U fokusu: konkurencija, 2010. - Karanovic & Nikolic

poštovanje i održivost već formiranog dogovora. Usvom najozbiljnijem obliku, razmena informacijamože dovesti do formiranja kartela.Evropska komisija je iznela svoje mišljenje orazmeni informacija u vezi sa uslugama pomorskogsaobraćaja, pri čemu je izjavila sledeće: „razmenainformacija sama po sebi može dovesti dokršenja člana 101 Sporazuma. Do ovoga može doćiu situacijama gde razmena informacija dovodi dosmanjivanja ili potpunog ukidanja neizvesnostikoja postoji u vezi sa funkcionisanjem određenogtržišta što za posledicu ima ograničavanje konkurencijemeđu učesnicima na tržištu“.Dalje, naročito su osetljive informacije o cenamačija razmena može olakšati konkurentimakoordinaciju njihovog tržišnog postupanja štomože dovesti do fiksiranja cena. Fiksiranje cena,međutim, treba razlikovati od formiranja paralelnihcena. U slučaju Ahlstrom Osakeyhtio and othersv Commission („Wood Pulp II”), Evropski sudpravde odlučio je da sistem objavljivanja cena natromesečnoj osnovi od strane velikog broja proizvođačaceluloze izbeljene sulfatom ne predstavljakršenje člana 101 Ugovora o funkcionisanjuEvropske unije. Sud je objasnio da: „komunikacijasa potrošačima sama po sebi predstavljaju tržišnoponašanje koje ne dovodi do smanjenja neizvesnostimeđu učesnicima na tržištu u vezi sa budućimodlukama njihovih konkurenata. U trenutku kadasvaki učesnik na tržištu preduzima takve radnje,on ne može biti siguran koje će poteze preduzetidrugi učesnici u budućnosti.“ Činjenica da su seobaveštenja o cenama različitih proizvođača preklapalau vremenu, pripisana je stepenu prirodnetransparentnosti tržišta, a ne anti-konkurentskomponašanju proizvođača celuloze.Faktori koje treba uzeti u obzirDa li će konkurencija na tržištu biti smanjenaili poboljšana uglavnom zavisi od vrste informacijakoje se razmenjuju. Čisto istorijske informacijeili informacije koje su već u javnom domenu kaoi statistički podaci ili podaci o istraživanju tržištaneće u praksi imati veliki uticaj na konkurenciju.Slično tome, razmena podataka koji su dovoljnosažeti i grupisani kombinovanjem velikog brojaindividualnih podataka o pojedinim učesnicima natržištu, tako da nije moguće identifikovati individualnekonkurente, neće u principu prekršiti pravokonkurencije, osim ako je moguće raščlaniti takogrupisane informacije i doći do individualizovanihpodataka.Evropska komisija je, takođe, uzela u obzir istrukturu predmetnog tržišta. U slučaju UnitedKingdom Agricultural Tractor Registration Exchangeodlučujući faktor u nalaženju da razmenainformacija o tržišnim udelima i obimu maloprodajeizmeđu članova trgovačkog udruženja, predstavljakršenje člana 101, je bila činjenica da je tržište bilokoncentrisano, odnosno činjenica da samo četirikompanije čini 80% od ukupne prodaje. Komisijaje u vezi sa tim izjavila da je „ova razmena ograničilakonkurenciju zato što stvorila nivo transparentnostiizmeđu dobavljača na tržištu koje je veomakoncentrisano a što će verovatno uništiti i to maloskrivene konkurencije koja postoji među dobavljačimana tom tržištu po osnovu rizika i lakoće razotkrivanjanezavisne konkurentne aktivnosti… Neizvesnosti tajnovitost između dobavljača je ključnielement konkurencije na ovakvom tržištu. Zaista,aktivna konkurencija u takvim tržišnim uslovima jemoguća samo ako svako od konkurenata drži u tajnostisvoje odluke i preduzete mere ili čak uspe dadovede u zabludu svoje rivale.“ Isto tako, u slučajuWirtschaftsvereinigung, Komisija je opet naglasilačinjenicu da je tržište veoma koncentrisano i da sustvorene visoke prepreke za ulazak na tržište.Na manje koncentrisanim, visoko konkurentnimtržištima, povećanje transparentnosti usledrazmene informacija bi zapravo dovelo do intenziviranjakonkurencije s obzirom da bi omogućiloučesnicima na tržištu da usklade svoje ponašanjebez mogućnosti da zaista predvide postupke i nameresvojih konkurenata. Prema tome, neophodnoje ispitati strukturu tržišta pre donošenja odluke opotencijalnim efektima koje razmena informacijamože imati.Konačno, rizik kršenja prava konkurencije jeveći ukoliko se informacije razmenjuju izmeđutrenutnih ili potencijalnih konkurenata. Razmenaodređenih informacija između dobavljača i distributera,na primer, ne samo da je dozvoljena negoje u nekim situacijama i neophodna da bi došlo dozaključenja sporazuma. Uprkos tome, moguće jeprekršiti pravo konkurencije čak i kada su u pitanjuučesnici koji posluju na različitim nivoima proizvodnjei distribucije kao što su, na primer, situacijeu kojima razmena informacija dovodi do fiksiranjamaloprodajnih cena distributera. Prema tome i dobavljačii distributeri takođe treba da budu oprezniprilikom razmene informacija.Nove Uredbe i Smernice zahorizontalne sporazumeEvropska komisija objavila je nacrt Uredbii Smernica za procenu sporazuma o saradnji zaključenihizmeđu konkurenata („horizontalni ugovori“).Trenutni pravni okvir Evropske unije kojireguliše horizontalne sporazume obuhvata:• Uredbu Evropske komisije br. 2659/2000 osporazumima o istraživanju i razvoju,• Uredbu Evropske komisije br. 2658/2000 osporazumima o specijalizaciji i• prateće „Horizontalne Smernice.”Javnom raspravom koja je vođena tokom2008/2009 godine u vezi sa funkcionisanjem gorepomenutih pravila o horizontalnim sporazumimadošlo se do zaključka da iako su pravila dobrofunkcionisala u praksi, postoji potreba da se onaažuriraju i da se dodatno pojasne pojedina kompleksnapitanja. Konkretno, razmena informacijaće biti izričito regulisana u novim Smernicama.Čini se da nove Smernice sadrže donekle strožijipristup u vezi sa razmenom informacija pri čemuće u nekim slučajevima čak i razmena javno dostupnihinformacija prekršiti član 101 ukoliko bi, naprimer, bilo teže, skuplje i trebalo duže vremenakompanijama koje ne poseduju te informacije dadođu do istih podataka. Većim delom, međutim,nove Smernice slede postojeću sudsku praksu isamo je dodatno pojašnjavaju i kodifikuju u ciljuunapređivanja pravne sigurnosti u oblasti koja jeod velikog praktičnog značaja za učesnike na tržištu.Osnovna ideja iza revidiranih pravila, koja je uskladu sa više ekonomskim pristupom koji je zauzelaEvropska komisija, je da se dozvoli određenistepen saradnje između konkurenata tamo gde bitakva saradnja doprinela ekonomskoj dobrobitibez povrede konkurencije. Komisija je potvrdilada razmena informacija može imati i negativne ipozitivne efekte na konkurenciju u zavisnosti odokolnosti svakog pojedinog slučaja. U krajnjojliniji na sudu je da proceni efekte od slučaja doslučaja.Nove Smernice bi trebalo da stupe na snagu2011. godine. Iako nisu pravno obavezujuće zaevropske sudove, Evropska komisija je u praksiobavezna da primenjuje sopstvene smernice da biobezbedila doslednost i pravnu sigurnost u svojimodlukama.ZaključakPovući granicu između, s aspekta pravakonkurencije bezopasnih i štetnih efekata razmenepoverljivih informacija nije uvek lak posao. Toposebno zavisi od karakteristika informacija kojese razmenjuju, potencijalnog ekonomskog uticajakoji takva razmena može imati na relevantnotržište, od strukture tržišta kao i od toga kome jedata određena informacija. Iako postoje argumentikoji podržavaju stanovište da razmena informacijaizmeđu konkurenata ukazuje na postojanje nekevrste dogovora među njima, neće se smatrati datakva razmena ima automatski negativne efektena konkurenciju. Neophodno je obaviti detaljnuanalizu u svakom konkretnom slučaju. Osnovnopravilo, međutim, bi se moglo formulisati ovako:„Što je informacija koja se razmenjuje značajnijaza donošenje odluka u okviru komercijalne politikefirme, manje je verovatno da je treba razmeniti.” 16 .14http://www.out-law.com/page-91497677