U fokusu: konkurencija, 2010. - Karanovic & Nikolic

Jednostavni praktični primeriuticaja Prelaznog trgovinskogsporazuma na društva osnovana uSrbiji i njihovo poslovanjeScenario 1Srpsko društvo proizvodi i prodaje televizorena srpskom tržištu i na tržištu EU. Srpsko društvoprodaje televizore dobavljaču (Lokalno društvo)koje sa sedištem u Nišu i Novom Sadu. Ako Srpskodruštvo primeni zabranjeni sporrazum, ilizloupotrebi svoj dominantni položaj 7 na tržištu uSrbiji, zakon koji će se primenjivati u tom slučajubiće domaći Zakon o zaštiti konkurencije Srbije.Ovo stoga što aktivnosti Srpskog društva nemajuuticaja na trgovinu između EU i Srbije.Scenario 2Srpsko društvo prodaje televizore dobavljaču(Evropsko društvo) sa sedištem u Briselu i Beču.Ako Srpsko društvo primeni zabranjeni ugovor,ili zloupotrebi svoj dominantni položaj u svojimtransakcijama sa Evropskim društvom, s obziromna činjenicu da će trgovanje koje obavlja Srpskodruštvo imati uticaja na trgovinu između EUi Srbije, primenjivaće se pravo konkurencije EU,bez obzira na to što Srbija još uvek nije član EU.5ili povredi naročito član 81, 82, 86 i 87 Ugovora o EZ i instrumentetumačenja koje su usvojile institucije Zajednice.Scenario 3Srpsko društvo zaključi ugovor sa Mađarskimdruštvom, sa sedištem u Budimpešti, gde se obadruštva dogovore da neće prodavati televizore natržištu onog drugog u periodu od 5 godina. Ova dvadruštva tako potencijalno učestvuju u nečemu štopredstavlja pojedinačnu, trajnu povredu člana 101,koja je dogovorena za period od 5 godina 8 . Obadruštva već imaju izuzetno jak položaj na svojimtržištima „Prodaje televizora“ i stoga je diskutabilnoda li će ovaj ugovor uskratiti njihovim potrošačimau Srbiji i Mađarskoj potpunu korist od povećanekonkurencije.Pre februara 2010. godine i primene Prelaznogtrgovinskog sporazuma, diskutabilno je da li bi tubilo povrede. Moglo bi se zastupati mišljenje da nijedanorgan ne bi imao nadležnost da kazni ova dvadruštva. Naime, organi za zaštitu konkurencije uSrbiji bi bili nadležni na svom tržištu, dok bi organiza zaštitu konkurencije u Mađarskoj bili nadležnisamo na svom tržištu. Stoga bi sporazum da se neprodaje na tržištima dotičnih društava verovatnoprošao nekažnjeno zbog činjenice da to nije ugovorkoji spada pod nadležnost organa na bilo kojem odovih tržišta. Međutim, član 2 Zakona iz 2009. godineglasi:„Odredbe ovog zakona primenjuju se na akte i radnjeučinjene na teritoriji Republike Srbije, odnosnona akte i radnje učinjene van njene teritorije, kojiutiču ili bi mogli uticati na konkurenciju na teritorijiRepublike Srbije.“Shodno tome, može se izneti kontraargumentda je Mađarsko društvo potencijalni konkurentu Srbiji jer bi ušao na srpsko tržište da nije bilo sporazumasa Srpskim društvom. Primenom ove logike,organi u Srbiji bi mogli da tvrde da ono ima uticaj,ili je moglo da ima uticaj u Srbiji, i da se stoga režimzaštite konkurencije primenjuje na oba društva.6Ovaj scenario se ne razlikuje od slučaja gde je Evropskakomisija kaznila E.ON AG sa €1.106.000.000 i njegovo zavisnodruštvo E.ON Ruhrgas AG (u Nemačkoj) i GDF Suez SA (u Francuskoj)za podelu tržišta suprotno pravilima Ugovora o EZ okartelima i zabranjenoj poslovnoj praksi (član 81). E.ON/E.ONRuhrgas i GDF Suez kažnjeni su sa po €553.000.000. RuhrgasAG (koji je sada E.ON Ruhrgas, deo E.ON grupe) i Gaz de France(koji je sada deo GDF Suez) su se dogovorili 1975. godine, kadasu odlučili da zajednički izgrade MEGAL gasovod preko Nemačkekako bi uvozili ruski gas u Nemačku i Francusku, da ne prodajugas dopremljen ovim gasovodom na domaćem tržištu onogdrugog. Zadržali su na snazi ugovor o podeli tržišta nakon liberalizacijeevropskih tržišta gasa, i prekinuli ga konačno 2005.godine. Međutim, u ovom slučaju je jasno da su uključene dvezemlje članice, ali zbog prirode ugovora, Zajednica je morala dase uključi i da proveri zakonitost ugovora.Međutim, sada kada je na snazi Prelazni trgovinskisporazum između Srbije i EU, ti argumenti (baru pitanjima između Srbije i EU) više nemaju značaju praktičnom smislu, i čini se da pripadaju analimaakademije. Jasno je da ovaj aranžman o podelitržišta verovatno može da ometa trgovinu izmeđuEU i Srbije jer ostavlja manje izbora potrošačimana konkretnim tržištima. Stoga, organi za zaštitukonkurencije, bilo u Srbiji bilo u Mađarskoj, mogukazniti ova društva na osnovu njihovog sporazumao podeli tržišta (po Prelaznom trgovinskom sporazumu)koji im je pomogao da zadrže jake položajena tržištu televizora u Srbiji odnosno Mađarskoj, ikoji je namerno uskratio potrošačima obe zemljekorist od veće konkurencije cena i boljeg izboradobavljača. Nove odredbe razrešavaju anomaliju umeđunarodnim poslovima koja je ranije postojala,i dalje promovišu trajnu saradnju između EU i zemaljakoje teže da jednog dana postanu članice..Za razmišljanjeGornji scenariji bacaju svetlo (mada, na pojednostavljennačin) na vrste problema koji semogu pojaviti u budućnosti u vezi sa društvimai firmama u Srbiji koje imaju međunarodne vezesa društvima u EU. Svako društvo koje se bavilosumnjivim međunarodnim aktivnostima na kojese mogao primenjivati propis o zaštiti konkurencijepre februara 2010. godine sada je mnogo izloženijekontroli zbog Prelaznog trgovinskog sporazumai otklanjanjem nejasnoća vezanih za sumnjivupraksu gde su uključena društva u Srbiji i u EU.Kao što odgovara Komisiji u Srbiji, srpsko društvosada može odgovarati Komisiji bilo koje od 27 zemaljačlanica, zavisno od njenih aktivnosti, kao isamoj Evropskoj komisiji. Osim toga, na takvo srpskodruštvo može se primenjivati celokupno pravokonkurencije i praksa EU u toj oblasti, a ne samodomaći propisi u oblasti zaštite konkurencije.2627