MAJ 14-15..qxd - Lovacki Savez Srbije

ISSN 0350-8072NA[EPOTPREDSEDNI^KOMESTO U CIC-uP R E V O Z IP R I H V A TF A Z A N ^ I ] AI SRNDA]I I TURISTI

I IMA, I BI]EMAJ 2008. GODINA XLVI - BROJ 5 (868)LIST LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE(sa lova~kim savezima Vojvodine i Kosova iMetohije)Naslovna stranaSnimio: Jaroslav Pap23. maj 2008. godineIzdava~ Lova~ki savez SrbijeZa izdava~a:Dipl. in`. Zoran @ivojinovi}PRIPREMA: "Dnevnik-Holding"DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi"21000 Novi SadBulevar oslobo|ewa 81Tel: 021/6624-434 i faks: 021/6621-747Slu`ba pretplate i distribucije:021/6624-754Direktor "Dnevnik-Holding"Savo Dobrani}Direktor DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi"Milan Ne{i}Glavni i odgovorni urednikDragan Maksimovi}Urednik fotografijeJaroslav PapTehni~ko ure|eweBo`o \ur|evi}Likovno-grafi~ka obradaIvana \uki}Komisija za informisawe LS Srbije:Milenko Rudinac (predsednik). Ure|iva~ki odbor"Lova~kih novina" Sveta Maxarevi} (predsednik).^lanovi komisije i ure|iva~ki odbor:Miomir \uki}, Aleksandar Panteli}, ArsenKurja~ki, Zoran Tokovi}, Svetislav Stojanovi},Velimir Petrin, Aca Gera @ivoti}, SofijaFilipovi}, Aleksandar Tucakovi},Aleksandar Henc, Radi{a Uro{evi}, RankoSikimi}, Juhas Balint, Aleksandar Sin|eli},Vuki} Kosti}, Aleksandar Nikoli}, DejanMilkov i Dragan Markovi}Redakcija:Dragan Maksimovi}, Milan Kizi},Svetislav Stojanovi}, Zdenka Vlajkovi} iStanislava Ivanov[tampa:"Dnevnik-[tamparija"V. D. direktor {tamparije:@arko PoqakRukopisi i ilustracije se ne vra}ajuISSN BR 0350-8072Broj `iro-ra~una:355-1002794-07DEVIZNI RA^UN:RS35345000250858285811"DNEVNIK-NOVINE I ^ASOPISI" DOOBulevar oslobo|ewa 8121000 NOVI SADREPUBLIC OF SERBIAPANONSKA BANKA A.D. NOVI SAD(SWIFT CODE: PABNRS22)COMMERZBANK AG FRANKFURT/M(SWIFT ;COBADEFF)CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteke Matice srpske, Novi Sad639.1(05)LOVA^KE novine: list Lova~kog saveza Srbije/ glavni i odgovorni urednik Dragan Maksimovi}.- God. 1. br. 1 (1962)., - Novi Sad :Dnevnik - Holding : Dnevnik - Novine i ~asopisi,1062 - Ilustr. 30 cmMese~no.ISSN 0350-8072COBISS.SR-ID 15945474Beograd, Alekse Nenadovi}a 19/23, Telefon:011/3442-467i Tel./faks:011/3442-477Novi Sad, Jovana \or|evi}a 4, Telefon:021/456-529 i Faks: 021/457-023NIJE LAKO NA [LAJFNI I PO, NOVINARSKI ZA STRANU IPO, BAR NABROJATI BAR NAJVA@NIJE [TO JE OBELE@ILOSAMO MINULIH MESEC DANA U RADU LS SRBIJE I WENIH^LANICA. IPAK BILO JE OVO VREME ODR@AVAWA SEDNICASAVETA LOVNIH OBLASTI, JO[ NEKOLIKO ]E TEK BITI,KOJIMA LSS POKLAWA IZUZETNU PA@WU, SVU POTREBNUPOMO] I ZAUZVRAT IMA ^ISTU SLIKU [TA JE TO ZAPRAVOLOVA^KA STVARNOST STVORENA U MOZAIKU RAZLI^ITOSTI,ULAGAWA, PRIRODNIH USLOVA, MENTALITETA. RAST UTICA-JA I ZNA^AJA LOVNIH OBLASTI SASVIM JE EVIDENTAN, ADO]I DO OVOG NIVOA TREBALA JE DA PRO\E GOTOVO DECENI-JA. ME\UTIM, VREDELO JE ^EKATI. OTUDA JE PREDSEDNIKLSS ZORAN @IVOJINOVI] NA SEDNICI SAVETA LOVNENOBLASTI "JU@NA SRBIJA" MOGAO DA KONSTATUJE DA JEIDENTITET LOVA^KE ORGANIZACIJE SRBIJE O^UVAN, AVIDNO JE I POVE]AWE BROJNOSTI GAJENIH VRSTA DIVQA^I.SA OVAKVIM REZULTATIMA NIJE NI ^UDO [TO LSS ZAUZI-MA SVE ZNA^AJNIJE I UGLEDNIJE MESTO U SVETSKOJLOVA^KOJ ORGANIZACIJI (CIC).POTVR\ENO JE TO NA 55. GEN-ERALNOJ MAROKU, KADA JE NA[ LOVAC MILORAD PEROVI]IZBEOGRADA, IZABRAN ZA POTPREDSEDNIKA, A ALEKSANDAR]ERANI] ZA POTPREDSEDNIKA KOMISIJE ZA OCEWIVAWELOVA^KIH TROFEJA, I TO PONOVO.OVO JE MAJSKI BROJ "LOVA^KIH NOVINA" I UVELIKO JESEZONA TURISTI^KOG LOVA SRNDA]A. ^UVANI SU I GAJENI UPOTISJU, PODUNAVQU, [UMADIJI, ISTO^NOJ I ZAPADNOJSRBIJI...PREMA PRVIM REZULTATIMA BI]E ODSTREQENO PREKOHIQADU GRLA [TO ]E ZNA^AJNO POPUNITI KASE ILOVA^KIH ORGANIZACIJA, ALI I AGENCIJA KOJE SE OVIMPOSLOM BAVE. "@ETVA" JE BERI]ETNA, A JO[ JE VA@NIJE[TO DOGODINE MO@E BITI I BOQE.IZ LOVA^KOG UGLA, A SVI SMO I NE[TO I NEKO PRE,ZNAJU]I U KOM VREMENU @IVIMO, O^ITO JE DA JE PREDSED-NIKLSS REKAO [TO JESTE - LOVCI SU ZNALI, UMELI I MOGUDA SE SA^UVAJU. NAVIJA]EMO I DAQE I ZA "PARTIZAN" I"ZVEZDU", SLU[A]EMO POLITI^KE UJDURME UZ DOVI\EWANA SLEDE]IM IZBORIMA, ALI U LOVI[TIMA, @IVI JE IOSETQIV TO SVET , IMA DA BUDE U REDU.IBI]E.MILAN NE[I]OBAVE[TAVAMO DOPISNIKE I SARADNIKE LOVA^KIH NOV-INA DA SMO OTVORILI POSEBNU ELEKTRONSKU PO[TU NAKOJU MO@ETE SLATI VA[E RUKOPISE I FOTOGRAFIJEe-mail: lovacke.novine@mynsn.netlovacke.novine@mynsn.net

Ovogodi{wa ocena trofeja4LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.KALENDAR LOVALovne sezone, najva`nijih lovnih vrsta divqa~i, premava`e}oj naredbi o lovostaju divqa~i ("Sl. gl. RS", broj 55/06 )1. Jelen evropski- mu`jak - jelen i mladun~e tele, od 01. 08. do 15. 02.- `enka - ko{uta. od 16. 08 do 01. 02.2. Jelen lopatar- mu`jak - jelen od 16. 09. do 01. 02.- `enka - ko{uta i mladun~e - tele od 01. 10 do 01. 023. Srna- mu`jak - srnda} od 16. 04. do 01. 10.- `enka - srna i mladun~e - lane od o1. 10. do 01. 02.4. Divqa sviwa- mu`jak - vepar od 01. 05. do 01. 02.- `enka - krma~a - od 01. 07. do 01. 01.- mladun~e - prase od 01. 07. do 01. 02.5. Zec- od 16. 10. do 15. 12., a u periodu od 16.12. do 31. 12. dozvoqenje lov iskqu~ivo hvatawem `ivih ze~eva6. Divqa guska - lisasta od 01. 10. do 15. 02.7. Divqa guska - glogovwa~a od 01. 10. do 15. 02. osim napodru~ju AP Vojvodine8. Divqa patka - gluvara od 01. 09. do 15. 029. Divqa patka - kr`uqa od o1. o9. do 15. 02.10. Divqa patka - ri|oglava od 01. 09. do 15. 02.11. Divqa patka - pup~anica od 01. 09. do 15. 02.12. Divqa patka - zvi`dara od. 01. 09. do 15. 02.13. Poqska jarebica od 16. 10. do 01. 12.14. Prepelica od 01. 08. do 01. 10.15. Fazan od 16. do 15. 01. u otvorenim lovi{tima, osim ulovi{tima u kojima se fazani pu{taju neposredno pred lovna ure|ene povr{ine za izlovqavawe od 50 do 300 hektara uperiodu od 16. 10. do 01. 03.16. Liska crna od 01. 09. do 15. 02.17. [umska {quka od 01. 10. do 01. 02.18. Bekasina od 01. 10. do 01. 02.19. Divqi golub - grivna{ od 01. 08. do 15. 02.20. Gugutka od 01. 08. do 01. 10. osim ana podru~ju AP KiM21. Grlica od o1. 08. do 01. 10.Za sve vrste navedenih sisara i ptica za koje lov nije utvr|enplanskim dokumentima gazdovawa lovi{tem lov nije dozvoqen.LAPOVOPET TROFEJAU MEDAQIIvan Pre{i}, predsednikUdru`ewaOvogodi{wa ocena trofejasrnda}a u Lova~komudru`ewu "Lapovo" u Lapovu,pod stru~nim okom dipl.in`. Svetislava Tatovi}a,jednog od vode}ih stru~wakau Lova~kom savezu Srbije,potvrdila je da na ovompomoravskom podru~ju imakvalitetnih grla, a da supet trofeja u medaqi.Ovo je i podstrek mladojlova~koj upravi, na ~elu saIvanom Pre{i}em, predsednikom,Nenadom T. Mujkovi-}em, sekretarom i Sa{omKumri}em, upravnikom lovi{ta,da nastavi zapo~etu{iroku konsolidaciju Udru-`ewa i lovstva na ovimprostorima.Danas, za potrebe 160lovaca, u lovi{tu "Vrbak"ima trideset visokih ~eka,pedeset hranili{ta i soli-{ta, a u toku je priprema zaizgradwu lova~ke ku}e iprihvatili{ta za fazanskepili}e na Moravi. Naime,me{tanin @ika Milojevi},iako nije lovac, ustupio jeUdru`ewu ~etrdeset arizemqi{ta za ovaj objekat.^ini se da ni jedno lovnopodru~je nije bogato vodomkao ovo, jer kroz lovi-{te proti~u reke VelikaMorava, Lepenica, @ujevaci Ra~a, a u wemu ima i tridesetve{ta~kih jezera.U toku su pripreme zapetu {icaru koja }e se organizovatikrajem jula, zatimza gostovawe strelaca[umadijske lige, kao i zaposete pobratimima u Sala{ui Kova~ici. Posebnapa`wa posveti}e se i akcijamana uni{tavawu predatora,jer je {akal uvelikozaposeo ove prostore.S. Maxarevi}

KRU[EVACODRICAWE ZARADBOGATIJEG LOVI[TANajva`niji zadatak naseqavawe i za{tita divqa~iU Lova~kom udru`ewu "Kru{evac" u Kru{evcu, koje je jednood najve}ih u Srbiji, sa 1.650 lovaca i 65 pripravnika, najve}apa`wa posve}uje se za{titi lovi{ta i uno{ewu divqa~i.Naime, radi {to ve}eg rasploda srne}a divqa~ se ne lovive} {est godina, a broj unete fazanske divqa~i nadma{uje svedosada{we. Samo u pro{loj godini uneto je preko 6.000 jedinki,a u ovoj vi{e od 2.000. Planira se i naseqavawe preko 500 ze-~eva.- Nastojimo da, uz mnoga odricawa, obogatimo na{e lovi{tei da u wemu caruje divqa~, pa nas ostvareni rezultati posebnoohrabruju. Na{i lovci sigurno i sa dosta uspeha izlaze u lovi-{te, a odstrequju samo onoliko koliko je dozvoqeno po odstrelnimkvotama - ka`e Milomir Cici}, upravnik lovi{ta"Rasina".Brigu o lovi{tu, pored upravnika, vode i ~etiri lovo~uvarajer veliko lovi{te od 70.000 hektara treba obi}i i uo~iti~iweni~no stawe vezano za lov, divqa~ i prirodu.Overa lovnih dokumenataOd kada je na ovom podru~ju bilo besnila jedan deo terenaje za{ti}en, a briga o predatorima kao prenosiocima ove bolestije pod kontrolom. Lovci u svih 39 sekcija bore se, osmatrawemterena i organizovawem akcija na uni{tavawu predatora,da za{tite lovi{te. Ipak, zapa`ena je pojava velikog brojakuna koje se mogu videti ~ak i u gradskim atarima.Za boqu infrastrukturu u lovi{tu nedavno je nabavqen ijedan broj bandera koje }e se upotrebiti za izgradwu novih lovno-tehni~kihobjekata, ~eka i osmatra~nica.S. Maxarevi}LU "JAGODINA" U JAGODINIVODE]I U POMORAVQUAkcenat na razvoju lovnog turizmaDa su mnoge generacije lovaca,od davne 1896. godine, nesebi~nimradom i zalagawem doprinosilestalnom ja~awu ugledaLova~kog udru`ewa "Jagodina"u Jagodini, potvr|uje i~iwenica da ovaj lova~ki kolektivdanas zauzima vode}emesto na lovnoj kartiPomoravqa i Srbije.O lovi{tu koje se prostirena 33.000 hektara stalnu briguvodi preko 850 lovaca, ~ijilovno-tehni~ki objekti dominirajulovi{tem. Visoke divqa~iima dovoqno u lovi{tu,{to potvr|uje i nedavni odstrelpet veprova, kao i planZoran Vasi}, predsednikUdru`ewada se odstreli 65 srnda}a, samimtim {to je u pro{loj godiniodstreqeno 53.- Znaju}i da je Jagodina zna~ajnaturisti~ka destinacija uPomoravqu, nastojimo da i lovnomturizmu poklonimo {to ve-}u pa`wu. Tako }emo, ve} u narednomperiodu, na{e revire{irom otvoriti za lovni turizam,a od inkarisanih sredstavasagradi}emo nove lova~keobjekte - ka`e Zoran Vasi}, novoizabranipredsednik Lova~kogudru`ewa "Jagodina".I edukaciji lovaca posve}ujese posebna pa`wa na ovompodru~ju, a sve sa ciqem da seme|u lovcima razvija duh vite-{tva, ~uvara prirode i bri-`nih uzgajiva~a divqa~i.Da je interes za podmla|ivawelova~ke organizacije velikidokazuje i upis 40 pripravnika,a zdu{no se podsti~ei rad s lova~kim podmlatkom.Naravno, zna~ajna pa`wa posve}enaje i ve{ta~koj proizvodwifazanskih pili}a koja }e uovoj godini dosti}i 15.000 jedinki,od kojih }e preko 3.000biti pu{teno u lovi{te, uzpredhodno prilago|avawe naUru~ivawe trofejnog listaprirodne uslove u 22 izgra|enevolijere.Izuzetno je zna~ajna i saradwasa pobratimskim udru-`ewem u Novom Be~eju, odaklese svake godine naseli oko pedesetze~eva u lovi{te. Posebnose neguje i saradwa izme|ulova~kih sekcija u Vinora~i iSala{u, kao i u Trnavi i Irigu.S. Maxarevi}CREPAJA KOD KOVA^ICESLEDI PROSLAVALova~ko dru{tvo "Lisac" u Crepaji jedna je od najstrijih organizacijalovaca u Vojvodini, pa i u Srbiji. Ove godine lovci Crepajeobele`i}e 125 godina postojawa i rada wihovog Dru{tva.Tim povodom, Skup{tina LD "Lisac" odlu~ila je da se izradiprigodna Monografija koja }e obuhvatiti period postojawaDru{tva. Taj period je dug gotovo tri veka, od austrougarskecarevine do dana{weg dana. Planira se da Monografija budezavr{ena do 28. avgusta, odnosno do Velike Gospojine, kada jecrkvena i seoska slava. Sve~anoj promociji prisustvova}e brojnigosti, prijateqi Dru{tva i predstavnici "Lova~kih novina".Dr Sava ArsenovLOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.5

LOVA^KA SLOGA NA DELUPO^AST KWAZU MILO[USpomenik kwazu Milo{uNa [iqkovici, trome-|i sela Gojna Gora, Jan~i-}i i Gorwa Dobriwa, a samimtim i op{tina GorwiMilanovac, ^a~ak i Po`ega,polovinom maja okupilisu se lovci beogradskognaseqa @eleznik iGorwe Dobriwe, rodnogmesta velikog srpskogkwaza Milo{a, po komedanas nosi ime i Lova~koudru`ewe u Po`egi.Ovo, sedmo po redu,dru`ewe lovaca, idejnogtvorca Stevana Arsi}a,jo{ jednom je potvrdilo~vrste niti lova~ke saradweGorwe Dobriwe i@eleznika.Na ovogodi{wem susretu,odr`anom uz svesrdnupodr{ku predsednika po-`e{kih lovaca Jovana Boji}aGrofa, predsednikaLova~ke sekcije u GorwojDobriwi, Radeta Panteli}ai predsednika Lova~kogogranka u @elezniku,Zorana Luki}a, kao isvih lovaca, doneta je odlukada lovci GorweDobriwe i @eleznikaLovci Gorwe Dobriwe i @eleznikapreuzmu na sebe brigu oodr`avawu znamenitogistorijskog kompleksa uovom mestu, sa spomenikomkwazu Milo{u, spomen-~esmom,starom crkvomi drugim sadr`ajimau okviru wega.Ova inicijativa nai-{la je na veliko odobravaweme{tana i lovaca,samim tim {to se ovaj komplekslo{e odr`ava, pa sukamene staze dosta o{te-}ene, a korov sve vi{eovladava prostorom.Ovo je ~asna obavezaprema velikom srpskomvladaru po kome danas nosiime i Lova~ko udru-`ewe u Po`egi.S. Maxarevi}ZA BUDU]E LOVNE STRU^WAKEPRAKTI^NA NASTAVA NA TERENUStudenti tre}e godine, na Odseku za lovni turizam Prirodno-matemati~kogfakulteta u Novom Sadu, u okviru prakti~ne nastave naterenu, pet dana su boravili na razli~itim odredi{tima u Srbiji.Tokom posete lovi{tima, posetili su i preduze}a za proizvodwulova~kog oru`ja i municije, lova~ka udru`ewa, lovne objekte kao iZavod za `igosawe i ispitivawe oru`ja i municije u Kragujevcu.Prilikom boravka u Sremu, Zapadnoj Srbiji i [umadiji, studentisu imali priliku da teorijsku nastavu, koju su imali na fakultetu,primene u praksi na terenima lova~kih udru`ewa i privrednihorganizacija.- Ovo je jo{ jedna generacija uspe{nih studenata lovnog turizmaod kojih Srbija o~ekuje mnogo, jer }e savremena znawa preneti u lovnupraksu - ka`e prof. dr Risto Prentovi}, {ef Katedre za lovniturizam na PMF- u u Novom Sadu.M. Veqkovi}, M. Pavlovi}Studenti s Radanom Spasi}em, nadzornikom u Parku prirode"Mokra Gora"6LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.U PIROTU POHOD DIVQIH SVIWANE BIRAJU USEVEU selima oko Pirota divqe sviwe su postale prava po{ast za tekzasejani kukuruz i krompir, a ~esto su i wive pod `itom na udaru.- Divqih sviwa, nadomak Pirota, nije bilo - ka`e upravnik lovi{taQubi{a Stankovi}. Me|utim, u posledwe vreme to je redovnapojava. Vlasnici imawa ne preduzimaju zakonom propisane mereo za{titi poseda, pa kada se uzme u obzir da je reproduktiva mo}"crne divqa~i" izuzetno velika, onda su i {tete neminovne.Stru~no mi{qewe za spre~avawe {teta dali su, prilikom izlaskana lice mesta, sekretar LS Srbije Aleksandar Panteli} i BorisBaji}. S. S. Obilazak terena: Atar Pirota

SAVET LOVNE OBLASTI "JU@NA SRBIJA"SA^UVAN IDENTITETPove}ani fondovi plemenite divqa~iU Lebanu je odr`ana sednicaSaveta lovne oblasti "Ju`naSrbija" (predsedavao Goran Jawi}),kojoj su, pored ostalih,prisustvovali predsednik LSSrbije Zoran @ivojinovi}, potpredsednikTomica Radosavqevi},sekretar Aleksandar Panteli},~lan UO LSS DraganKostadinovi}, predsednik Komisijeza lova~ki podmladakMihailo Jevgenijevi}, Aleksandar]erani} i Boris Baji} izStru~ne slu`be LS Srbije,na~elnik inspekcijskih slu`biza lov Ni{kog okruga sa saradnicimai upravnici lovi{ta ipredsednici lova~kihudru`ewa ove lovne oblasti.Na dnevnom redu su bila zanimqivapitawa, a najvi{e seraspravqalo o predatorima,REKLI SULovni inspektor Nikola Matkovi} naglasio je - Jo{ uvek imaonih koji srne}u divqa~ love uz pomo} pasa, sa~maricama i pogonom.Jednom tome treba stati na put, a Zakon je tu jasan.Na~elnik lovne inspekcije Ni{kog okruga Vojislav Igwatovi}je rekao - Da li smo u~inili ba{ sve da za{titimo fondovedivqa~i? Pomaka ima, i to nas raduje, zahvaquju}i, pre svega,smi{qenim aktivnostima Lova~kog saveza Srbije.Predsednik LS Srbije Zoran @ivojinovi} je konstatovao -Mi smo sa~uvali identitet lova~ke organizacije, uredili smoodnose sa JP "Srbija{umama", posredno i sa dr`avom, a ciq namje pove}awe brojnosti gajenih vrsta divqa~i kroz odr`ivi razvoj.psima lutalicama i organizovanomradu sa mladima. Pored toga,bilo je re~i i o stawu divqa~iu lovi{tima nakon prebrojavawai utvr|ivawa op{tegstawa, pa je oceweno da je situacijadobra i da se, generalno,fondovi divqa~i uve}avaju.Zbog toga se i insistira na urednomvo|ewu lovne evidencije istatistike {to }e biti od velikekoristi za projektovawe budu}ihplanskih dokumenata."Crveno svetlo", za uzbunu u"Jugu", upalilo se kada su na reddo{li psi lutalice. I u ovojlovnoj oblasti, oni su problem.Zakqu~eno je da se izradi ta~nouputstvo kako da se na humanna~in re{i ovaj problem.Deo sednice bio je posve}eni Lova~kom podmlatku. Ozna~aju podmla|ivawa lova~kogkadra govorio je Mihailo Jevgenijevi}.On je rekao da je to prioritet,i da je to problem i naevropskom nivou.S. Stojanovi}Snimio: S. VijatovPODR[KALOVNIMPOSLENICIMAListom svi, bez izuzetka,pru`ili su podr{ku rukovodstvuSaveza povodom objavqenihtekstova u delu pisanihmedija. "Jug" je ocenio dasu napisi po novinama ~istaizmi{qotina.LOVNA OBLAST "JUGOISTO^NA SRBIJA"LOVNA EVIDENCIJA IZUZETNO VA@NAObavezna za{tita plemenite divqa~i i od predatorai od trovawa pesticidimaNa samom obodu lovne oblasti"Jugoisto~na Srbija", u izuzetnolepom i ~istom Dimitrovgradu,9. maja odr`ana je sednicaove lovne oblasti. Udru`equbivoj atmosferi svojstvenojlovcima ovoga kraja, uzprisustvo predstavnika svihudru`ewa, sednicom je predsedavaoMikica Jankovi}, predsedniklovne oblasti "Jugoisto~naSrbija".Sednici su prisustvovali dipl.in`. Zoran @ivojinovi} i dipl.in`. Tomica Radosavqevi}, predsedniki potpredsednik Lova~kogsaveza Srbije, dipl. in`. AleksandarPanteli}, sekretar Saveza,dipl. in`. Aleksandar ]erani},~lan stru~ne slu`be LSS, MihailoJevgenijevi}, predsednik Komisijeza lova~ki podmladak, kao i VojislavIgwatovi} i Nikola Matkovi}.Sam tok sednice imao je radan ikonstruktivan karakter, ukazano jena ostverene dobre rezultate, alii na odre|ene probleme, prvenstvenona prisustvo brojnih predatora ulovi{tima. Po prole}nom brojawudivqa~i zakqu~eno je da je wenfond zadovoqavaju}i, a da se lovi-{tima gazduje na osnovu planskihdokumenata. Razgovaralo se i o dodelilovi{ta na gazdovawe, kao i opreduzetim ekolo{kim i drugim akcijamau lovnim revirima ovogapodru~ja. ^lan Stru~ne slu`beLSS, Aleksandar ]erani}, objasioje da se predatorima mora gazdovatikao i s plemenitom divqa~i, aodgovorio je i na postavqenapitawa o trovawu divqa~i pesticidima,kao i na pronale`ewu pravogna~ina da se to ubudu}e ne doga-|a.Sekretar LSS, Aleksandar Panteli},ukazao je na izuzetnu va`nostvo|ewa vaqane lovne evidencije,kako za lova~ka udru`ewa tako i zaLSS, jer se brojni problemi mogu re-{iti ako su zapisani u istoj.Mihailo Jevgenijevi}, u svojstvupredsednika Komisije za lova~kipodmladak LSS, ukazao je na va-`nost pove}awa broja mladih u lova~kimudru`ewima, kao i nawihovu pravovremenu edukaciju izoblasti za{tite prirode idivqa~i.Zavr{ni ton ovoj sednici dao jeZoran @ivojinovi}, predsednikLSS, nagla{avaju}i da se normativnai zakonska regulativa moradovesti u red, kako u udru`ewimatako i u lovnoj oblasti. Dobrasaradwa sa dr`avnim organima iorganima lokalne samouprave odizuzetne je va`nosti za lova~keorganizacije, koje moraju vi{e poraditii na pove}awu fondovadivqa~i, posebno srne}e, samimtim {to ne postoji boqi resurs zagajewe divqa~i od samih lovaca iwihovih organizacija {irom Srbije.A. Jankovi}, S. Stojanovi}Snimio: S. VijatovPRIJEM KOD PREDSEDNIKA OP[TINEDelegaciju LSS, u kojoj su bili Aleksadnar Panteli}, sekretar,Mikica Jankovi}, ~lan UO LSS i Mihailo Jevgenijevi}, predsednikKomisije za lova~ki podmladak, primio je predsednikop{tine Dimitrovgrad Veselin Veli~ko.- Lovci su oduvek bili avangarda u svemu, {to i dokazuju radomi ostvarenim rezultatima u gajewu i za{titi divqa~i - istakao jeVeli~ko. Posebno je naglasio da je za lokalnu samoupravuizuztena ~ast {to je sednica Saveta lovne oblasti "Jugoisto~naSrbija" odr`ana ovde, jer je to doga|aj od op{teg zna~aja zaDimitrovgrad.LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.7

[UMADIJSKA LOVNA OBLASTPODR[KA LOVNIM PROGRAMIMAPosle sednice Saveta [umadijske lovne oblastiPrioritetni zadatak - briga o lova~kom podmlatku^ini se da je sednica Saveta[umadijske lovne oblasti,kojom je predsedavao TomicaRadosavqevi}, predsednikove lovne oblasti ipotpredsednik LSS, a koja jeodr`ana u Lova~kom domu uOstri, koji pripada Lova~komudru`ewu "Radi{a Po-{ti}" u Mr~ajevcima, dalajo{ jedan sna`an potsticajrazvoju lova i lovstva ovogkraja, kao i cele Srbije.U prisustvu predstavnika23 lova~ka udru`ewa, lovniradnici ukazali su na sveprednosti razvoja lovstvakao pokreta za za{titu io~uvawe prirode i divqa~i.Posebno je ukazano na zna~ajuno{ewa fazana, zeca, jarebicakamewarki, kao i muflonai evropskog jelena ulovi{ta.Po prvi put je zvani~no saop{tenoda se na podru~ju ovelovne oblasti nalaze i tri medveda- jedan iznad Grze u LU"Para}in" u Para}inu, a dva ulovi{tu LU "Draga~evo" u Gu-~i.Stawe fondova plemenitelovne divqa~i na ovom podru~jupovoqno je oceweno, astru~ne slu`be dobile su zadatakda {to vi{e pa`we poklonevaqanoj lovnoj evidenciji,koja mora biti blagovremenodostavqena Lova~komsavezu Srbije.Briga o lova~kom podmlatkuje, tako|e, jedan odprioritetnih zadataka, pa jepredlo`eno da se briga omladom lova~kom nara{tajui zakonski reguli{e odre|enimpravilnikom, kako se nebi radilo parcijalno, ve}sinhronizovano, u svim lova~kimudru`ewima.U~estvuju}i u diskusiji,dipl. in`. Zoran @ivojinovi},predsednik LSS, ukazaoje da ova lovna oblast predstavqaogromnu pokreta~kusnagu i aktivno u~estvuje uradu Saveza, uz opasku: "Nismoidealni, ali danas nemaidealnijeg za gazdovawe lovi{tem".Na ovom skupu ~uli su se ipredlozi da se udru`ewimapru`i ve}a pomo} prilikomizrade planskih dokumenata,kao i da se svim lovcima,prilikom ugovarawa osigurawa,obezbedi po jedan markirniprsluk.S. Maxarevi}8LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.ZLATIBORSKA LOVNA OBLASTSTABILNE POPULACIJE DIVQA^IU narednom periodu jo{ vi{e popularisatilovno streqa{tvoU prelepom Peru}cu kod BajineBa{te, 14. maja odr`ana je sednicaSaveta Zlatiborske lovne oblasti,koju je vodio Mihailo Jevgenijevi},predsednik ove lovne oblasti.Sednici su prisustvovalidipl. in`. Zoran @ivojinovi} idipl. in`. Aleksandar Panteli},predsednik i sekretar Lova~kogsaveza Srbije, koordinator za ovulovnu oblast dipl. in`. Vuki} Kosti},~lanovi Stru~ne slu`be Savezadipl. in`. Svetislav Tatovi}i dipl. in`. Boris Baji}, kao ilovni inspektor Slobodan Stefanovi}.Od jedanaest udru`ewa, sateritorije ove lovne oblasti, nisubili prisutni samo predstavniciLU "Vrhovi" u Sjenici, dok supredstavnici lokalnih privrednihorganizacija, Nacionalnog parka"Tara" i JP "Srbija{ume", aktivnou~estvovali u radu sednice.Podneti izve{taji o radu su bili,uglavnom, pozitivni, s tim da jeukazano na osnovni problem pove-}anu brojnost predatora na lovnimSa sednice Saveta Zlatiborske lovne oblastiterenima. U lovi{tima se nalazebrojni lovno-tehni~ki objekati isva potrebna infrastruktura. Svaudru`ewa redovno rade na unosudivqa~i, pa su fondovi fazanske,ze~ije i srne}e divqa~i izuzetnostabilni, jedino je populacija "crnedivqa~i" i jarebice u stagnaciji.Lovci Ivawice }e ove godineimati redovni odstrel srnda}a,dok su lovci Po`ege ponosni nasvoju produkciju fazanskih pili-}a, jer su fazanke snele vi{e od12.500 jaja, za fazaneriju u Kali-{tu. U Nacionalnom parku "Tara"ima 45 primeraka mrkog medvada,{to je blizu optimuma, a i broj divokozai divqih sviwa je zadovoqavaju}i.Jedan od na{ih najtrofejnijihstrelaca, Dragan Vasiqevi} iz^ajetine, govorio je afirmaitvno olovnom streqa{tvu i potrebi dase lovci jo{ vi{e upoznaju s pravilnimrukovawem i upotrebomsa~marica. S obzirom da u ovojlovnoj oblasti postoji "Zlatiborsko-drinska"liga u lovnom streqa{tvu,koju uspe{no vodi komesarNenad Puri} iz Bajine Ba{te,postoje svi preduslovi za jo{ boqirazvoj ove lova~ko-sportskediscipline. Rad sa podmlatkarimaje, tako|e, na zavidnom nivou, aposebno se isti~u mladi Ariqa iIvawice.Istaknuta je i potreba za vo|ewemvaqane lovne evidencije iupisivawem podataka o polo`enimlova~kim ispitima u ~lanskekarte.Prisutnima se obratio i predsednikLSS, Zoran @ivojinovi},rekav{i da ga raduje vidan napredaku radu Zlatiborske lovneoblasti, prisutan u nekoliko zadwihgodina. Posebno je naglasio iprioritet o~uvawa LSS kao organizacijekoja najboqe {titi interesesvojih ~lanova, jer se na{elovstvo visoko kotira u svetu.Potvrada tome je i ~iwenica da jena 55. Generalnoj konferencijiCIC-a u Maroku, Milorad Perovi}izabran za potpredsednika ovesvetske lova~ke organizacije.Na kraju sednice Saveta ovelovne oblasti, LU "Soko" u BajinojBa{ti proglasio je za svoje po~asne~lanove Zorana @ivojinovi}a,Aleksandra Panteli}a i SvetislavaTatovi}a.D. Markovi}

CRWANSKI O SVETSKOJ LOVA^KOJ IZLO@BI U BERLINURE^I HVALE I KRITIKERealan prikaz nastupa Kraqevine JugoslavijeNa temu lova i lovstvapuno je pisano od stranelovaca, qubiteqa prirode,poznatih i nepoznatih,pozvanih ili mawe pozvanih.Svi su oni `elelida lov osvetle i prika`uga u svom vi|ewu, ali maloje poznato da je na{ velikipisac Milo{ Crwanskipone{to ostavio o toj temi.Kao diplomatski slu`benikKraqevine Jugoslavijeu Berlinu i dopisnikbeogradskog lista "Vreme",Crwanski je obi{ao Svetskulova~ku izlo`bu, kojaje u jesen 1937. godineodr`ana u Berlinu.Veliki broju~esnikaNa izlo`bi je u~estvovalovi{e od 30 nacija aposetioci su mogli da videtrofeje ulovqene u afri-~kim savanama, grenlandskimledenim prostranstvima,Japan... Opisuju}iizlo`bu, za ~itaoce"Vremena", Crwanski jeprvo istakao domete doma-}ina u oblasti lovstva: "Uisto~noj Pruskoj ustanovqenisu rezervati gde`ivi divqa~ koje ve}odavno nema u drugim krajevimaEvrope. Jedan nema-~ki rezervat statisti~kimradom posmatrao je selidbuptica. U borovim {umamakraj Berlina, naseqeni subizoni i irvasi i `ive upotpunoj slobodi prirode...Nema~ka je u to vremedonela sasvim nove zakoneza za{titu i selekcijudivqa~i. Na Svetskojlova~koj izlo`bi, nema~kiprofesori su stvorilijednu veli~anstvenu statistiku`ivota zveri izveriwa". ("Vreme", 08. 11.1937.).Pisac je o{troumno oceniozna~aj i dometeMe|unarodne lova~keizlo`be, a pri opisu paviqonaposebno je istakaosokolove, kojima se lovilou Egiptu i Mongoliji, zatimprimer Francuske koja jeizlo`ila lova~ke slike igoblene, kao i oru`je.Englezi su, naprotiv, vi{ebili, kako pi{e Crwanski,zainteresovavani za izlagawe{ampionskih trofejaiz celog sveta, dok su Rumunii Poqaci izlo`ilinajvi{e divqa~i. Malibugarski paviqon bio jedobro ure|en. Zanimqivo jeda se na slikama bugarskihlova~kih prizora mogaoosetiti uticaj Nema~ke.Austrija je na ovoj izlo`bidobila toliko prostora daje gledalac imao utisak daje u pitawu jedna velikadr`ava. Kao i Francuska, iAustrija je izlo`ila mnogoumetni~-kih predmeta izlova~kih dvoraca. ("Vreme",08.11.-1937). Crwaskije ~ovek o{tra oka i jo{o{trijeg pera pa prednostdaje ma|arskom paviqonukoji je bio veoma `ivopisnoure|en i ukra{en slikamai freskama. Na{ velikanpisane re~i se iskrenodivio imaginaciji aran`erakoji su ceo `ivot Ma|araiz pesama i predawapreto~ili u pri~u u slikama.Uz to, Crwanski je konstatovaoda su Ma|ariimali najboqu propagandui da je Ma|arska naizlo`bi prikazana u mnogoboqem svetlu.Sedam izlo`benihpanoaNa Svetskoj lova~kojizlo`bi u Berlinu u~estvovalaje i KraqevinaJugoslavija ~ija dvorana jebila skromno ali ukusnoure|ena sa sedam izlo-`benih panoa, jer je upravotoliko lova~kih organizacijau to vreme bilo ume|uratnoj dr`avi. Crwanski,sa dozom sete, isti~eda jugoslovenska izlo`ba(u oviru Svetske izlo`be uBerlinu) ne prikazujebogatstvo divqa~i kojomzemqa raspola`e, ve} da jevi{e istaknuta turisti~kanota u lovnoj ponudi. Upaviqonu Kraqevine Jugoslavije,bogatstvo divqa-~i prikazano je na samo jednojkarti. Istina, bilo je ivi{e lepih primerakajelenskog rogovqa imedve|ih ko`a. Akcenat jevi{e bio na slikama profesoraQube Babi}a, kojeprikazuju pojedine na{ekrajeve, i na fotografskommaterijalu, ~ime je dataturisti~ka nota. "Namera jebila da stranac ne steknedojam da su Bosna, CrnaGora i Srbija pra{ume.Utisak koji su posetiociimali uglavnom se baziraona divqa~i i lova~kimorganizacijama sa teritorijeDravske i Savskebanovine" ("Vreme", 08.novembar 1037).Re~i kritikeCrwanski je bio kriti~anzbog lo{eg konceptapaviqona zemqe ~iji je ion bio gra|anin, pa je sadozom sarkazma istakao daje vrlo lepa misao bila dase izlo`e otisci bogumilskihspomenika na kojima sevide lova~ke scene. On jeistakao da je to privuklopa`wu posetilaca mnogoboqe u katalogu izlo`benego u samoj dvorani, gde suispod wih bili mali natpisiveli~ine dana{wihvizit-karti. Kakav je bio upisawu, Crwanski je isti iu novinarstvu, pa nijepropu{tao priliku dauka`e na propuste iproma{aje i sasvim otvorenoje konstatovao: "Ma|arisu iz svoje istorijenapravili grandioznupesmu u ~ast lova na ovojizlo`bi. Iz na{e pro{losti,iz na{ih narodnihpesama, koji su puni lova ilovaca, nema ovde ni tragakao i o na{im sokolovima.Lov sa sokolovima (koji,koliko je poznato, jo{ `iviu Bosni i Staroj Srbiji, una{em paviqonu vi{e jespomenut, nego istaknut,kao i oru|e za zamke lovacaiz ju`nih krajeva koje jeprivuklo pa`wu posetilaca"("Vreme" 08.novembar1937.). Iako nije bio velikistru~wak za lovstvo Crwanskije lako uo~ionedostatke i propuste organizatorajugoslovenskogpaviqona, a pored protokolarogpomiwawa trofejakoje je odstrelila kraqevskaku}a Kara|or-|evi}a,pisac, u ovom slu~aju novinar,isti~e i dobre straneizlo`be. Crwanski ka`eda je skladno koncipiran idosta informativan na{deo u katalogu Me|unarodnelova~ke izlo`be, jer senavode mesta lova i svirelevantni podaci oodstrelu divqa~i.Novinarski tekst ulistu "Vreme" svedo~i daje veliki pisac i mislilacMilo{ Crwanski odmerenoi umesno opisao paviqonKraqevine Jugoslavije naSvetskoj lova~koj izlo`biu Berlinu. Velikan na{episane re~i pokazao se ikao veliki novinar koji jesa lako}om uo~avaonedostatke, propuste ali iprednosti u predstavqawuJugoslavije na svetskojlova~koj smotri. Takvave{tina i lako}a pisawa,sa mogu}-no{}u markirawasitnih detaqa koji se ucelini ~ine va`nimdelovima mozaika, krasisamo vrsne umetnike, pa jetekst koji smo citirali ianali-zirali zna~ajandoprinos na{oj lova~kojzaostav{tini.Ass. mr VladimirBraovi}LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.9

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.10GODI[WA SKUP[TINA LU "DELIGRAD" UALEKSINCUPOVE]AN FONDSRNE]E DIVQA^IZahvaquju}i entuzijazmu i ulo`enom trudu lovacabriga o divqa~i na zavidnom nivouSekcija "Dra`evac", uistoimenom mestu, bila jedoma}in Redovne godi{weskup{tine Lova~kog udru-`ewa "Deligrad" u Aleksincuodr`ane 10. maja. OvoUdru`ewe, u ~ijem su sastavuLD" Dr Bucek" u Aleksincu iLD"Leskovik" u Katunu, gazdujelovi{tem"[umatovac"povr{ine 32.000 hektara strogopo{tuju}i godi{wi plangazdovawa, koji je odobren odresornog ministarstva. Tako-|e, rad Udru`ewa odvija se uskladu s normativnim aktima,a pod rukovodstvom predsednikaMikice Jankovi}a, ujednoi ~lana Upravnog oboraLova~kog Saveza Srbije ipredsednika lovne oblasti"Jugoisto~na Srbija", uz svesrdnupomo} Bratislava @ivadinovi}a,predsednika LD"DrBucek" i Miroquba Cvetkovi}a,predsednika LD "Leskovik",kao i brojnih ~lanova.Izborna skup{tina ba~kotopolskogUdru`ewa "Panonija",odr`ana 17. maja uBaj{i, usvojila je sve planiraneizve{taje o radu i poslovawu,izabrala novo rukovodstvoi prihvatila predlo`eniGodi{wi plan gazdovawai Finansijski plan zaovu godinu. Pored ~lanova,Skup{tini je prisustvovaoMilan Novkov, rukovodilacStru~ne slu`be LS Vojvodinei predstavnici vi{e medija.U diskusiji o radu, ~lanoviSkup{tine prihvatili supredloge da se ubudu}e znatnopoboq{a dostava podatakana relaciji lova~kihdru{tava i Udru`ewa, te daSama sednica Skup{tineprotekla je u izuzetnoplodotvornoj i radnoj atmosferi,s posebnim naglaskom naovogodi{wi jubilej - 110 godinaod osnivawa Udru`ewa,koji }e biti obele`en nasve~anoj proslavi u avgustumesecu.Lovci Lova~kog udru-`ewa "Deligrad" s ponosomisti~u da su ispunili pro-{logodi{wu kvotu odstrela,pa, s jo{ vi{e entuzijazma itruda, rade na daqempove}awu fondova plemenitedivqa~i u lovi{tu. Nakonprole}nog brojawa, tokomU~esnici skup{tine LU "Deligrad" u Aleksincumarta ove godine, ustanovqenoje zna~ajno pove}awebrojnosti srne}e divqa~i,zahvaquju}i, prvenstveno,dobrom radu Stru~ne slu`be,lovnih radnika, kao i samihlovaca. Udru`ewe }e i ovegodine poraditi na dodatnomFILM O UDRU@EWUU okviru obele`avawa jubileja -110 godina od osnivawaLU "Deligrad", u pripremi je film o ovom Udru`ewu autoraSvetislava Stanojevi}a. Re`ija je poverena SrbiBi`inovi}u, dok je stru~ni konsultant sekretar LSS,Aleksandar Panteli}.IZBORNA SKUP[TINA BA^KOTOPOLSKOGUDRU@EWA "PANONIJA"PONOVO POVEREWE SAVI]UNakon diskusije usvojeni svi izve{taji i izabrano novorukovodstvo^lanovi Skup{tine u pauzi sedniceunosu zeca i fazana ulovi{te, a za boqi radStru~ne slu`be planirana jekupovina novog terenskogvozila "Lada-niva". Samoj~iwenici da su fondovidivqa~i u ekonomskom kapacitetu,jer se svaka vrstalovi, doprinosi redovnoizno{ewe hrane u lovi{te,kao i organizovawe brojnihakcija na redukciji predatora.Tokom pro{le godinenajuspe{nije su bile "[akalijada"u Aleksincu i "Vuku ugoste" u Dra`evcu.A. Jankovi}se opremi lovo~uvarskaslu`ba, pre svega terenskimvozilom. Mnogo ve}a pa`wabi}e posve}ena uskla|ivawupostoje}ih akata Udru`ewasa onima u LS Vojvodine, a tako|ei ~e{}oj edukaciji lovacau nekim oblastima.Udru`ewe }e, tako|e, u~initisve {to je u wegovoj mo}i,kako bi ranije oduzet deo lovi{taLova~kom dru{tvu uKara|or|evu (dato "Zobnatici"),ponovo pripao ovoj lova~kojorganizaciji, odnosnoDru{tvu.U izbornom delu, ~lanoviSkup{tine ponovo su za prvog~oveka Udru`ewa izabralidosada{weg predsednikaMilana Savi}a. Tako|e, izabranisu ~lanovi Upravnogodbora, Nadzorne i Disciplinskekomisije. Pored MilanaSavi}a u Upravnom odborusu: Laslo Lung, Lajo{Brinza, Dejan Kastratovi},Goran Uzelac, Oto Klebe~ko,[andor Lova{, Tibor Na|,Tibor Kuruc, I{tvan Sabo,Milimir Petkovi}, [andorLo{anci, Petar @igi}, ZoltanKo{o, Borivoje Cvetkovi},Karoq Homoqa i BoboVrawe{. Dr Zoltan Namestovski,koji je izvrsno vodiosednicu, izabran je uSkup{tinu Lova~kog savezaVojvodine, a Milan Savi} uSkup{tinu Lova~kog savezaSrbije.D. Maksimovi}

SKUP[TINA RUMSKIH LOVACAJEDNOGLASNI U SVEMUU ovoj lovnoj sezoni naglasak }e biti na unapre|ewulovno - tehni~kih i lovno - uzgojnih objekata,{to }e doprineti jo{ ve}em kvalitetu lovi{tai divqa~i u wimaRedovna godi{wa Skup{tinaLova~kog udru-`ewa "Sremac" u Rumi,odr`ana je, za takve skupovena neuobi~ajenom mestu,pod {atorom ispred Lova~kogdoma, podno {ume uNikincima. Ali, nije to bilajedina neuobi~ajenost,jer skup{tinsko zasedaweje odr`ano pred otvarawe11. Sabora lovaca Srema,a trajalo je toliko, kako jeu {ali rekao jedan odu~esnika, da novinari nisustigli sve ni da zapi{u.[alu na stranu, jer svedosada{we sednice Skup{tineovog Lova~kogudru`ewa bile su veomaefikasne. Nije ni ~udo, jersu pre toga, kao {to je dosada uvek i ra|eno, naskup{tinama lova~kih dru-{tava, a zatim na Upravnomodboru Udru`ewa svisporni momenti bili razre{eni.Po re~ima dr Milo{aBeukovi}a, predsednikaLU "Sremac" u Rumi, koji jeujedno i predsednik Lova~kogsaveza Vojvodine,sve pohvale za rad u proteklihgodinu dana pripadajuDisciplinskoj komisiji.Naime, papir wenog izve{tajaje ostao, po prviput, prazan. To jedinozna~i da su LU "Sremac" uRumi i wegovih 17 lova~kihdru{tava stali naput lovokra|i.Beukovi} je naglasioda je Lovna osnovaUdru`ewa kvalitetnoura|ena, sve {to je laneobe}ano, to je i ura|eno. Ulovi{te je naseqeno preko4.000 fazana razli~itestarosti. Za wih je Lova~koudru`ewe obezbediloskoro ~etiri tone kvalitetnihkoncetrovanihhraniva, a drugi deo su bilau obavezi da nabave lova~kadru{tva, {to je iura|eno.Treba pomenuti da sutri grupe inostranih lovacalovile prepelice.Priznawe za najboqe Lova~kodru{tvo primio jeMilorad @arkovi} izHrtkovacaNa Skup{tini rumskih lovacaTo je realizovano u saradwisa Stru~nom slu`bomLova~kog udru`ewa kojaje, tako}e, imala 118 pratwitokom odstrela krupnedivqa~i. Takav rad svedo~ine samo o brizi o odstrelu,nego i o unapre|ewuuzgoja divqa~i.Tako|e, Beukovi} jeistakao da je wihovo Lova~koudru`ewe jedinoudru`ewe u Vojvodini kojeima svoj lova~ki sabori da je ta manifestacijai najve}a u okviru Lova~kogsaveza Vojvodine.LAJKOVACSLEDI PROSLAVAO~ekuju jo{ boqe rezultateU lajkova~kom LU "DraganRadovi}" u toku su pripremeza obele`avawe jubileja- 55 godina od osnivawaUdru`ewa. Lova~ka organizacijau Lajkovcu ima 400lovaca. Oni su raspore|eniu 11 sekcija i redovno izvr{avajusve aktivnosti iobaveze. Poseban akcenatstavqen je na uzgoj, za{titui pove}awe fonda divqa~i.Protekla lovna sezonauspe{no je zavr{ena. Premaoceni Upravnog odboraUdru`ewa svi zadaci su realizovani.Tokom proteklezime, lovci su redovno iznosilihranu, pa je prilikomprole}nog brojawa ustanovqenoda je brojnost divqa~izadovoqavaju}a. Ovda{wilovci o~ekuju da }e2.000 naseqenih odraslihfazana znatno poboq{atinarednu lovnu sezonu. Uzsve ovo, postignuti su zapa`enirezultati u akcijamana predatore, u lovi{tuje izgra|eno vi{e lovnihobjekata, a i broj ~lanova jeve}i.Jedan od najagilnijih~lanova Udru`ewa je 70-godi{wiDragomir Marinkovi},koji se lovom bavi od1962. godine. Vi{e od 20 godinauspe{no je obavqao posaolovo~uvara. I danas, iakonaru{enog zdravqa, redovnoobilazi lovi{te i usvom dnevniku bele`i svazapa`awa. Kao strasni zaqubqeniku lov i prirodu,Dragomir Marinkovi} je uzpomo} nekoliko lovaca izgradio~etiri pokrivene~eke i nekoliko hranili{taza visoku divqa~.Tokom svoje lova~ke karijereDragomir, koga svi zovuI kinologija, kao nerazdvojnideo lovstva, je navrlo visokom nivou.A u ovoj godini naglasak}e biti na unapre|ewulovno-tehni~kih i lovnouzgojnihobjekata, {to trebada doprinese jo{ ve}emkvalitetu lovi{ta i divqa~iu wima.Treba pomenuti da jeza najboqe lova~kodru{tvo progla{eno LD uHrtkovcima.B. @ivkovi}Doajen lajkova~kog lovstvaDragomir Marinkovi}sa ulovom~ika Dragan, odstrelio jepreko 300 lisica i velikibroj ostalih predatora. Dabi slika o ovom vrsnom lovcui doajenu lajkova~koglovstva bila potpuna, trebare}i da je on i veliki humanista.Do sada je dobrovoqnodao krv 103 puta i zbogtoga je odlikovan najvi{impriznawem Crvenog krstaSrbije.LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.11

IZBORNA SKUP[TINA LU "FAZAN" U SREDWEVU^ETVRTI MANDAT MILOVANOVI]UU godini kada LU "Fazan" slavi pet decenijaorganizovanog lovstva, u Stigu jeodr`ana Izborna skup{tina Udru`ewa.Kako i prili~i jubileju, sve je proteklo unajboqem redu. Svi izve{taji su jednoglasnousvojeni, a Skup{tina se, izme|u dvakandidata, odlu~ila da funkciju predsednikapoveri Dragoqubu Milovanovi}u.Na skup{tinskom zasedawu se ~ulomnogo pohvala o radu ovog Udru`ewa, izme|uostalog, i da je u toku ~etvorogodi{wegperioda izgra|eno 150 hranili{ta,tri lova~ke ku}ice, a u Desinamalova~ki dom. Tako|e, izgra|ena su i prihvatili{taza fazansku divqa~ u Qubiwama,^e{qevoj Bari, Sredwevu, Ceravcui Kamijevu, ukupne povr{ine 3.500kvadratnih metara ogra|enog prostora.Skup{tini je prisustvovao i predsednikSaveta Brani}evske lovne oblastiNa Skup{tini u SredwevuSlavi{a Mom~ilovi}. Bili su tu i lovciiz Po`arevca, Rabrova, Koviqa, VelikogGradi{ta, Petrovca, Brani~eva i Zemuna.Oni su bili svedoci prigodne besede o geneziUdru`ewa.Za po~asne ~lanove Udru`ewa progla{enisu: Milovan Koci}, Radi{a Stevi},Bora Pani}, Slavoqub Jonovi}, TomislavIvanovi}, Slavoqub Jovanovi}, VelimirPaunovi} i Radi{a Stojanovi}.Ovom prilikom zaslu`nim lovcima dodeqenasu odlikovawa. Zlatni orden LSSdobio je Vasilije Cvetkovi} a Srebrni RadomirSavi}. Bronzani orden LS Srbijeuru~en je: Radomiru Mili}u, Milisavu Mileti}u,Vojislavu Lazi}u, Draganu Mili}evi}u,@ivislavu Panti}u, Sla|anuMileti}u, Jovanu @ivkovi}u i Desimiru@iki}u.S. Stojanovi}IZBORNA SKUP[TINA LD"JASTREB" U SRPSKOMMILETI]ULON^AR PONOVOIZABRANLova~ko dru{tvo u Srpskom Mileti}upostoji i radi u sastavu LU "Mostonga"u Oxacima ve} 65 godina. Izbornaskup{tina Lova~kog dru{tvaodr`ana je 19. aprila ove godine. Dosada{wipredsednik Radomir Lon~ar, kojiiza sebe ima ve} tri mandata, dobio jepoverewe Skup{tine i za naredne ~etirigodine.Skup{tini su prisustvovali i lovciiz susednog Doroslova sa kojima Mileti~ani,ve} dugi niz godina, gaje dobrosusedskeodnose. Skup{tina je protekla uradnoj atmosferi, kako to i dolikujelovcima. Pro~itani su izve{taji o radui poslovawu Dru{tva i Kinolo{ke istreqa~ke -"Trap" sekcije koja je, iakonajmla|a u Udru`ewu, na samom vrhusportskog streqa{tva u op{tini. Zavr{nure~ posle pro~itanih izve{tajadao je Ilija Novakovi}, predsednik Nadzornogodbora, ina~e najstariji ~lan LD"Jastreb". On je rad i poslovaweDru{tva ocenio kao izu-zetno korektnei doma}inske {to se ogleda u stalnomporastu brojnosti svih vrsta divqa~i.Iz starog saziva Upravnog odboraostali su Milan Xoli} i Vladimir Luki},koji je izabran za potpredsednika,kao i Kristijan Stojkovi}, a novi ~lanovi,ina~e mladi lovci su: Nemawa Lazarevi},Goran Filipovi} i Nikola Mili}.Lovnik Anton Holo i sekretar NenadRisti}, kojima je opet ukazano poverewei u novom mandatu, ima}e obavezuda rade kao i do sada kako bi se usloviza uzgoj i za{titu divqa~i podigli najo{ vi{i nivo.V. S. Luki}GODI[WASKUP[TINA LU "PEK"U RABROVULOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.12SUMIRANI REZULTATIPodmlatkari posle akcijeU sve~arskoj atmosferi i uz prisustvo brojnih gostiju, u Rabrovuje odr`ana Skup{tina LU "Pek". Ujedno, bio je to i skup podmlatkaraovog Udru`ewa i gostiju iz Sredweva. Oni su obi{li priobaqePeka i tom prilikom sakupili otpad sa seoske pla`e. Bilaje to i dobra prilika da osve`e znawa iz lova~ke prakse. Organizatorje bio Bojan Tadi}, predsednik Udru`ewa.Sumiraju}i pro{logodi{wu lovnu sezonu, koja je ocewenakao odli~na, za najboqu sekciju progla{ena je "Qe{nica".Na kraju, svi u~esnici su prisustvovali zajedni~kom ru~ku, a zasve~anost je, prvi put, pripremqen i bik na ra`wu.S. Stojanovi}

XV SABOR LOVACA U STRAGARIMASTOPAMA ^UVENOGBARJAKTARAOva popularna manifestacija okupila brojnelovce iz Srbije i inostranstva@ivopisna {umadijska varo{ica Stragari, sme{tenana obroncima Rudnika, bila je doma}in brojnim lovcimaiz Srbije i inostranstva na XV, sada ve} tradicionalnom,Saboru lovaca. Sami lovci, kao i drugi posetiociove manifestacije, jo{ jednom su dokazali da su Stragarisa spomenikom Tanasku Raji}u, ~uvenom barjaktaruKara|or|a, sme{tenim u samom centru mesta, wihovoomiqeno odredi{te.Najuspe{niji takmi~ari ispred spomenika TanaskuRaji}uimamo zavidan broj divqih sviwa i fazana. Ovo }e bitii "ze~ija" godina, po{to naseqavamo zeca iz Vojvodine,da bi osve`ili krv. U ogra|enom delu lovi{ta, na {ezdesethektara, nalazi se stani{te za sedamdest muflona iosamdeset trofejnih jelena lopatara. Izgradili smo ilova~ki dom od 220 metara kvadratnih, dobrovoqnimradom lovaca i prilozima brojnih sponzora, koji ima isobe za preno}i{te. Zbog izvanredne saradwe lovaca iMUP-a, kod nas je lovokra|a eliminisana, pa nam jelovi{te bogato svim vrstama divqa~i - s ponosom isti~eSa streqa~kog nadmetawaIna~e, LU "Srebrnica"u Stragarima ima preko 300lovaca u jedanaest mesnih zajednica, a gazduje lovi{tempovr{ine 13.000 ha. Ovo Udru`ewe krase izvanredniprirodni uslovi za gajewe i za{titu divqa~i, a sve jepod budnim okom upravnika lovi{ta i tri lovo~uvara.- Najpoznatiji smo u Srbiji po bogatstvu kvalitetnesrne}e divqa~i, jer imamo preko 700 grla, a tako|ePOBEDNICI KUPA LSS ZA 2007.U Stragarima je pre petnaest godina po~elogodi{we takmi~ewe u lovnom streqa{tvu - KUP LSS.Tradicionalno, ovde se progla{avaju lova~ki strelci-{ampioni za proteklu godinu. Posle odigranih sedamkola, pobednik u lova~kom vi{eboju je Zoran G.Maksimovi} iz Grocke, drugi je Dejan Gruba~evi},tako|e, iz Grocke, a tre}e mesto je osvojio MiodragPan~i} iz Velike Plane. Nepokretna meta srnda}apojedina~no:1. Dejan Gruba~evi} 2. Zoran Maksimovi}3. Vladimir Pavlovi}. Ekipni plasman: 1. LU"Dunav" uGrockoj 2. LU"Zlatibor" u ^ajetini 3. LU "[umadija" uKragujevcu. Pokretna meta vepra: 1. Boban Nikoli} 2.Zoran Maksimovi} 3. Goran Jevremovi}. Ekipni plasman:1. LU"Dunav" u Grockoj 2. LU "[umadija" uKragujevcu 3. LU"Draga~evo" u Gu~i. Disciplina trappojedina~no:1. Miodrag Pan~i} 2. Zoran Maksimovi} 3.Dejan Gruba~evi}. Ekipni plasman: 1. LU"[umadija" uKragujevcu 2. LU"Stig" Smoqinac-Bo`evac 3. LU"Zlatibor" u ^ajetini.POJEDINA^NI I EKIPNIPOBEDNICINepokretna meta srnda}a, pojedina~ni plasman:1. Goran Vuki}evi} iz Gu~e 2. Radi{a Radosavqevi}iz Kragujevca 3. Milenko Ze~evi} iz Kni}a.Ekipni plasman:1. LU"Draga~evo"u Gu~i2. LU"Dunav" u Grockoj 3. LU"Kara|or|e" u Topoli.Pokretna meta vepra, pojedina~ni plasman:1.Vladimir Kori}anac iz Gu~e 2. Milisav Ru`i~i} izGu~e 3. Zoran G. Maksimovi} iz Grocke. Ekipni plasman:1. LU"Draga~evo" u Gu~i 2. LU"Kara|or|e" uTopoli 3. LU"Dunav" u Grockoj. Disciplina trap, pojedina~niplasman: 1. Dragan Jankovi} iz Topole2.Vladimir Lazarevi} iz Kragujevca 3.Slavko [evi}iz Topole. Ekipni plasman: 1. LU "Kara|or|e" uTopoli 2. LU "[umadija" u Kragujevcu 3. LU "Dunav" uGrockoj.U lova~kom vi{eboju pobedio je Zoran G.Maksimovi} iz Grocke, kojem je pripao i lova~kikarabin, drugi je bio Bojan Jovanovi} iz Topole, atre}i Milenko Ze~evi}, tako|e, iz Topole.Tomica Radosavqevi}, predsednik LU "Srebrnica",[umadijske lovne oblasti i potpredsednik LSS.Pod patronatom LSS, a u organizacija LU"Srebrnica", lovci su na Saboru imali priliku dapoka`u koliko ve{to barataju lova~kim oru`jem, naredovnom streqa~kom takmi~ewu u okviru KUP-a LSS.Tako|e, svi zainteresovani imali su priliku da imstru~waci Zavoda za ispitivawe oru`ja i municije uKragujevcu besplatno pregledaju i upucaju oru`je.Najboqim takmi~arima pripali su pehari LSS, kao ivredne nagrade organizatora i sponzora ovogodi{wemanifestacije.V. PetrinSnimio: S. VijatovLOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.13

LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.14SABOROVALO SE I U NIKINCIMASTRELCI JA^I OD KI[E I NEVREMENADa li je smetala ki{a!? - Ma,daj, da su i "sikire" padale mibi se danas takmi~ili - rekaoje jedan od oko 250 u~esnikatradicionalne sremske {icareIspred Lova~kog doma u Nikincima4. maja, po jedanaestiput, okupilo se mno{tvo lovaca,prevashodno iz Vojvodine, ali i,kako reko{e doma}ini, iz lova~kihdru{tava preko Save.Naravno, za to je bilo i te kakopovoda, jer su u istom danuodr`avane dve velike manifestacije- 11. Sabor lovaca Sremai tradicionalna Sremska {icara.I da ne bi ki{e, koja je ~aktri puta prekidala nadmetaweu lovnom streqa{tvu, bio bioboren rekord dosada{wih saborai, kako organizatori ka`u,na vatrenim linijama pojavilobi se vi{e od 300 pu{aka.Sabor sa dve streqa~kedisciplineJo{ od jutra po~elo je okupqawelovaca, a vedar dan jeobe}avao lepo dru`ewe. Tako jei po~elo. Posle, zaista efikasnoi brzo odr`ane redovneSkup{tine Lova~kog udru`ewa"Sremac" u Rumi, po~etak Saboraje pomeren ~ak za sat ranije.Ovogodi{wi program je bio redukovanu odnosu na ranije godine.Naime, otpucane su samo dvediscipline: ga|awe nepokretnemete srnda}a iz stoje}eg stavana udaqenosti od 90 metara iga|awe glinenih golubova u disciplini"trap". Takmi~ari subili uskra}eni za dve streqa~kediscipline (ga|awe pokretnihmeta srnda}a i vepra),jer vojne vlasti nisu dozvolileda se one odr`e na wihovomstreli{tu. No, kako reko{e organizatori,naredne godine }ebiti zavr{eno streli{te, ~ime}e se stvoriti uslovi i za nadmetaweu pomenutim disciplinama.Pehar oti{ao u GrockuPobednik Sabora bila je ekipaLU "Dunav" iz Grocke, za kojusu svi nedvosmisleno rekli daje izuzetno jaka. Uostalom, u metusu "smestili" po ~etiri desetkei po jednu ili dve "pobegle"osmice i osvojili ukupno137 poena. Drugo mesto je pripalostrelcima LU "Begaqica" sa102 poena, a tre}e, uz samo dvapoena mawe, osvojilo je LU "Fazan"iz Vladimiraca.Na Saboru lovaca Srema u Nikincima - veliko interesovaweNa vatrenoj liniji i `ene lovciSa ga|awa glinenih golubovaI DVE DAME NA VATRENOJ LINIJIMe|u prijavqenih 147 takmi~ara bilo je i `ena lovaca, pa suse na vatrenoj liniji na{le i dve dame, Sne`ana Lon~ar iz Beogradai Biqana Somborac iz Rumenke. Trema i ispitiva~ki, {tobi se reklo, brkati ma~o pogledi, u~inili su svoje, te je meta srnda}a,uglavnom, ostala ~itava. Ali... “Mani ti to, ja nijednoj ne bistao na sto meteri da me ga|a”, prokomentarisao je jedan od prisutnih,vrte}i ozbiqno glavom dok su dame punile karabine icevi usmeravale ka meti.Pojedina~ni pobednik je DraganMili~evi}, tako|e iz pobedni~keekipe, koji je, od mogu}ih50, osvojio 48 krugova. Mili~evi}je kao najuspe{niji takmi~ar,pored pehara, dobio napoklon i televizor - dar doma}inskogLova~kog dru{tva uHrtkovcima.Milomir Maksimovi}, iz begaqi~keekipe, je drugi sa dvakruga mawe, kao i Zlatko Vuksanaciz beogradskog LU "Vojnik".Za ga|awe glinenih golubova,u disciplini trap, bio je prijavqen101 u~esnik. Ekipnu pobeduje odnela prva od dve futo{keekipe sa 38 poena. Golubamawe su imali strelci iz vladimirova~kog"Fazana", a natre}e mesto su se plasirali doma}iniiz LU "Sremac" u Rumi.Najuspe{niji pojedinac je QubomirStojanovi} iz Vladimiraca,dok su Futo`ani @eqko Krstini Nemawa Smiqani}, sa istimbrojem poena, podelili drugo itre}e mesto."Pogo|ene" ve{-ma{ina,televizor, lova~kiprslukE, onda se zahuktalo nadmetaweu {icari, za koju su se takmi~ariprijavqivali ~ak i posle19 ~asova. Da podsetimo,{icara je takmi~ewe u ga|awujaja na klatnu na 15, pa 30 metarai na kraju "sokola" (to je po pravilupivska fla{a) udaqenogod vatrene linije 75 metara.No, vreme kao da se zaveriloprotiv strelaca. U popodnevnim~asovima po~ela je ki{a koja jetri puta prekidala strelce.Ali, oni se nisu dali nevremenu.Tr~ali su od {atora do vatrenelinije, ga|ali, pa opet trku {ator, ali nisu odustajali. Inije se ~ula ni re~ gun|awa, nipovi{en ton... [icara je zavr{enaoko pola devet uve~e, pomraku, uz pomo} reflektora ifarova od automobila.Pobednik je Ivan Hodak izdoma}inskog LU "Sremac", koji jeosvojio i ve{-ma{inu. Drugoplasiranije \or|e Medi} iz Ugrinovaca,koji je poneo ku}i i televizor,a tre}e mesto i lova~kiprsluk pripali su MarkuMi{~evi}u.U ga|awu glinenih golubova,u disciplini trap, Pera Medi}iz Ugrinovaca je za pobedni~komesto dobio i fru`ider, drugoplasiraniMilan Luki} lova~kiprsluk, a za tre}e mestoZoran Stanisavqevi} je nagra|enfutrolom za pu{ku.Branislav @ivkovi}

U VREME KOSIDBE I @ETVEKAKO BEZ PLA[ILICA?Ovo pitawe, po svoj prilici, bi}e re{eno inovacijamana kombajnima, {to je ve} slu~aj u razvijenimzemqamaGubici divqa~i morajuse uzeti u obzir prilikomplanirawa dinamike razvojapopulacije, jer od wihovevisine zavisi stepenkori{}ewa mnogih vrsta.Smawewem gubitaka pove}avase stepen kori{}ewa,odnosno odstrel.Poznato je da su gubicidivqa~i posledica nepravilneupotrebe pesticidau poqoprivredi. Uokviru ove va`ne privrednegrane, ~iji je prioritetproizvodwa hrane, ima mestai za druge aktivnosti,a me|u wima je i lovstvo.Na`alost, sve ~e{}e semogu ~uti podaci o gubicimadivqa~i, a uzrok je trovawepesticidima, to jestnepravilna primena hemijskihsredstava u poqoprivredi.Najsve`iji primerje slu~aj koji se, iz pomenutihrazloga, dogodio u okoliniNovog Sada. Sada, kadase to dogodilo, ostajesamo da se {tete sanirajuu meri u kojoj je to mogu}e.Kako pomo}i divqa~i?Livade i luceri{ta sumesta gde poqske kokeprave gnezda i pola`u svojajaja. Nije redak slu~aj dase tokom kosidbe gnezdauni{te, a ~esto stradaju ikoke koje le`e na jajima.U ciqu spre~avawaovih {teta zakonske odredbenala`u upotrebupla{ilica. Me|utim, upravoovde se javqa problemjer u pomenutim odredbamanije definisano kakopla{ilica treba da izgleda.To zna~i da je prakti~nonemogu}e kontrolisatiko je montiraopla{ilicu, a ko nije. Premava`e}im zakonskim odredbamai zvonce veli~inenekoliko centime-danas koristiti. Wenomupotrebom {tete na divqa~isigurno bi bileznatno smawene."Pametni kombajni"Za razliku od kosa~icakoje pokre}u traktorii koje su iste kao ipre dve-tri decenije, kombajnisu pretrpeli pravuindustrijsku revoluciju.Dana{wi, savremeni kombajnisu mnogo ve}i i znatnobr`i. Divqa~ pred wimanema gotovo nikakvu{ansu. Naro~ito je problemkada se na velikimparcelama p{enice, gde uto vreme `ive srne i lanad,na}e vi{e kombajna.Na sre}u, ovakve ma{inesu opremqene sigurnosnimsistemima koji se aktivi-one koji su to ~inili razlogje bila qubav prema`ivotiwama.Me|utim, lanad je~esto, ve} naredne godine,zavr{avala u paprika{imazbog, navodno, nekog"incidenta". Vaqaznati da lane u poqu nikadane treba dirati,osim ako je u `ivotnoj opasnosti.Naravno, za one"zaboravne" postoje kaznekoje bi trebalo da ih podsete{ta vaqa ~initi ikako se pona{ati u lovi{tu.U zemqama Evrope ve}du`i niz godina upotrebqavajuse termodetektoriza otkrivawe divqa~i.Nakon otkrivawa, divqa~se markira i istera saparcele koja se kosi, iliI posle pomenutih nemilihdoga|aja divqa~ idaqe nije bezbedna, jerono glavno tek dolazi. Naime,pribli`ava se vremekosidbe i `etve. Ovi poqoprivredniradovi, kaoi ranijih godina, uze}e"danak" u lovi{tima. Uvreme kosidbe livada iparcela pod lucerkom, najve}apretwa divqa~i sukosa~ice, a prilikom`etve kombajni. Gubici divqa~isu tim ve}i, jer supoqoprivredne parcele uto vreme stani{ta nekihvrsta divqa~i i wihovihmladunaca. Jedna od najugro`enijihvrsta lovne divqa~i(na livadama i parcelamapod lucerkom) sumladi ze~evi. Isto tako, uopasnosti su srne i lanad.tara mo`e se smatratipla{ilicom za divqa~. Oefektima tavih, i wimasli~nih, pla{ilica netreba ni govoriti, jer su(najbla`e re~eno) zanemarqivi.Pre vi{e od dve decenijeprototip za pla{ilicukoja se montira na traktorskukosa~icu izradilisu dipl. in`. Jovica Vrki}i dipl. in`. Slavko Dondur.Uz male izmene, ovapla{ilica bi se mogla iraju kada se ispred kosakoje seku stabqike p{enicena|u srne, lanad ilidruga divqa~.Vreme mewa i qude.Ako se ma{ina zaustavi jerse ispred we, na primer,nalazi lane, onaj ko womupravqa zasigurno }e prite}iu pomo} bespomo}noj`ivotiwi. Nije uvek bilotako i nije uvek tako. Naime,zna se da su se ranije,posle `etve, u dvori{timamogla videti lanad. Za`awe. Termodetektori suizuzetno korisni za mawepoqoprivredne povr{inegde se u jednom ili dvaprohoda "pregleda" celawiva.Ovakvi ure|aji, ma koliko,za sada, izgledajudaleki, moraju postatina{a realnost u najkra}emmogu}em roku......Milomili silom.Dipl. in`. MilenkoZeremskiSnimio: J. PapLOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.15

TRANSPORT I PRIHVAT FAZAN^I]APOSAO MARQ IVIH I STRU^NIHLOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.16Veoma je va`no da se fazan~i}i nabave kod sigurnogproizvo|a~a. Pre preuzimawa treba obi}i proizvodwui uveriti se u kvalitet pili}a. Na dan preuzimawatreba obavezno da prisustvuje kupac da proveri kvaliteti broj isporu~enih fazan~i}a. Transport seobavqa u ranim jutarwim ili kasnim popodnevnim satima.Fazan~i}i borave u prihvatili{tu do uzrasta12-13 nedeqa, odnosno oko 5 - 6 nedeqa ako su uzrasta5-6 nedeqa i 4-5 ako imaju 7-8 nedeqa. Nakon dve nedeqeboravka u prihvatili{tu treba ih hraniti koncentratom,a nakon toga pre}i na prirodnu hranu.Danas lova~ke organizacijena na{em tr`i{tu mogu kupitinekoliko uzrasnih kategorijafazan~i}a i to: od 5-6,od 7-8 nedeqa, od 7-8, sa podivqavawemod tri, ~etiri ipet meseci starosti. Ove uzrasnekategorije su uslovqenemogu}nostima fazanerija ibiolo{kim karakteristikamafazana. Samo fazan~i}istariji od 5 nedeqa, u na{imklimatskim uslovima i normalnimvremenskim prilikama,mogu da opstanu u lovi{tu(prihvatili{tu) bez dodatnogzagrevawa. Na{a uzgajali{tasu opremqena uglavnom zaproizvodwu fazan~i}a uzrastaod 5 do 6 nedeqa, a mawideo za uzrast od 7 do 8 nedeqa.Jedan mawi broj fazanerijaima mogu}nost da proizvodifazane starijih kategorijauzrasta 3-4-5 meseci istarije, jer za ovaj uzrast supotrebne velike povr{inepod volijerama. Ovo za sadanije slu~aj - sem nekih izuzetaka.Prema tome, {to se ti~euzrasta fazan~i}a, izbor nijevelik. Postoji izbor izme|udve uzrasne kategorije. I jednai druga imaju svojih dobrihi lo{ih strana. Mla|i fazan~i}i,od 5-6 nedeqa, popravilu su dobro operjani,ujedna~enijeg kvaliteta i saaspekta podivqavawa adaptivniji.Slaba im je stranave}a osetqivost na vremenskenepogode (dnevno kolebawetemperature i naglo zahla|eweuz pojavu ki{e ipquskova).Fazan~i}i uzrasta od 7-8nedeqa, ukoliko nisu pro{lifazu podivqavawa zbog nekompletiranostifazanerija,lo{ije su operjani (jer ba{ uovom periodu se de{ava mitarewe)i wihova adaptivnostje znatno mawa. Fazan~i}i uzrastaod 7-8 nedeqa, koji su uuzgajali{tima pro{li adaptivnevolijere i fazu podivqavawa,po pravilu su dobrooperjani i otporniji su odsvih ostalih koji se mogu na}ina tr`i{tu.Cena je jedan od va`nihfaktora prilikom kupovine.Fazan~i}i uzrasta od 7-8 nedeqa,koji su u uzgajali{timapro{li kroz adaptacione volijere,najskupqi su. Svakako,prilikom odlu~ivawa kojefazan~i}e treba nabaviti,treba uzeti u obzir sve elemente.Lova~ke organizacije,koje imaju dobra prihvatili{tai marqive qude, kojiho}e da rade i koji su stru~noupu}eni u uzgoj fazan~i}a,treba na nabave fazan~i}euzrasta od 5-6 nedeqa. Onimorganizacijama, koje kupujumawi broj fazan~i}a, a nemajuqude osposobqene za ovajposao , preporu~uje se uzrastod 7-8 nedeqa.Ako mogu}nosti dozvoqavaju,va`no je napraviti "dobar izborproizvo|a~a". Treba seopredeliti za proizvo|a~a ukoga se ima poverewe, kojiima stabilnu i savremenore{enu proizvodwu i ustaqenikapacitet i kvalitet fazan~i}a.To je garancija da sufazan~i}i zdravi i kvalitetnii da }e biti isporu~enina vreme. Dobro je da se uzgajali{tesa kojim se sara|ujeobi|e pred samu isporuku itom prilikom proveri kvalitetfazan~i}a.Isporuka i transportNajboqe je da isporuci itransportu prisustvuje nekolikosavesnih lovaca. Na ovajna~in obezbe|uje se da svifazan~i}i budu kvalitetni ida u svakom sanduku budesme{ten standardni broj fazan~i}a.Tako se mogu uzbe}i,eventualni, sporovi oko kvalitetai broja isporu~enihfazan~i}a.Isporuka i transport obavqase tokom najtoplijegletweg perioda. Zbog toga jeva`no kako se fazan~i}i pakujui u kom dobu dana se voze.Po pravilu, treba ih voziti uranim jutarwim ili kasnimve~erwim ~asovima da bi seizbeglo jako sunce i visoketemperature.Prilikom slagawa gajbi sfazan~i}ima u prevoznosredstvo, treba voditira~una da se sla`e u vi{eslojeva i da svaka gajba sa jednestrane ima nesmetanu cirkulacijuvazduha. U protivnom,mo`e do}i do toplotnog{oka i gu{ewa fazan~i}a,{to prouzrokuje velika uginu}a.Ukoliko se fazan~i}itransportuju na du`e relacije,najboqe je to ~initi no}u.Vozilo se utovara tek kada susvi fazan~i}i spakovani ugajbe i nakon toga odmah trebada krene. Nisu po`eqna du`azaustavqawa na putu. Ukolikoje to neophodno, treba voditira~una da zastoji traju{to kra}e i da se, po mogu}nosti,stoji u hladovini. Kada sefazan~i}i dopreme do prihvatili{ta,odmah ih trebaistovariti i gajbe smestitipod nadstre{nicu. ^im svane,pod uslovom da ne pada ki{a,treba ih odmah ispustiti uprihvatili{te. Va`no je na-

S T R E SStresu, o kojem se veoma ~esto govori, nisu podlo`ni samoqudi ve} i `ivotiwe. Tako tvrde mnogi biolozi, a naro~itopoznati nema~ki stru~wak za pona{awe `ivotiwa(etologiju) Vitus Dre{er. To je sasvim prirodna reakcija ucelom `ivotiwskom svetu, od p~ela do majmuna. I `ivotiwese na razne na~ine izbavqaju od stresa. Kao potvrdusvojih posmatrawa, Dre{er navodi i literarne podatke. Uafri~koj savani lovci su iz xipa lasom uhvatili odraslu`irafu. Kavez sa `ivotiwom postavili su na platformuteretnog automobila. Izgledalo je da je sve u redu. No, kadaje upaqen motor kamiona `irafa se sru{ila mrtva. Dijagnoza:smrt od stresa. Sli~no se nekada de{ava i pri hvatawudivokoza, a posebno ze~eva koji se kod nas hvataju ve}dugi niz godina. Skoro da nije bilo hvatawa a da ponekizec nije uginuo u rukama hvata~a. Ovakvih pojava imamo ikod fazanskih pili}a pri hvatawu kao i kod poqskih jarebica.Stres nastaje kada se `ivotiwe nalaze pod dejstvom bezizlaznogstraha, kada su uhva}ene, kada namaju mogu}nostda se spase, kada su istrgnute iz svoje `ivotne sredine.pomenuti da vozilo kojim setransportuju fazan~i}i trebada ima krov-ceradu. Ukolikose radi o kamionu, sa stranicese cerade di`u i ostajesamo gorwi deo na arwevima.Od gajbi do cerade trebaostaviti prazan prostor od25 do 50 cm. Na ovaj na~in fazan~i}iimaju za{titu odki{e i sunca i mogu}nost provetravawa,odnosno cirkulacijevazduha u gajbama.Fazan~i}i uprihvatili{tuPred dopremu fazan~i}a,ponovo treba obi}i celo prihvatili{tei jo{ jednom proveritiispravnost objekata iopreme. Neposredno preduno{ewe u prihvatili{te, uhranilice se stavqa hrana au pojilice voda. U vodu bi trebalostaviti preventivnu dozuodgovaraju}eg antibiotikakako bi fazan~i}i {to lak{eprevazi{li stresno stawenastalo tokom wihovog hvatawai transporta.Fazan~i}e treba uneti uprihvatili{te u ambala`i, apotom ih u ti{ini i bez `urbeispu{tati tako da sami iza|u.Tom prilikom, gajbe se stavqajuispod nadstre{nice sapoklopcima okrenutim premaunutra{wosti tako da fazan~i}ine mogu odmah da polete,ve} da direktno do|u ukontakt sa hranom i vodom.Nakon ispu{tawa, fazan~i}ene treba uznemiravatinajmawe 2 do 3 sata da bise sna{li i privikli na novusredinu. Tek nakon toga trebau}i u prihvatili{te, pogledatikako se fazan~i}i pona{aju,pokupiti i izneti ambala`u,proveriti hranilicei doliti vodu u pojilice. Ovajposao treba da obavi jedanili dva ~oveka, pa`qivo i uti{ini. I pored sve ovepa`we, desi se da mawi brojfazan~i}a izleti iz prihvatili{ta.To ne treba da zabriwava.^im do|e ve~e,gladni i `edni, oni }e sevratiti. Sada su dovoqnadva ~oveka. Oni }e lagano teratifazan~i}e pored ogradedo kapije i lagano ih navestida u|u u prihvatili{te.Veoma je va`no da se u prihvatili{tuobezbedi redovnai kvalitetna ishrana,sve`a i kvalitetna voda iza{tita od predatora i nevremena.Ne treba nagla{avatida su fazan~i}ima u prvimdanima potrebni optimalniuslovi, jer su tada najosetqiviji.Bez obzira o kojem je uzrasture~, u prihvatili{tima jeneophodno za ishranu fazan~i}aobezbediti kompletnusme{u. Najboqe je, uz prethodnidogovor, da proizvo|a~,uz fazan~i}e, isporu~i i odre|enukoli~inu hrane. Ovim}e se lak{e prebroditi stresnasituacija nastala zbogpromene sredine i transporta,jer ne}e morati da se adaptirajui na novu hranu.Dr Zoran A. Risti}Snimio: J. PapNOVA KWIGA U BIBLIOTECI "SVETIEVSTATIJE" LS SRBIJELOV^EVA PISMAAutor Savo Lazi} svojimtekstovima je na promocijuprivukao velikibroj lovaca i qubiteqaprirodeU organizaciji Lova-~kog saveza Srbije iUdru`ewa Srba izHrvatske u Beogradu je 14.februra odr`ana promocijakwige "Lov~evapisma", iz edicije LSS"Sveti Evstatije". Autorkwige je Savo Lazi}. Usali Etnografskog muzeja okwizi su govorili:akademik i univerzitetskiprofesor Dragoqub - DraganNedeqkovi}, univerzitetskiprofesor idudogodi{wi lovac Miorag- Mi}a Ze~evi} i autorSavo Lazi}. Tekstove izkwige ~itala je profesorDobrila ]eranilac.Dragan Nedeqkovi}, jeizme|u ostalog, rekao -Savo Lazi} ima sluha i zakrasotu pejza`a i za dobrotuqudi. Radoznala duha,on ima vazda `ivo ~uvstvoza nijanse. Kao daprimewuje znameniti Dositejevzavet: "Idu} u~i,vekove gledaj!" Ima zdravodnos prema `ivotu ihuman je prema qudima, ato su retke vrline. Razumei one koji ga ne shvataju. Toje istinska superiornost.^esto se se}am Betovenovoggesla: "Ne priznajemdrugi znak nadmo}nosti,osim-dobrote." Pa nekaupravo to bude na{eposledwe slovo o ovojkwizi, koja ima i svojumuziku. Veli~anstvenu rikujelena. Premda lovacnisam, slu{ao sam salovcima u mome zavi~aju,na Fru{koj gori, tustrastvenu simfoniju.- Kwiga "Lov~evapisma" ima ~etiri me|usobnopovezana dela.To supri~e o ~oveku lovcu ilovu kao iskonskom zanimawu.Pisma u kwizi suubla`avawe sete slovenskedu{e izbeglica, ~ijese izbegli{tvo pretvara uemigraciju. Ona ubla`avajutugu onih koji su oti{lidaleko, jer su jedinaopipqiva veza izme|u prijateqai rodbine. Svesnoili nesvesno, ostavqapodatke o licima koja su,ako nisu shvatili opasnosti napustali Hrvatsku,ostali pokopani, naj~e{}ebez saznawa rodbine omestu wihovog ve~nogpo~ivali{ta - istakao jeMiodrag Ze~evi}.Za Lazi}a je lov vi{eod lova. To je fizi~ka iduhovana rekreacija.Upe~atqivo opisuje rikujelena, boravak u lovi{tu,uspeh i neuspeh u lovu. Lovje pre svega dru`ewe, o~emu neprekidno govori.Kako se lovovi nastavqajutako su pri~e svelep{e. Pri~a "Divojarac"je veoma interesantna.Do`ivqaj koji vaqado`iveti, uspeh koji sesamo po`eleti mo`e (divojaracima 105 poena, srebro).Lov na divokoze jeveliki napor i zalovo~uvara Abaza, akamoli za kondiciononepripremqenog Lazi}a.Autor stru~no koristiizraze o lovu i dajepodatke o oru`ju, municiji,opti~kim istrumentima...Pona{ase kao poznavalaclovne etike ilova~kih termina.Predgovor za kwigunapisao je sekretar Lova-~kog saveza Srbije,Aleksandar Panteli}. Onje istakao da kwiga u celininosi antiratnu poruku.Kwiga se mo`e kupiti kodautora: Sava Lazi},Beograd, Knegiwe Qubice4, telefoni: 011/2623-708i 011/ 2638-868.L.N.LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.17

Visoka vegetacija omela lovce u odstrelu srnda}a^estitka posle uspe{nog lovaTihomir Kijac, upravnik lovi{ta u LU u Subotici sa ovogodi{wimtrofejimaPrema procenama LS Vojvodine i LS Srbije, do 15. majaodstreqeno oko 800 srnda}aOvogodi{wa lovno-turisti~ka sezona na srnda}e po~ela jepo kalendaru lova - 16. aprila. Agencije koje su dovele turistei lova~ke organizacije do 15. maja uglavnom su realizovale zacrtaneplanove. Prema ra~unicama izvedenim u Lova~kom savezuVojvodine i Lova~kom savezu Srbije, do tog datuma, u na{imlovi{tima odstreqeno je oko 800 srnda}a. Pote{ko}e u lovuogledale su se u visokoj vegetaciji `ita i uqane repice, ali iu mawem broju turista.Tokom prvih mesec dana u vojvo|anskim lovi{tima odstreqenoje oko 500 srnda}a, posredstvom preko dvadeset organizacijai agencija - ka`e Milenko Zeremski, sekretar LS Vojvodine.- Period karakteri{e ne{to mawi broj turista, nego{to su bile prvobitne najave - naglasio je Zeremski.U OVOGODI[WOJ LOVNO-TURISTI^KOJ SEZONI NA SRNDA]EPLANOVI ODSTRELAUGLAVNOM REALIZOVANI- U lov na srnda}e, a odstreqeno ih je oko 300, do{li su lovciiz vi{e evropskih dr`ava - ka`e dipl. in`. Aleksandar]erani},vi{i lovni savetnik Lova~kog saveza Srbije. -Srnda}eza odstrel ponudile su lova~ke organizacije u: Barajevu, Topoli,Lapovu, Velikoj Plani, Sopotu, Quboviji, Vaqevskoj Kamenici,Ose~ini. Dowem Milanovcu, Ra~i, Stragarima - dodajeAleksandar ]erni}.[ta ka`u u agencijama?Srna sa zlatnim rogovqem -hermafrodit- Zakqu~no sa 15. majem, posredstvom je JP "Vojvodina{ume"-"Lovoturs", inostrani turisti iz Austrije, [panije, Italije,Nema~ke i Hrvatske u lovi{tima vojvo|anskih lova~kih organizacijai "Vojvodina{uma", odstrelili su 127 srnda}a - ka`eBranislav Stankov, direktor ove organizacije. - Od tog broja 37odsto je u medaqama. Pet srnda}a oceweno je zlatnom, 24 srebrnomi 18 bronzanom medaqom. Zlatni srnda}i su u rasponu od130 do 140 poena. Najja~i srnda}, odstreqen u lovi{tu u Nadaqukod Srbobrana, ocewen je sa 160,17 poena, a bio je te`ak680 grama - dodaje BranislavStankov.Kako ka`e na{ sagovornik, rezultatibi bili i boqi da je bilovi{e turista, mawe ki{e i ni`avegetacija (`ito i uqana repica),Udru`ewa koja su primila stranelovce posao su obavila profesionalno,po~ev od prihvata i vo|enau lov do obrade trofeja, i zaslu`ujusvaku pohvalu.Po re~ima Sa{e Belan~i}a,direktora "Safari internacionala",posredstvom wihove agencijeu lovi{tima u Republiciinostrani lovci turisti iz [panije,Italije i drugihdr`ava, odstrelili supreko 300 srnda}a, od kojihje 25 odsto u medaqama.Me|u wima je i 15 srnda}aocewenih zlatnom medaqom,a najja~i je imao150 poena. Sezona te~edaqe, pa }e i krajwi rezultatibiti boqi.Iako je sezona lova utoku, iz somborske agencije"Trestelle" sti`u podacida je wihovim posredstvomu Kawi`i, Subotici,Ba~koj Topoli, MalomI|o{u, Somboru i Kuli,odstreqeno 142, srnda}a.Turisti su do{li iz Slovenije,Hrvatske, Rusije,Austrije, Nema~ke, Italije,Estonije.- Od odstreqenih srnda}a, 46 je u medaqi, ka`e Pavle Borovac,vlasnik Agencije. - Od tog broja, {est srnda}a je u zlatnoj, 21u srebrnoj i 19 u bronzanoj medaqi. Trofeji zlatnih srnda}aoceweni su sa 130,87, 132,48, 132,60, 135,77, 144,78 i 157,80 poena,a jedno grlo je bilo hermofrodit (srna s rogovqem).Preko agencije "Vojvodina hobi" doma}i lovci, ali i oni izAustrije, odstrelili su 30 srda}a od ~ega je deset bilo u medaqama.Najja~i trofej imao je 131 poen i bio te`ak oko 500grama.- Na{i gosti lovili su u lovi{tima u Novom Be~eju, ^urugu, Kawi`i,^eneju... - rekao je dipl. in`. Reqa Male{evi}. - Lov senastavqa, ali je mawe turista naro~ito iz Austrije i Nema~ke,nego {to je bilo najavqeno - naglasio je Reqa Male{evi}.Udru`ewa zadovoqnaU vreme prikupqawa podataka (od 12. do 15. maja), ve}inaudru`ewa privodila je kraju ovogodi{wu lovno-turisti~ku sezonu.Razgovarali smo sa predstavnicima na{ih organizacija uSenti, Novom Be~eju, Kawi`i,Novom Kne`evcu iStragarima. Evo {ta onika`u:- Od planiranog broja,inostrani turisti posredstvomtri agencije, odstrelilisu 57 srnda}a - ka`eDragan Todorovi}, predsednikUO LU u Senti. - Odtog broja 35 odsto je u medaqama,{to je malo slabijenego lane. Dva srnda}aocewena su zlatnim medaqama(131,77 i 134,95CIC poena), osam srebrnimi deset bronzanim. Novaczara|en od odstrela upotrebi}emoza kupovinu zemqe, jer nam je ona trenutno najpotrebnija- dodaje Todorovi}.- Lovci turisti iz Austrije i Italije (preko {est agencija) una{em lovi{tu odstrelili su 98 srnda}a, {to je otprilike kaoi lane, -ka`e Sini{a Ne{i}, sekretar u Novom Be~eju. -Tri srnda}aocewena su zlatnom medaqom (130,56, 130,28 i 133 poena),devet srebrnom i 19 bronzanom - istakao je Ne{i}.- Ovogodi{wom sezonom smo izuzetno zadovoqni-pri~aDu{an Ni}iforovi}, predsednik u Kawi`i. - Od planiranih110, strani lovci iz [panije, Austrije i Italije (preko triagencije) odstrelili su 106 srnda}a. Od tog broja tri trofejaocewena su zlatnom medaqom (131,00, 145,00 i 158,00 poena),pet srebrnom i osam bronzanom. - Pored zarade za odstrel,uspeli smo da prodamo i meso srnda}a beogradskoj firmi "Konstanca"- tako da boqe nismo mogli pro}i - ka`e Ni}iforovi}.- U na{em lovi{tu lovci turisti iz Portugalije, [panije, Nema~ke,Austrije i na{e zemqe (posredstvom sedam agencija)odstrelili su 136 srnda}a - ka`e Radenko Cvejanov - Beka, lovniku Novom Kne`evcu. -Odstrelom smo izuzetno zadovoqni, anajvredniji trofeji su nam tri zlata (130,78 , 131,63 i 132,43 poena),dvanaest srebrnih medaqa i 17 bronzi - dodaje popularniBeka.- U lovi{tu LU"Srebrnica" u Stragarimadoma}i turistiodstrelili su 12 grlasrnda}a, od kojih je jedanu bronzanoj medaqi- ka`e Raja Proki},upravnik lovi{ta.Ovim odstrelomsmo skoro ispuniliplan i zadovoqnismo, jer o~ekujemo da uvrlo bliskoj budu-}nosti iz kvantiteta(velikog broja), pre|emou kvalitet (ja~atrofejna vrednost) -ka`e Raja Proki}.Kona~ni rezultatiovogodi{we lovnoturisti~kesezone nasrda}e zna}e se poslesezone parewa ove divqa~i.Izvesno je da}e odstrela srnda}abiti i u tom periodu,{to planiraju i agencijei udru`ewa. Zao~ekivati je da una{im lovi{tima, ulovnom turizmu, i ovesezone bude odstreqenooko hiqadu srnda}a.Dragan Maksimovi}Snimio: Jaroslav PapNajja~i trofej 160.17 poena u rukamaStevana Muwina lovo~uvara uNadaquNa ocewivawu trofeja u SentiSezona lova na srnda}e traja}e do kraja septembra

SLUG ZRNOPRO[LOST ILI SAVREMEN IZBORPomenuti projektil je popularan i rasprostrawen kod lovaca zbog svojeefikasnosti, odnosno strahovite zaustavne mo}iLovcima na zapadu (pre svega u SAD)re~ Slug je uobi~ajeni naziv za jedina~nikalibarni projektil za sa~maru, izra|enod olova. Za ispaqivawe ovakvih zrna ulovu na krupnu divqa~, ameri~ki lovcikoriste specijalne poluautomatske pu-{ke ili pumparice sa Slug cevima. To su,u stvari, glatke cevi cilindri~nogbu{ewa, du`ine od 47 - 60 cm. One imajumontiran mehani~ki, opti~ki ili elektroopti~kini{an, umesto klasi~ne {inesa mu{icom, {to omogu}ava dovoqnu preciznosti ta~nost ga|awa na rastojawimado 100 jardi (91 m), pa i vi{e. Ovakvim pu-{kama se u SAD mo`e loviti sva krupnadivqa~. Mada se najvi{e lovi virxinijskibelorepi jelen (Buck), ovakvim zrnimaje odstreqen ~ak i grizli. Sa vi{ezamewivih cevi, zbog univerzalnosti irelativno niske cene, pumparice i poluautomatskesa~mare su najbrojnije pu{keameri~kih lovaca, posebno u dr`avama ukojima je zbog guste naseqenostizabraweno kori{}ewe oru`ja sao`qebqenim cevima i velikim dometom.O`qebqene cevi (Rifled barel) tamose mogu koristiti samo ako su nameweneza ispaqivawe kalibarnih (Slug) ili potkalibarnih(Sabot bullet) projektila zasa~mare. Wima se posti`e najve}a preciznosti efikasni domet, jer obezbe|ujunajstabilniji let projektilu, koji je sadastabilisan rotacijom.Uglavnom za divqe sviweU Evropi je situacija ne{to druga~ijai kori{}ewe sa~mare sa kuglom u ulozilova~kog karabina je ostao neostvarensan. Razlog je {to su Slug projektili uEvropi decenijama bili kori{}eni kaorezerva - kada lovac u lovu sa~maricomiznenada nai|e na krupnu divqa~ (uglavnomdivqu sviwu). Tada je naj~e{}eispaqivan iz dvocevki sa vi{e ilimawe ~okiranim cevima, {to je podrazumevalonedovoqnu ta~nost i preciznostga|awa, odnosno malu efikasnu daqinuga|awa (od 35 - 50 m).Postoji samo jedan razlog zbog ~ega suSlug projektili toliko popularni irasprostraweni kod lovaca ve} 120 godina.To je wihova dokazana efikasnost istrahovita zaustavna mo} (Stoping Power).Poznat je podatak da je indijski ambasadorlovio tigra do~ekom sa ~eke, naoru-`an pumparicom sa Slug cevi napuwenommunicijom sa Brenneke kuglama. Kako uEvropi to uskladiti sa razli~itim pre~nicimakanala cevi, naj~e{}e dvocevnesa~marice (od 18,2 - 18,6 mm za kal 12 -{to je sve u okviru CIP standarda), razli-~itim su`ewima ~okova (od 0,25 - 1 mm -{to pokriva razli~ite situacije lovasa~mom), konvergencijom osa cevi (koddvocevki), a pri tom zadr`ati dovoqnupreciznost i ta~nost ga|awa - to je bioizazov za konstruktore. Da bi se zadr`alata~nost i preciznost neophodno je daspoqa{wi pre~nik projektila bude {topribli`niji pre~niku kanala cevi. Na tajna~in obezbe|uje se dobro vo|ewe projektilakroz cev, s tim da trewe ne sme dabude preveliko i da pritisci ne pove}avajusuvi{e naprezawe cevi u predeluwihovog su`ewa (tj. u ~oku), odnosno -ispaqivawe ovakvih zrna moralo je bitii bezbedno. Problem je prevazi|en izmenomkonstrukcije projektila, koji je dobiovaqkast oblik, sa prstenastim, uzdu-`nim i kosim rebrima na bo~nim povr{inama.Tako je prevazi|ena razlika u razli~itimpre~nicima kanala cevi od 0,4mm (odnosno projektili su se bezbednomogli ispaqivati iz cevi svih proizvo-|a~a), smaweno trewe i obezbe|eno pouzdanovo|ewe projektila kroz cev.Pove}awe radnih pritisaka savremenemunicije radi pove}awa po~etne brzine,nametnulo je kori{}ewe tvr|ih olovnihlegura, izmenu na~ina izrade metalnihdelova projektila, izmenu konstrukcijetela projektila radi o~uvawa wegove mase(spre~avawa fragmentacije, koja je kodovako velikog pre~nika zrna nepotrebna)i pove}awa probojnosti.Izabrati najboqu kombinacijuBezbednost korisnika u ovakvimuslovima eksploatacije mogu}a je samoako se postigne potpuno usagla{avawepre~nika cevi korisnikove pu{ke i projektilakoji }e iz we biti ispaqen i topreciznim merewem nonijusom. Pre~nikcilindri~nog tela projektila meren izme|urebara, mora biti mawi za 0,2 - 0,5mm od naju`eg dijametra kanala cevi u ~oku,dok visina rebara mo`e biti razli~ita.To name}e potrebu da vlasnik pu{keprobnim ga|awem odredi tip i seriju jedina~nogprojektila sa kojim wegova pu-{ka puca bezbedno, a pri tom posti`enajboqe rezultate ga|awa. Kod dvocevnihsa~mara to se mora uraditi za svakucev posebno i koristiti najboqe kombinacijeodgovaraju}e municije sa svakom odcevi. Slug zrno nije prevazi|eno. Dokaz jei to {to do sada nijedan zna~ajan proizvo|a~municije u svetu nije prestao daugra|uje neku od savremenih konstrukcijaSlug projektila u svoje metke.Dr Zlatko Spasi}Snimio: J. PapLOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.20Slug zrno naj~e{}e se koristi u odstrelu divqih sviwa

IZ FIRME “SWAROVSKI OPTIK”ZNA^AJNOVE]A PRODAJAUspon posledwe generacije opti~kih ni{anaZ 6 prevazilazi sva o~ekivawaPo zavr{etku IWA Sajma u Nirnbergu, komercijalnidirektor Firme “Swarovski Optik” JÜrgen Lehmann izjavioje da su naruxbe pove}ane za 250 procenata. Glavni razlogsu opti~ki ni{ani Z 6, a posebno novi model Z 6 i 2,5 - 15x 56 P.Godinu dana posle pojave prvih Swarovski opti~kihni{ana sa 6x zumom, revolucionarna Z6 linija je upotpuwenanovim modelom sa uve}awem 15x i objektivom od56mm {to obezbe|uje maksimalnu preciznost na ve}imrazdaqinama, ~ak i pri lo{ijim svetlosnim uslovima.Swarovski Optik balisti~ki turet je slede}i proizvod kojije bio predstavqen na IWA Sajmu. Jednostavan za rukovawe,sa svega nekoliko delova, balisti~ki turet omogu}avajo{ ve}u ta~nost i preciznost na ve}im daqinama.Posebno razvijen balisti~ki program olak{ava pode{avaweopti~kog ni{ana za `eqene distance. Novakon~anica - 4A - 300 (-I) - za magi~nu razdaqinu od 300 metarai BR kon~anica, koja zamewuje vrlo uspe{nu TDSkon~anicu, doprinele su ovom odli~nom poslovnom rezultatu.Xepni dvogled Pocket Tyrol, sa besplatnim stalkom inova neoprenska za{tita za opti~ke ni{ane, tako|e sunai{li na pozitivan prijem.Komercijalni direktor “Swarovski Optik-a“, JÜrgen Lehmannka`e: “Pro{le godine dostigli smo krajwe granicena{ih kapaciteta sa izuzetno uspe{nom Z6 linijom kojase nastavqa novom generacijom opti~kih ni{ana Z6i 2,5 -15 x 56 P“. U isto vreme, istra`iva~ki i razvojni tim radena novim tehni~kim inovacijama koje }e uskoro biti ponu|enetr`i{tu. Johannes Davoras, direktor marketinga,izjavio je: “Nastoja}emo da radimo na dinami~kom i pozitivnomposlovnom razvoju i u narednim godinama, a sana{im novim pronalascima pokaza}emo snagu inovacije ijo{ jednom potvrditi vode}u poziciju na tr`i{tu “.“Swarovski Optik “ je deo grupe Swarovski kompanija iima sedi{te u tirolskom gradu Absam. Ova poznata austrijskafirma, osnovana 1949. godine, specijalizovalase za razvoj i proizvodwu prvoklasnih opti~kih instrumenataza posmatrawe na ve}im daqinama. Dvogledi, teleskopioptronik instrumenti, opti~ki ni{ani, daqinomerii instrumenti za no}no posmatrawe omiqeni su izborkorisnika ovih ure|aja {irom sveta. Uspeh“Swarovski Optik-a “ zasnovan je na visokom stepenu inovacije,kvalitetu i funkcionalno-estetskom dizajnu.KALENDAR TAKMI^EWA VOJVO\ANSKELIGEFINALE U NOVOM BE^EJUKomisija za lovno - sportsko streqa{tvo Lova~kogsaveza Vojvodine donela je Kalendar takmi~ewa Vojvo-|anske lige za ovu godinu. Prema Kalendaru rasporedtakmi~ewa je slede}i: BANATSKA LIGA - 1. juni NoviBe~ej I, 8. juni Banatski Dvor, 15. juni Kova~ica I, 22. juniZrewanin I, 20. juli Zrewanin II, 3. avgust Novo Milo{evoI, 10. avgust Hajdu~ica, 17. avgust Kova~ica II, 24.avgust Banatsko Veliko Selo, 7. septembar Novi Be~ej IIi 14. septembar Novo Milo{evo II. SREMSKA LIGA - 8. juniRuma I, 15. juni Pe}inci I, 22. juni Ruma II, 10. avgustIrig, 17. avgust Pe}inci II, 24. avgust [id i 14. septembarSremska Mitrovica. JU@NOBA^KA LIGA I - 1. juniBege~ II, 15. juni Futog II, 22. juni Novi Sad, 20. juli Ba~kiPetrovac, 10. avgust Oxaci i 24. avgust Glo`an. JU@NO-BA^KA LIGA II - 1. juni Temerin, 8. juni \ur|evo, 15. juniLedinci, 22. juni Koviq, 10. avgust \ur|evo II, 17. avgustGospo|inci, 24. avgust Ba~ki Jarak, 7. septembar Senta i14. septembar Titel II.Finale Vojvo|anskih liga odr`a}e se u Novom Be~eju21. septembra. Kupovi LS Vojvodine organizova}e seprema slede}em rasporedu: Sremske lige - 18. maja uPe}incima; Ju`noba~ke lige I - 29. juna na ^eneju; Banatskelige - 27. jula u Elemiru i Ju`noba~ke lige II - 31. avgustau Be~eju.Internacionalni kup Lova~kog saveza Vojvodinebi}e odr`an 12. oktobra 2008. godine u Ba~kom Petrovcu.Blagoje Mirkov, sekretar LigeZ. Petronijevi}Z6 i 2,5 - 15 x 56 PLOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.21

TELETAKT U OBUCI LOVA^KIH PASAPUT DO DOBROG POMO]NIKA U LOVUSvaki lovac `eli da wegov pas bude radan i poslu{an,kao i da zaustavi neke negativne navikepsa koje on zbog svog uro|enog nagona lovca ima.Teletakt je aparat koji omogu}ava da se, umesto poznatihmetoda obuke (na`alost to su ~esto i batine), primenibrza, kvalitetna i humana obuka lova~kih pasa. Aparat sesastoji iz dva dela. Jedan deo (prijemnik) se nalazi na ogrlicii stavqa se na vrat psa, a drugi deo - daqinski upravqa~(predajnik) ostaje kod vodi~a-lovca. Daqinski upravqa~ima tastere na ~iji pritisak prstom emituje psu zvukili elektrostati~ki udar.Oba nadra`aja za psa su iznena|uju}a i neprijatna, nikakobolna i za zdravqe psa {tetna.Obuka teletaktom po~iwe najranije posle {estog mesecapsa i kada je ne{to ve} nau~io, da u~vrsti nau~ene komande.Uvodi se postepeno.Kada po~iwe primena?Pre kori{}ewa pas teba da nosi nekoliko dana ogrlicuda se navikne i na taj na~in je ne}e povezivati sa sankcijama.Odredite nivo stimulacije na koje va{ pas najboqe reaguje,tako {to }ete po~eti od najni`eg nivoa, a zatim pove}avatipostepeno intenzitet stimulacija. Odaberitepravi trenutak da pritisnete dugme - ba{ u trenutku kadava{ pas uradi ne{to pogre{no. Psu treba pru`ati podr{ku,nau~i}e br`e i wegova `eqa da odgovara }e porasti. Psisu vrlo inteligenti, brzo u~e i umeju da po{tuju.Primenom teletakta psi su nau~ili da pole`u pri podizawudivqa~i i da je ne progone, odnosno da le`e do izdavawanove komande.Kako se koristi?LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.22Teletakt je produ`ena ruka lovca kojom on mo`e stimulisatipsa i onda kada on misli da je izvan dohvata, a dato ipak ne vezuje za lovca ve} za svoju pogre{ku.Po teoriji I.P.Pavlova dresura je analiza psihi~kihosobina na{eg psa i slo`eno delovawe dresera na te osobine.Ciq svakog vlasnika psa je da te psihi~ki uro|eneosobine {to vi{e prilagodi svojim potrebama i bezbednostipsa. Obuka je uvek metod nagrade i pohvale s jedne strane,i kazne i kritike s druge strane. I takva daje najboqerezultate. U situacijama kada psa treba kazniti nezamenqivje teletakt, jer se wim pas mo`e kazniti ba{ u trenutkukada radi ne{to nedopustivo. Svaki lovac imao je prilikuda vidi slede}i primer:Pti~ar na|e zeca, markira ga i kada se zec digne, juri zawim najbr`e i najdaqe {to mo`e, i pored dozivawa vlasnika.To se ponovi i drugi put. Zna~i da je kazna zakasnilai pas je nije mogao povezati sa svojim progonom zeca.Teletakt se mo`e upotrebiti na dva na~ina:1. da bi poja~ali komande tipa: ”do|i”, ”pored”, ”sedi” isli~no,2. da bi zaustavili navike jurcawa, nekontrolisanogkopawa, lajawa, napadawa drugih pasa i sli~no.Mnogo lovaca i profesionalnih dresera je potvrdiloda je kori{}ewe tih proizvoda donelo uspeh i delotvornerezultate. Najpoznatiji i najkvalitetniji teletaktovi suNUM`AXES proizvodimarke CANICOM.Mnogi psi {ampioniu radu postali suto zahvaquju}i kombinacijidobrog dreserai elektronskih ogrlica.Zvonimir Rehlicki

KAKO OBU^ITI PSA NA PUCAWSTRPQEWEM DOUSPEHASa obu~avawem psa na pucaw ne treba `uritiStalo`enost i iskustvolovca izuzetno su bitniKad mlad pas savlada elementarnuobuku, a vas prihvatikao neprikosnoveni autoritet,tek onda mo`ete po~eti da gaprivikavate na pucaw. Ovuslo`enu radwu nikad nemojteraditi ako nemate dovoqno vremena,strpqewa i ako ste nervozni.Za ovaj ozbiqan posao morateanga`ovati jo{ jednu osobu,najboqe nekog kolegu lovca kojije u ovom poslu iskusan, strpqivi stalo`en.Ako su ovi preduslovi ispuweni,mo`ete da krenete na terenprethodno odabran, dovoqnovelik i pregledan da vas pasu svakom trenutku vidi i ~uje. Dasa wim imate i glasovni i vizuelnikontakt.Kako po~eti?Vi i va{ kolega lovac trebada, {to se ti~e oru`ja i patrona,budete opremqeni kao da stekrenuli u pravi lov (nemojte naobuci {tedeti patrone). Poredlova~ke pu{ke bilo bi dobroda, ako ste u mogu}nosti, ponesetei bar jedan start revolver -poznatiji kao pla{qivac.Do{li ste na teren i obukamo`e da po~ne. Prvi korak je daoslobodite va{eg psa sa povodnikai da ga pustite da se istr~i.Usput ga stalno bodrite, oslovqavajtepo imenu i vizuelno iglasovno usmeravajte da pretra`ujeteren. Za to vreme va{asistent se udaqava, ali ne preteranodaleko da bi sa vamaimao komunikaciju (to je otprilikena 100-150 metara). Kadaprocenite da se pas dovoqno istr~ao,pozovite ga imenom davam pri|e. Nagradite ga tako{to }ete ga pomilovati, potap{atii bodriti. Zatim ga pustiteda se ponovo udaqi pa gapozovite i uradite sve radwekao i prethodni put. Posle tri-~etiri uzastopna uspe{navra}awa, mo`ete pre}i na slede}ikorak.Pas je pored vas, jednom rukomga blago pridr`avate za ogrlicu,a drugom ga milujete i bodrite.Asistent ~eka va{ unapred dogovoreniznak i, ako ga je dobio, pucaiz start revolvera samo jednomi pravi pauzu. Vi i daqe bodritesvog psa i pratite wegovereakcije. Sada je najva`nije danapravite dobru procenu kako jeva{ pas reagovao.Kada prekinuti, a kadnastaviti obuku?Ako je za trenutak zastao, uspraviose, umirio a glavu i u{iusmerio u pravcu pucwa - to jedobar znak. Jo{ ako poku{avada krene u pravcu pucwa -uspe{no }ete obaviti posao.Ako se, pak, od ovog pucwa iznenadio,podvio rep, zalegao,po~eo da cvili ili vam prostouleteo u naru~je, obuku morateistog momenta prekinuti da nenapravite jo{ ve}i problem.Pauzu od nekoliko dana iskoristitetako {to }ete sa psomprovoditi jo{ vi{e vremena, aku}nu obuku i dresuru stalno ponavqati.(Ovaj korak se radi uz pomo}start revolvera zato {to on imamnogo slabiji prasak nego lova~kapu{ka i postoji dalekove}a {ansa da sa uspehom obaviteobuku nego da se pas {okirapri prvom pucwu iz lova~kepu{ke, pogotovo ako je jo{ i ,,magnum”puwewe).Da uzmemo u obzir da sve idepo planu, dajte znak va{em asistentuda ispali dva uzastopnapucwa, a psa nemojte vi{e pridr`avatiza ogrlicu. Pustite gada krene u pravcu pucwa. Kadase udaqi od vas na otprilikepolovinu puta, ispalite prvo vijedan pucaw. Pas bi trebalo dazastane i da po~ne da oslu{kujeiz kog pravca dolazi zvuk. Akoto radi, ispalite dva uzastopnapucwa i va{ pas }e krenuti kavama. Pustite ga da pri|e, bodritega, ali ga sada nemojte mazitive} mu izdajte komandu”tra`i” ili ”daj”. Ponovite i ovuradwu nekoliko puta.Kada ste se uverili da va{pas na pucaw iz start revolverareaguje tako {to kre}e od vas u`eqi da pretra`i teren,pre|ite na privikavawe na pucawiz lova~ke pu{ke.Radwa je identi~na kao i kodpucwa iz start revolvera. Prvopuca va{ pomo}nik, pa onda vi, asve dok se ne uverite da se pasne pla{i ni pucwa ni lova~kepu{ke.Za slede}i izlazak na terenvi{e vam ne}e biti potrebanpomo}nik. Ponavqajte sami ovuradwu kad god ste u prilici,dok ne po~ne letwi lov na prepelice.Onda }ete daqe daobu~avate va{eg psa u socijalizacijis drugim psima i u~esnicimalova.Ovako obu~en pas na pucawbez problema }e reagovati i kadabude polagao ispit uro|enihosobina, {to je preduslov da gavodite u lov.Petarde i ostalu pirotehnikune smete nikako da koristite.Primer prviDa bi pojeftinio obuku, neiskusanlovac je umesto lova~kihpatrona koristio petarde. U jednommomentu ba~ena petarda jo{nije eksplodirala, a pas se otrgaood vlasnika i potr~ao premawoj. Pre nego {to je owu{io petardu,eksplodirala je.Epilog mo`ete da pretpostavite.Pas izuzetnih potencijalatrajno je izgubqen za lov. Postaoje pla{qiv i istraumiran, bojise svakog ja~eg praska, zvuka, sireneautomobila, zvuka avionapri probijawu zvu~nog zida itd.Primer drugiU vreme novogodi{wih iBo`i}nih praznika deca suiza{la u dvori{te da bacaju petarde.Deca ko deca, petarde subacala svuda, pa i u boks kodpsa. Pas se toga pla{io, a deci jeto bilo zanimqivo, dok zalihepetardi nisu potro{ene. Ta nazovide~ija zabava” pretvorilase u maltretirawe nedu`ne`ivotiwe.Doma}in sutradan primeti uboksu ostatke pirotehnike i uprvi mah ni{ta ne posumwa. Kadje posle nekoliko dana krenuo ulov sa svojim ve} odraslim i iskusnimpsom, nije mogao da veruje{ta mu se dogodilo.Posle prvog pucwa pas je podviorep i pobegao glavom bez obzira,ne obaziru}i se na komandusvog gazde da se vrati. Sa~ekaoga je ispod automobila le`e}i idrhte}i.Ovi negativni primeri su navedenida se drugima ne bi takone{to desilo.Put oporavka istraumirane`ivotiwe je vrlo dug i neizvestan.Nikada se sa sigurno{}u nemo`e re}i da je pas zaboraviotraumu ili da mu se opet ne}evratiti strah od pucwa.Setimo se samo NATO bombardovawana{e zemqe 1999.godine kada su mnogi psi usledstresa trajno izgubqeni za lov.Dragan Kova~evi}LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.23

VLASOTINCEGATER POD OKOM STRU^WAKAU okviru redovne posete udru`ewima, koja su pod ingerencijomLova~kog saveza Srbije, u Vlasotincu su boravilisekretar LSS Aleksandar Panteli} i Mikica Jankovi},~lan UO LS Srbije. Oni su, sa odgovornima u LU“Bogi{a Popovi} Gi{a” razgovarali o stawu gatera “Belikamen”. Oceweno je da je to objekat koji slu`i za obuku goni~ai odvikavawe od gowewa srne}e divqa~i.- Za sada, imamo uspeha zahvaquju}i Stru~noj slu`biLS Srbije. U tome smo ve{ti, jer koristimo iskustva drugih- ka`e upravnik lovi{ta Zoran Mladenovi}.Prema re~ima predsednika Slavoquba Sto{i}a, gater}e biti pro{iren i ima}e status farme za uzgoj divqihsviwa, a sve saglasnosti od nadle`nih ministarstavasu dobijene.S. S.Osve{tawe slavskog kola~aSREMSKA KAMENICALOVCI PROSLAVILI SLAVULovci Lova~kog dru{tva “Fru{ka gora” u SremskojKamenici, sme{tenoj na obroncima Fru{ke gore, 14. majaproslavili su slavu Svetog proroka Jeremije.U Lova~kom domu na Popovici, goste su do~ekalipredsednik Dru{tva Petar Brezovac i sekretar MilenkoMi}evi}. Me|u gostima bili su lovci iz okolnih lova~kihdru{tava i gosti iz Srpske Ilixe - ^lanovi Lova~kogudru`ewa “Igman”. Iz Republike Srpske do{lisu: Stevan Dra{kovi}, Zoran Kulina , Danijel Kulina,Zoran Pejo{i} i Miodrag Terzi}. Prota Gavro Milanovi}iz Sremske Kamenice slu`io je slavsku liturgiju, akumstvo za narednu godinu preuzeo je Danilo Kupre{ak.Na kraju, gosti iz Republike Srpske razmenili su poklonesa svojim doma}inima iz Sremske Kamenice.M. Kizi}Posmatraj i zabele`iLOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.24Brzo.Lako.Precizno.Dobro do{li u svet digiskopinga! Sada je mogu}e da kamerom uhvatite neke jedinstvene prizore. Swarovski Optik postolje zadigitalne foto-aparate i kamere postavlja va{ aparat direktno na teleskopski okular, jednostavno mewaju}i teleskop u mo}anfoto-objektiv. Fotografije sa izuzetnom o{trinom detalja mogu biti napravljene va{im li~nim foto-aparatom ~ak i sa ve}ih udaljenosti.Snimiti neki trenutak je sada tako jednostavno pre svega zahvaljuju}i mogu}nosti da se u treptaju oka va{ teleskop prebaci saosmatrawa na fotografisawe.A-dealer: Snajper, Masarikova 4, 11000 Beograd, Tel:+381 (0)11 2641 671; D.o.o. Hubertus, Sen}anski put 45, Ada,Tel:+381 (0)24 852 959; Grof MBM, Srpskih Vladar 153, Petrovac na Mlavi, Tel: +381 12 332 067; info@swarovskioptik.yuSwarovski Optik KG, Swarovskistraße 70, 6067 Absam, Austria, Tel. +43/52 23/511-0, Fax +43/52 23/41 86, info@swarovskioptik.at

AKCIJA SMAWEWA PASA LUTALI-CA U LOZNI^KOJ OP[TINIVredni lovci iz RadovniceU SEKCIJI “RADOVNICA” KOD TRGOVI[TADRUGA LOVA^KA KU]AZa lovce Sekcije “Radovnica”, koja pripada LU “P~iwa” u Trgovi{tu,mo`e se s pravom re}i da su dobri doma}ini. Rad na ure|ewu lovi{ta,za{titi prirode i briga o divqa~i neprestano traju. Svakako treba ista}ii to da nijedan ~lan ove sekcije nikada nije prekr{io Zakon o lovstvu.Stanovni{tvo, ~ije se ku}e i imawa nalaze u delu lovi{ta kojim gazdujulovci Radovnice, ima pravilan odnos prema divqa~i, a to svakakodoprinosi ve}oj brojnosti divqa~i. Lovci iz Radovnice nedavno su izgradiliLova~ku ku}u u reviru Ba`dar, na nadmorskoj visini od 1.604 metra.Ku}a je zvani~no otvorena 27. aprila i taj dan je za ~lanove ove Sekcijeprotekao veselo. Tome je doprineo muzi~ki program Radija “Duga”. Voditeqove radio stanice Sr|an Milo{evi} omogu}io je da se u program direktnoukqu~i i predsednik Udru`ewa Radivoje Zlatanovi} koji je tom prilikompohvalio vredne lovce i po`eleo i ostalim sekcijama mnogo uspeha u akcijamana ure|ewu lovi{ta. U program Radio “Duge” ukqu~io se i predsednikop{tine dr Radovan Stojanovi}. On je ~estitao lovcima Radovnice nawihovom doma}inskom odnosu u gazdovawu lovi{tem i po`eleo im mnogouspeha u narednom periodu.M. Despotovi}“UHVATI, STERILI[I, PUSTI”Ove godine iz buxeta op{tine Loznica izdvojenoje {est miliona dinara za realizaciju strategijekontrole i smawewe populacije pasa lutalica.Tu strategiju je usvojila Skup{tina op{tineLoznica. Za predsednika Komisije za sprovo|ewestrategije kontrole i smawewa populacije pasalutalica izabrana je Vesna Mitri}. Ona }eu~initi sve da se osna`i akcija pod nazivom“Uhvati, sterili{i i pusti”. Osim toga, Vesna Mitri}}e se zalagati da se osnuje azil za oko 200 pasa.Sterilisawe je povereno Veterinarskoj staniciu Loznici. Do sada je sterilisano preko 110pasa lutalica. Tako|e, neophodno je usaglasitiop{tinske propise sa republi~kim, kako bi seprimewivale o{trije kazne za one koji napu{taju`ivotiwe. Ina~e, u op{tini Loznica ima 6.000 pasa~iji su vlasnici poznati. Procewuje se da se lozni~kimulicama slobodno kre}e oko 250 napu{tenihpasa. Pro{le godine, Zdravstvenom centru“Milenko dr Marin” prijavqeno je 68 ujeda pasa. U15 slu~ajeva napadnuta su deca. Tokom januara, registrovanoje 12 slu~ajeva ujeda pasa lutalica.Psi lutalice pri~iwavaju {tete i predstavqajuopasnost i u seoskom podru~ju ove podriwskeop{tine. Pro{le godine, psi lutalice su nanelivelike {tete sto~arima (stradale 44 ovce),a wihov pir nastavqen je i ove godine.O~ekuje se da }e akcija “Uhvati, sterili{i ipusti” u op{tini Loznica imati svoje efekte.M. Negovanovi}LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.25

SEDNICA KOMISIJE ZA OMLADINU I LOVA^KI PODMLADAK LS SRBIJEPUNIM JEDRIMALOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.26U prostorijama LSSodr`ana je, 16. maja, sednicaKomisije za omladinu i lova~kipodmladak Lova~kogSaveza Srbije. Tom prilikom,razmotreni su predlozitekstova dva pravilnika.^lanovi Komisije su se obavezalida za slede}u sednicu,na koju se, kako je dogovo-U VLASOTINCUreno, ne}e dugo ~ekati, podnesupisane predloge dopunai primedbi na tekst pravilnika,na osnovu koga }e lova~kaudru`ewa donositisvoj “Pravilnik o radu lova~kogpodmlatka-~uvaraprirode lova~kog udru-`ewa”. Rodoqub Haxi-Ceni}izneo je detaqno i stru~noPODMLADAK U @I@ILova~ko udru`ewe “Bogi{a Popovi} Gi{a” u Vlasotincu iLova~ki savez Srbije organizovali su edukativno predavaweza {kolarce O[ “8. oktobar”, O[ “Sini{a Jawi}” i za goste izO[ “Sveti Sava” u Glo`anu. Ciq ovog predavawa bio je, presvega, ekolo{ko - za{titarska poruka, a ~ula su se i brojna pitawaiz te oblasti. Prikazan je i film na tu temu iz produkcijeLova~kog saveza Srbije. Ina~e, skupu je prisustvovalo prekostotinu mali{ana.S.Sobja{wewe Pravilnika o organizacijilovno-streqa-~kih takmi~ewa za podmlatkare,u disciplini vazdu{napu{ka.Komisija je usvojilapredlog da dotada{wi ~lanlova~kog podmlatka, po{topolo`i lova~ki ispit, ispuwavauslov da bude primqenu redovno ~lanstvo, bezpla}awa upisnine. Na sedniciKomisije re~eno je da seo~ekuje {tampawe redizajnirane~lanske karte za podmlatkare,na kojoj }e bitipromovisan novi logotip. Naosnovu wega, bi}e ura|en ibex, koji prati ~lansku kartu.^ula se i informacija ofilmskoj produkciji Lova~kogsaveza Srbije. Ovaprodukcija }e uskoro bitibogatija za dokumentarnifilm o lova~kom podmlatku,~ije snimawe je u toku. Komisijaje predlo`ila da se pokrene~asopis posve}en lova~kompodmlatku - ~uvarimaprirode, koji bi ure|ivaladeca. Ideja vredna razmi{qawa!Zainteresovani podmlatkarise mogu ukqu~iti uekolo{ku akciju na temu“Priroda je moj zavi~aj”, uokviru koje }e biti tretiraniprioritetni ekolo{kiproblemi u lokalnim sredinama.Polaze}i od stanovi{tada stare probleme nanov na~in mogu re{avati samomladi qudi, i to svojomkreativno{}u i novimna~inom razmi{qawa, wima}e biti omogu}eno da poka`uodraslima kako se to radi.Rad sednice pratili sunovinari “Lorista” i “Lova~kihnovina”, kao i Branislav@ivkovi}, profesor iz@agubice, koji }e se ubudu}ena}i na spisku ~lanova oveKomisije.LSSNAJAKTIVNIJI MLADIARIQA I IVAWICENa sednici Saveta Zlatiborske lovne oblasti, predsednikKomisije za podmladak LSS Mihailo Jevgenijevi},koji je ujedno i predsednik ove lovne oblasti, posebnoje naglasio da }e uskoro biti donet novi Pravilnik,kojim }e se regulisati rad lova~kog podmlatka. To}e rad s mladima uzdi}i na jedan vi{i nivo. Prisutnipredstavnici udru`ewa istakli su da u radu s podmlatkarimaimaju samo pozitivna iskustva, a da su najaktivni~lanovi podmlatka u Ariqu i Ivawici.D. M.

Ure|uje:Sofija Filipovi}Priroda je moj zavi~aj[UME I EROZIJA"[ume nisu samo ukras Zemqe, wen prekrasan iveli~anstven pokriva~, niti su samo izvor sirovina,one su najve}i pomaga~ ~ovekov u borbi za `etvu."Za vreme ki{a li{}e drve}a u {umama zadr`ava ki{ne kapi,tako da se voda postepeno sliva na tle. [ume spre~avaju i naglotopqewe snega, koje nastaje pod uticajem Sun~evih zraka i toplihvazdu{nih struja. U {umi se sneg sporije topi nego na golomzemqi{tu i u poqu, jer hladovina od drve}a i `buwa i smawenasnaga vetra smawuju zagrevawe i prodirawe toplih vazdu{nihmasa u {umu. Na taj na~in, {ume spre~avaju stvarawe bujica ipoplava, zadr`avaju vlagu, reguli{u vodostaj u rekama i {titezemqi{te od spirawa i odno{ewa.Kad se uni{te {ume, tle ostaje golo i neza{ti}eno.Tada po~iwe erozioni rad vode. Za vreme ki{a i topqewasnega voda se naglo sliva niz ogolele povr{ine, urezuje dubokovododerine u povr{insko rastresitom sloju, odnosi ga postepeno,dok ga sasvim ne odnese i razori, i na povr{ini se pojave golestene. Tada tek nastaju prave nevoqe. Pod uticajem Sun~evetoplote, vode i drugih ~inilaca stene pucaju, raspadaju se idrobe. Nove bujice nezadr`ivo jure preko ovih golih povr{ina iodnose sa wih ogromne koli~ine kamewa i blokova stena. Kadsi|u u ravnice, zasipaju ovim stenovitim materijalom wive ilivade, uni{tavaju}i ne samo `etvu od jedne godine ve} postepenopretvaraju plodno zemqi{te u kamenito i zauvek neplodno.Tako "uni{tavawe svakog hektara {ume izaziva uni{tavawe hektaraplodne zemqe."Sofija Filipovi}NA KRAJU SVETASledila se istina na jeziku,san prebegao u dubqeg sna senku,nemiri preplavilibrzinom divqih zveri,zenice utonule u tminu,stid vulkanskom lavom sakriven,nade tragovi zavejani u snegu,nebesa daleka spustila se blizu,mogu da ih dotaknem.Strahom obuhva}en ~ovek lebdi,jagwe izgubqeno `eli da je svezano,putuju}i, putnik se oslobodio prtqaga,ratnik izlio sabqu u grivnu,kose rasplela devojkanespretno, kosama uplela roj p~ela,osramo}ena svetlosthodnicima mrklim luta,mogu da je uhvatim.LOVA^KI PODMLADAK - ^UVARI PRIRODEJedna pri~a ima puno naravou~enijaLisica i drvose~aLisica, be`e}i od lovaca, pobegne ka kolibidrvose~e, mole}i ga da joj dozvoli da se sakrijeu kolibi. Ovaj dozvoli. Ali utom stignu i lovci iupitaju ga, nije li gde opazio jednu lisicu tuda daprotr~i. Ovaj re~ima odgovori da nije ni{ta smotrio,no u isto vreme poka`e im prstom na kolibu. Lovci tone primeti{e u brzini i oti|o{e daqe. Lisica, kojasve to opazi, kako vide da se lovci udaqi{e, izi|e ipo|e na drugu stranu, ni hvala ni zbogom ostaj.Drvose~a je stane prekorevati za takvu neblagodarnost."Da ti je prst sa ustima saglasan bio, umelabih ti ja blagodariti, a ovako ni{ta, nego uzalud tidobro, osramotio si se."Naravou~enije:"Nemoj me re~ima qubiti, a um i srce na drugoj imatistrani", veli starac Teognid. Pogre{ke bli`wihna{ih vaqa zaboravqati, jer smo svi pogre{kamapodlo`ni, a dobro u~iweno, nikada.Mali lova~ki pojmovnik[ta je {ta?Koncept odr`ivog razvojaKoncept odr`ivog razvoja ukqu~uje i povezuje trioblasti: ekonomiju, ekologiju i pravi~nost (nepristrasnost).Odr`ivi razvoj je razvoj u pravcu zadovoqavawapotreba sada{wih generacija, ne ugro`avaju}i mogu}nostbudu}ih da zadovoqe svoje potrebe. Koncept odr`ivog razvojabila je ideja vodiqa na Zemaqskom Samitu u Rio de@eneiru 1992. godine.Pored ovakvog postepenog razarawa i uni{tavawa tla, bujicemogu, za vreme jakih ki{a, za vrlo kratko vreme da naprave pravupusto{. Sa~uvajmo {umu.[uma je biofilter, biosun|er i bioarmatura.Ekolo{ki semafor:Kori{}ewe poqoprivrednih ma{ina bezpla{ilica mo`e biti kobno za divqa~i i wenpodmladak.Plasti~ne boce i kese su ru`an dokaz prisustvanesavesnog ~oveka u prirodi. ^ove~e, kadne mo`e{ pame}u, ne razme}i se sme}em!Ispravi svoju sramotu jeftino, da je tvoja decane bi pla}ala skupo!Pro|ite kroz `ito i detelinu i podignitedivqa~, pola sata pre ulaska poqoprivrednihma{ina. Mo`ete pro{etati i sa svojim psom.LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.27

U MAJURU KOD [APCALOVCI SVEAKTIVNIJISekcija u Majuru je jedna od najboqih u Lova~komudru`ewu "Sele Jevti}" u [apcu. To je re~eno na skoroodr`anoj redovnoj Skup{tini tog Udru`ewa. Lovci Majurane samo {to su najbrojniji, ve} su i najaktivniji, a zadatakaima na pretek.Predsednik Sekcije majurskih lovaca MilenkoBo{kovi} isti~e da }e se ove i narednih godina posebnoanga`ovati na poboq{awu uslova za oboga}ivawelovi{ta raznovrsnom divqa~i. Tako|e, u planu je izgradwalovno - tehni~kih objekata, ali i redovno odr`avawepostoje}ih. Lovci Sekcije u Majuru izgradi}e ve}i brojhranili{ta i soli{ta i na taj na~in }e zimska prihranadivqa~i biti znatno boqa. U ovu akciju, osim lovaca, bi}eukqu~eni i podmlatkari.U narednom periodu lovci Majura }e jo{ boqesara|ivati sa rukovodstvom Mesne zajednice. ^lanovi oveSekcije, a ima ih oko 60, veruju da }e uskoro dobiti nakori{}ewe prostoriju za odr`avawe sastanaka kako sevi{e ne bi sastajali po privatnim ku}ama ili kafanama.I na kraju, {to se divqa~i ti~e, lovci smatraju da bi trebalopove}ati broj srne}e i ze~ije divqa~i tj. da se brojnostovih populacija vrati na nivo koji su imale ranijihgodina. ~lanovi Sekcije "Majur" predlo`ili su da senapi{e i objavi Monografija o radu wihove lova~ke organizacije.Prema re~ima predsednika Milenka Bo{kovi}a,wegovi najboqi saradnici su: Dragan @ivanovi}, Zoran\ukanovi}, Dragan Savi}, Dragan \uri}...M. Negovanovi}KQAJI]EVO KOD SOMBORABAL POSLE 20 GODINANovoizabrano rukovodstvo LD "Milo{ Petrovi} - Lo{o" uKqaji}evu, predvo|eno predsednikom Miloradom Rajkovi}em,organizovalo je lova~ku zabavu. Ovaj doga}aj }e se dugo pamtiti,jer je Dru{tvo posle 20 godina obnovilo ovaj vid dru`ewa lovaca.Zabavi je prisustvovalo oko sedamdesetak lovaca, wihovesupruge i brojni gosti. Za dobro raspolo`ewe bio je zadu`enseoski orkestar "Ra{i}", pevalo se i igralo do ranih jutarwih~asova. Uz pomo} donatora prire|ena je i bogata tombola, aglavna nagrada je bila je srna. Sre}nog dobitnika izvukao je, najstarijiprisutan lovac, 70-godi{wi Marko Mraovi}. Posebnoiznena|ewe priredio je, oko pola no}i, seoski pekar Prugini},koji je za goste pripremio srpsku gibanicu.Predsednik Rajkovi} je izrazio `aqewe {to nije do{lo jo{vi{e lovaca. On veruje da }e ih naredne godine biti u znatnove}em broju, jer }e lova~ka zabava prerasti u tradiciju.Lovci Kqaji}eva su pokazali da se lov ne zavr{ava samo odstrelomdivqa~i ve} i dru`ewem i slavqem.B. Mraovi}LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.28

RADOSLAV STO[I] VIDRA IZ TRGOVI-[TANE MO@E BEZPRIRODE I LOVARadoslav Sto{i}Aleksandar Sto{i} jesvom sinu Radoslavu usadioqubav prema prirodii lovu. To je ona neprolaznaqubav, {to se ka`e,za ceo `ivot. Radoslav jejo{ kao de~ak odlazio socem i drugim lovcima ulovi{te “P~iwa”, zavoleo~ari prirode i divqa~.Kad je postao punoletani stekao pravo da pola`elova~ki ispit i posedujeoru`je, Radoslav jekupio prvu pu{ku. Bila jeto lova~ka pu{ka, ne ba{dobre ru~ne izrade, sajednom cevi. Posle nekolikogodina nabavio jedvocevku i tako je krenulawegova kupovinapu{aka. Tokom svog vi{edecenijskoglova~kog sta-`a promenio je mnogopu{aka i na svakoj od wihje pone{to mewao i prepravqao.A, u LU “P~iwa”Radoslav Sto{i}, zvaniVidra, je rekorder u lovuna lisice. Do sada je odstreliopreko stotinu lisicai na taj na~in doprineosmawewu brojnostipredatora u lovi{tu.M. DespotovPRVENSTVO U GA\AWU GLINENIH GO-LUBOVA (TRAP)KRENULA ZLATIBORSKO- DRINSKA LIGANa nedavno odr`anom sastanku predstavnika lova~kihudru`ewa U`ica, Po`ege, Ariqa, ^ajetine i gradadoma}ina Bajine Ba{te postignut je dogovor o ovogodi{wemprvenstvu Zlatiborsko - drinske lige u ga|awuglinenih golubova (trap). Prvi put, u takmi~ewe seukqu~uje i LU “Branko \onovi}” iz Ariqa. Lova~kaudru`ewa Bajine Ba{te i ^ajetine ima}e po dve ekipe,dok }e Po`ega, U`ice, Ariqe i Qubovija imati po jednuekipu. Tako }e se u Zlatiborsko - drinskoj ligi u ga|awuglinenih golubova nadmetati osam ekipa.Pro{le godine titula najboqe ekipe pripala je LU“Zlatibor” (^ajetina), dok je drugoplasirana bila ekipaLU “Soko” (Bajina Ba{ta).Posle dva kola, odr`ana ovog prole}a, na tabeli vodiLU “Zlatibor” - ^ajetina, ~iji su strelci prikupili 112bodova, na drugom mestu je ekipa LU “Mileta Poli} Bata” -Qubovija, sa 94 boda, dok je na tre}oj poziciji LU “AleksaDejovi}” - U`ice, sa 93 boda.Na sastanku u Bajinoj Ba{ti izabrana je Takmi~arskakomisija koju sa~iwavaju: Milan Bo`i}, Darko Vasiqevi}i Dragoqub Nikoli}. U Disciplinskoj komisiji su: SlobodanDespotovi}, Mihailo Jevgenijevi} i Mirko Davidovi}.I naredne dve godine, komesar takmi~ewa bi}e NenadPuri} iz Bajine Ba{te. Dogovoreno je da tri prvoplasiraneekipe i deset strelaca u`estvuju na ovogodi{wem Republi~komprvenstu u ga|awu glinenih golubova, koje }e seodr`ati u Kovilovu.M. Negovanovi}LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.29

PROKUPQEME\UNARODNA UTAKMICA PASANa prelepim lovnim terenima Lova~kog udru`ewa“Toplica” u Prokupqu odr`ana je Me|unarodna utakmicapasa pti~ara, tipa B. Organizator ove utakmice bio jeMiladin Panti}, me|unarodni kinolo{ki sudija i vlasnikodgajiva~nice epawel bretona, koja uzgaja pse {ampionskogkvaliteta.Pored sedamdesetak epawel bretona, kontinentalnihi engleskih setera iz svih krajeva Srbije, na utakmicisu se takmi~ili i psi iz Italije, vlasnika \ankarlaRanijerija i Fran~eska Sana. Pored po~asnih gostiju izItalije, pse izuzetnog kvaliteta prikazao je i SlavoqubTodorovi} iz Obrenovca.Ovoj manifestaciji prisustvovali su, u ime Lova~kogsaveza Srbije, Mikica Jankovi} i Dragan Kostadinovi},~lanovi Upravnog odbora.A. J.Posle radne akcijeSUBOTICANEDEQA U RAVNICIDivqa~ je sastavni deo prirode. Zbog ove nepobitne~iwenice, briga o divqa~i mora da bude prioritet svih lova~kihorganizacija. To podrazumeva organizovawe radnih akcijau kojima lovci, udru`enim snagama, grade lovno - tehni`keobjekte, uklawaju deponije sme}a, prihrawuju divqa~,~iste pojilice za vodu...Lova~ko udru`ewe “Suboti~ka Pe{~ara” nije izuzetak iizvrstan je primer dobrog rada, gde su divqa~ i briga o woj naprvom mestu. Radne akcije se organizuju svake nedeqe. Tako jebilo i sredinom aprila, kada je grupa lovaca ovog Udru`ewa,koju predvode Zoran Rajak i Zlatko \or|evi}, organizovalaradnu akciju. Tom prilikom izgra|eno je nekoliko hranilicaza visoku i nisku divqa~. Nakon svake radne akcije, pa i ove,sledi dru`ewe. Po re~ima ovda{wih lovaca - korisno i ugodnosu dobitna kombinacija.Z. R. i Z. \.LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.30

Odbor za proslavu jubilejaVRWA^KA BAWADOGOVOR O PROSLAVI JUBILEJAUpravni odbor Lova~kog udru`ewa "Vojvoda Lune",koji je ujedno i Organizacioni odbor za proslavu 110 godinalovstva u Vrwa~koj Bawi, nedavno je usvojio programobele`avawa ovog velikog jubileja.U radu Odbora u~estvovao je i Uro{ \okovi},predsednik Ra{ke lovne oblasti.Ovom prilikom, odlu~eno je da proslava bude organizovanapo~etkom septembra, da se najaktivnijimlovcima dodele odlikovawa Lova~kog saveza Srbije, ada se za ovu prigodu izda "Monografija o 110-godi{wemputu vrwa~kog lovstva".S. M.U QUBI^EVCU PODNO RUNIKALOVA^KI NEIMARIJedan od najlep{ih rudni~kih vidikovaca nalazi se uselu Qubi~evcu, u dvori{tu lova~ke ku}e poznatog lovca ilovnog radnika, Gorana Mili}a. Nema lovca koji do|e u ovajkraj a da ne poseti ovaj kutak, odakle puca nepregledan vidikna ~itav podrudni~ki predeo. Odavde se vide na desetine~eka i brojna srne}a divqa~, koja planduje u ovom kraju.Me|utim, ovaj vrsni lovac nije se zadovoqio samomizgradwom lova~ke ku}e i prate}ih objekata, ve} je nanajvi{oj koti u dvori{tu, na stoletnoj kru{ci, sagradio osmatra~nicu,koja predstavqa pravi kuriozitet na ovim prostorima.U izgradwi ovog lova~kog ~ardaka, koji nije"ni na zemqini na nebu", pogali su mu brat Radmilo Mili} Hans, sestri}Nemawa [piqevi}, me{tani Milan i Rade Eri}, a "stvarala~kuideju" realizovao je Raja Proki}, upravnikstragara~kog lovi{ta.Brojni gosti, me|u kojima i stranci, koji pose}uju lovi{teu Stragarima, obe}avaju da }e "ukrasti ideju" i da }e ovakvi~ardaci, ve} koliko sutra, osvanuti i u wihovim lovi{tima.S. Maxarevi}LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.31

mali oglasimali oglasiUPUTSTVO ZA SLAWE OGLASATekstovi za oglase, ~itko ispisani {aqu se na adresu"Lova~ke novine", Bulevar oslobo|ewa 81, 21000 Novi Sad,a upla}uje se na `iro ra~un broj: 355-1002794-07, DOO"Dnevnik-novine i ~asopisi" s naznakom za oglas u "Lova~kimnovinama".Poziv na broj: 8582858Cena malih oglasa do 20 re~i je 500 dinara, a svaka slede}are~ je 20 dinara.BEZ POTVRDE O UPLATI OGLAS NE]E BITIOBJAVQEN@UQOLINGarantovano le~ikurije oko, suvi `uq,zadebqane, ispucalepete, bradavice rukui nogu, i psorijazuruku i nogu, aREUMASAL le~ireumati~na oboqewa.Telefon:010/335-231 i010/318-743064/555-83-01REFLEKTOR ZA NO]NI LOVgrabqivica sa puwa~em. Nepotrebanakumulator i produ`nikabl. Mogu}a monta`a na karabine,polo`are i bokerice. Snopsvetlosti do 300 m. Cena 140evra.Telefon: 063/545-078PRODAJA ORU@JA* Nove ruske pu{ke I@, Hemmerles, poluautomati,jednocevke, kombinovane, vazdu{ne,malokalibarske, Trapp u svimkalibrima i varijantama. Mogu}nost odlo`enogpla}awa. "Arsenal", ul. MajkeJevrosime br.20. Telefon: 011/33-45-063.* Monookulari za no}no osmatrawe"Night-Vision", dvogledi, katalozi "Frankonija"2007. Gume za kundak "Pachmayer",lampe za no}ni lov "Tac-star" sa monta-`om za sve tipove pu{aka i karabina,o{tra~i za no`eve "Lansky". Veliki izborameri~ke gardarobe: pantalone, vijetnamke,fajerke, kape, prsluci i ostalaoprema. [aqemo pouze}em. "Arsenal",ul. Majke Jevrosime br. 20, Beograd.Telefon: 011/33-45-063.* Prodavnica oru`ja "Arsenal" bavi sepreuzimawjem i komisionom prodajomoru`ja, kao i preuzimawem oduzetogoru`ja na komisionu prodaju. Polovniitalijanski automati u ekstra strawu.Uvoz iz Italije! "Arsenal", ul. Majke Jevrosimebr. 20, Beograd. Telefon:011/33-45-063.* Veliki izbor opti~kih ni{ana "Bushnell",laserskih daqinomera i laseraza upucavawe. Originalni japanski ni-{ani "Hakko". Replike oru`ja svih svetskihproizvo|a~a. Veliki izbor vatrometa,raketa i sitne pirotehnike. "Arsenal",ul. Majke Jevrosime 20, Beograd.Telefon: 011/33-45-063.* Lova~ki karabin 7 x 57 samo 23.000REFLEKTOR ZA NO]NI LOVgrabqivica sa produ`nim kablom,akomulatorom i puwa~em. Mogu}amonta`a na karabine, polo`are i bokerice.Snop svetlosti do 300 m. Cena85 evra. Telefon: 063/ 545-078din. Kundaci za svo oru`je, za M - 485.000 din. Vrhunsko rezbarewe, hromirawe,brunirawe i rezervni delovi zasvo oru`je. Telefon: 034/330-192 i063/838-14-17.* Prodajem lova~ku pu{ku poluautomatskupumparicu Mosberg 500 A,ameri~ku, kal. 12. Cena povoqna, podogovoru. Telefon: 063/888-55-98.PRODAJA PASA* Odgajiva~nica "JANIOR" koja je u prole}e2007. sa jazavi~arima od svoga odgojapostigla rezultate: 1xPR, 4xCACIB2xR. CACIB, 9xCACB, 4xR. CACB,2xCACT, 1xR. CACT, 6x ocena ODLI^ANna takmi~ewima u radu na divqu sviwu,nudi odli~no odnegovanu, vakcinisanumu{ku {tenad o{trodlakog jazavi~ara{ampionskog porekla. Otac PACO-BATI-CA {ampion Jugoslavije u lepoti, ispitanu radu u rovu, uspe{no kori{}en ulovu na divqu sviwu i na krvnom tragu(sin {ampiona Jugoslavije u lepoti i raduDON - KI]E III), majka BELA JANIOR-SKA, CAC na izlo`bi, ODLI^NA ocenau radu na divqu sviwu i na krvnom tragu.Telefon: 063/821-74-35.* NOD ekstra radno leglo izodgajiva~nice sa garancijom! Otac: Lumpvom Ammerland - VJP 68, HZP 185, VGP I./322 ! Majka: Esta vom Birkenbusch - od oca(Elan vom Reepmoor - VJP 70, HZP 191 +226, VGP I. / 344 ÉF !) i majke (Yola vomZenngrund - VJP 77, HZP 223 + 227, VGP I./ 322 ! ). URBAN - TEMERIN. Telefon:065/500-0885. Slike mo`ete pogledatina: www.family-urban.com* ODGAJIVA^NICA za JOD iNOD kojaposeduje 21 eksterijerna i 3 radna{ampiona, sa garancijom nudi tokomcele godine: {tenad, mlade i obu~enepse za lov, na svu pernatu i dlakavudivqa~ + divqu sviwu. URBAN -TEMERIN: Telefon: 063/500-088. Slikeo uvezenim priplodwacima za parewe io svim na{im psima, mo`ete pogledatina : www.family-urban.com* Odgajiva~nica "Podunavac", koja je dosada odgajila preko 400 {tenadi, prodaje{tenad o{trodlakog nema~kogpti~ara. Marinko, Apatin. Telefon:025/774-386.* Lovci na krupnu divqa~! Prodajemvrlo kvalitetne pse - hanoverske krvoslednike.Fotografije pogledajte nasajtu www.balkanhanover.com. Zvati od21 do 22 ~asa. Telefon:023/841-435 i064/077-87-39.* NOD pti~ar, {tenci, roditeqi lovnipsi, papiri uredni. Telefon: 064/164-16-62* NOD {tenad od roditeqa uvezenih iispitanih u radu u Nema~koj! Otac: Lumpvom Ammerland - VJP 68, HZP 185, VGP I./322; Majka: Kuhls Tosca V - VJP 70 + 70,VGP III. /293. Sve slike mo`ete pogledatina: www.family-urban.com. Urban.Temerin. Telefon:063/500-088.* Odgajam i prodajem kvalitetne balkanskegoni~e, raznih uzrasta. Polovina saradovnicima,vakcinama i ~ipovima.Telefon:019/735-109.* Brak jazavi~ari, dva {teneta starasedam i dva {teneta stara pet meseci.Cena 200 evra po {tenetu.Telefon:023/510-122 i 063/510-121.* NKD pri~ari, na prodaju {tenad staraosam i dva meseca. Cena po dogovoru.Goran, Ba~. Telefon:021/771-845 i063/83-86-043.* Prodajem {tenad NKD pti~araizuzetno eksterijernih i radnih linija.Cena 100 evra. Zvati od 18 do 20 ~asova.Telefon:064/141-87-82.* Na prodaju dva NDK mu`jaka, stara~etiri i osam meseci. Otac: Amor odHeraka. Majka Tilija. Deda po ocu PipoR. Savi}, a po majci Bos. Vlada.Telefon:063/82-90-900.PSI ZA PAREWE* O{trodlaki jazavi~ar Gauner vonSunderhaar, pas je uzen iz Nema~ke. OtacAlf von Sunderhaar svetski prvak u radu imulti{ampion u eksterijeru. Mati Heravom Grenzeck svetski prvak u radu i{ampionka Nema~ke u eksterijeru.Lovo~uvar Stevan-Mi{a Muwin.Telefon:021/732-071 i 063/598-202.*NDK mu`jak slobodan za parewe. Otac:Brik - Ajk. Majka: Nita - Bos. Vlada.Telefon: 063/82-90-900.LOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.32RAZNO* Teletakt, ameri~ki, za obuku pasa ilov do 100 m -190 evra; do 400 m - 220evra. Ogrlica protiv lajawa (elektro{ok)110 evra. Telefon: 063/500-088.* FAZANERIJA " KARAKU[A" ugovaraprodaju fazanskih pili}a i odraslihfazana. Garantujemo kvalitetnu i lepoodnegovanu fazansku divqa~. Telefon:022/600-516, 064/218-73-57 i 062/800-46-07.

MR^AJEVCIPO DVANAESTI PUTLovci sekcija "Be~aw" i "Vujetinci", u sastavuLova~kog udru`ewa "Radi{a Po{ti}" u Mr~ajevcima,ove godine su po 12-ti put organizovali, sada ve}tradicionalno, dru`ewe pored lova~ke ku}e na potesuProje - Gorwa Bresnica. Ovo Udru`ewe, koje ima okotrista lovaca, vrlo uspe{no vodi Milovan Beli} Rum,koji je ujedno i predsednik sekcije "Be~aw".Odli~na organizacija, lepo vreme i debela hladovinahrastove {ume privukla je preko 400 stotine lovacai wihovih prijateqa iz okolnih udru`ewa, kao i izKraqeva, Kragujevca, Vaqeva, Beograda i drugih mesta{irom Srbije.Ovo je bila prilika za razmenu bogatih lova~kihiskustava u gajewu i za{titi divqa~i, ali i zaprepri~avawe lova~kih pri~a. Tako su prisutni saznalida je predsednik sekcije "Vujetinci", RanislavIli} ]ata, u protekloj lovnoj sezoni ostvarioneobi~an ulov. Naime, za samo tri sata lova odstrelioje pet lisica, {to je pravi kuriozitet.D. Markovi}VESTI VESTI VESTI VESTI VESTI VESTIVELIKOGRADI[TEMAJSTORZA[AKALELovac PrvoslavPavlovi} iz Kurja~akod Velikog Gradi{ta,lovi {akale desetakgodina. Do sada jeodstrelio preko 120primeraka ovog predatora.V. PetrinSnimio: S. VijatovHOMOQEREKORDAN ODSTRELGrupa lovaca ~uvenog Bo`e Milosavqevi}a, lovcakoji "gazi"devetu deceniju `ivota, iz Kamenova kodPetrovca na Mlavi, jedna je od najboqih u Srbiji. Svakegodine, u mlavsko-homoqskom kraju odstreli preko stotinulisica.- Preko {est decenija lovim lisice, i jo{ se nisamumorio. ^esto osvanem u lovi{tu ~ekaju}i ovog lukavogpredatora - ka`e Milosavqevi}, koji svojom uporno{}usmawuje mogu}nost za pojavu besnila u ovom kraju.V. PetrinSnimio: S. VijatovDeda Bo`a s najboqim u~enikom Gerom @ivoti}emLOVA^KE NOVINE, MAJ 2008.34

PREDSTAVQAMO LU "VIDLI^" U DIMITROVGRADUSLOGOM GRADEBUDU]NOSTDobra saradwa sa lokalnomsamoupravomDivqa~ - prva brigaVRHOVINa podru~ju lovi{tanalaze se planinski vrhovi:Vidli~ (1.371 m),Gorwi Stol (1.370 m),^i~e (1.348 m), Ba~evac(1.348 m), Greben (1.337m), Sip (1.239 m), Gole{(1.158 m) i Mazgo{ (1.112m). Svi ovi vrhovi lociranisu u severnoisto~nomi jugozapadnom delulovi{ta.Na samoj granici sa Bugarskomnalazi se Dimitrovgrad. Uovom umivenom i ~istom gradu"sudaraju" se staro i novo. Zapravo,to je sklad izme|upro{losti i budu}nosti.O lovu i lovstvu ovde sepri~a na{iroko. To je i razumqivokada se zna da je "Vidli~"osnovan u pro{lom veku.Duga tradicija iznedrila je vrsnelovce i qubiteqe prirode.Udru`ewe ima 450 ~lanova igazduje na oko 43.000 hektara.Dodu{e, povr{ina koja je naraspolagawu lovcima iznosioko 39.000 hektara, zbog pograni~nezone. U Dimitrovgradulovci se trude da delimi~noobnovqiv resurs, kao {to suflora i fauna, sa~uvaju za pokolewa,i to im uspeva.- Na{e geslo je da se sa~uvadivqa~, jer je to najboqa investicija- ka`e predsednik LU"Vidli~" Dejan Sokolov.Slo`ni smo kao lovci, radimoi gradimo, pa smo tako izgradili18 ~eka i 10 ari ogra|enogprostora za prihvat fazana,zakqu~io je Sokolov.Lovi{te "Vidli~" pru`asve uslove za gajewe divqa~i.Tu su zec, poqska jarebica, fazan,srne}a divqa~ i divqesviwe. Naravno, ima i predatora,najvi{e lisica i vukova.Brojno stawe divqa~i je zadovoqavaju}ekada se uzme u obzirnadmorska visina od 340 do1.700 metara. Pored toga, niklimatski uslovi lovcima nisunakloweni. - Nalazimo se u zonisredwoevropske klime saobele`jima kontinentalne -ka`e sekretar [efko Ba{i}.Problem stvaraju vetrovi imrazevi koji traju i do aprila,odnosno do reprodukcije divqa~i.Sa vodotocima nemamove}ih pote{ko}a. Kroz teritorijuna{e op{tine proti~uVLASNI[TVOOd ukupne povr{ine lovi{ta,na privatan posedotpada 64 posto, a nadru{tveni 36 posto. Bezobzira na vlasni~kustrukturu, biolo{ka ravnote`aje naru{ena usledpove}anog obima se~e, povremenogkr~ewa, izazivawapo`ara, prekomerneispa{e i `irewa.Prihvatili{te za fazane za uzorNi{ava, Jerma, Viso~ica, Lukavica,Rakitska reka i ve}i brojpotoka i poto~i}a - naglasio jeBa{i}.U LU "Vidli~" isti~u da dobrosara|uju sa kom{ijama,MUP-om i Skup{tinom op{tinePosle jednog od uspe{nih lovovaDimitrovgrad. Tako|e, rezultatise bele`e i na poqu struke,uz pomo} LS Srbije, Veterinarskeslu`be i lovne inspekcije.S. Stojanovi}A. Jankovi}

WPKWPEJOB\VNF"VOJVODINA[UME-LOVOTURS"FAZANERIJA "RISTOVA^ACENOVNIK FAZANSKE DIVQA^I ZA 2008./2009. GODINUKategorija uzrastaNetocena Cena PDV+1. Fazansko jaje 45,00 53,102. Jednodnevno pile 90,00 106,203. 5-6 nedeqa 164,30 193,874. 7-8 nedeqa 243,80 287,685. 9-10 nedeqa 320,00 377.606. 12 nedeqa 395,00 466,107. 13 nedeqa 430,00 507,408. 4 meseca 505,00 595,909. 5 meseci 600,00 708,0010.11.12.13.14.15.16.17.18.Kategorija uzrastaFazan za lov(isporuka do 15.10.2008.) 615,00 725,70Fazan za lov(isporuka do 01.11.2008.) 645,00 761,10Fazan za lov(isporuka do 15.11.2008.) 670,00 790,60Fazan za lov(isporuka do 01.12.2008.) 700,00 826,00Fazan za lov(isporuka do 15.12.2008.) 725,00 855,50Fazan za lov(isporuka do 01.01. 2009.) 750,00 885,00Fazan za lov(isporuka do 15.01. 2009.) 780,00 920,40Fazan za reprodukciju(isporuka mart 2008, odnos polova 1:2-3)*...Fazan iz mati~nog jata(isporuka jun 2008, odnos polova 1:7-10)*...Netocena Cena PDV+805,00 949,90400,00 472,00Napomena:- cene su fco Fazanerija "Ristova~a" Ba~;- ambala`a i veterinarsko uverewe gratis;- mogu}nost isporuke fco Kupac uz naplatu samo tro{kova goriva;- kategorije ozna~ene * su u ograni~enim koli~inama i podrazumevaju ranija ugovarawa; -/*- avansne uplate preko 1.000.000,00 dinara omogu}avaju 5% rabata na ugovorenu koli~inu;- rabati se podrazumevaju za kategorije zakqu~no sa rednim brojem 9. i ukupno ne mogu biti ve}i od 5%.- za svs obave{tewa i informacije obratite se slu`bi za komercijalne poslove na brojevetelefona:021/432-221, 432-795, 431-144- za sve primedbe i sugestije obratite se na telefon 063/ 604-679