U fokusu: konkurencija, 2010. - Karanovic & Nikolic

Šta možemo utvrditi iznavedenog?Ove novije odluke, opisane u uzorku istragakoje je Komisije vodila i u gore razmatranimslučajevima pokazuju sve veću spremnostKomisije da izbegne dugotrajne istrage, i potrebuza formalnim obavezama gde bi se uverila dapromena u poslovnoj politici otklanja sumnjeu pogledu povrede konkurencije. Komesar zazaštitu konkurencije Joaquín Almunia nedavnoje izjavio da „Komisija može koristiti pravilakonkurencije da bi postigla brze rezultate natržištu, sa jasnom koristi za korisnike, bez potrebeotvaranja formalnog postupka 24 . Shodno tome,pokretanje jasnih, konciznih istraga od samogpočetka može upozoriti kompanije koje navodnokrše pravila konkurencije EU i dozvoliti im da„okrenu novi list“, jer ovim putem se promenebrzo primenjuju, pravila konkurencije EU se lakopoštuju, tržište postaje konkurentnije i brže i uidealnoj situaciji potrošač konačno pobeđuje.Dalje posledice nagle ekspanzijeonlajn tržišta.Postavlja se pitanje u kojoj meri dobavljačimogu nametnuti ograničenja na distribuciju drugihproizvoda preko Interneta. Komisija je zauzelastav da dobavljači treba da budu slobodnida odluče o broju i vrsti distributera koje želeda imaju u svojim distributivnim sistemima 25 . Naprimer, distributeri mogu želeti da samo prodajugrupama prodavnica što podrazumeva jednoobraznoprodajno okruženje, ili samo prodavni-cama u ekskluzivnim oblastima, što podrazumevaodređeni kvalitet usluga. Uopšteno, dobavljači ćemožda želeti da prodaju samo distributerima kojiimaju fizičko postojanje, fizički objekat gde robadobavljača može da se pogleda, pipne i isproba.Međutim, kada dobavljač pusti distributera usvoj distributivni sistem, ne može da spreči distrubuterada ima web sajt i da vrši onlajn prodajuproizvoda. Nove smernice u vezi sa nedavno usvojenimpropisom kojim se vrši izuzeće sporazumapo vrstama između proizvođača i distributera oprodaji proizvoda i usluga 26 predstavljaju primerograničenja onlajn prodaje koje je prouzrokovaloozbiljna ograničenja konkurencije, čiji je ciljpodela tržišta na štetu korisnika i internog tržišta.Komisija pojašnjava da bi takva ograničenja moglauključiti obavezu nametnutu distributeru kojomse zahteva da se korisnici odmah preusmere naweb lokaciju drugog distributera, ili da se prekinetransakcija prodaje ako podaci sa kreditne karticepokazuju adresu izvan oblasti kojoj je dodeljen tajdistributer.Međutim, Komisija pojašnjava da određenavertikalna ograničenja onlajn prodaje mogu bitiopravdana jer konačno donose korist kupcima. Naprimer, dobavljač može odrediti uslov, vezano zaoflajn prodaju da, u selektivnom distributivnomsistemu distributer ne sme vršiti onlajn prodajupreko web sajta koji ne ispunjava dogovorenestandarde kvaliteta, ili neovlašćenim distributerima.U slučaju ekskluzivne distribucije, dobavljačmože tražiti distributeru da ne vrši aktivno ciljanjeonlajn grupa potrošača ili potrošača u oblastimakoje su ekskluzivno rezervisane za drugog distributeradobavljača. Međutim, ekskluzivni dis-tributer mora ostati slobodan da izvrši prodajukupcima koji ga kontaktiraju na svoju inicijativu,tj. putem „pasivne prodaje“ koja predstavljaprodaju kao odgovor na netraženi nalog odkupaca na bilo kojoj teritoriji iil grupi. Nasuprottome, postoje ograničenja „aktivne“ prodaje, štooznačava aktivni marketing, na primer, ciljanimreklamiranjem, posetama potrošača i direktnime-mail reklamiranjem (mail shots). Aktivna prodajamože biti ograničena na teritorije ili grupepotrošača koji su ekskluzivno dodeljeni drugimdistributerima ili eksplicitno rezervisani za samogdobavljača. Međutim, kako je već objašnjeno, svakoograničavanje „pasivne“ prodaje i ograničenjeaktivne prodaje na neekskluzivnim teritorijama iligrupa potrošača je zabranjeno.22Zaštita konkurencije:Izjava Komisije o promenama u politiciApple-a i iPhone, 25. septembar 2010. godine23Zaštita konkurencije: Komisija usvaja pravila konkurencijeza vertikalne ugovore: često postavljana pitanja, MEMO/138Brisel, 20. april 2010. godine.24Zaštita konkurencije: Komisija usvaja pravila konkurencijeza vertikalne ugovore: IP/10/445 Brisel, 20. april 2010. godine.84 85