U fokusu: konkurencija, 2010. - Karanovic & Nikolic

UvodIako su Zakon o obligacionim odnosima i Antimonopolskizakon (doneti 1978, odnosno 1996.godine) prvi nagovestili uvođenje odredaba kojeliče na uređenje pitanja konkurencije u Srbiji,Zakon o zaštiti konkurencije donet 2005. godinepredstavlja prvi zakonski akt koji je zaista pokazaoda je uređenje pitanja konkurencije stiglo uSrbiju.Zakon iz 2005. godine imao je za cilj uređenjezaštite konkurencije na tržištu, obezbeđujućipoštenu trgovinu između učesnika na tržištu i doprinosekonomskom prosperitetu društva u Srbiji,naročito potrošača, povećanjem ekonomske efikasnosti.Rađen je po ugledu na postojeće zakone okonkurenciji u Evropskoj uniji. Nakon toga, donetje Zakon o zaštiti konkurencije iz 2009. godine.Ovim su uvedeni novi pragovi za koncentracijuučesnika na tržištu, produženi rokovi za podnošenjezahteva za odobrenje koncentracije, a Komisijaza zaštitu konkurencije ovlašćena da naložidekoncentraciju. Zakonom se takođe uvodi izuzećepo vrstama sporazuma, pravilo de minimis uoblasti zabranjenih sporazuma, programi izuzećai značajno se proširuju izvršna ovlašćenja Komisijeu Srbiji. Zakon o zaštiti konkurencije iz 2009.godine je suštinski povećao stepen modernizacijeprava konkurencije u Srbiji, značajno ga približivšimodelu koji postoji u EU.Sporazum o stabilizaciji ipridruživanju i Prelazni sporazumo trgovini i trgovinskim pitanjimaSporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) 2predstavlja značajan ugovorni odnos između EU isvake od zemalja Zapadnog Balkana koja teži punopravnomčlanstvu u EU. To je ugovor koji predviđa(slično kao što su predviđali evropski sporazumiza zemlje kandidate u Centralnoj i IstočnojEvropi), formalne mehanizme i dogovorene reperekoji omogućavaju EU da radi sa svakom zemljomkoja teži da postane član, kako bi je približila štoje više moguće standardima koji su obavezni zakonačno članstvo u EU.Dok su evropski sporazumi (koji su se primenjivalina zemlje koje su ranije težile da postanučlanice EU, i koje su sada postale punopravni članovi)davali svojim potpisnicama status kandidataza članstvo u EU, balkanski model SSP daje status„potencijalnog kandidata“ za članstvo u EU.Srbija i EU su za ključili SSP i Prelazni sporazumo trgovini i trgovinskim pitanjima 29. aprila2008. godine. Ovde treba napomenuti da je idejakoja stoji iza Prelaznog sporazuma pokušaj obezbeđivanjaprivremene primene odredaba SSP kojimase uređuju trgovina i trgovinska pitanja, prestupanja SSP na snagu. Narodna skupština Srbijeratifikovala je oba sporazuma u toku 2008. godine,i od početka februara 2009. godine Srbija jednostranoprimenjuje Prelazni sporazum. EU ranijenije bila u mogućnosti da primenjuje Prelazni sporazumzbog primedbi Holandije koja je smatralada Srbija nije postigla potpunu saradnju sa Međunarodnimkrivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju uHagu. Međutim, u decembru 2009. godine, EU jeodlučila da odmrzne Prelazni sporazum o trgovinisa Srbijom. Prelazni sporazum između EU i Srbijezvanično je stupio na snagu u februaru 2010. godine.Shodno tome, odredbe Prelaznog sporazumao trgovini se, bar u teoriji, primenjuju od ovogdatuma.SSP nalaže ratifikaciju i potpis ne samo Evropskezajednice, već i pojedinačnih Zemalja članica.SSP se trenutno dostavlja skupštinama Zemaljačlanica EU radi ratifikacije, i očekuje se da se todogodi krajem 2010. godine. Srbija je formalnopodnela zahtev za članstvo u EU u decembru2009. godine, ali njena ponuda još uvek nije prihvaćena.Očekuje se da će Srbija dobiti status kandidatakrajem 2011. godine..Kako Sporazum o stabilizacijii pridruživanju utiče na pravokonkurencije u Srbiji? 34Član 72. SSP-a predviđa usklađivanje domaćegzakonodavstva sa zakonodavstvom EU i stavljaakcenat na potrebu njegove efikasne primene isprovođenja. Postupak približavanja za ovaj ugovorpočeo je na dan potpisivanja ugovora, iako SSPjoš uvek nije na snazi, i on u početku ima naglašenfokus na suštinskim elementima unutrašnjegtržišta, acquis communitaire, slobodi i bezbednostikao i drugim oblastima povezanim sa trgovinom.U pogledu primene zakona o zaštiti konkurencije,član 73. sadrži bitnu odredbu koja omogućavaprimenu pravila konkurencije EU od straneKomisije za zaštitu konkurencije u Srbiji, sa kvazidirektnim efektom u slučajevima koji se odnosena zabranjene sporazume, zloupotrebu dominantnogpoložaja i pomoć države. Član 73(1) predviđasledeće:„Sledeće nije u skladu sa pravilnim funkcionisanjemovog [SSP] Ugovora, ukoliko može uticati natrgovinu između Zajednice i Srbije:I. svi Sporazumi između preduzeća, odlukeudruženja preduzeća i usaglašena praksa izmeđupreduzeća čiji je cilj ili posledica sprečavanje,ograničavanje ili narušavanje konkurencije;II. zloupotreba dominantnog položaja odstrane jednog ili više preduzeća na teritoriji Zajedniceili Srbije u celini ili na njihovom značajnomdelu;III. svaka državna pomoć koja narušava ilipreti da naruči konkurenciju davanjem prednostiodređenim preduzećima ili određenim proizvodima.“Ovaj član dalje glasi:„Svako postupanje suprotno ovom članu će seocenjivati na osnovu kriterijuma koji proističu izprimene pravila konkurencije koja se primenjujuu Zajednici, naročito članova 81, 82, 86 i 87 5Ugovora o EZ i instrumentima tumačenja koje suusvojile institucije Zajednice“.To u suštini znači da bilo koja praksa kojamože imati uticaja na trgovinu između Zajednicei Srbije, koja je suprotna članu 73 treba da budeSSP i primena pravila konkurencijeEU u Srbiji34112Politika Evropske unije prema zemljama Zapadnog Balkanaima formu Postupka stabilizacije i pridruživanja pokrenutog naZagrebačkom samitu u novembru 2000. godine. On se odnosina sledeće zemlje: Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska,Republika Makedonija, Crna Gora i Srbija, uključujući Kosovo,kako je definisano rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.Svrha Procesa stabilizacije i pridruživanja je ustanovljavanjeposebnih odnosa između pomenutih zemalja i EU, pri čemu tezemlje treba da izvrše reforme sa ciljem pridruživanja, koje ćeuključivati bliže usklađivanje svojih propisa sa propisima Evropskezajednice. Ove zemlje su priznate kao potencijalni kandidatiza članstvo u EU.3Dana 1. decembra 2009. stupio je na snagu Lisabonski ugovor.Ovim se menja, ali ne zamenjuje, Ugovor kojim je stvorenaEvropska zajednica (Ugovor o EZ ili Rimski ugovor) kao iUgovor o Evropskoj uniji (UEU) (Ugovor iz Mastrihta). Njim setakođe vrši restrukturiranje Ugovora, i rezultat toga je da UEUsuštinski sadrži ciljeve i principe EU i predviđa Zajedničku inostranui bezbednosnu politiku, a Ugovor o Evropskoj zajednici(preimenovan u “Ugovor o funkcionisanju Evropske unije(„UFEU”) predviđa organizacione i funkcionalne detalje, kao ivećinu suštinskih odredaba primarnog zakona EU. Većina ovihsuštinskih odredaba ostaje nepromenjena. Međutim, numerisanjerelevantnih članova Ugovora se promenilo, na primerčlan 81 Ugovora o Evropskoj zajednici postao je član 101UFEU, a član 82 Ugovora o Evropskoj zajednici postao je član102 UFEU.22 23