U fokusu: konkurencija, 2010. - Karanovic & Nikolic

Druge jurisdikcijeVećina uvedenih krivičnih sankcija odnosese ili na najteže povrede pravila kartela ili naspecifične slučajeve kartela kao što je nameštanjetendera. U Estoniji, prestupi vezani za konkurencijupostali su krivična dela 2002. godine, Mađarskaje uvela krivične sankcije 2005. godine, a i mnogedruge zemlje su pratile ovaj trend u poslednječetiri godine, gde su najnoviji primeri Češka Republika,Letonija i Slovačka. Do danas, jedina pravaprimena krivičnih sankcija i postupka odigralase u Estoniji, gde je protiv presude Apelacionogsuda u slučaju kartela vezanom za konsultantskeusluge uložena žalba Vrhovnom sudu, koja je odbijena.Ovo je još jedan slučaj gde novčana kaznaza moguću presudu u oblasti prava konkurencijenije uspela zbog poteškoća u pripisivanjuponašanja zaposlenih dotičnom društvu.Kazne zatvora su takođe izricane članovimakartela u drugim zemljama kao što su Kanadai Izrael, i postoji rizik od zatvorske kazne uodređenom broju drugih zemalja, kao što su Austrija,Brazil, Francuska, Indija, Japan, Koreja iRusija. Uprkos tome, krivična odgovornost za kartelskoponašanje još uvek nije univerzalna. Kakoje gore navedeno, ne postoje krivične sankcije popravu EU, i čak i velike države kao što su Kinai Nemačka, generalno ne izriču zatvorske kaznečlanovima kartela. Međutim, bitno je naglasiti daovo ne štiti članove kartela od kazne zatvora svuda,jer kada efekti kartela pređu nacionalne granice,član kartela može biti predmet ekstradicije isudskog postupka u jurisdikciji gde se kartelskoponašanje kažnjava zatvorskom kaznom.Sjedinjene Države tradicionalno vode u izricanjuzatvorskih kazni za počinioce optuženeza utvrđivanje cena i drugo ponašanje kojim seozbiljno narušava konkurencija. Zatvorske kazneza kartelsko ponašanje su u SAD utvrđeni isvakodnevni način borbe. Samo u 2007. godini,optuženi u slučajevima pokrenutim od straneMinistarstva pravde SAD osuđeni su na ukupno86 godina zatvora. Članovi kartela mogu bitiosuđeni na maksimalno 10 godina zatvora i/ili imse može izreći novčana kazna od 1 milion USD.Značaj krivičnih kazni za zemlje BalkanaZavisno od toga da li efekti kartela prelazenacionalne granice, članovi kartela na Balkanumogu biti predmet ekstradicije i može im se suditiu nekoj jurisdikciji gde se kartelsko ponašanjekažnjava kaznom zatvora. Ovo je naročito tačnopošto su zemlje Balkana koje su strana u primenjivanomPrelaznom sporazumu ili Sporazumu ostabilizaciji sa EU „pricenjene na osnovu kriterijumakoji nastaju iz primene pravila konkurencijekoja se primenjuju u Zajednici“ gde bi navodnekartelske aktivnosti mogle imati efekat na trgovinuizmeđu Zajednice i njihove zemlje porekla kojaje kandidat za članstvo u EU.Krivične kazne za povredu pravila konkurencijetrenutno su goruća tema u Srbiji, imajućiu vidu da je početkom novembra 2010. godineDržavni tužilac pokrenuo krivični postupak protivnajvećeg proizvođača mleka u Srbiji – Imlek,zbog navodne zloupotrebe dominantnogpoložaja. U Srbiji, shodno članu 232. Krivičnogzakonika Srbije, odgovorno lice u pravnom licukoje koji zloupotrebom monopolističkog ili dominantnogpoložaja na tržištu ili zaključivanjemmonopolističkog sporazuma izazove poremećaj natržištu, kao i odgovorno lice u pravnom licu kojedovede taj pravni subjekat u povlašćen položajtako da ostvari imovinsku korist za taj subjekt iliza drugi subjekt ili nanese štetu drugim subjektimaprivrednog poslovanja, potrošačima ili korisnicimausluga, kazniće se zatvorom do pet godina.Međutim, taj krivični postupak, naročito vezanoza zloupotrebu dominantnog položaja, izuzetno jeneobičan, naročito ako se imaju u vidu poteškoćekoje bi nastale u dokazivanju tog prestupa izvanrazumne sumnje. Ovo će svakako izazvatiiznenađenje u svetu koji se bavi sprovođenjemzakona u oblasti zaštite konkurencije i ostaje da sevidi dokle će ovaj krivični postupak stići.6465