničko-protokolarnih razloga, nagrada im nije uručena 1. februarau Muzeju Vojvodina, alije, umesto toga, kako je inajavljeno u prošlom brojuNTV-a, u utorak 12. februaraupriličen svečaniskup u prostorijama agencijeOvation BBDO.Glavni i odgovorni urednik časopisa Taboo Žozef-Ivan Lončar,zajedno sa članom žirija Đorđom Ivaniševićem, u prijatnoj atmosferi,uz prisustvo domaćina, direktora agencije Ovation DragoslavaIlića i zaposlenih u agenciji, uručio je priznanja Snagakreativnosti kreativnom direktoru Toniju Tomašeku i art direktorimaVladimiru Mitroviću i Branki Ilić.Nagrađeni rad Agencije Ovation BBDO - zidni kalendar „Tetrapak”Žozef Lončar, glavni i odgovorni urednik časopisa TABOO i Dragoslav Ilić,direktor Agencije Ovation BBDODodela priznanja podrazumeva svečanu atmosferu, lepo raspoloženjei još lepše misli onoga ko prima, ali i onoga ko priznanjedodeljuje. Kada se tome dodaju mladost, znanje, energičnost,kreativnost i sportski duh autorskog tima iz Ovationa,slika o dodeli priznanja postaje kompletna.Tim povodom i u takvoj atmosferi, dobili smo i izjave slavodobitnika.Branka Ilić, art direktor Ovationa:Svaka nagrada je podstrek za dalji rad i, jednostavno,čovek joj se obraduje. Osim toga, ona daje energiju i naneki način obavezuje da nastavimo da se takmičimo. A mise stalno takmičimo. To, uostalom, poručuje i naša novogodišnjačestitka. Verujem da će budućnost, kada je reč onašoj agenciji, doneti još nagrada.Nagrađeni rad Agencije Ovation BBDO -čestitka „Ovation - bolji pobeđuje”NTV 14

Toni Tomašek, kreativni direktorOvationa:Nagrade su uvek dobrodošlejer su one inspiracija,podsticaj za budući rad.Priznanje časopisa Taboou mom slučaju dolazi u jednomzaista posebnom trenutku,budući da sam u agencijutek došao. Samim tim,ona simbolizuje moj, odnosnonaš, novi početak, jer ječestitka Ovationa rezultattimskog rada. Nagrada jesigurno dobar znak.Pisma čitalacaPoštovana redakcijo Taboo vesti,u ime Dece ulice, Centra za integracijumladih i agencije Nova Y&R, zahvaljujemovam na svoj podršci koju ste nampružili u našoj humanitarnoj akciji.Hvala svima,Marina NikolićAccount Executive & PR CoordinatorNova Young & RubicamVladimir Mitrović, art direktorOvationa:Zahvaljujem Taboo-u napriznanju i drago mi je da jedodeljeno našoj agenciji.Žao mi je što u Srbiji nemaviše takvih, uslovno rečeno,takmičenja sa oštrim kriterijumimaza nagrađivanje.To bi privuklo mlade dizajnereda više izlažu, kako biono što se radi postalo vidljivije.Ovdašnji kreativcivole da „odmeravaju snage”i jedini za htev u tom delu jeorganizovanje takmičenja našto višem nivou. Svetska iskustva tu mnogo mogu da pomognu, tako da je potrebnosamo otvaranje ka njima. Domaći klijenti bi posebno trebalo da se ugledaju nastrane i da poklanjaju više poverenja agencijama koje rade za njih, jer su rezultattoga uvek otvorenije i kreativnije kampanje. Činjenica je da i u tom smislu stvariovde idu nabolje, možda nedovoljno brzoPoštovani gospodine Lončar,Veliko HVALA za e-verziju NedeljnihTABOO vesti broj 36 i posebno za “Novudefiniciju marketinga u američkim udžbenicima”- koju ste, kako to i priliči Vašojedukativnoj pronicljivosti, objavilina prvoj strani.Neizmerno vredan poklon bezbrojnimpredavačima “o svetu MARKETINGA”u Srbiji.Bilo bi veoma poželjno da i asocijacijeposlenika iz drugih naučnih oblasti višepažnje posvete FILOZOFIJI i DRUŠ-TVENOJ ODGOVORNOSTI pri definisanjusvoje naučne oblasti.S osobitim uvažavanjem,Prof. dr Miladin M. ŠevarlićŠef Katedre ekonomike poljoprivredei tržišta, Poljoprivredni fakultetUniverziteta u BeograduNova knjigaMarketinško istraživanje za stručnu javnost u SrbijiEkonomski fakultet u Beogradu predstavio jednuod najznačajnijih knjiga iz oblasti marketinških istraživanjaIzdavanjem udžbenika Marketinško istraživanje, profesionalni istraživači i budućimenadžeri u Srbiji dobili su priliku da, na jednom mestu, imaju pregled najsavremenijihtehnika i originalnih primera prikupljenih u praktičnom radu najznačajnijihameričkih stručnjaka u oblasti istraživanja, rekao je prof. dr SrđanBogosavljević na predstavljanju knjige Marketinško istraživanje na Ekonomskomfakultetu u Beogradu.Marketinško istraživanje, autora Akera, Kumara i Deja, jedan je od najkorišćenijihudžbenika iz ove oblasti u Severnoj Americi, u kojoj je oblast marketinškihistraživanja najrazvijenija. Pored njenog nesumnjivog značaja kao osnove zadalji razvoj sektora marketinških istraživanja u Srbiji, knjiga će naći i široku primenuu svakodnevnom radu profesionalnih istraživača. Redaktori prevoda su prof.dr Srđan Bogosavljević, direktor agencije Strategic Marketing, i dr Ivana Prica,docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.Učesnici na promociji predstavili su sadržaj knjige koja, na razumljiv način,upućuje čitaoce i buduće menadžere u proces marketinških istraživanja, kao i usavremene tehnike koje se u toj oblasti primenjuju. Govoreći o istraživanju u marketingu,generalni direktor McCann Erickson Grupe Srđan Šaper istakao je značaj ove oblasti u svakodnevnom praktičnomradu. Istraživački proces je uvek prvi i najvažniji korak u lansiranju i razvoju robne marke na njenom mukotrpnom putu dabi postala čuvena robna marka, tzv. brend. Jasno, štivo iz ove knjige upućuje i na problem istraživanja pozicioniranosti firmeili proizvoda, kao i na druga istraživanja koja treba da odgovore na niz pitanja sa kojima se uprave firmi susreću u svakodnevnomradu. Zahvaljujući ovoj knjizi, profesionalci u Srbiji prvi put su u prilici da na jednom mestu pronađu smerniceneophodne u svakodnevnom radu, a korisnici osnovna predznanja neophodna za adekvatno korišćenje usluga iz oblasti istraživanja,rekao je ŠaperNTV 15

O s v r tPiše: Žozef-Ivan LončarPovod – upravo održan Sajam brendovaZAMAJAVANJE PROSTOTOMiliMORA LI TO BAŠ TAKO (?)I u našem vremenu najbolje prolaze oni čije vreme nikako ne može da prođe!Rastko ZakićBRAND, BRANDS, BRANDING, REBRENDING, BRANDCONFERENCE, BRAND MANAGEMENT, NEW BRANDSHOW CASE…Robna marka, čuvena robna marka, nesumnjivo poznatarobna marka, registrovana marka, rukovođenje robnommarkom, (re)pozicioniranje robne marke…I tako, učimo srpski jezik od rođenja i, po pravilu (ne svi),do smrti ga usavršavamo a da ne znamo da li smo u tomeuspeli.Zadovoljni smo, što ne reći i ponosni, da imamo bogatrazvoj reklamne industrije (da, baš na to mislim – izmeđudva svetska rata reklamna industrija bila je na nivou gornjegpraga razvoja), što smo, kao zemlja sa socijalističkimdržavnim uređenjem, među prvima u odnosu na ideološkookruženje, brzo prešli na viši nivo – na ekonomsku a, potom,i na privrednu propagandu (jedan od dokaza: osnivanjeDruštva propagandista Hrvatske, 1958. godine, iUdruženja ekonomskih propagandista Srbije, 1960, pa onda,ne samo na iznenađenje Istoka već i Zapada gde su bileburnije reakcije, do osnivanja Jugoslovenskog udruženja zamarketing JUMA, i to pod pokroviteljstvom predsednikaRepublike Josipa Broza Tita, 1968. godine u Opatiji).Od 1968. godine organizovano dovodimo najveće stručnjakesveta koji imaju šta da kažu, ali i kome da kažu!Širom Jugoslavije izučavaju se marketing i srodne discipline,da bismo se, već 1970. godine, bavili značajem i primenompsihologije u privrednoj propagandi (dokaz: ogromanbroj diplomskih radova na fakultetima, prve magistarsketeze i doktorske disertacije). I Sakan je na toj naučnojdisciplini nastao!Stvaramo, lansiramo i pratimo razvoj robnih marki. I uSrbiji ništa manje nego u Hrvatskoj, a Slovenija je, tada,tek otkrivala tajne tržišnih komunikacija!Primenom naučnih dostignuća iz sveta marketinga (amarketing jeste nauka, pre svega filozofija razmišljanja irukovođenja), „spasavamo“ firme sa puta propasti. Danasmnogi znaju za veoma uspešnu firmu MEDELA. Mnogi neznaju (a i ne treba) da su imenu MEDELA prethodili naziviTRIVITKOL i VITALKEKS. Ima još takvih slučajeva. Naprimer JUVITANA – DEHRIN! Ograničeni novinski prostoru NTV za ovu kolumnu to ne može da izdrži.Generacije studenata izučavaju marketing i srodne delatnosti.Ta znanja vidno primenjuju. Njihovi pedagozi suimena dostojna poštovanja: Roko, Obraz, Milisavljević,Vračar, Dinter, Sudar, Maričić, Lovreta, Vasiljev, Salai,Milanović, Tihi…I onda padnemo na brendove i druge iz njih izvedenereči.O.K. Engleski (američki engleski) nevoljno, postaje našasudbina.Ali, ima reči i pojmova koje nikada nećemo razumeti, kamoliprihvatiti. Pogotovu nekih odluka.Na primer „odluke žirija“ i organizatora Sajma brendova:Najomiljeniji internacionalni brend, MESSER (to je,znanja radi, bivši TEHNOGAS, znači građani–potrošačiluduju za gasovima!!!!!!);Najperspektivniji domaći brend, GORKI LIST! Izumiteljove metodologije, ako ga ima, dobiće, širom sveta, zdušnupodršku za kandidaturu za Nobelovu nagradu. (Možete lida zamislite uštede velikim oglašivačima!);Nagrada za najzapaženiji novi proizvod (NEW BRANDSSHOWCASE AWARD – primedba, ovako napisano) KorporacijiTIGAR za RUBBER FOOTWEAR HAND MADE(namučio sam se dok sam ovo napisao!), a sam pro izvođač12. februara – tri dana po zatvaranju izložbe, saopštava(vidi Privredni pregled) da su predstavili novu modnu kolekcijugumene obuće „Rouny Days“. Kad li je pre zapažen,a tek lansiran?!Onda novine pišu: „Brendiranje futoškog kupusa“, ili„Bermet na putu stare slave“, a proizvođači se tek dogovarajuoko jedinstvenog procesa proizvodnje i kontrolnogmehanizma!Unikatna ambalaža je na stand byeu. Ima vremena!I tako, iz dana u dan, neko nas zaluđuje, dovodi našeznanje i pamet u pitanje, do diskvalifikacije.Da ironija bude veća, lepo žive od toga!Direktore bolnice, ja bih nekog da operišem. Mogu li dauđem u operacionalnu salu? Šta? Ne mogu? Nisam hirurg,pa šta onda?Gospodine predsedniče suda, ja bih u sudnicu da branimubicu. Znate, ja sam mu prijatelj, a i gledao sam u filmovimakako se to radi! Šta? Ne mogu? Nisam pravnik.Pa šta onda?Čuveni crnogorski: Pitali ga: „Znaš li da sviraš na violini?“A on odgovara: „Možda i znam, još nijesam probo!“A Savet za brendiranje Srbije?Dirigent će to već da sinhronizuje!U elektronskoj formi emituje se petkom u 15.15 sati, a štampano se distribuira ponedeljkom distribuira se redovnim pretplatnicimačasopisa TABOO i pretplatnicima na NTV u štampanoj formi glavni i odgovorni urednik: Žozef-Ivan Lončar urednik:Dušan Šunjka grafički dizajn: Đorđo Ivanišević i Marija Komanov novinari: Jelena Ivanović, Petar Stakić i Predrag Trutin0iosnivač i izdavač: MARK-PLANETAK d.o.o. časopis je upisan u Registar sredstava javnog informisanja u Pokrajinskom sekretarijatuza informisanje Izvršnog veća AP Vojvodine, pod rednim brojem 1, 27. marta 2002. godine, ISSN 1451-2068 Taboo jei glasilo Grupacije marketinških agencija (GMA) Privredne komore Srbije a:Stevana Šupljikca broj 71, 26000 Pančevo0t/f:013/300-093,300-094 e:nedeljnik@taboomagazine.org w:taboomagazine.org štampa: Jovšić Printing Centar, BeogradTaboo & Grafika JovšićNTV 16