U fokusu: konkurencija, 2010. - Karanovic & Nikolic

cijalno veoma visoke kazne predviđene za kršenjeprava konkurencije (prema podacima Evropskekomisije, najviša novčana kazna izrečena jednomprivrednom društvu koje je učestvovalo u karteluiznosi preko 896 miliona evra; a najveća novčanakazna izrečena svim učesnicima u jednom karteluiznosi preko 1,3 milijarde evra).Izveštaj Komiteta za konkurenciju u okviruOrganizacije za ekonomsku saradnju i razvoj(engl. the Organisation for Economic Co-operationand Development – the OECD) iz 2002. godine,naglašava efikasnost i značaj režima oslobađanjau otkrivanju direktnih ili indirektnih dokaza o postojanjukartela: “Glavni izazov u suprotstavljanjuozbiljnim kartelima je kako prodreti kroz njihovveo tajnosti. Da bi ohrabrio učesnika u kartelu daprizna i dostavi direktne dokaze, dokaze “iznutra”,o drugim učesnicima, njihovim dogovorimai tajnim sastancima, organ za zaštitu konkurencijemože da obeća smanjenje novčane kazne, smanjenjezatvorske kazne ili čak potpuno oslobađanjeod kazne.” Javni interes u otkrivanju i iskorenjivanjutajnih kartela prevazilazi javni interes dase kazne svi učesnici u zabranjenom sporazumu.Štetni socio-ekonomski efekti kartela u krajnjojliniji idu na štetu potrošača. Ograničavanjem konkurencije,karteli sputavaju inovacije, smanjujukvalitet proizvoda i dovode do povećanja cena.Čini se da režim oslobađanja stoga predstavljaidealno rešenje; prvi koji prijavi postojanje kartelaizbeći će potencijalno visoke kazne ili, ukoliko nijeprvi prijavio sporazum, kazna mu se može smanjiti,a Komisija će sa druge strane biti uspešna u otkrivanjui sankcionisanju radnji koje predstavljajukršenje prava konkurencije.Model režima oslobađanjaKoncept oslobađanja od kazne nije prestao dase razvija sa njegovim uvođenjem na nivou Evropskeunije. Radi daljeg napredovanja u otkrivanjai sankcionisanju kartela, naročito internacionalnihkartela, Evropska mreža za konkurenciju (engl.European Competition Network) sastavila je 2006.godine Model režima oslobađanja (engl. Model LeniencyProgramme), i od tada je Model prihvaćenod strane svih članica Evropske mreže za konkurenciju.Model sadrži opšte osnovne standardesa ciljem postizanja veće harmonizacije različitihpravila koja postoje širom Evropske unije u vezisa režimom oslobađanja. U vreme objavljivanjaModela, Evropska komisija i većina država članica(25 od ukupno 27 država, sa izuzetkom Malte iSlovenije) uvelo je režim oslobađanja u svoja zakonodavstva.Postoje međutim značajne razlikeu ovim režimima. Oni se uprkos tome paralelnoprimenjuju i od jednog podnosioca zahteva semože tražiti da podnese zahtev za oslobađanjemu nekoliko organa za zaštitu konkurencije u različitimdržavama. Opšti uspeh, dakle, zavisi od harmonizacijeključnih elemenata režima oslobađanjaširom Evrope.Iako nije pravno obavezujući, Model režimaoslobađanja danas predstavlja dobar primer uspešnosprovedene politike saradnje između državačlanica Evropske unije koja je doprinela uvećanjupravne sigurnosti.Iskustvo Sjedinjenih AmeričkihDržavaJedan od najistaknutijih i najuspešnijih organaza zaštitu konkurencije na svetu, pod vođstvomgospodina Filipa Vorena, šefa kancelarijei njegovog zamenika gospodina Niala Linča, nalazise u San Francisku. Ministarstvo pravde SjedinjenihAmeričkih Država, Departman za zaštitukonkurencije, a naročito odeljenje koje se nalaziu San Francisku, sproveli su neke od najpoznatijihistraga protiv najvećih kartel zaverenika koji suikada postojali na tlu Sjedinjenih Američki Država.Kao rezultat njihovog rada, izrečeno je preko 2,3milijarde dolara novčanih kazni i veliki broj rukovodilacaje poslat u zatvor. Zajedno sa odeljenjemu Vašingtonu, ova dva odeljenja predstavljaju epicentarborbe za zaštitu konkurencije u SjedinjenimAmeričkim Državama.Pre uvođenja režima oslobađanja u Americi1993. godine, posao organa za zaštitu konkurencijeje bio sve samo ne lak i jednostavan. Otkrivanjei istraživanje kartela, prodiranje u tajne i zatvorenedruštvene krugove rukovodilaca kompanija saciljem da se obezbedi dovoljno dokaza značilo jeda su istrage spore i veliki napori su morali bitiuloženi da bi se došlo do poverljivih informacija.U mnogim slučajevima stoga zavere su ostajaleneotkrivene a istrage su bile neuspešne. Nova erau sprovođenju istraga u odeljenju u San Franciskuzapočela je uvođenjem američkog režima oslobađanja.Novostvorena prilika za rukovodioce kompanijada izbegnu plaćanje novčanih kazni ili odlazaku zatvor igrala je ključnu ulogu u preoblikovanjurada organa za zaštitu konkurencije. Sadasu imali novi izvor dokaza na raspolaganju, samekompanije. Rezultati su usledili, po prvi put ikada,u velikom slučaju koji se ticao određivanja maloprodajnihcena a u kome je učestvovala kompanijaArchers Daniels Midland. Novčana kazna od 100miliona dolara je izrečena. Drugi slučajevi, kao štoje slučaj koji je vođen protiv privrednih društavaAkzo Nobel Chemical ili Bayer, sledili su isti trend.Tokom godina, režim oslobađanja pokazao sekao ključno oružje u arsenalu organa za zaštitukonkurencije. Mnogi slučajevi danas bazirani suna zahtevu za oslobađanje od kazne. “Svi naši naporisu uvek usmereni ka tome da nađemo učesnikakoji je voljan da svedoči. Kada neko od učesnikapristane da sarađuje i istupi sa dokazima, životu kancelariji je mnogo lakši. To nam omogućava daodmah započnemo sa istragama na načine na kojeranijih dana nismo bili u stanju da uradimo”, kažešef kancelarije u San Francisku.Čak i danas, međutim, nije uvek moguće obezbeditiučešće učesnika u kartelu koji je spremanda svedoči i dostavi dokaze; ipak, to je ključanelement u građenju uspešnog slučaja protiv negativacau oblasti prava konkurencije.10 11