U fokusu: konkurencija, 2010. - Karanovic & Nikolic

Od početka dvadeset prvog veka, kaoključni korak ka EU integracijama, jurisdikcije uJugoistočnoj Evropi usvajale su zakone o zaštitikonkurencije kako bi pratile njihove evropskeuzore. Slovenija je bila jedna od prvih zemaljau regionu koja je usvojila moderni zakon ozaštiti konkurencije 1993. godine, zatim je usledilaHrvatska (1995), Makedonija (januar 2005),Bosna i Hercegovina (jul 2005), Srbija (septembar2005) i Crna Gora (januar 2006).Iako postoje određene razlike između regionalnihzakonodavstava, u prvom redu u pragovimaza prijave koncentracija; pravni okvir u oblastirestriktivnih sporazuma (kartela) i zloupotrebedominantnog položaja je u regionalnim zakonimamanje-više kopiran iz prava konkurencije EvropskeUnije.o zaštiti konkurencije. Na primer, srpska Antimonopolskakomisija, koja je osnovana 1996. godinepo zakonu koji joj nije dao bilo kakva izvršnaovlašćenja, ipak je učestvovala u međunarodnimtelima za zaštitu konkurencije. S druge strane, odnjihovog osnivanja, regionalne komisije za zaštitukonkurencije međusobno zaključuju bilateralnesporazume. Komisija za zaštitu konkurencije Srbijeima zaključene memorandume o razumevanjusa Mađarskom i Austrijom. Bosna i Hercegovinaima ugovore sa Turskom, Bugarskom, Makedonijomi Hrvatskom. Makedonija ima ugovore sa albanskom,hrvatskom i bosansko-hercegovačkominstitucijom za zaštitu konkurencije.Čini se da su, od usvajanja modernih zakona ozaštiti konkurencije koji su usaglašeni sa pravomEvropske Unije, regionalne jurisdikcije pokušaleda prate zakone o zaštiti konkurencije iz zemaljaJugoistočne Evrope, u prvom redu Nemačke iAustrije. Imajući u vidu tradicionalne veze izmeđuzemalja evropskog kontinentalnog pravnog sistema,osnovni principi iz austrijskog, nemačkog imađarskog prava konkurencije su implementiraniu nove zakone zemalja Jugoistočne Evrope.Potvrda bliske saradnje regionalnih institucijaza zaštitu konkurencije i centralno-evropskihvisoko razvijenih pravnih sistema u zaštitikonkurencije jeste izrada novog Zakona o zaštitikonkurencije u Srbiji koji je pripremljen u saradnjisa centralno-evropskim komisijama, u prvomredu iz Slovenije (Urad Republike Slovenije zavarstvo konkurence) i Nemačke (Bundeskartellamt).Novi srpski Zakon o zaštiti konkurencije,koji je usvojen u maju 2009. godine i počeo da seprimenjuje novembra iste godine, sastavio je timthe Commission for Protection of Competition(ACPC). Projekat menadžer ACPC-a je gospodinAndrej Plahutnik, bivši direktor slovenačke Upraveza zaštitu konkurencije.Ne samo da novi zakoni o zaštiti konkurencijeprate osnovne principe zakona Centralne Evrope,već čini se da praksa regionalnih jurisdikcija pratipraksu Evropske komisije i evropskih kontinentalnihjurisdikcija.Suprotno britanskoj Kancelariji za fer poslovanje(Office of Fair Trading (OFT), kojapokušava da promoviše zaštitu interesa potrošačakroz objavljivanje brošura i publikacija kojeobjašnjavaju pravo konkurencije i zaštitupotrošača, kao i kroz stalnu komunikaciju isaradnju sa učesnicima na tržištu; čini nam se sucentralno-evropske jurisdikcije razvijale svest opravu konkurencije kroz pokretanje postupakaprotiv učesnika na tržištu koji su povredili pravokonkurencije.Na osnovu gore navedenog, čini nam seda regionalne komisije za zaštitu konkurencijepre prate praksu centralno-evropskih organanego britanskog OFT-a. Regionalne komisije zazaštitu konkurencije ne organizuju za širu publikuredovne seminare kojima se razvija svest opravu konkurencije niti izdaju brošure o pravukonkurencije i slične publikacije. Shodno tome,može se očekivati da će regionalne institucije zazaštitu konkurencije pokušati da razviju svesto zaštiti konkurencije kroz konkretne slučajeveprotiv učesnika na tržištu koji krše konkurenciju.Ovo je naročito slučaj u Srbiji i Hrvatskoju kojima su u 2009. godini doneti novi zakoni ozaštiti konkurencije, u kojima su tela za zaštitukoji povređuje pravo konkurencije. Od usvajanjanovih zakona, može se očekivati da će institucijeza zaštitu konkurencije u Srbiji i Hrvatskoj koristitisva svoja sredstva da identifikuju povredekonkurencije i da konačno izreknu sankciju onimakoji krše konkurenciju.Među regionalnih jurisdikcijama, čini seda Konkurencijski savjet Bosne i Hercegovineprimenjuje Zakon o zaštiti konkurencije nastriktniji način, naročito u slučaju kašnjenjasa podnošenjem prijave koncentracije, odnosnosprovođenja koncentracije bez odobrenja.Konkurencijski savjet BiH, suprotno drugim telimaza zaštitu konkurencije, izrekao je veći brojsankcija i veće iznose sankcije za sprovođenjekoncentracije bez odobrenja odnosno za prijavukoncentracije sa kašnjenjem. Na osnovu takveprakse, sve kompanije koje su uključene u transakcijekoje se dešavaju u Bosni i Hercegovini suozbiljno razmotrile da li postoji obaveza prijavekoncentracije u Bosni i Hercegovini, kako bi izbeglesve potencijalne kazne koje može izrećiKonkurencijski savjet. Striktna primena pravaZakona o konkurenciji Bosne i Hercegovine pokazalaje da izricanje sankcija može voditi značajnompovećanju svesti o postojanju institucije za zaštitukonkurencije.Saradnja institucija za zaštitukonkurencije Jugoistocne Evropesa nemackim, austrijskim i drugimECN institucijamaRegionalne institucije za zaštitu konkurencijesu imale konstruktivne komunikacione kanale saMeđunarodnom mrežom za konkurenciju (InternationalCompetition Network) i Evropskommrežom za konkurenciju (European CompetitionNetwork), čak i pre donošenja „modernih“ zakonapravnih eksperata Komisije za zaštitu konkurencije,Ministarstva trgovine i usluga Srbije, nemačkeFondacije za međunarodnu pravnu saradnju(Deutsche Stiftung für Internationale RechtlicheZusammenarbeit) i Tehničke asistencije Komisijiza zaštitu konkurencije (Technical Assistance tokonkurencije sada ovlašćena da direktno izričusankcije za povredu konkurencije, bez pokretanjapostupka pred prekršajnim sudom. Beztakve mogućnosti, tela za zaštitu konkurencije bisamo mogla da utvrde povredu konkurencije, aline da direktno izreknu sankciju protiv učesnika66 67