U fokusu: konkurencija, 2010. - Karanovic & Nikolic

dina 14 . Može se pretpostaviti da će krajnji rezultatgore navedenih faktora nepredvidivo okruženjekako za nesrećnog tužioca tako i za tuženog. Nekomože tvrditi da svaka strana zna svoju ulogu,tužilac će tvrditi da je podneo štetu, a tuženi ćenegodovati da u odsustvu bilo kojih detaljnihpravila o naknadi štete ne može biti dozvoljentakav postupak. Međutim, bez obzira na materijalneposledice, u takvoj pat poziciji moralni teretdonošenja zasnovane odluke ostaje na sudiji. Utim okolnostima, neko ciničan bi mogao predložitida kristalna kugla može biti najbolji izbor za sudijuda bi došao do poštene i pravične presude..Naknada štete u pravu konkurencijeZapadnog Balkana.Bosna i HercegovinaReći da su propisi u oblasti naknade štete uBosni i Hercegovini nepotpuni i nerazvijeni bilo bisuviše blago. Ceo koncept naknade štete zasnovanje na klauzuli koja glasi:„Odluka koju donese Konkurencijski Savjet nemanikakvog uticaja na eventualnu krivičnu i/iligrađansku odgovornost o kojoj odlučuju nadležnisudovi”Možemo pretpostaviti da je namera koja stojiiza teksta (koji je pripremljen u saradnji sa delegacijomEvropske komisije u Bosni i Hercegovini)uvođenje pravila iz Zelene knjige Evropske komisije,koje predviđa da će odluka organa za zaštitukonkurencije predstavljati pretpostavku odgovornostiza štetu koja se može oboriti: oboriti u smisluda će tuženi imati mogućnost da ospori obrazloženjeza istu u parničnom postupku.Međutim, u prvom slučaju naknade štete uBosni i Hercegovini, strana koja je uložila žalbu izgubilaje postupak na nivou organa nadležnog zazaštitu konkurencije, ali je onda odlučila da nastavislučaj u građanskom sudu tvrdeći da odluka ukorist tuženog „nema nikakvog uticaja na moguću(...) građansku odgovornost“. Čak i ako zažmurimona ovu dodatnu nejasnoću, sve druge preprekevezane za neuređenu oblast naknade štete takođeostaju.Bilo bi nekorektno ne pomenuti da organ zazaštitu konkurencije u Bosni i Hercegovini imagotovo besprekornu evidenciju o broju svojih odlukakoje je potvrdio Sud Bosne i Hercegovine.Pod pretpostavkom da će u budućnosti slučajevivezani za naknadu štete biti zasnovani na odluci ozabrani, pomeranja u oblasti naknade štete u ovojjurisdikciji će postići konstantnu brzinu kada zakonodavciove zemlje odluče da usvoje dobro uređene,mada praktično neprimenjive, mehanizme zaprevazilaženje gore navedenih prepreka.SrbijaNa žalost, situacija u Srbiji je mnogo gora. Organza zaštitu konkurencije je poznat po tome štoUpravni sud nije potvrdio bukvalno nijednu odnjegovih odluka. Stoga, iako je prvi slučaj naknadeštete u Srbiji zasnovan na odluci o zabrani, tomene treba dati veliki značaj jer, kada slučaj odmakneverovatno je da će odluka biti poništena ili oborena.Bez jasnih pravila o tome kako postupati u tojsituaciji, sud možda neće biti u mogućnosti da vodipostupke na metodičan i pravičan način..Uobičajeni problemiNeke zemlje EU su nedavno donele detaljnijapravila o naknadi štete. Neka od tih pravila poboljšavajusistem povećanjem stepena pravne sigurnosti.Najlakši način da se ovo postigne je uvođenjepretpostavke deus ex machina da je odluka organanadležnog za zaštitu konkurencije, koju potvrdisud, sama po sebi predstavlja dokaz. Ako se vratimona analogiju sa školskim prozorom, takvaodluka će ukazati na nevaljalu učenicu i proglasitije odgovornom za štetu. Međutim, kvantifikacijaštete je sasvim druga priča. Neka od predloženihrešenja bi svakako doprinela više nego potrebnojpravnoj sigurnosti (na primer, određivanje oborivepretpostavke da šteta iznosi 10% prihoda tuženog),dok se druga zasnivaju na tradicionalnijimsmernicama za takve obračune. U stvarnosti,prethodna opcija (pretpostavka o 10%) je jednakonepoštena kao i nemanje pravila uopšte, jer kada ješteta neopipljiva, dokazivanje da ona postoji možebiti jednako teško kao dokazivanje da ne postoji..ZaključciNigde ne postoji jednostavno pravilo za naknaduštete. Potreba za većom pravnom sigurnošću jeočigledna. Zauzvrat, pravna sigurnost traži pragovekoji se mogu odrediti samo na diskrecionoj osnovi,koja ih opet čini nepoštenim jer će uvek ići u koristjedne strane. Čak i sa rešenim fundamentalnim problemima,gde su velike sume u igri đavo ne spava– da li će propisi dozvoliti odbranu „prenošenja natreću stranu“, i ako hoće, do koje mere će to bitidozvoljeno? Na kojoj osnovi će sudovi ustanovitiizgubljenu potencijalnu dobit? (Mora se napravitirazlika između izgubljene dobiti i one koja je zapravozakonski parametar za kvantifikaciju). Kakavpristup će imati sudovi u pitanjima vezanimza međunarodne kartele, itd.? Kako bude rastaobroj postupaka vezanih za naknadu štete, potrebaza obezbeđenjem dosledne primene Zakona o zaštitikonkurencije u ovoj oblasti postaće sve veća.Međutim, pre nego što se bilo šta od toga dogodi,možda bi prvo trebalo da dođe do razgovora koji ćeuključiti glavne zainteresovane strane..12Zakoni o zaštiti konkurencije u Srbiji i Bosni i Hercegovini zasnovanina zakonima o zaštiti konkurencije EU postoje od 2005.godine.60 61