Korak do klavira - Bečejski mozaik

Nigde na svetu ne govori se tako ružno onama kao kod nas. Što je gore, nigde nasvetu ne dozvoljava se tako olako drugomeda to čini kao kod nas.Miloš Crnjanski5. novembar 2010.broj 528.NASLOVIIzmeđu dva brojaZemljotres se osetio i u2BečejuTri miliona za proslavu,2ali ne zna se kome i kolikoJavna nabavka za3bušotinu3 Šest projekata za NIP3 Skuplje grejanjeInfoŠtrajk u PIK-u4sredinom novembraKonkurs za otkup4seoskih domaćinstavaOgledaloJubilej Gimnazije5BečejBecsei MozaikHogyan fogjuk túlélni7a telet?Sportski mozaikFudbaleri Novog14Bečeja prekinuli postFudbaleri Bečeja iz14keca u porazSrebro i bronza za15 Borislavu Perić-RankovićKasne radoviSporo, ali temeljno?Rekonstrukcija Iđoškog puta teče brže od planiranogs t r a n a 3Peticija za smenu Vlade„Potpisi će se prikupljati na pijaci uZelenoj ulici subotom, i na maloj pijaciu Novom selu nedeljom. Sredomćemo postaviti štandove na uglu ulicaZelene i Novosadske, od 13 do 16 časova,a u četvrtak na uglu kod Muzičkeškole „Petar Konjović“, tj. Glavne iulice Danila Kiša. Očekujemo da učitavoj Srbiji sakupimo milion potpisa“,kazala je Anka Stanivuk, predsednicaSaveza samostalnih sindikataopštine Bečejs t r a n a 2Nastavljena akcija „Klavir za 100 dinara“Korak do klaviraVoajerističko virenje u prošlost„Bečej mi je drag i bitan koliko iBeograd i Njujork. Iz nekog razlogačesto obilazim Donji grad. Tamo samse rodio. Kuća u ulici Nikole Tesle je,vidim, napuštena. Zavirio sam krozprorez za poštu na kapiji poslednji putkad sam bio u Bečeju. Ceo prizor me jepodsetio na Duchampov rad Étantdonnés. Voajerističko virenje u prošlost“,rekao je Aleksandar Maćaševs t r a n a 11Zavarku dva zlata i srebroKuglaš Vilmoš Zavarko osvojio je dvezlatne i jednu srebrnu medalju naSvetskom prvenstvu u austrijskomRicingu, koje je završeno u nedelju.„Takmičenje je bilo veoma naporno,za pet dana sam bacio oko 1.400 kugli.Jedva sam izdržao u finalu, jer su miveć u polufinalu noge bile teške.Prezadovoljan sam, to je najveći trofejkojeg je moguće osvojiti u kuglanju“,rekao je Zavarkos t r a n a 15Serijal humanitarnih koncerata „Klavir za100 dinara“ nastavljen je petim koncertom unizu, koji je prošlog četvrtka priređen u sali Gradskogpozorišta.Kroz lepo osmišljenu i interesantnu priču odetinjstvu, druženju, igri, učenju, odrastanju idečjim potrebama za razumevanjem i podrškomodraslih, na koncertu su se predstavila deca izdečjeg vrtića „Labud Pejović“, članovi horića „Bubamare“i učenici Muzičke škole „Petar Konjović“,deca iz plesnog studija „Max dens“, hor OŠ„Sever Đurkić“ i članovi MKD „Petefi Šandor“.Ova humanitarna akcija inicirana je u martu iu njoj učestvuju horovi, deca iz škola i predškolskihustanova, plesne grupe, kulturno-umetničkadruštva, učenici muzičke škole i svi koji se bavemuzikom na teritoriji opštine, a ideja je da se odprodaje ulaznica (100 dinara) prikupe sredstvaza kupovinu klavira za Gradsko pozorište.Do sada je prikupljeno 90.700 dinara, odovog koncerta pridodato je još 12.200 dinara itako je napravljen još jedan korak do cilja – klavira.LJ.M.

2između dva brojabroj 528. 5. novembar 2010.Zemljotres u SrbijiOsetio se i uBečejuDvoje mrtvih i oko stotinulakše povređenih, bilansje snažnog zemljotresa kojije u noći između utorka i sredepogodio okolinu Kraljeva,jačine 5,4 stepeni Rihteroveskale. Epicentar je bio u seluVitanovac kod Kraljeva. Potreskoji je trajao nekoliko sekundiosetio se u čitavoj Srbiji,a slabiji potresi registrovani susve do jutarnjih časova. Jačinuzemljotresa su mogli da oseteNajjačizemljotresi uSrbijiSvilajnac, 1893. - 5,7 stepeniRihterove skale.Vitina, 1921. - 5,7 stepeniRihterove skale.Lazarevac, 1992. - 5,9 stepeniRihterove skale.Rudnik, 1927. - 5,7 stepeniRihterove skale.Kopaonik, 1980. - 5,7 stepeniRihterove skale.Mionica, 1998. - 5,7 stepeniRihterove skale.Posledice zemljotresa u Kraljevui građani Bečeja, kojima su seod njegove siline tresla prozorskaokna na kućama.Zemljotresom je najtežepogođeno Kraljevo, gde je velikibroj kuća pretrpeo oštećenja,popucali su zidovi, a po stanovimasu padali i delovi nameštaja.Dosta građana je izašlona ulice iz straha od novih potresa.Najveća oštećenja su unaselju Jarčujak. U centru Kraljevana trotoarima ima i polomljenogstakla i šuta koji je paosa fasada. Dosta je i oštećenihkrovova.Prema podacima Američkoggeološkog instituta, epicentarzemljotresa nalazio se35 kilometara jugozapadno odKragujevca (kod Kraljeva) nadubini od 27,3 kilometra. Istovremeno,Evropski centar zaposmatranje zemljotresa naveoje da se epicentar zemljotresasnage 5,6 stepeni Rihteroveskale nalazi 38 kilometara jugozapadnood Kragujevca i dvakilometra od Kraljeva. Evropskicentar je kasnije zabeležio joščetiri potresa jačine oko 2,2stepena.M.S.Pregovori sindikata i vlastiPeticija zasmenu VladeUkoliko rezultati pregovoraizmeđu predstavnika sindikata iVlade Srbije koji su se očekivaliu četvrtak (dan nakon zaključenjaovog broja Bečejskog mozaika)ne budu u skladu sa zahtevimaradnika, pet sindikalnihcentrala će početi da prikupljajupotpise za smenu Vlade. Akcijaprikupljanja potpisa građana zapeticiju za smenu Vlade je planirana3. novembra, u Beograduje počela 2, ali su u međuvremenupočeli novi pregovorisa Vladom i peticija je odloženaza dva dana, dok je Vladidat rok za odgovor do četvrtka.Plan je, ukoliko ne dođe do postizanjasporazuma, da akcijaprikupljanja potpisa traje petnaestakdana. Prikupljanje potpisaće se vršiti do dana kada će sepredlog penzijskog zakona naćiu Narodnoj skupštini na raspravi,a tog dana je planiran i protestu Beogradu.Za ovu akciju su formiranii posebni inicijativni odbori sindikatau opštinama i gradovimaSrbije. Sedište posebnog inicijativnogodbora opštine Bečejje u prostorijama Veća savezasamostalnih sindikata opštineBečej, u Zelenoj ulici 106.- Veće samostalnih sindikataopštine Bečej će prijavitipoliciji i komunalnoj inspekcijskojslužbi da ćemo prikupljatipotpise, tako što ćemo postavitištandove za prikupljanje potpisa.Potpisi će se prikupljati napijaci u Zelenoj ulici subotom, ina maloj pijaci u Novom selu nedeljom.Sredom ćemo postavitištandove na uglu ulica Zelenei Novosadske, od 13 do 16 časova,a u četvrtak na uglu kodMuzičke škole „Petar Konjović“,tj. Glavne i ulice Danila Kiša. Prikupljanjepotpisa će se obavljatii u sedištu Veća samostalnihsindikata opštine Bečej svakodnevno,kao i u preduzećima iustanovama. Na svim mestimana kojima će se potpisi prikupljatibiće istaknut plakat „Potpiši, iVladu obriši“, kao i obrazloženjezašto se traži smena Vlade.Vodiće se računa o tome da segrađani potpisuju samo jednom,odnosno da su potpisnici punoletni.Očekujemo da u čitavojSrbiji sakupimo milion potpisa.- kazala je Anka Stanivuk, predsednicaSaveza samostalnihsindikata opštine Bečej. M.S.Anka StanivukFOTO: BetaNepotpuni podaci o ceni Dana gradaTri miliona za proslavu, ali nezna se kome i kolikoRedakcija Bečejskog mozaikaod sredine avgusta mesecačeka da od nadležnih izlokalne samouprave dobije finansijskiizveštaj o „ceni koštanja“proslave Dana grada, jerje reč o podacima koje javnostima pravo da zna, naime, proslavaje većim delom finansiranaiz budžeta opštine.Od avgusta meseca dodanas predstavnicima opštineupućeno je više zahteva zaslobodan pristup informacijamaod javnog značaja, međutim,odgovor – onakav kakavsmo tražili – ni početkom novembranije dobijen.Prvo nismo dobili podatke otome koliko je novca potrošenoiz budžeta za potrebe proslaveDana grada (i kopije računa, iizvode iz banaka o isplatama)s obrazloženjem predsednikaopštine da od kraja jula dopočetka avgusta nisu održanisvi planirani programi u okviruproslave Dana grada, te daće novinar Bečejskog mozaikadobiti tražene podatke kada seodrže planirane manifestacije(održani su koncerti u OSC-u„Mladost“ 24. septembra), kadaće, naveo je predsednikopštine, „nadležna organizacionajedinica Opštinske upraveopštine Bečej sačiniti izveštaj osvim potrošenim finansijskimsredstvima za proslavu praznika,i isti Vam dostaviti“…Ipak, ni nakon 24. septembranismo dobili izveštaj o tomekoliko je para potrošeno za proslavu,pa smo od predsednikaopštine ponovo zatražili informacije,međutim, 14. oktobraposlao nam je još jedan dopiso tome zašto nema obećanihpodataka: „Obaveštavam Vasda nisam u mogućnosti dapostupim po Vašem zahtevu idostavim kopije traženih dokumenatau zakonskom roku, sobzirom da koordinator Radnogtela za organizovanje manifestacijai dešavanja na danpraznika opštine Bečej u 2010.godini, Edvin Ferenc koristi godišnjiodmor u vremenskomperiodu od 13.10.2010. godinedo 26.10.2010. godine. Traženeinformacije od javnog značajabiće Vam dostavljene nakonpovratka koordinatora sagodišnjeg odmora, a najkasnijeu roku od 40 dana od danaprijema zahteva“.Jasno je, međutim, da odsustvokoordinatora radnogtela za organizovanje manifestacijai dešavanja na danpraznika opštine Bečej u 2010.godini ne može da utiče na dostavljanjekopija traženih dokumenata,jer izveštaj o potrošenimsredstvima ne sastavljakoordinator, već, kako je predsednikopštine Bečej ranije naveo,„nadležna organizacionajedinica Opštinske uprave opštineBečej“ (Odeljenje za finansije).Dana 29. oktobra na i-mejladresu novinara Mozaika upućenje dokument naslovljen„Izvod iz izveštaja radnog telaza organizovanje proslave praznikaopštine Bečej za 2010.godinu“ koji je potpisao koordinatorradnog tela za organizovanjeproslave Edvin Ferenc.Nažalost, ni u ovom dokumentuse ne nalaze informacijekoje smo tražili, a kopijamaračuna i pojedinačnim troškovimani traga.U delu „Izvoda iz izveštaja“koji nosi naslov „finansijskiizveštaj“, navodi se da jebudžetom opštine Bečej za2010. godinu predviđeno ukupno4,5 miliona dinara za manifestacije,ali i da je „Opštinskoveće insistiralo da se ne smepotrošiti velika suma novcaza proslavu Praznika opštineBečej u 2010. godini, iako nikadnije doneta Odluka o tomekoja je najviša ili najniža sumakoja je namenjena za manifestacijuu organizaciji Opštine.U periodu između 26.06.2010.godine pa do 24.09.2010. godineza potrebe proslave Praznikaopštine Bečej izdvojenoje 2.429.870 dinara (troškoviorganizacije, ishrane obezbeđenja,osiguranja, programa) ijoš ostali dužni 693.170 dinaraizvođačima, što je ukupno3.123.040 dinara za realizacijumanifestacije. Od strane donatorana poseban namenskiračun opštini Bečej je uplaćeno598.000 dinara. Porednovčanih sredstava od stranedonatora dobijeno je mesa,ribe, salate, peciva za ishranuučenika, promo materijala,prevoz učesnika, efektivni radu marketingu, na promociji ipomoć u pripremanju hrane,popusti kod isplate ugovorenihobaveza u visini od oko 1milion dinara. Time su ukupnirealni troškovi smanjeni i manifestacijaje porezne obveznikena teret budžeta opštine Bečejukupno sa svim troškovima koštala2.525.000 dinara, ne računajućidonatorstvo u nenovčanimsredstvima, u iznosu od1 milion dinara“.I sve je to krasno, ali nijeodgovor na naš zahtev za slobodanpristup informacijamaod javnog značaja u kom smodoslovce tražili kopije dokumenatao tome koliko novca je izopštinskog budžeta obezbeđenoza finansiranje proslaveDana grada – od 30. jula do1. avgusta – i za prateće manifestacijeproslave, te za kojepotrebe je taj novac potrošen.Traženo je da se navedu svestavke i pojedinačni iznosi uzkopije faktura, predračuna itd.(npr. organizatori, jelo, piće;iznajmljivanje i postavljenjebine; VIP loža; pokloni; štampanjeplakata; honorari itd).Nadamo se da ćemo uskorodobiti i nedostajuće informacije,jer to priliči lokalnoj vlastikoja radi transparentno – u interesugrađana.Nije skupprogram, većorganizacijskitroškovi…Mada nismo tražili, dobilismo i tzv. narativni deo „Izvodaiz izveštaja radnog tela za organizovanjeproslave praznikaopštine Bečej za 2010. godinu“u kom koordinator radnog telaizmeđu ostalog navodi: „Radnotelo za organizovanje proslavepraznika opštine Bečej, uradiloje okvirni plan i program manifestacijekoji je dostavio Predsednikuopštine Bečej i Opštinskomveću na razmatranje, istije predloženi plan prihvatio, alivratio na doradu zbog nedostatakafinansijskih pokazateljatroška sredstava koje je radnoNašli smo krivca!Koordinator radnog telaza organizovanje proslave usvom izveštaju okrivljuje listBečejski mozaik (negativnakampanja), ali i olujnu kišuzbog „delimične nezainteresovanostiBečejaca za lokalneizvođače“. Istine radi, Bečejskimozaik nije vodio negativnukampanju protiv proslave, većse trudio da što objektivnijeinformiše o tome šta se dešavalopre, tokom i nakon proslave(jer posao novinara nijepropaganda i reklamiranje,već objavljivanje činjenica), anavodio je i mišljenja građanatelo u roku od 10 dana predalo.Odobrenje i mišljenje Opštinskogveća čekalo se mesec ipo dana, te su zbog toga nekiradovi bili užurbani što se tičeorganizacije proslave. Zbogvelikih troškova organizacije,odbor je odlučio da u glavnomprogramu manifestacije motobude ’BEČEJCI BEČEJCIMA’i taj je moto kasnije bio vodiljakroz celu manifestaciju. Smatramda je moto programa izuzetnodobro odabran. U našojOpštini ima puno talentovanihpojedinaca, grupa, društava, isvi su ovom prilikom mogli daBio je i magaracpokažu svoje umeće. Greškaje što smo štedeli novacza plaćanje nastupa poznatijihumetnika/grupa, a svakakosmo potrošili istu sumu novacakao 2009. godine. Nije programbio skup, nego organizacijskitroškovi (bina, ozvučenje, TV,osiguranje, SOKOJ, mobilnitoaleti, smeštaj, hrana i pokloniza goste, svečana skupštinai prijem posle skupštine, itd...).Lokacija programa - na šetalištu,na hipodromu, u kampnaselju - je jako dobro odabrana,građani su uživali na velikomotvorenom prostoru višenego prethodne godine u centrugrada. Dečije popodne jebilo jako posećeno, retko se uBečeju može videti toliko decena jednom mestu (od beba pado školaraca) a pritom su svimanuđeni sadržajni programioba dana. Reakcije sugrađanaje bilo pozitivno u potpunosti.U glavni program za oba danabili su uvršteni domaći izvođači,najbolje i najuspešnije civilnegrupe su dale program u petak,gde su predstavljali Bečejcimatačke sa kojima su nas predstavljalina svetskim, evropskimi regionalnim takmičenjima ismotrama. Primetili smo da jedelimična nezainteresovanostBečejaca za lokalne izvođačenegativna kampanja nedeljnoglista lokalnog karaktera, Bečejskimozaik, koji je u velikoj meridoprinela manjem broju posetilacaod očekivanog, kao i hladnovreme koje je donelo kišuBečeja. Između ostalih i onihgrađana, kojima je predsednikopštine poručio na „Fejsbuku“da ako im se ne sviđa proslavaDana Bečeja, neka odu ukomšijski Novi Bečej na „Velikogospojinskedane“.Mozaik je okrivljen i zbogtoga što je na reprizi proslave(koncerti u OSC-u 24. septembra)bilo „samo“ 2.000 posetilaca.Inače, po procenamanadležnih u OSC-u (a o tomesvedoče i fotografije) na repriziDana grada nije bilo 2.000posetilaca, već oko 400 (četiristotine).sledećeg dana, uzrokovalo jeto da je prividno bilo manje ljudina prostoru predviđen za raznadešavanja. Ubeđen da u tomeima i optičke varke, kako jeprostor ogroman i otvoren. Večernjikoncerti su uprkos lošemvremenu bili dobro posećeni.Subotnji program (01.08.2010.god) u večernjim časovima ukojem su se trebali održati programiraznih izvođača, odloženje u celosti za 24.09.2010.godine. Olujni vetar i jaka kišaonemogućila održavanje istogu predviđeno vreme. Sportskiprogrami održavali su se tokomcelog leta. Uprkos tome da suneka takmičenja održana po lošemvremenu, a neka su čak ibila otkazana, posećenost jebila velika. Mišljenja sam da jeprva Svečana Skupština opštineBečej sa dodelama nagradaodržana kako je i planirano,iako svake godine imamo istiproblem sa zvanicama zbogletnjih godišnjih odmora“.Ima još: „Zbog lošeg vremenakoncerti zakazani za01.08.2010. godine održani su uOSC ’Mladost’ 24.09.2010. godinegde je koncerte propratilooko 2000 posetilaca. Smatramda je i tu negativna kampanjaveć pomenutog lokalnog listadoprinela tome da je bilo manjeposetilaca od očekivanog. Uperiodu od juna do septembra usklopu proslave Praznika opštineBečej učestvovalo je prekohiljadu petsto naših sugrađana.Na sportskim, kulturnim, zabavnimi umetničkim programimaje prisustvovalo više desetinahiljada posetilaca, gledalaca.Opšti utisak organizatora je daje vredelo Bečeju dati kulturnoumetničko-sportskoleto“, završavanarativni deo izveštajaEdvin Ferenc.Članovi radnogtelaPo rešenju predsednikaopštine osnovano je radno telosa zadatkom da izradi predlogprograma proslave Dana gradaza ovu godinu. Članovi radnogtela su bili Edvin Ferenc(koordinator), Goran Strajnić(pomoćnik predsednika opštineza sport i omladinu), LazarSekulić (koordinator opštinskogSaveta za bezbednost),Robert Ric (predsednik Mađarskogkulturnog društva „PetefiŠandor“), Marjan Gujanica(direktor Turističke organizacijeopštine), Andrea GalgoFerenci (pomoćnica ili savetnicapredsednika opštine, neznamo naziv njenog radnogmesta), Ildiko Nađ (zamenicapredsednika Skupštine opštine)i Jelena Živkov Aksin (uvreme proslave bila je sekretaricapredsednika opštine).Kristina DemeterFilipčev

Kasne radoviSporo, ali temeljno?Ako želimo da budemo sarkastični,možemo da kažemoda od kada je Mrkonjić izgovorio„istorijsku rečenicu“ o završetku„onih“ radova pre roka, uSrbiji maltene sve kasni. Takoje i u Bečeju. Retko se dešavada najavljene investicije počnuna vreme i da se završe u predviđenomroku, a pre roka nikadase ništa ne završava, madaje moguće da će se i to desitibaš u Bečeju, i baš ove godine.Reč je o rekonstrukciji Iđoškogputa. Radovi su započeti 12.oktobra, planirano je da „Bačkaput“za 60 dana izgradi 2,5kilometra puta širine tri metrai uredi deo neposredno poredsaobraćajnice. Za dvadesetakdana asfaltirana je deonica odoko 1.000 metara, a preostalih1.500 metara se upravo pripremaza nanošenje asfaltnogsloja. Ako ne bude bilo zastoja,postoji verovatnoća da zataj posao neće biti potrebno 60dana koliko je planirano. Inače,Iđoški putLokalne samouprave su od15. septembra do 1. novembratrebale da pošalju predlogeprojekata za finansiranje iz Nacionalnoginvesticionog planaza 2011. godinu.Ove godine bečejska opštinaje Ministarstvu za Nacionalniinvesticioni plan uputilašest projekata: izgradnjadruge faze fiskulturne sale uOŠ „Petefi Šandor“ (ukupanbudžet projekta je 20.563.022dinara), adaptacija i zamenaprozora na zgradi Gimnazije(15.014.616 dinara), sanacijasanitarnih čvorova u OŠ „SeverĐurkić“ (4.315.968 dinara), izgradnjasvlačionica i dogradnjafiskulturne hale u OŠ „ŠamuMihalj“ u Bačkom PetrovomSelu (9.867.364 dinara), adaptacijai rekonstrukcija kotlarnicedečjeg vrtića „Labud Pejović“u Bačkom Gradištu sa zamenomprozora i vrata na zgradi(12.829.827 dinara) i dogradnjaškolskog objekta u OŠ „SvetozarMarković“ u Bačkom Gradištu(36.102.520 dinara).Racionalno zbogbudžetaZa ovih šest projekata jepotrebno ukupno 98.693.388dinara, a pošto je Bečej svrstanu kategoriju razvijenih opština,to automatski povlači obavezuda učestvuje sa pedeset postonovčanih sredstava u projektima,tj. potrebno je da obezbedi49.346.694 dinara.- Ove godine smo poslalisvim budžetskim korisnicimacirkularno pismo sa kratkimuputstvima i napomenama kojeoni kao aplikanti moraju darekonstrukcija Iđoškog puta sefinansira sredstvima prikupljenimod zakupa državnog poljoprivrednogzemljišta (20 milionadinara).S druge strane, rekonstrukcijaoko 2,5-3 kilometra regionalnogputa R-122 izmeđuBačkog Petrovog Sela i Bečejau startu je kasnila godinu dana,a mašine „Bačkaputa“ su se pojavilena izlasku iz sela 6. septembra.Za rekonstrukciju okotri kilometra puta Javno preduzeće„Putevi Srbije“ obezbediloje 65 miliona dinara, a posao jetrebao biti završen do sredineoktobra meseca. Rok je „probijen“,asfaltiranje još traje, madastručnjaci kažu da se radi sporo,jer se radi temeljno. Za sadase ne zna kada će rekonstrukcijadela puta R-122 biti završena.Ostale velike investicijekoje je lokalna vlast najavljivalanisu ni na vidiku, doduše, preoko dve nedelje je započetaizgradnja Deltinog poslovnotržnogcentra u centru grada,koja je prethodno nekoliko putaodlagana.Što se tiče pre nekolikogodina najavljene izgradnjeispune kako bi njihovi projektibili prihvaćeni. Do 15. oktobraje bio krajnji rok, kad su 32budžetska korisnika trebalada odgovore sa svojim predlozima.Dobili smo pozamašnudokumentaciju koja će namposlužiti i dobro doći kasnije zaplaniranje budžeta 2011. godine.Prilikom izbora projekatasmo se vodili i time da je bečejskaopština svrstana u kategorijurazvijenih opština, što namstvara određene teškoće, jersmo u obavezi da pedeset postosredstava za izvođenje projekatasa kojima smo konkurisalikod NIP-a mi obezbedimo.Svedoci smo da nam budžetnije bio sjajan zbog ekonomskekrize i drugih otežavajućih faktora,tako da smo krajnje racionalno,vodeći računa o nekimprioritetima, o visini sredstavakoliko možemo da izdvojimo izbudžeta naredne godine i minimalnimtehničkim uslovimakoje projekat treba da ima kodIZMEĐU DVA BROJA„veeelikog“ Valdi supermarketa,takođe u centru grada,izgleda da od toga neće bitiništa. Plac gde je trebalo daapliciranja, mapirali svega šestprojekata - rekao je Marjan Radičević,član Opštinskog većazadužen za Nacionalni investicioniplan i fondove.Pored ovih šest projekatakoji se odnose na školske ipredškolske ustanove, opštinaje nastavila da aplicira za novčanasredstva već odobrenogprojekta u NIP-u 2006/2007.godine za izgradnju atmosferskekanalizacije u BačkomPetrovom Selu. Do sada je izNIP-a utrošeno 9.043.473 dinara,a u Fond za kapitalnaulaganja Vojvodine je upućeno33.500.000 dinara, koji nisuprebačeni izvođaču radova.Prema ugovoru, opština Bečejje trebalo da plati izvođačuradova 5.001.613, a NIP65.943.400 dinara. Kako je Radičevićobjasnio, već dve godineje lokalna samouprava u patpoziciji jer je zbog stupanja nasnagu Zakona o prenosu nadležnostiostalo nenaplaćenoi nerealizovano 33,5 milionadinara, jer ministarstvo koje jezapočelo taj posao nema višeingerencije za njegovu realizaciju.Što se tiče ostalih projekatakoje opština zbog neobimnostibudžeta nije mogla da stavina spisak predloga za NIP za2011. godinu (limit je bio 50 milionadinara), biće selektirani iposlati Fondu za kapitalna ulaganjaVojvodine.nikne supermarket odavno jezarastao u korov.Slična je situacija i sa rekonstrukcijomkuće braće Tanpored Doma zdravlja. Projekatpretvaranja ruinirane zgradepoznatih Bečejaca u spomenkuću godinama postoji, alizgrada, u kojoj žive beskućnici,i dalje propada. Nedavno jebila raspisana javna nabavkaza izbor izvođača radova kojiće da rekonstruiše makar deokuće za 10 miliona dinara (novacje obezbedio Fond za kapitalnaulaganja), ali je izabraniponuđač odustao od posla.Sada se očekuje objavljivanjenove javne nabavke (Fond jeobezbedilo dodatnih 20 milionadinara), te bi radovi, u najboljemslučaju, mogli da počnusledeće godine.Sledeća super-mega investicijakoju je svaka vlast obećavalaod 2000. godine naovamoje izgradnja bečejskebanje, međutim, javnost, osimda se projekat priprema i da jeraspisan tender za izgradnjugeotermalne bušotine, ne znaništa o sudbini tog „projekta“.O sto puta obećanoj bečejskojplaži više niko ništa nesme ni da pita – sva je prilikada će Bečej ostati grad na obalireke Tise bez plaže, kao što jeostao i bez poklon-mosta kojisada povezuje Adu i Padej.Izgradnju proizvodnih pogonai fabrika u industrijskojzoni i otvaranje 500 ili 800 novihradnih mesta (broj radnihmesta se menja zavisno odtoga koji predstavnik lokalnevlasti priča o tome) više niko ine pominje.Opravdanje, hvala bogu,postoji: kriza je. I pre i nakonroka. Do trenutka raspisivanjasledećih izbora, jer tada će seponovo najavljivati investicije,rekonstrukcije i nova radnamesta.Kristina DemeterFilipčevŠest projekata za NIPPrimat dat obrazovnim ustanovamaFOTO:M.S.Marjan RadičevićFOTO: V. FilipčevPetrovoselski putPomoć pri izradiprojekataDosadašnje iskustvo uprojektnim ciklusima NIP-a pokazaloje da je spremnost projekatafaktor koji ima najvišeuticaja na realizaciju projekta,a samim tim i na realizaciju Nacionalnoginvesticionog plana.Odlaganje početka realizacijeprojekata i zastoji u realizacijiposledica su tehnički nespremnihprojekata, kao i projekataza koje je tehnička dokumentacijarađena i po desetak godinaranije i koja ne odgovara stvarnomstanju na terenu.U cilju realizacije infrastrukturnihprojekata koji predstavljajuprioritet u smislu zadovoljenjapotreba građana iekonomskog razvoja lokalnihsamouprava, Ministarstvo zaNacionalni investicioni plan ćeu okviru posebnog programafinansirati izradu projektno-tehničkedokumentacije.Ministarstvo za Nacionalniinvesticioni plan je namenskiodvojilo vreme i aplikaciju zaprijavljivanje tehnički spremnihprojekata za finansiranje radovau 2011. godini od prijavljivanjaza dodelu sredstava zaizradu projektno-tehničke dokumentacije.Neophodno je da lokalnesamouprave u ovom perioduutvrde potrebe za izradu projektno-tehničkedokumentacijei da na taj način zapravo sistematskiplaniraju investiranje unarednom periodu. Rezultatsaradnje Ministarstva za NIP ilokalnih samouprava biće kvalitetnii spremni prioritetni projektiza realizaciju već u 2011.godini. Prijave za dodelu sredstavaiz Nacionalnog investicionogplana za izradu projektno-tehničkedokumentacije za2011. godinu se dostavljaju doprvog decembra. M.S.Fond za kapitalna ulaganjaVojvodine obezbedio je 40 milionadinara opštini Bečej za izgradnjugeotermalne bušotineza potrebe buduće bečejskebanje.Sredinom oktobra Opštinskauprava opštine Bečejraspisala je javnu nabavku zaizradu projektne dokumentacijei izgradnju hidro-termalnebušotine za višenamensko korišćenjeu cilju otvaranja novogizvorišta podzemnih termalnihvoda za višenamensko korišćenje,kako se navodi u tekstuoglasa javne nabavke.Otvaranje pristiglih ponudase očekuje sredinom novembra.Što se tiče ocenjivanja ponudazainteresovanih preduzeća,prilikom ocenjivanja najvišebodova obezbeđuje ponuđenaU Beogradu je početkomnovembra poskupelo grejanjeza 30 odsto, zbog, kako jeobjašnjeno, sve veće razlikeizmeđu cena grejanja i energenata.Grejanje je od sredeskuplje i u Novom Sadu za30 posto. Slična sudbina čekaverovatno i stanovnike ostalihgradova u Srbiji, jer su poskupljenjau nadležnosti lokalnihsamouprava.U Udruženju toplana, poslebroj 528. 5. novembar 2010. 3Ponude do sredine novembraJavna nabavkaza bušotinucena (60 bodova), zatim predviđenrok za izvođenje radova(10 bodova) i prethodno iskustvoponuđača u izvođenju radova(30 bodova).Odluka o izboru najpovoljnijeponude biće doneta u rokuod 20 dana od dana okončanjapostupka za otvaranje ponuda.Podsetimo da je Opštinskauprava i u decembru prošlegodine objavila javni poziv zazainteresovane ponuđače zaizradu projektne dokumentacijei izgradnju hidro-geotermalnebušotine za višenamenskokorišćenje u opštini Bečej,međutim, ta javna nabavka jekasnije obustavljena uz obrazloženjeda su sve podneteponude bile, kako se navodi,neprihvatljive. K.D.F.Potpisan ugovor i deklaracijaSajam investicijaNa Sajmu investicija „Investexpo“na Novosadskom sajmu,od 26. do 28. oktobra, i opštinaBečej je predstavila svojepotencijale: industrijsku zonu ibuduću bečejsku banju, a poredtoga postoje i uslovi sa tzv.braunfild investicije (ulaganjau već postojeće pogone), kojebi mogle da se ostvare u propalimpreduzećima Fadip i „8.oktobar“.Na sajmu su predstavnicilokalne samouprave potpisalii dva dokumenta. Zamenikpredsednika opštine BudislavMedurić potpisao je ugovor sapredstavnicima Pokrajinskogsekretarijata za lokalnu samoupravui međuopštinsku saradnjuo realizaciji projekta „zelenalinija“ (kol centar za prijavljivanjekomunalnih problema) zakoji je opština dobila 1,2 milionadinara. „Zelena linija“ trebalobi da počne da funkcionišepočetkom 2011. godine. Poredtoga, predsednik opštine PeterKnezi, zajedno sa predsednicimadrugih opština, potpisao jeDeklaraciju o prihvatanju fakultativnogstandarda koji je Nacionalnaalijansa za lokalni ekonomskirazvoj (NALED) uvelau okviru programa sertifikacijeopština sa povoljnim poslovnimokruženjem koji podrazumevaocenjivanje kvaliteta uslugakoje opštine pružaju privrednicimakroz efikasno, odgovornoi transparentno upravljanje uzpodrazumevane najpovoljnijeuslove za investiranje i poslovanje.K.D.F.Skuplje grejanjeBeograda, očekuju da grejanjeposkupi i u ostalim gradovima.Za sada u Bečeju nije najavljenoposkupljenje grejanja,ali je to samo pitanje vremena.Nezvanično saznajemo i daje ponovo aktuelizovana mogućnostprodaje udela opštineu Gasu d.o.o. većinskom vlasnikutog preduzeća Srbijagasuza isplatu ranijeg duga Toplaneprema tom preduzeću.K.D.F.20.000 sadnica u opštini„Dan i noć“ za gradU sredu su radnici zelenila JP Komunalac u svim naseljenimmestima u opštini započeli sadnju cveća „dan i noć“. Akcija će trajatido prvog snega.- U planu je da se zasadi 20.000 sadnica, a za sađenje su poredradnika Komunalca zaduženi i radnici iz Goranskog parka. Verovatnonećemo moći sami da završimo sadnju ovog cveća koje jeotporno na zimu i dočekaće nas na proleće, već ćemo pokušati daangažujemo i seoske mesne zajednice da nam pomognu - rekaoje Zoltan Feješ, poslovođa sektora zelenila u Komunalcu. M.S.FOTO:M.S.Cveće za zimu

4infobroj 528. 5. novembar 2010.Zakon o bezbednosti saobraćajaKazneni poeniOd 1. novembra se primenjuje Pravilniko evidenciji kaznenih poena u saobraćaju,tako da se negativni bodoviunose u jedinstveni registar MUP-a ukoji će uvid imati samo ovlašćeni službenici.Policajac koji zaustavi vozačazbog saobraćajnog prekršaja, nećeznati koliko on ukupno ima negativnihpoena, niti dokle oni važe, a vozač ćete podatke moći da dobije na lični zahtev.Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja,koji je usvojen početkom godine,za saobraćajne prekršaje vozačmože da sakupi maksimalno 18 negativnihpoena, kada se protiv njega pokrećeupravni postupak i već u roku odtri dana može da ostane bez dozvole.Vozač koji je sakupio 18 kaznenihpoena i dobio presudu o zabraniupravljanja, moraće prvo da platinovčane kazne za sve prekršaje kojeje počinio, a zatim da izdrži i zaštitnumeru, koju određuje sud.Po odredbama zakona, vozačjoš 90 dana neće moći da upravljavozilom, a nakon toga sledi lekarskipregled, predavanja u Agenciji zabezbednost u saobraćaju, polaganjestručnog ispita iz unapređenja znanjaiz bezbednosti saobraćaja i tek potomće moći da ponovo dobije vozačku dozvolu.Kazneni poeni se stiču pravosnažnošćupresude i važe dve godine oddana kada su izrečeni.Vozačima koji su zbog 18 sakupljenihnegativnih bodova privremenoostali bez dozvole, smanjuje se pragmaksimalnih negativnih poena i većsa 15 bodova mogu ponovo da ostanubez dozvole.LJ.M.(Izvor: dnevna štampa,sajt AMSS)Zbog čega dobijamo kaznene poene?1 poen - Nepropisno parkiranje, nepoštovanjeprvenstva, skretanje bezmigavca, pojas;2 poena - Nepropuštanje pešaka napešačkom prelazu, kretanje u nedozvoljenomsmeru u jednosmernojulici, vožnja s probnim dozvolama od23 časa do pet ujutru;3 poena - Nezaustavljanje poredvozila za prevoz dece kada ulaze iliizlaze iz vozila, antiradar uređaji, nepropuštanjevozila iz suprotnog smera,umerena alkoholisanost;4 poena - Neprilagođena brzina, nebezbednopreticanje, vožnja u naseljubrzinom od 21 do 50 km/h većomod dozvoljene, nepropuštanje decena pešačkom prelazu;5 poena - Telefoniranje u vožnji, neispravnegume i uređaji za upravljanje,vožnja bez prisustva iskusnijegvozača za vozače sa probnim tablicama;6 poena - Prolazak kroz crveno ižuto, preticanje s desne strane, vožnjadeteta mlađeg od 12 godinana prednjem sedištu i pijane ili drogiraneosobe, vožnja pod dejstvomalkohola;7 poena - Vožnja brzinom koja je od51 do 70 km/h veća od dozvoljene,vožnja trakom u kojoj je svetlosnimznakom zabranjeno kretanje;8 poena - Vožnja pod dejstvom narkotika,nepoštovanje znakova policijskogvozila koje se kreće ispred;10 poena - Vožnja u stanju teškealkoholisanosti, uzimanje alkoholaili psihoaktivnih supstanci za vremeuviđaja;12 poena - Vožnja u stanju veomateške alkoholisanosti;14 poena - Vožnja bez dozvole, osimako je istekao rok važenja, vožnja saviše od dva promila alkohola u krvi,odbijanje alko-testa i testa na droge,vožnja noću bez svetla;15 poena - Nasilnička vožnja, vožnjau stanju potpune alkoholisanosti iopijenosti drogom;16 poena - Prekršaji za koje se dodeljuje14 kaznenih poena ako je izazvanasaobraćajna nesreća;17 poena - Saobraćajna nesreća prilikomnasilničke vožnje;18 poena - Oduzimanje dozvole.U pravoslavnoj crkvi u subotuSmotra crkvenihhorovaSrpska pravoslavna crkvena opštinai hor „Sveti velikomučenik Georgije“organizuju tradicionalnu, jedanaestusmotru crkvenih horova u subotusa početkom u 18 časova u hramuSvetog velikomučenika Georgija uBečeju. Na smotri će pored domaćeghora „Sveti velikomučenik Georgije“učestvovati dečji crkveni hor iz Bečeja,hor rimokatoličke crkve „ScholaCantorum“ takođe iz Bečeja, kaoi horovi „Sveti Roman Melod“ iz Subotice,„Sveti Jovan Krstitelj“ iz BačkePalanke, „Sveti Stefan Dečanski“ izNovog Sada i „Sveti car Konstantin icarica Jelena“ iz Sombora. M.S.Program Gradskogpozorišta6. novembar, 22 časa (pozorišni klub): Koncert grupe „Ruke u vis“ izNovog Sada. Cena ulaznica u pretprodaji je 150 dinara, a na dan koncerta200 dinara.10. novembar, 19 časova (Galerija „Krug“): Otvaranje izložbe slikaSave Stojkova.Zbog neredovnih plata u PIK-uŠtrajk sredinom novembraOdbori sindikalnih organizacija uPIK-u „Bečej“ 1. novembra na zajedničkojsednici doneli su odluku da će 15.novembra u 11 časova stupiti u štrajk,jer vlasnik firme nije poštovao sporazumo redosledu isplate zaostalih plata.Sindikati su saopštili da se štrajk organizujeradi ispunjenja štrajkačkih zahteva:potpuno poštovanje sporazumapotpisanog između poslodavca i predstavnikazaposlenih 10. septembra oredosledu isplate zaostalih zarada, pokom je predviđena isplata cele zaradeza avgust mesec do 15. novembra (dvetrećine plate do 31. oktobra) i isplatacele zarade za septembar do 30. novembra.Najavljeno je da će štrajk trajatido ispunjenja zahteva o isplati zarada,uz obezbeđivanje minimuma procesarada. U skladu sa Zakonom o štrajku,interese zaposlenih će zastupati desetočlaništrajkački odbor.Odluci o štrajku u PIK-u u ponedeljakje prethodio sastanak predstavnikaPIK-ovih sindikata, lokalne samoupravei Miroslava Vasina, pokrajinskog sekretaraza rad, zapošljavanje i ravnopravnostpolova, koji je predsednik državnekomisije čiji je zadatak da analizira stanjeu PIK-u kako bi se donela odluka nakoji način će država da pomogne ovomprivatnom poljoprivrednom preduzećuu vlasništvu biznismena Đorđija Nicovića.Podsetimo, eventualna pomoć državeuslovljena je time da poslodavacIzbegla lica koja žive u Vojvodinimoći će pod povoljnim uslovima daotkupe seoske kuće sa okućnicama u13 ovdašnjih opština. Vlada Vojvodineje odobrila Fondu za pružanje pomoćiizbeglim, prognanim i raseljenim licima57,8 miliona dinara za stambenozbrinjavanje, koje podrazumeva kupovinu60 kuća u vojvođanskim mestima,kao i nabavku građevinskogmaterijala za izgradnju novih i adaptacijuneuslovnih objekata u vlasništvuizbeglih lica.Na ovaj način bi trebalo da budezbrinuto 120 izbegličkih porodica u19 vojvođanskih opština. Fond imana raspolaganju 40 miliona dinara zakupovinu seoskih domaćinstava, dokje 17,8 miliona obezbeđeno za građevinskimaterijal. Konkurs je otvorenOrganizacija gluvih i nagluvih Bečejau saradnji sa Savezom gluvih inagluvih Vojvodine će 18. novembrau prostorijama treće mesne zajedniceod 19 časova deliti slušne aparatesvojim članovima.Prema rečima Jovana Vujkova,sekretara Organizacije gluvih i nagluvihBečeja, u pitanju je treća akcijaudruženja, a uz pomoć nemačkepokrajine Visbaden obezbeđeno je70 slušnih aparata. „Slušne aparatepoštuje obaveze prema zaposlenima,odnosno da redovno isplaćuje zarade,što nije slučaj, te su predstavnici sindikalnihorganizacija PIK-a o toj stvari informisaliVasina i predstavnika lokalnesamouprave, kada su i najavili štrajk.Prema rečima Budislava Medurića,zamenika predsednika opštine Bečej,koji je bio jedan od učesnika sastanka,pokrajinska vlada trebala je da tokomćemo deliti članovima udruženja, alii ostalim građanima Bečeja koji imajupotrebe za ovim ortopedskim pomagalom.Ovom prilikom ih pozivam dase jave na telefon 064-130-61-26 radievidencije. Aparat je besplatan, ali seuzimanje otiska, tzv. ’oliva’ naplaćuje850, a baterija 60 dinara. Podeli ćeprisustvovati i stručnjaci Saveza gluvihi nagluvih Vojvodine koji će obavljatiaudiometrijske preglede, a zainteresovanikoji budu došli po aparatetreba da ponesu identifikacioni dokumenti medicinske nalaze ako ih poseduju“,objasnio je Vujkov.On je rekao da je Ministarstvorada i socijalne politike odobrilo projekatOrganizacije gluvih i nagluvih (pružanjeunapređenih usluga na lokalnomnivou), a realizacija je počela 1.novembra: „Projekat se sastoji iz dvasegmenta. Prvi je vezan za negovanjestarih zanata koji ćemo realizovatiu saradnji sa ateljeom ’Mirić’. Radićese na stručnom osposobljavanju trinedelje uputi upozorenje predstavnicimamenadžmenta PIK-a kako morajuda poštuju sporazum o isplati ličnih dohodakazaposlenima.Inače, državna komisija bi trebalada završi posao analize poslovanjaPIK-a sledeće nedelje, kada se očekujei da se prezentuju rezultati radai mogući potezi države u cilju sanacijestanja u PIK-u „Bečej“. K.D.FPomoć izbeglim, raseljenim i prognanim licimaKonkurs za otkup seoskihdomaćinstavaOrganizacija gluvih i nagluvihPodela besplatnih aparataBošnjaković nafestivaluČlanica udruženja Emina Bošnjakovićse izborila za plasman za učešćena Republičkom festivalu gluvih inagluvih Srbije iz oblasti recitovanja igestovnog izražavanja koji će se održati13. novembra u Šapcu.Kreativne radioniceprošle nedelje i trajaće do 30. novembra.Onima koji prođu na konkursu,Fond će dati najviše 6.000 evra u dinarskojprotivvrednosti za otkup kućasa okućnicom, a polovina te sume bitrebalo da se vrati u periodu od desetgodina, dok su preostala novčanasredstva bespovratna.Na ovu vrstu pomoći mogu računatisvi koji imaju status izbeglih, prognanihi raseljenih lica sa boravištem,odnosno prebivalištem na teritoriji Vojvodinedo 21. decembra 2006. godine,kada je i osnovan Fond, bilo da susmešteni u kolektivnim centrima ili supodstanari.Javni poziv raspisan je za izbeglalica sa prebivalištem, odnosno boravištemu opštinama Bečej, BačkaČlanovi Organizacije gluvih i nagluvih se okupljaju utorkom i subotom u prostorijamatreće mesne zajednice od 19 časova, gde imaju i različite kreativneradionice, a jedna od njih je pravljenje dekorativnih i upotrebnih predmeta odrecikliranog materijala u čemu im pomažu prijatelji organizacije Angelina Ludajići Darka Obradović koje su završile kurs gestovnog jezika.Palanka, Vrbas, Vršac, Žabalj, Žitište,Zrenjanin, Inđija, Kikinda, Kula, RumaSrbobran i Titel.Konkurs za pružanje pomoći ugrađevinskom materijalu namenjen jeljudima koji su započeli gradnju stambenogobjekta: najveći iznos koji semože dobiti je 5.000 evra, pedesetposto su bespovratna sredstva, a naovom konkursu mogu učestvovati izbegla,raseljena i prognana lica iz opštinaApatin, Vrbas, Odžaci, SremskaMitrovica i Temerin.Izbegla lica, vlasnici neuslovnihkuća, za sanaciju, uređenje enterijera idogradnju sprata će dobiti bespovratnasredstva u iznosu od 1.500 evra. Ovajpoziv važi za izbegla lica sa teritorijaopština Bački Petrovac, Bečej, Žabalj,Kikinda, Ruma i Sombor. M.S.devojke za negovanje starih zanata, au pitanju je grnčarstvo. Drugi deo projektase odnosi na uključivanje gluvih inagluvih osoba u realizaciju pozorišnepredstave sa dramskim studijom ’Fenix’iz Radičevića. U narednih pet mesecitreba da uradimo predstavu“.LJ.M.

Jubilej, 85 godina postojanjaGimnazije u Bečeju obeleženje 27. oktobra u Gradskompozorištu svečanom akademijomkojoj su, pored bivših isadašnjih učenika, profesora inastavnika, roditelja i građanaBečeja, prisustvovali pokrajinskisekretar za rad, zapošljavanjei ravnopravnost polovaMiroslav Vasin, nekadašnjiučenik ove škole, i predsednikopštine Peter Knezi.Proslava je počela himnom„Bože pravde“ u izvođenjuškolskog hora, potom je direktorGimnazije Miodrag Basarićizrazio zadovoljstvo što se nalazina čelu jedne od najboljihškola u okruženju koja obeležavaznačajan jubilej i iz kojesu izašle generacije dobrihđaka, od kojih su mnogi danasveoma uspešni i priznati ljudiu raznim sferama društvenogživota.Zatim su učenici škole recitovalina srpskom i mađarskom,ali i na nekoliko stranihjezika koji se danas uče u ovojškoli, a program su upotpuniličlanovi KUD-a „Đido“.Povodom jubileja u zgradiGimnazije otkrivena je spomenploča u duborezu koju jeuradio profesor Jene Berentai,a dodeljene su i plakete zaposlenimau školi koji obeležavajujubilarne godišnjice radnogstaža, Maji Obradović za deset,Ljubici Korhec-Androcki iMiri Spahić za dvadeset i OlgiciDražić za trideset godinastaža, dok je profesoru fizikeIštvanu Lapišu uručena plaketaza četrdeset godina rada uprosveti i poklon za ispraćaj upenziju.Za goste škole upriličen jeobilazak zgrade Gimnazije, apotom su evocirane uspomeneiz školskih dana.Profesor fizike Ištvan Lapišje četrdeset godina proveou prosveti, bio je i pomoćnikdirektora u Zajedničkoj srednjojškoli, ali kaže da je njegovomesto uvek bilo u razredu:„Kad sam počeo da radim,Gimnazija je slavila 43 godinepostojanja, a sada 85. Toznači da sam tu proveo dostavremena, pa čak i kad nisambio u školi radio sam sa talentovanimđacima koji su išli natakmičenja. Ona prva Gimnazijaje meni ostala u najlepšemsećanju, bilo je više entuzijazma,učenici su više voleli darade i van nastave, jer to je bilovreme kada nije bilo toliko drugihmogućnosti za zabavu, pasmo često i popodneva provodiliu školi. Išli smo na takmičenja,postizali izvanredne rezultatepo celoj staroj Jugoslaviji.Danas se učenici više okrećuoblastima koje su malo lakše,jer fizika se dugo i ozbiljno radiizmeđu četiri zida, tu nemaamaterizma, naročito diletantizma,i puno truda treba uložitida bi učenici shvatili da jefizika lepa nauka. Ako hoćeteda se skijate, treba prvo maloda se ’porazbijate’ i mnogo davežbate, da biste posle uživaliu skijanju. Tako je i sa fizikomkao naukom, ne može odmahda se vidi rezultat. Omladinusve interesuje, pa i ovu današnju,samo razlika je što je manjibroj onih koji su voljni da uložemnogo rada, da shvate fizikukao nauku, i okreću se oblastimagde pre dostižu rezultatejer normalna je ljudska željada se bude prisutan i primećen,dok u nauci to nije tako,mi se ne primećujemo. Mislimda deca koja žele da uče zato danas imaju mogućnosti, iu nastavnom kadru uvek imapojedinaca koji su izuzetnoželjni da rade sa učenicima,ali moramo imati i učenike. Janikad učenike nisam terao daidu na takmičenja, uvek samčekao da oni dođu da tražeod mene da radimo. Nažalost,sada su oni razbacani svudapo svetu, od Kanade do NovogZelanda“.Profesor Lapiš kaže dapamti samo lepe uspomenei teško mu je da izdvoji nekugeneraciju, jer je sve generacijevoleo. „Poneću sa sobommnogo lepih uspomena. Kadsam bio mlad profesor, voleosam da vodim učenike na ekskurzije.Nadmudrivanje izmeđuprofesora i učenika uvek jebilo interesantno. Ako su bilidobri 5-6 dana, poslednjegdana smo išli u disko, ali nadmudrivalismo se da li će izaćina noćno kupanje ili neće, gdeću ih ja sačekati, tu je bilo dogodovština…Bio sam mlad,pa sam izdržao celu noć dane spavam, čekao sam ih nabalkonu, pa su me čak u morupronašli kada su već mislili dasu me se otarasili… Inače, nasvakom mom času bilo je išale i ozbiljnog rada, moji đacito znaju. Sve u svemu, bilo jelepo“, rekao je Ištvan Lapiš,profesor fizike.Vera Dragin, profesoricaistorije u penziji, radni vek jeprovela u prosveti: „Kad sampočela da radim bila sam izuzetnostroga, što je bilo maločudno, početnik pa strog, čaksam učenike u četvrtom razreduGimnazije rušila na popravniiz istorije. Posle sve to malopopusti, malo se uklopi u kolektiv,međutim, sada, jeste daje demokratija, ali mislim da jejako velika sloboda data. Kadgledamo sadašnji broj izostanakaučenika i onaj pre 10 i20 godina, to ne može da seuporedi. Ja sam pre pet godinaotišla u penziju, tada se sa25 neopravdanih izostanakaisključivalo iz škole, a danasje velika tolerancija prema timizostancima. Sećam se, sadaje jedna generacija slavila10 godina mature, a kada subili u četvrtom razredu jednaučenica kojoj je otac bio doktor,često je donosila lekarskaopravdanja, ali i ostali učeniciiz razreda. Izvesno vremesam to tolerisala, a na jednomčasu odeljenskog starešineogledaloJubilej Gimnazije BečejUspomene za svečanostIštvan LapišVera Draginrekla sam: ’Sad je dosta, zaIV 1 doktor taj i taj je od danasmrtav’. Učenica ode kući iprenese to ocu. Kroz nekolikodana koleginica i ja sretnemotog doktora i ona ga upita kakoje, a on veli: ’Pa evo, nekakoIstorijatu poslednje vreme samo smrtovnicepišem’“.Jedan od najstarijih profesorakome je pripala čast daotkrije spomen ploču u Gimnaziji,Andraš Balog, profesorfizičkog vaspitanja u penziji,kaže da je srećan jer je biona 25. godišnjici Gimnazije, adoživeo je da prisustvuje i 85.Balog se prisetio svojih početaka:„Kao student sam biostipendista pokrajine i u onovreme prema planskoj raspodelidošao sam u Bečej 1. septembra1952. godine, pošto suprofesori fizičkog bili deficitarnii nastavu fizičkog vaspitanjasu uglavnom predavali neki sakursevima, neki stari ’sokoli’.Radio sam u svim školama uBečeju, dopunjavao, zamenjivao,čak sam radio i u Tehničkojškoli u Adi. U Gimnazijisam fizičko predavao 30 godina.Sećam se da je Gimnazijadevet godina bila eksperimentalnaškola i u tom programu fizičkovaspitanje nije bilo u rasporedu,niti je bilo ocenjivano,međutim, iz tog eksperimentase rodio čuveni rukometni klub.Kad je osnovan, bio je prvaksreza, sledeće godine je bioprvak okruga, pa Bačke lige itako dalje. Svake godine smoišli stepenicu više, tako da jeovde nekada na rukometu biloi po 3.000 gledalaca, jer smoimali dobru ekipu zahvaljujućiAndraš Balogeksperimentu. U stvari, to jebila tzv. izborna nastava, učenicisu se opredeljivali za određenegrane sportova i dolazilisu posle podne kao u klubove,a pre podne je bila obaveznarekreacija koja je trajala 45 minuta.Cela škola se bavila nekimsportom, svi nastavnici subili obavezni da vode učenike,jedne na Tisu, druge na teniskoigralište, treće u dvorištePartizana, a dva razreda suimala korektivnu gimnastiku.To je bilo negde između 1958.i 1967. godine, bilo je dobro ižao mi je što se prekinulo jerGimnazija u Bečeju osnovanaje 27. oktobra 1925.godine pod imenom Državnarealna gimnazija, koje jenosila do okupacije 1941.godine. Prvobitno je bila četvorogodišnjada bi postepenoprerasla u osmorazrednugimnaziju. Nakon oslobođenja,od januara 1945. godinenosi naziv Potpuno mešovitagimnazija, a iste godineod jeseni, osim na srpskom,nastava se odvija i na mađarskomjeziku. Tokom postojanjaGimnazija je pretrpelarazne promene i izmene, odnaziva do organizacije rada,bila je i eksperimentalnaškola „Todor Dukin“, srednjaškola „Vlado Provči“, da bi1990. godine nastala današnjaGimnazija.Kada je osnovana, Gimnazijaje imala 350 đaka,da bi tokom 85 godina postojanja,obrazovanje u ovojustanovi sticalo preko 25.000učenika. Prvi direktor je bioPavle Zorić, profesor istorijei geografije, da bi potom nadirektorsko mesto dolazilidrugi koji su doprinosili da Gimnazijastekne ugled i postanesavremena škola, međukojima su bili Čedomir Potparić,Vasilije Kalezić, UrošVasin, Jovan Belošev, MilanaGložanski. Sadašnji direktorškole je Miodrag Basarić.Izgled zgradi Gimnazije jedao arhitekta Jožef Ginder.(Izvor: školske novine„Pres čas“ br. 9)su se svi bavili sportom, čak inastavnički kolektivi su svojeslobodno vreme provodili u saliza fizičko igrajući ping-pong iodbojku... Danas deca izbegavajučasove fizičkog vaspitanjai ne mogu da shvatim daučenici dolaze bez opreme. Ikod mene i kod pokojnog BateJovanovića i kod Vidora, sportskaoprema je bila obavezna“.Uručivanje plaketaTokom svih ovih godinaprovedenih u prosveti, profesorfizičkog kaže da je bilo mnogolepih i interesantnih događaja.„Sećam se da je u školskomdvorištu Gimnazije gde je sadakošarkaški teren, bila ogromnarupa, šljaka, voda, blato, alisve smo uspeli da dovedemou red. Uspeli smo da obezbedimoneka sredstva i JozaVidović i ja smo to izbetonirali,onda pokojni Miša Pejovićnam je dao sadnice iz Goranskograsadnika i rekao gde štada stavimo, kako da ukrasimodvorište. Sada je dvorište lepo,samo ga ne čuvaju.“Na pitanje šta bi izdvojiokao najbitniju razliku izmeđunekadašnjih i današnjih generacija,profesor Balog kaže:„Uslovi u školi su sada mnogobolji, ali mislim da je sadamnogo teže raditi sa decom,nekada je bila veća disciplinai više smo se poštovali. Bilobroj 528. 5. novembar 2010. 5mi je drago kad su me učenicioslovljavali sa ’čika Bandika’ ili’Bandi bači’, tada sam znao dasam prisan s njima, da će mise poveriti, da će mi kazati svešta ih boli, šta ih tišti. Danas jeto drugačije. Recimo, na proslavi50 godina mature pre 3-4godine, našli smo se u zbornicii listali smo dnevnik u komsu bili statistički podaci i videlismo da je taj četvrti razredimao 460 izostanaka u tokugodine. Tu, pored nas se slučajnonašla razredna tadašnjihmaturanata i začudila se našojkonstataciji. U prvi mah smo biliiznenađeni i pitali smo se da lije to mnogo, a ona je rekla: ’Jau razredu imam preko 4.000izostanaka!’ Tek onda smo bilizatečeni: neka je u razredu 30učenika, kad se izračuna, tusvaki učenik fali bar 100 danasa nastave, to je strašno. Toganekada nije bilo.“LJ.M.Izložba fotografija „Prozirni zidovi“„Foto-porukom“ u svetU Kreativnom centru Gradskogpozorišta 31. oktobra prikazanaje izložba fotografijanazvana „Prozirni zidovi“. Izložbapredstavlja završnicu seminara„Foto-poruka“ – upotrebafotografije u omladinskom radu– koji je prošle nedelje održanu Bečeju.U pitanju su 22 fotografijekoje pokazuju kako su učesniciseminara doživeli Bečej, fokusirajućise na siromaštvo.„U okviru projekta ’Mladiu akciji’ tokom osam danaboravka u Bečeju, dvadesetdvoje mladih ljudi iz jedanaestzemalja Evrope se bavilo temomsiromaštva od globalnogdo lokalnog nivoa. Svi smo donelisadržaj iz zemalja iz kojihdolazimo, zajedno smo vodiliovaj proces rada, upoznavanja,istraživanja i teme i vašeggrada, ali sa akcentom na upotrebufotografije kao metodologijei oruđa u radu i pokretanjusocijalnih promena. Rezultattoga su fotografije na ovojizložbi, po jedna od svakog autorai ova ’foto-poruka’ iz Srbijeće se preseliti u mnoge zemljesveta, a učesnici seminara ćeimati priliku da stečeno znanjeFOTO: LJ.M.Autori izložbe i učesnici seminaraprimene u radu sa mladima usvojim zemljama“, rekla je koordinatorkaprojekta SvetlanaKijevčanin.Nakon otvaranja izložbe,neki od učesnika seminara sugovorili o utiscima koje će ponetiiz Bečeja.„Ljudi u Bečeju su na meneostavili pozitivan utisak gostoljubivošćui gostoprimstvom.Svako koga sam sreo bio je srdačani prijatan. Shvatio samda je Srbija zemlja u kojoj, bezobzira na situaciju u kojoj senalazi, postoji velika želja dase stvari poprave. Ovom izložbomsmo pokušali da osvetlimojedan fenomen i postavimoga kao početnu tačku za promenu.Prvi put sam u Srbiji, aliovo mesto prepoznajem kaodosta slično italijanskoj kulturiu smislu vizuelnog, arhitekturei kulture. Iskustvo koje nosimodavde ću podeliti sa svojimprijateljima i kolegama na univerzitetui svim ljudima u Italijisa kojima ću se sresti, da impribližim i objasnim da je Srbijavrlo slična Italiji. Nadam se daće Srbija vrlo brzo biti deo velikeevropske zajednice“, rekaoje Đermano Đarsante iz Italije.FOTO: LJ.M.Učesnica iz Rusije RuzanaIvanjan je govorila o opuštenojbečejskoj atmosferi i osiromaštvu mesta odakle dolazii Bečeja: „Najjači utisak uBečeju na mene su ostavili gostoprimstvo,smirenost, prelepiljudi i topla, opuštajuća atmosfera.Čini mi se da ljudi vrlocene ono što mi radimo i da imje drago što smo ovde. Kadaje reč o siromaštvu, ono je vrlorazličito. Sankt Peterburg jeveliki grad i tamo je siromaštvonekako dramatičnije, mnogoupadljivije u odnosu na ono štosam imala prilike da vidim uvašem gradu. Ljudi žive u vrlološim uslovima, ali su takođeprisutne i velike razlike. Ako jeovde najsiromašnija romskapopulacija, u Sankt Peterburgu,čak i u samoj Rusiji nijetako velika populacija Roma,a najsiromašnija kategorija bi,recimo, bili penzioneri, a penzijesu užasno male spramtroškova života. Ako bi pravilafotografije siromaštva u SanktPeterburgu, onda bi fokusmožda bila starica koja prosina stanici metroa, kao predstavnikte siromašne kategorijepenzionera. Ovde nisam videlatakve ljude, to su te razlikekoje sam uočila. Međutim, nemogu da procenim da li je torazlika na nivou zemalja ili je torazlika između velikog i maloggrada. Postoje i neke sličnosti,u Sankt Peterburgu se istovremenomogu videti vrlo bogatiljudi, jako skupa kola i decakoja žive gola po stanici metroa.Ovde nisam uočila takovelike kontraste. Takođe smoprimetili da mnoge zgrade, tojest fasade zahtevaju popravke,rekonstrukcije, i to je onajvidljivi znak siromaštva.“(Zahvaljujemo se SvetlaniKijevčanin na simultanom prevodusa engleskog na srpskijezik.)LJ.M.

6vremeplovbroj 528. 5. novembar 2010.Istorijat kulturnog života BečejaJevrejska i ruska kulturna udruženjaSvi sveti (na latinskom SollemnitasOmnium Sanctorum)je svetkovina u rimokatoličkojcrkvi kojom se slave svi sveci,kako oni koji su već kanonizovani,tako i oni koji to jošnisu. Slavi se 1. novembra. Upravoslavnim crkvama ovaj sepraznik slavi prve nedelje poDuhovima, te označava završetakuskršnjeg dela liturgijskegodine.Spomen mučenika zajedničkije različitim crkvama i počeoje da se slavi od IV veka.Prvi tragovi opšteg obeležavanjaSvih svetih zabeleženi sunajpre u Antiohiji i to upravou nedelji nakon Duhova. Ovajobičaj naveden je i u 74. homilijiSvetog Jovana ZlatoustogJevreji su posle Srba iMađara imali znatan uticaj nadruštveno-političke prilike ugradu. Ova etnička grupa sepojavila na tlu Bečeja početkomXIX veka. Bečej kao centarDistrikta je bio vrlo interesantanjevrejskim trgovcima,jer se preko njega odvijao znatanpromet robe u sve krajevedržave.Polovinom XIX veka, tj.1857. godine, u gradu živi 197Jevreja, dok ih je 1880. godineveć 570. Ubrzano povećanjebroja Jevreja se objašnjavatime što je regulacijomreke Tise stvoren preduslovza ubrzanje transporta robeiz Erdelja, Pomorišja i Potisjau zapadnu Evropu. U Bečejuse obavljao glavni utovar robekoja je transportovana na zapadnatržišta.Već 1883. godine bogatiJevreji izdvajaju sredstva zaizgradnju monumentalne sinagoge,dok se u isto vremeotvara i prva jevrejska osnovnaškola u varoši. Godine 1913. uGrađanskoj školi rade četiriodeljenja na jevrejskom jeziku.Većina Jevreja je koristilamađarski jezik i pripadala mađarskomkulturnom krugu. Poredklasičnih hebrejskih imena,deca su se zvala Lajoš, Geza,Vilim...O ekonomskom i političkompoložaju Jevreja u Bečejutokom prve decenije posle„Velikog rata“ govori sledećinapis: „Trgovački stalež presvetskog rata regrutovao sevećinom iz jevrejskog staleža,te je i cela trgovina u isto vremebila u njihovim rukama. Ugodini 1918. bilo je u Bečeju52 trgovačke jevrejske firme,a može biti i više, dokle je srpskihtrgovaca bilo 9-10. Mađarihrišćani nisu se ovom privrednomgranom bavili, jer je u onovreme bilo svega 4-5 trgovacaMađara. Pri završetku rata izbioje u Starom Bečeju prevratu kojem su učestvovali vojnici,koji su se iz rata svojim kućamavraćali. Ovom prilikom sutrgovci Jevreji bili opljačkaniili od svojih kuća razvijani...U ono vreme, tj. od 1919. do1923. godine bilo je u StaromBečeju oko 40 srpskih trgovačkihfirmi, no usled toga što suse Jevreji počeli u ove krajevevraćati, počeli su naše Srbetrgovce potiskivati, i tako jebroj naših trgovaca od 1923.do 1928. godine više od 50%podlegao...“ (Mesni odbor Narodneodbrane iz 1928.)Posle rata broj Jevreja uvaroši opet lagano raste. Godine1918. u Bečeju boravi 270Jevreja, dok ih je 1928. već363. Oni su predstavljali ekonomskui intelektualnu elitu utom periodu. Deceniju poslerata od 13 advokata koji suimali kancelarije u Bečeju petoricasu bili Jevreji. Isto tako,od 13 lekara koji ordiniraju nateritoriji varoši sedmorica suMojsijeve vere.Što se tiče trgovačkog staležau mestu, situacija je jošuvek povoljnija po lokalne Jevreje.Godine 1928. od 73 trgovcau varoši njih 49 se moliloJehovi.Ekonomski i kulturni razvojjevrejske etničke grupe uBečeju surovo je prekinut početkom1942. godine, kada sulikvidirani mnogi intelektualci iSinagoga u Bečejutrgovci, uništene čitave porodiceod strane Hortijevaca. Takoje opustela bogata „Jevrejskaulica“ i velelepna sinagoga jepočela da zarasta u korov...Lokalni jevrejski živalj je odsvih nacija u Bečeju bio najotvorenijiprema stranim kulturnimuticajima. U njihovim domovimagovorilo se nekolikojezika: jidiš, nemački, mađarskii srpski. Bez kompleksa su iztih kultura usvajali ono što imje odgovaralo, obrađujući svojumikrokulturu u gradu na Tisi.Brzo se prilagođavaju okolnostimakoje je donela promenadržavnog uređenja krajem1918. godine, te se deca dajuu odeljenja na srpskom nastavnomjeziku. Pre toga su jevrejskadeca pohađala odeljenjana mađarskom nastavnomjeziku, čak su i njihova imenahungarizovana.Ruski emigranti su bili poslednjanacionalna grupacijakoja je bitnije uticala na kulturnii politički život u varoši u perioduod 1918. do 1941. godine.Oni su u grad na Tisi počelimasovnije stizati od 1920. do1923. godine, mada ima slučajevanjihovog dolaska i za vremePrvog svetskog rata. To suuglavnom bili vojnici zarobljeniu ratnim operacijama na padinamaKarpata.Glavni talas ruskih izbeglicastigao je u Bečej posle1. novembarSvi sveti i Dan mrtvih(407. godine), te se do danaszadržao u istočnim pravoslavnimcrkvama.Papa Grgur III (731-741)premestio je ovaj praznik na 1.novembar kako bi se poklopios drevnim keltskim praznikom„Samhain“ koji je označavaoNovu godinu. Na taj je načinodgovorio na zahteve irskihmonaha.Papa je iz tog razloga izabrao1. novembar kao datumgodišnjice posvete jedne kapeleu bazilici Svetog Petrarelikvijama „svetih apostola isvih svetih, mučenika i ispovednika,i svih savršenih pravednikakoji počivaju u miru počitavom svetu“. U vreme KarlaVelikog praznik je već biookončanja građanskog rata ipovlačenja generala Vrangelasa Krima. Prvi pomen o Rusimana tlu varoši nalazimo uzapisniku opštinske sedniceiz 1919. godine: „Na dnevnomredu beše molba Đule Smilkau stvari isplate lekova za ruskezarobljenike iz 1918. godine uiznosu od 596 kruna i 28 filera.Gornja svota u tom iznosu seupućuje na isplatu“ (Knjiga zapisnikaza 1919. godinu).Ruski emigranti su bili izrazličitih krajeva prostranogruskog carstva Romanovih.Bilo ih je iz evropskih delovaRusije, Ukrajine i Belorusije,beskonačnog Sibira i azijskihdelova imperije, gradova Harkova,Kijeva, Poltave, Kaluge,Sankt Peterburga, Tumana,Nagojska, Voznesenska, Uspenska...Po njihovom dolasku uBečej stvorena je „ruska kolonija“,za koju su građani uprvo vreme sakupljali pomoću hrani i novcu. Veliku pomoćpružila im je pravoslavna parohija.Priloge za ruske izbegliceskupljala je „Prosvetna zadrugaSrpkinja“. Nedugo iza togaemigranti konstituišu svoj „Ruskiodbor“, čiji predsednik postajeSergej Vinogradov, sreskipoljoprivredni referent.Većina Rusa se brzo snašlai uklopila u svakodnevni životgrada. Neki od njih rade uškolama kao profesori, dok sudrugi privatni nastavnici stranihjezika, advokati i činovnici.Pri kraju Drugog svetskograta ruski emigranti su počelida napuštaju ove krajeve, jernisu hteli da dočekaju Crvenuarmiju.Jevrejska ženskazadruga„Jevrejska ženska zadruga“je najstarije udruženjeJevreja u Bečeju (osnovanoje 1876. godine). Razvila jeizuzetno proširen, a kralj LujPobožni proglasio ga je 835.godine državnim praznikom.Proglas o tome izdat je „na zahtevpape Grgura IV uz pristajanjesvih biskupa“.U kalendaru katoličke crkveSvi sveti su označeni kaosvetkovina. Među narodomobično se ovaj praznik povezujes obilaskom groblja i uređivanjemgrobova, pa tako ispomenom na mrtve.Spomendan vernih mrtvihnastao je inicijativom sveca,benediktinskog opata iz Klunija(Francuska), Svetog Odilona.Krajem prvog milenijuma,već se na mnogim mestimanakon praznika Svih svetihslavio i spomen na mrtve. TajFOTO: M.S.plodnu saradnju sa srpskim isa mađarskim kulturnim udruženjimau varoši. Za svoje priredbekoristila je, kao i drugadruštva, sale hotela „Central“ i„Imperijal“, ali i prostorije „Katoličkeomladine“.Godine 1928. na velikiodjek u bečejskim kulturnimkrugovima naišla je kostimiranazabava ovog društva podnazivom „Bal u paklu“. Znatnupažnju publike su privukle maštovitetoalete učesnika pomenutezabave.Povodom pedeset godinaosnivanja „Jevrejske ženskezadruge“, početkom novembra1926. godine u sinagogije održano svečano blagodarenje,a potom je izveden prigodanmuzički program u komsu sudelovali dr Sima Gutman,glavni rabin iz Sombora, EditaVladner, umetnica na violini iSamuel Rafael, glavni pojac,kao i mešoviti hor.Sinagoga u Bečeju osimsvoje osnovne religiozne funkcijeslužila je i kao prostor zaizvođenje programa ozbiljnemuzike, ali i kao stecište nekihdrugih dešavanja. Ona jebila centar okupljanja nacionalnoborbenijeg dela lokalnejevrejske zajednice i držanjapredavanja o ljudima koji suse borili za povratak u svetigrad Jerusalim i Palestinu,na pradavna ognjišta: „Lepomsvečanošču proslavljena je godišnjicaHerclove smrti u starobečejskojjevrejskoj crkvi. G.DR. Nikola Švajger, advokatskipripravnik iz Sente, u oduševljenomgovoru veličao je Herclovezasluge oko izgrađivanjajevrejske države. Posle govoramešoviti hor pod vođstvomRafaela, glavnoga pevca pevaoje psalme Davidove“ (list„Novo vreme“, broj 29, od 10.jula 1930. godine).Cionistički klubMlađi i nacionalno ostrašćenijideo jevrejske populacijebio je okupljen oko društva podnazivom „Cionistički klub“. Onisu bili sledbenici tvorca cionizmaTeodora Hercla, rođenog1860. godine u Budimpešti,inače, njegov deda Simeon jebio iz Zemuna. Herclova idejavodilja u nacionalnom radu bilaje obnova jevrejstva u dijasporii priprema za organizovanuseobu u Palestinu, „obećanuzemlju“.Ovaj pokret je dobio nazivpo brdu Cion pored Jerusalima,na kome su se nalazili Davidovaprestonica i Solomonovhram. Pojam „Cion“ u Staromzavetu se koristi i kao naziv zaJerusalim, a posle izgnanstvaJevreja je često u funkciji sinonimaza oblast Palestine.Herclovi najodaniji istomišljenicisu jevrejska omladinai intelektualci srednje Evrope.Takav slučaj je i sa članovima„Cionističkog kluba“ u Bečeju.Ovo društvo je držalo mnogepriredbe i sastanke na kojimaje propagiralo ideju o povratkuu Palestinu: „Klub cionista je19. ovog meseca držao svojepeto prosvetno selo na komeje g. Jovan Nađ držao predavanjeo arapskoj pobuni 1920.godine u Palestini. G. DavidŠenfeld pročitao je sastav opurimu. G. Dr. Oskar Krausdržao je predavanje o životui radu Dr. Davida Alkalija“ (list„Novo vreme“ broj 13, od 27.marta 1932. godine).Vredi spomenuti da je jevrejskaomladina tridesetihgodina prošlog veka bila okupljenau društvu pod nazivom„Ivrija“.Jevrejsko pevačkodruštvoOvo društvo osnovano jekrajem XIX veka, ali svoje nastupeje ograničilo na pojanjeu sinagogi i priredbe koje jeorganizovao „Cionistički klub“.Bližih kontakata i zajedničkihkoncerata sa srpskim i mađarskimpevačkim udruženjimanije imalo. Između dva ratavođa ovog društva i glavni pevačbio je Samuel Rafael.Nažalost, Drugi svetski ratdoveo je do nestanka ove etničkezajednice i samosvojnekulturne scene, kroz koju su seprelamali uticaji kultura Istokai Zapada.Ruski odbor„Ruski odbor“ je bio prvakulturna ustanova emigranatakoji su se posle poraza belogardejacaobreli u Bečeju.Predsednik ove organizacijebio je Sergej Vinogradov, kojije završio poljoprivredne studijeu Moskvi, kasnije zaposlen uvaroši kao sreski poljoprivrednireferent. Ovo kulturno-nacionalnodruštvo se staralo daobeležava značajne datumestarije i novije ruske istorije. Utome mu je srpsko sveštenstvonesebično pomagalo.Tako su u bečejskoj pravoslavnojcrkvi Sveti Georgije redovnoodržavani pomeni caruNikolaju i njegovoj porodici, velikomknezu Nikolaju Nikolajeviču,obeležavan je i dan SvetogVladimira Kijevskog koji jepokrstio Rusiju, održavan jei pomen povodom godišnjicesmrti Lava Tolstoja.„Ruski odbor“ je konstituisan1921. godine, a u isto vremebila je u Bečeju pokrenutahumanitarna akcija sakupljanjahrane, odeće i novčanih prilogaza gladnu rusku decu u SovjetskojRusiji.Lokalna srpska štampa uBečeju je pratila svaku kulturnuakciju „Ruskog odbora“, aistovremeno se negativno odnosilaprema zbivanjima u SovjetskomSavezu, što je bilo naliniji tadašnje zvanične državnepolitike.Filijala Ruskogoficirskog društvaOvo je bilo drugo udruženjeruskih izbeglica nastanjenihu varoši. Njemu je pripadao oficirskikadar belogardejaca kojisu se u toku građanskog rataborili protiv Crvene armije. Jedanod vođa ove ustanove bioje general Modest Demjanov,zaposlen u bečejskoj železničkojstanici kao činovnik. Sin muje postao oficir u Jugoslovenskojkraljevskoj vojsci.Većina Rusa u gradu pripadalaje višim društvenim krugovima,te se može reći da suostavili snažan pečat u kulturnomživotu grada u međuratnomperiodu. Oni su se brzoprilagodili novim okolnostima,te su u mesnoj gimnaziji radiliprofesori Leopold Tičinski, TamaraSkrilj, Jelena Čarikova iPavle Onihomovski. U tom perioduveći broj ruskih aristokrataboravi u gradu, a pošto susvi vladali francuskim jezikom,mnogi rade kod imućnijih Bečejacakao privatni nastavnicijezika. Ovom profesijom bavilisu se Marija Revišin, Aleksandari Marija Andrejevski. DoktorAleksandar Kokuškin se posleobitavanja na tlu Bečeja nastaniou Bačkom Petrovom Selu,gde se uspešno bavio advokaturom.Rusi su mušku decu daliu škole na srpskom nastavnomjeziku, dok su talentovanije devojčicepohađale „Harkovskidevojački institut“ stacioniran uNovom Bečeju. Ova institucijasa tradicijom dugom 120 godina,bila je pod pokroviteljstvomkraljice Marije Karađorđević.Ruski emigranti su vrlorado sarađivali sa srpskim kulturnimustanovama, odlazili suna bogosluženja u pravoslavnucrkvu i učestvovali na priredbamasrpskih udruženja. Nisu sarađivalisa mađarskim i jevrejskimkulturnim društvima zbograzličite vere, jezika i kulturnihstremljenja emigranata u odnosuna ove dve nacije.Treba imati u vidu da je velikibroj Rusa koji su živeli u varošiu međuratnom periodu poticaoiz jugozapadnih krajevacarstva Romanovih (Belorusija,Ukrajina), gde je antisemitizambio izražen. Izbijanjem Drugogsvetskog rata i kasnijim primicanjemsovjetskih trupa granicamaJugoslavije počinje brzproces raseljavanja ruskih emigranataiz ovih krajeva. Tako uleto 1945. godine na teritorijivaroši zatičemo samo 18 licaruske nacionalnosti, dok ih je ucelom srezu 56.Priredio M.S. (Izvor:„Kulturni život u Bečejuizmeđu dva svetska rata“ odNedeljka Stojkovića)spomendan 998. godine jeSveti Odilon službeno uveou Kluni. Preko benediktinacapraznik se proširio po Evropi.Vatikan je službeno potvrdioovaj praznik 1311.Španija je 1748. godinedobila povlasticu da njeni sveštenicina Dan mrtvih moguslužiti tri mise: jednu za kogagod žele nameniti, drugu zaSvetog oca, a treću za sveverne mrtve. Tu je povlasticupapa Benedikt XV 1915. godineproširio na celu rimokatoličkucrkvu.Osim u rimokatoličkoj crkvi,ovaj se praznik obeležavai u mnogim evangeličkim crkvama.M.S.

Büntetőpontok aközlekedésbenTovábbi közlekedésbiztonsági szigorításokHétfőn, november 1-én lépett életbe a közlekedésbiztonságitörvény által előirányzott büntetőpont-rendszer.A negatív pontokat a belügyminisztérium egységesnyilvántartásába írják be. Ennek állítólagaz az előnye, hogy csökken a korrupció lehetősége,mert a már „begyűjtött” rossz pontokat csupánaz arra felhatalmazott hivatalnokok láthatják,Tartsuk be az előírásokat, mert akár börtönbe is kerülhetünka gépkocsit megállító rendőr viszont nem... Ellenkezőesetben ugyanis a rendőr tudná, hogy hánypont hiányzik a 18-hoz, vagyis a jogosítvány bevonásáig,és így esetleg abba a kísértésbe eshetne,hogy megzsarolja a járművezetőt – hangzik aszakértői indoklás.Ezzel kapcsolatban csak két észrevételemvan: egyrészt megindító, hogy a belügyminisztérium,amely meghozta a szabályzatot, mennyire„megbízik” saját alkalmazottainak tisztességében,másrészt pedig nem értem, hogyan csökkenti azsarolás és ezáltal a korrupció lehetőségét az,hogy a rendőr nem ismeri a pontszámot...Mit tartalmaz a központinyilvántartás?A központi „regiszterben” a gépkocsivezetőreés a jogosítványra vonatkozó adatokon kívül ottlesznek a büntetőpontok kirovásáról szóló döntésekés a pontok száma. A kirótt fekete pontokatNEM írják bele a jogosítványba.A büntetőpontokat eltörlik két évvel a szabálysértéselkövetése után.Hogyan fogja tudni a gépkocsivezető, hogyhány pontja van? Kérvényt kell írnia, hogy a belügyminisztériumezt közölje vele.Amikor összegyűlik a 18 pont, a jogosítványbevonásának eljárását legfeljebb három naponbelül be kell indítani. Annak befejeztével a járművezetőkézhez kapja a végzést és három naponBüntetőpont-rendszer1 pont: Szabálytalan parkolás, az előnyszabálybe nem tartása, indexelés nélküli fordulás,biztonsági öv be nem kötése;2 pont: Gyalogosok át nem engedése azebrán, egyirányú utcában ellenkező iránybantörténő közlekedés, próbajogosítvánnyal valóautózás 23 és 5 óra között;3 pont: Gyermekeket szállító jármű előttimeg nem állás, amikor a gyermekek bevagykiszállnak, radarzavaró berendezések, aszembejövő járművek át nem engedése, mérsékeltittasság;4 pont: Gyorshajtás, nem biztonságos előzés,a lakott településen érvényes sebességkorlátozás21-50 km/h-val való meghaladása,gyermekek át nem engedése zebrán;5 pont: hajtás közbeni telefonálás, a szabályoknakmeg nem felelő abroncsok és irányítóberendezésekhasználata, próbatáblákkal valóhajtás tapasztalt vezető jelenléte nélkül;6 pont: piroson és SÁRGÁN való áthajtás,jobbról előzés, 12 évnél fiatalabb személy, részegvagy kábítószeres személy utaztatása azelső két ülés egyikén, alkoholizált állapotbanbelül át kell adnia jogosítványát a rendőrségnek.A jogosítvány bevonása,pénzbüntetés, börtönbüntetésA bevonási idő lejárta után a jogosítványtcsak akkor kapja vissza a vezető, ha kifizette apénzbüntetést, amelyet rászabtak, és ha letöltibörtönbüntetését – amennyiben az ítélet ilyet istartalmazott. A jogosítványt a büntetések kifizetéseés/vagy letöltése után 90 nappal lehet viszszakérni.De ez még nem jelenti azt, hogy a polgár isméta volán mögé ülhet. Előbb át kell esnie orvosivizsgálaton, szemináriumra kell járnia, és át kellesnie tudásfelmérőn/ teszten.A következő alkalommal már 15 pontnál bevonjáka jogosítványát. Ha még ezt követően issofőrködni akar, akkor 12 pont a határ, majd 9 ésígy tovább.Legyünk óvatosak, hiszen évi szinten a járművezetőkkb. 60%-át megállítják szabálysértésmiatt a rendőrök – hivatalos adatok szerint.Abroncsok és pontokBüntetőpontok járnak a szabályoknak nemmegfelelő abroncsok miatt is. November 1-től április1-ig kötelező a téli gumik használata. Ezenaz őszön és télen (sőt, ha meleg lesz a március,akkor tavaszon is...) nem kötelező a négy téli abroncshasználata az említett öt hónapos időszakban.2011. november 1-től viszont kötelező lesz!Ezen az őszön/ télen tehát akár négy nyárigumi is lehet az autón, de csak akkor, ha legalább4 mm-es barázdák vannak rajtuk, vagy pedig haa négy felszerelt abroncs közül kettő – a meghajtókerekeken levők – téli. A téli időszakbankötelező a hóláncok használata, ahol azt közlekedésijel előirányozza. Márton Attilavaló vezetés;7 pont: a sebességkorlátozás 51-70 km/h-val való túllépése, fényjelzéssel lezárt sávbanvaló hajtás;8 pont: kábítószeres állapotban való vezetés,a jármű előtt haladó rendőrségi gépkocsijelzéseinek be nem tartása;10 pont: Súlyosan ittas állapotban való vezetés,alkohol vagy pszichoaktív szerek használataa helyszínelés közben;12 pont: Nagyon súlyosan ittas állapotbanvaló vezetés;14 pont: Jogosítvány nélküli vezetés, kivéveha lejárt a jogosítvány, továbbá több mint2 ezrelékes véralkoholszint, az alkoholteszt elutasítása,éjszakai vezetés lámpák bekapcsolásanélkül;15 pont: Garázda vezetés, teljes alkoholizáltságvagy drogos állapot;16 pont: Mindaz, amiért 14 pont jár, amenynyibenközlekedési baleset történt;17 pont: Garázda vezetés miatti közlekedésibaleset;18 pont: A jogosítvány bevonása.Fotó: vecernjenovosti.infoFotó: F.R.Megdrágult a tej, a kenyér, az étolaj, a mosópor,a húsfélék, a gyümölcs – Becsén 140 dinártis elkérnek egy kilogramm szőlőért –, az államképviselői azzal hitegetnek bennünket, hogya villanyáram és a földgáz január elsejéig nemfog megdrágulni, az euró 107 dinárt ér…A szerbiai átlagpolgár, aki átlagfizetésből él,jelen pillanatban el sem tudja képzelni, hogy hogyanfogja túlélni a telet, mert fűteni kell, áramothasznál, kenyérre, tejre, étolajra szüksége lesz,fizetésének értéke pedig naponta csökken.Nincs többé kedvezményeskészpénzhitelNovember elejétől pedig már kedvezményeskészpénzhitelre sem számíthat. A bankokugyanis október 29-től nem fogadják a polgárokállamilag támogatott készpénzhitelek folyósításáravonatkozó kérelmeit. A szerbiai gazdaságiminisztérium indoklása szerint ugyanis e válságkezelőintézkedés elérte a célját, ilyen módonösszesen 241,5 millió euró értékű hitelt folyósítottak.A polgárok a hiteleket elsősorban hazai áruvásárlására és az elmaradt számlák kiegyenlítésérefordították.A szegény községek aszegény polgárokat„adóztatják“A szerbiai pénzügyminiszter a minap aztmondta, hogy a községek jövőre is kevesebbpénzt kapnak az állami költségvetésből, mintamennyit a törvény előirányoz. A törvény szerinta városoknak és a községeknek összesen 49milliárd dinár jár(na) az államkasszából, ekkorajuttatások kifizetése azonban jövőre nem lesz lehetséges,a miniszteri magyarázat szerint azért,mert nem fejeződött be az adórendszer reformja.Emiatt az önkormányzatok a közeljövőbenvalószínűleg alaposan belenyúlnak majd a polgárokzsebébe, hiszen a költségvetési lyukat aközségi illetékesek várhatóan úgy igyekeznekbetömni, hogy különféle helyi jellegű illetékeketszabnak ki, illetve drágítják a már meglevőket.A polgárok, a vállalatok, a szolgáltatók, akisiparosok, a kicsiny vállalatok pedig majd fizetnek,ha lesz miből.Egy ilyen drágításnak voltunk tanúi idén februárban,amikor a községi képviselők módosítottáka helyi jellegű kommunális illetékekről szólóhatározatot, amelyet az előző év nyarán hoztakmeg, s amely szerint az illetékek átlagosan 80A helyi politikusok lerótták kegyeletüket a kopjafánálpéntekenként2010. november 5.új sorozat,528. számLehetetlen misszióHogyan fogjuk túlélnia telet?Megemlékezés akopjafánálszázalékkal drágultak. A „helyi adó“ összegéteredetileg övezetenként határozták meg egységesen(azonos összeget kellett volna fizetniüka bankoknak is, s a kisiparosoknak is stb.).A drágulást a kisiparosok és magánvállalkozókméltatlankodva fogadták, s kérték a helyi önkormányzattóla határozat módosítását, amelyrefebruárban sor is került, azzal, hogy az új árakat2011 tavaszától kezdik alkalmazni.A módosított határozat szerint a bankok, vagyon-és személybiztosító intézetek, az áramszolgáltató,a posta, a kábeltévé, szerencsejátékok,fogadási irodák stb. a kiemelt övezetben100 000, az első övezetben 90 000, a másodikban80 000, a harmadikban 70 000, a negyedikbenpedig 50 000 dinárt fizetnek majd évente acégjelzés kifüggesztéséért. Ugyanezért a gázszállítássalés gázszolgáltatással, a kőolaj éskőolajszármazékok feldolgozásával és forgalmazásávalfoglalkozó vállalatok, a szállodák ésaz ún. közepes nagyságú jogi személyek a kiemeltövezetben 50 000 dinárt fizetnek, mindentovábbi övezetben pedig 10 000 dinárral csökkenaz illeték.Az ún. nagy jogi személyek, ha kiemelt helyenvan a cégük székhelye, 70 000 dinárt biztosítanakmajd erre a célra, ha pedig az elsőövezetben van a székhelyük, 50 000 dinárt kellfizetniük.Az ún. kis jogi személyek és a vendéglátóiparilétesítmények 20 000, 10 000, 8000, 6000, illetve4000 dinárt fizetnek majd övezetenként.Az ügyvédi irodák, gyógyszertárak, orvosi ésfogorvosi rendelők, állategészségügyi ambulanciák15 000 dinárt fizetnek a kiemelt övezetben,míg a többi övezetben 10 000, 9000, 8000 és7000 dinárt kell „adományozniuk“ a községnek.A magánvállalkozók a kiemelt övezetbenévente 5000, az első övezetben 4000, a másodikban3000, a harmadikban 2000, a negyedikbenpedig 1000 dinár fizetnek.Piaci pultokon, valamint zöldség- és árupiacokonelhelyezett hasonló létesítményekbenműködő magánkereskedéseknek, az üzlet elhelyezkedésétőlfüggően, az övezetre kiszabott díj70 százalékát kell kifizetniük. A kézműves, valaminta háziipari tevékenységek a kiszabott ár 10százalékát fizetik. Az újonnan alapított, termelőalaptevékenységet folytató üzletek és vállalatokaz alapítás évében 90 százalékos, minden következőévben pedig 50 százalékos illetékkedvezménybenrészesülnek.Megérzésünk szerint nemsokára újabb helyijellegű adót ró majd ki a helyi önkormányzat.F.D.K.Óbecsén idén is a belvárosi katolikus temetőbenfelállított kopjafánál emlékeztek az 1944-ben és 1945-ben ártatlanul kivégzett magyar áldozatokra.A kegyeletadó ünnepség során ft. FudererLászló megszentelte az emlékhelyet, valamintKnézi Péter polgármester emlékezett az áldozatokra.A Petőfi Sándor Magyar Kultúrkör szavalóiés a Schola Cantorum énekkar alkalmi műsorátkövetően az önkormányzat elöljárói, valamint aVMSZ, a VMDP és a Vajdasági SzociáldemokrataLiga képviselői lerótták kegyeletüket a kopjafánál.F.R.

8 útkereszteződés528. szám, 2010. november 5.PéterréveEmlékezzünka falu orvosáraPéterrévén dr. Kiss Imre önfeláldozómunkájáról legendák keringnek.Esőben, szélben kerékpárjával jártaa falut, melynek kereke helyenkéntbe volt fáslizva, mégis tudott juttatnigyógyszerre a rászoruló pácienseknek.Minden helyzetben feltaláltamagát, a helybeliek hihetetlen elismerésbenrészesítették orvosi hivatásáért.A falubeliek közkedvelt orvosa1893-ban született, s nemcsak lelkiismeretesorvos, hanem jeles közéletiszemélyiség is volt. 1941-től kezességetvállalt a szerb telepesekért,akik ilyen módon elkerülték az internálást.1944-ben mégsem kapta mega megérdemelt elismerést. Semmitsem nevezhettek el róla. Később változotta helyzet. Óvodát, sakk-klubot,A 2010/11-es tanév végétőlKisérettségi aziskolákbanOlcsó vacsorákTojásfasírozott1. Tojásfasírozott. Hozzávalók:1 fej aprított vöröshagyma, 4 gerezdreszelt fokhagyma, 4 db tojás, 1 kanálaprított petrezselyem, 1 db zsemle, 1kis marék gomba (vagy 1 fél dobozosgomba), só.Elkészítés: A hagymát kissémegfonnyasztjuk, rádobjuk az apróravágott gombát, majd kb. kétpercig pároljuk. Üssünkrá két felvert tojástés süssük meg. Azsemlét áztassukvízbe, csavarjuk ki,tegyük a tojáshoz.Adjuk hozzá afokhagymát,a petrezselymetés a kétnyers tojást is.Alaposan dolgozzukössze,sózzuk, fűszerezzükízlés szerint.Hűtsük lehidegre, majdvizes kézzelformázzunkfasírozottakat amasszából. Olajban süssük ki.FOTÓ: www.skolasvnikola.edu.rs2. Rántott krumpli. Hozzávalók:0,5 kg burgonya, só, bors. Panírozáshoz:liszt, tojás, zsemlemorzsa.Elkészítés: A burgonyát hosszában0,5 cm vastag szeletekre vágjuk,sózzuk, borsozzuk. Panírozni ugyanúgykell, mint a rántott szeletet. Kb.addig kell sütni, mint a sima burgonyát.Közepes lángon érdemes sütni,nehogy nyers maradjon.3. Levelestészta gyorsan, ol-orvosi rendelőt és művelődési egyesületetneveztek el róla.Szombaton, november 6-án, dr.Kiss Imréről tartanak hagyományosmegemlékezést a falubeliek, a polgármesterés a helyi önkormányzatképviselőinek jelenlétében. Délelőtt10 órakor dr. Kiss Imre mellszobránakmegkoszorúzására kerül sor a parkban,ezt követően, 11 órakor a kegyeletvirágait helyezik el a sírjánál, majd19 órai kezdettel a Dr. Kiss Imre művelődésikör műsora veszi kezdetéta színházteremben. Az est folyamánfellépnek az egyesület néptáncosai,népzenészei, valamint modern tánccsoportjai.Minden kedves érdeklődőtszeretettel várnak.K.A.A mostani nyolcadikosok tesznekelőször záróvizsgát, azaz kisérettségit,de a vizsga nem sokban különbözikaz eddigi minősítővizsgától, jelentettebe a múlt héten Žarko Obradović oktatásügyiminiszter.Mint mondta, a nyolcadikosok akorábbi gyakorlat alapján az idei iskolaévvégén is matematikából ésanyanyelvből vizsgáznak majd, azazkisérettségiznek. A feladatgyűjteményekaz első félév végén jelennekmajd meg, ha hinni lehet a miniszternek,ugyanis szinte minden iskolaévbenkéstek a feladatgyűjtemények,mindenekelőtt a kisebbségi nyelveken,s ezért a mulasztásért senki semfelelt eddig sem, s valószínűleg nemfog ezután sem.A kisérettségin elért eredményfontos lesz a középiskolákba valóiratkozáskor, hiszen az elérhető100 pontból 40 szerezhető meg akisérettségin, illetve 60 pont vihető azáltalános iskolai eredmények alapján.A 2013/2014-es tanévig fokozatosannövelik majd azon nyelvtan- ésmatematikafeladatok számát, amelyekismeretlenek lesznek a diákokszámára, mivel nem szerepelnekmajd a feladatgyűjteményekben, a2013/2014-es tanév végén pedig márminden feladat ismeretlen lesz a diákokszámára, s egy harmadik tudásfelmérőtis ki kell majd tölteniük, melykülönböző kérdéseket tartalmaz történelemből,földrajzból, biológiából, fizikábólés kémiából, közölte a minisztera Beta Hírügynökség szerint.Az idei tanév végén a nyolcadikosoknaka teszteken szereplő feladatok50 százaléka ismerős lesz, 25 százalékukcsak részben, a megmaradt 25százalék pedig ismeretlen feladatokatfoglal majd magában.Minden diáknak kötelessége kisérettségittenni, függetlenül attól, hogyszeretne-e továbbtanulni, vagy sem.Mostantól megszűnik a tudásküszöb,ami azt jelenti, hogy mindenki leteszia záróvizsgát, ha kimegy rá.F.D.K. (Forrás: Beta)csón. Sokoldalúan felhasználható ezaz egyszerű, gyors és olcsó alaptészta.Készíthetünk belőle pizza-ízesítésűfalatkákat, sonkával, virslivel töltöttkis táskákat, tölthetjük akár maradékhússal, pörkölttel is, de szilvalekvárral,vagy hagyományos töltelékekkelédes süteménynek is finom.Hozzávalók: 30 dkg liszt, 25 dkgsütőmargarin, egy csipet só, 6 evőkanálhideg víz, 1 evőkanál ecet.Elkészítés: A hozzávalókatösszegyúrjuk,majd 12 órán átpihentetjük. Pihentetésután kinyújtjuk,tetszés szerintiformában felvágjuk,megtöltjük.Készíthetünkbelőlekrémest, szerelmeslevelet,gesztenyés, diós,mákos kiflit, sonkásbatyut, sajtostáskát, édesvagy sós aprósüteményt.Előmelegítettsütőben rózsaszínűre sütjük.Ha édes tésztát készítünk belőle, atetejét – miután kisült – hintsük megvaníliás cukorral. Ha sós süteménytsütünk, a tésztáját erősebben sózzukmeg, hintsük meg sajttal és köménynyel.Várjuk olvasóink olcsó vacsoratippjeitis. Receptjeiket küldjék aredakcija@becejski-mozaik.co.rse-mail címre, illetve a Becsei Mozaikcímére (Gubec Máté utca 43). B.M.Nálunk nincsenek újgazdagokés etno-üzletemberekA VMDK új elnöke a szándékairól, a más pártok iránti viszonyulásról, a hárompilléres autonómiáról,az MNT-ről nyilatkozott a Becsei MozaiknakCsonka ÁronOlvasókuckóJó könyvek1. Charles Bukowski: A semmitőldélre. Azok, akik eddig - nyilvánvalóanmerő véletlenségből - még nemtalálkoztak Charles Bukowski műveivel,most kivételesen szerencsés helyzetbenvannak. A Cartaphilus kiadóCharles Bukowski-életműsorozatánaklegfrissebb darabja, A semmitől délrecímű novelláskötet történetei ugyaniskiválóan alkalmasak arra, hogy velükkezdjük meg a 20. század egyik legnagyobbírójával való ismerkedést.Kegyetlenül igazak, nevetségesenszörnyűek, fájdalmasan valóságosakÉletrajzi adatokés mindeközben valahogy mégis:egyszerűen felemelőek.2. William Styron: A nagy menetelés.Styron saját katonaélményébőltáplálkozó kisregénye (1953) egykarolinai tengerészgyalogsági kiképzőtáborbanjátszódik a koreai háborúidején. Szereplői a harmincas éveikettaposó tartalékosok, akik a másodikvilágháború után civilként élik világukat,mígnem váratlanul újra behívjákőket, s kénytelenek ismét szembesülnia katonai mentalitás esztelenségével,a hatalmi gépezettel, amely az emberiméltóságát megőrizni kívánó egyént akonformitás vagy a lázadás válaszútjaelé állítja. A nyolc katona életét kioltó,félreirányzott aknatűz után harminchatmérföldes erőltetett menetkövetkezik: céltalan megpróbáltatás,amelyre a tartalékosok sem fizikailag,sem mentálisan nincsenek felkészülve.És egyikük, Mannix százados fellázad,kockáztatva, hogy hadbíróságelé állítják...3. Müller Péter: Isten bohócai- Lélek, játék és tánc... hogy a bajteloszlassa a derű. „Ebben a könyvembenzene szól. És elejétől a végéigtáncolnak benne. Hőse egy varázshatalommalrendelkező nagy művész,egy Mester, aki nemcsak bölcs gondolatokkal,de tánccal avatja be tanítványaitéletük titkaiba.Tánccal, szavakkal - és csodákkal.’Megtanítalak benneteket, hogyan kellmég egy süllyedő hajón is vidámanA hamarosan 34 éves CsonkaÁront október 23-án választottákmeg a Vajdasági Magyarok DemokratikusKözössége (VMDK) elnökének.Dr. Páll Sándor pártelnök májusbanagyvérzést szenvedett, kómábakerült, majd július elején elhunyt. Azúj pártelnök a megválasztása után(a vajdasagma.info-nak) kijelentette,hogy nem könnyű elődjének a cipőjébelépni, hozzátéve, hogy Páll példájátkövetve, csapatként igyekeznekmajd a párt politikáját érvényesíteni.Az interjú elején azt kérdeztem aVMDK új elnökétől, hogy milyen állapotbanvette át a párt irányítását?- A VMDK várakozó állapotbanvolt. Dr. Páll halála sokunkat megrengetett,elsősorban emberileg. Amia pártot illeti, véleményem szerintmég csak most fognak bekövetkezniaz igazi felmérések arról, hogy hol istartunk.A párt elnökeként mit tart legfontosabbteendőinek?- Elsősorban, hogy a pártot felkészítsema következő választásokra.Szerkezetileg, emberileg, szakmailag.Javítani akarok a vajdaságimagyar pártok egymás közötti kommunikációján,mert ez az állapot, véleményemszerint, tarthatatlan. Haelőre akarjuk mozdítani a nemzetiügyeket, akkor bizonyos kérdésekbenközös fellépésre van szükség.Létezik-e a Magyar Koalíció(MK) a VMDK számára?- A VMDK számos községbenmég mindig az MK tagja. Azokban aközségekben, ahol ez nem így van,ott nem rajtunk múlott az együttműködés.Tartományi és köztársaságiszintről nem tudok beszélni, mert ottnem vagyunk jelen és nem is konzultálnakvelünk. Szerintem ebből mindenkinekvilágos hogyan létezik azMK és ki a felelős érte.Hogyan viszonyul a többi vajdaságimagyar párthoz?- Nyitottsággal. Mi mindig nyitottakvagyunk a párbeszédre.Miben különbözik a VMDK másvajdasági magyar pártoktól?- A hárompilléres autonómia követelésében,amelyet nem csak aválasztások alkalmával szoktunkemlegetni. Az aktuális politikai helyzetminket igazol. Települési önkormányzatoknélkül nem történhet megSzerbia decentralizálása, e nélkülnincsen kisebbségi részarányos politikairészvétel a politikai életben, nincsenmegfelelő kisebbségi érdekérvényesítés(kultúra, nyelvhasználat,iskolahálózat, iskoláskor előtti intézményekhálózata stb.). Magyar önkormányzatoknélkül a Magyar NemzetiTanács intézményrendszere issúlytalan. A nemzeti tanácsokról szólótörvény gyakorlati alkalmazása aztmutatja, hogy minden észrevételünkhelyénvaló volt. A névjegyzék összeállításánálelkövetett visszaélések, ahatáskörök homályos megfogalmazása,csupán véleményezéssel bírórendelkezések és a döntéshozatalijog kimaradása arra utal, hogy ez egygyengécske törvény, amelyet változtatnikell. Tehát, a perszonális autonómiátki kell teljesíteni, hogy az a kisebbségekigényét teljes egészébenfedje. Ami a területi autonómiát illeti,ma már mindenki előtt világos, hogycsakis az tudja biztosítani a megmaradásunkat.Európában erre számospélda van. Ezek a mechanizmusokcsak erősíteni tudják a kisebbségeketabban, hogy itt, Szerbiában otthonérezzék magukat. Második nagyelőnyünk, hogy tiszta emberek vagyunk.Nálunk nincsenek újgazdagokés etno-üzletemberek. Ezért kérekmindenkit, aki a magyar ügyet aszívén viseli, csatlakozzon hozzánk.Legyen a tagunk, szimpatizánsunk,szavazónk. Legyen része a közös sikerünknek!Beolvad-e a VMDK a VMSZbe?- Nem.Mely pártokkal tartja elképzelhetőnekaz együttműködést,koalíciót?- Mi elsősorban a vajdasági magyarpártoktól várjuk el a közös fellépést.Akár egy-egy témakör kapcsán,vagy akár választási koalícióban is.Természetesen, egyenrangú alapon.Bár, elképzelhetőnek tartom a közösfellépést más kisebbségi pártokkal is.Ezen felül, készek vagyunk a Kárpátmedenceimagyar-magyar együttműködésirendszerben elfoglalni méltóhelyünket. Ami a szerbiai politikaiszínteret illeti, elsősorban a megfelelődemokratikus kapacitással rendelkezőpártok felé fogunk nyitni.Márton AttilaCsonka Áron, egyetemi végzettségének megfelelően (szerb nyelv ésirodalomtanár a kisebbségek számára) tanár az adai műszaki középiskolában,korábban a magyarkanizsai iskolaközpontban volt tanár. Újságírókéntaz újvidéki Rádió 021-ben és a Vajdasági TV magyar szerkesztőségébendolgozott. Szakvizsgával rendelkező bírósági tolmács-fordító magyar ésszerb nyelvre. Beszél angolul és németül is.2000 óta a VMDK tagja és a párt önkormányzati képviselője Adán. Kétéve lett a párt alelnöke. 2008 óta az adai községi parlament elnöke, ezt atisztséget tiszteletdíjasan látja el.élni.’ Ha megszólít ez a művem, nemazt fogod érezni, hogy olvasod, hanemazt, hogy fölkértelek táncolni. Ésha sikerül a táncbeavatás, úgy teszedle majd a könyvet, hogy magadbanfelszabadultan táncolsz tovább. Célom,hogy ez a tánc szabaddá tegyen.Emelkedj föl a nyomasztó gondok ésfélelmek világából - és repülj velem!Annak írtam ezt a könyvet, akinek vágyaa lélekkel játszva örvendezni. Ésmer gyerekké változni - hogy övé legyena mennyek országa.“B.M. (Forrás: alexandra.hu)

marketingbroj 528. 5. novembar 2010. 921 220 Bečej, Partizanska 79,Tel.: 021/69-15-206, 6919-055D e l a t n o s t- promet: tehničke, metalne, hemijske i građevinske robe (cement, kreč, crep,šljunak, pesak, izvučeno betonsko gvožđe na meru, termo- i hidroizolacija, građaitd.),- gvožđarska roba, šrafovi, sajle, elektrode, brusne ploče, alati UNIOR,- oprema za vodovod i centralno grejanje (radijatori, kotlovi na čvrsto gorivo,gasni kotlovi BOSCH, JUNKERS i BAXI itd),- izvođenje grejnih i gasnih instalacija,- ovlašćeni servis gasnih kotlova BOSCH, JUNKERS i BAXI,- oprema za kupatila, keramike, baterije ROSAN, RPC PESOVIC,- prevoz kupljene robe na željenu lokaciju.RADIMO USLUŽNO MAŠINSKE ZEMLJANE RADOVE

10oglasnabroj 528. 5. novembar 2010.PomenObaveštavamo rodbinu i prijatelje da ćemo četvorogodišnji pomen održati usubotu, 6. novembra, u 11 časova na pravoslavnom groblju u Bečeju.Istinito buđenjeUsnula sam da sam ponovo deteKao bajka beše celi moj sanDa sam Trnova Ružica i da mi zla preteOčekujući princa u suđeni danTo beše u snu san, veoma, veoma dugČekanje u čežnji gajilo je meni naduDa će mi doći princ kao bračni drugDa probudi davno uspavanu mladuU tom dugom snu, vreme je staloSve je bilo uspavano mrtvim snomSamo mome princu od Boga se daloDa poljupcem svojim ne probudi mladu• Dajem časove iz engleskog i srpskogjezika. Tel.: 064-306-27-56.• Emajliramo kade svih tipova i dimenzija.Ulepšajte svoj stan. Za samo tri sata imaćetenovu kadu uz garanciju kvaliteta. Tel.:0230/454-059, 060-39-07-093.• Na prodaju kuća u ulici Udarnička 69 uNovom selu. Cena po dogovoru. Tel.: 064-33-11-441.• Na prodaju trosoban stan u Malom ritu.Tel.: 069-133-18-31.• Izdaje se dvosoban stan u ulici UrošaPredića 3 (CG, klima, kablovska). Tel.: 069-19-42-696.• Na prodaju „jugo 1.1“ in L - pežoov motor,2005. godište. Tel.: 063-108-12-08.• Prodajem ili menjam garsonjeru u NovomSadu za stan u Bečeju. Tel.: 062-218-455.• Izdajem dve ulične prostorije pogodneza prepravku u lokale, najboljem ponuđaču.MALI OGLASIStrog centar, okolina Gimnazije. Tel.:021/6914-498, 061-17-10-347 (Mirela) i 061-17-88-170 (Ana).• Mlada, obrazovana, kompjuterski pismenažena traži posao u svojoj struci - menadžmentu,ekonomski smer, na finansijskimili komercijalnim poslovima. Tel.: 064-363-45-37.• Prodaje se tri i po jutra zemlje kod Cencovogsalaša. Tel.: 021/803-758.• Izdajem namešten, komforan stan u Bečeju.Tel.: 021/6914-952.• Prodajem tri jutra zemlje u Medenjači.Tel.: 021/469-170, 061-279-03-61.• Izdajem jednosoban, komforan stan -grejanje toplana, telefon, kablovska. UlicaGlavna. Odmah useljiv. Tel.: 021/6913-274.• Na prodaju vikendica dimenzije 12 x 100m, u Bačkom Gradištu. Vikendica izlazi naMrtvu Tisu (kod mosta, levo). Tel.: 063-77-96-871.Na prodaju „jugo 55“ u dobrom stanju, godište: decembar 1998.Interesovati se na telefone: 021/6910-409 i063-438-953.Jasna Mićanović(01.08.1982 - 06.11.2006)Na našu veliku žalost tebe višenema, ali na opštu žalost ni posle4 godine nema pravde ni istinezašto si otišla.Tvoji najmiliji: mama Rajka, tataDragan i brat BojanAPRÓHIRDETÉSEK• Házi készítésű bor eladó. Tel.: 063-531-833.• Komoly házaspár idős férfit vagy asszonytápolna ingatlanáért. Tel.: 061-61-69-919.• Kétszobás lakás kiadó az Uroš Predić utca3-as szám alatt – központi fűtés, klíma, kábeltelevízió.Tel.: 069-19-42-696.• A Cenc szállásnál eladó 3,5 hold föld. Tel.:021/803-758.• Három hold föld eladó a Mézesdűlőben.Tel.: 021/469-170 és 061-279-03-61.• Összkomfortos bútorozott lakás kiadó Becsén.Tel.: 021/6914-952.• Ház eladó az Újfaluban, a Rohambrigádutca 69-es szám alatt. Ár: megbeszélés alapján.Tel.: 064-33-11-441.• Háromszobás lakás eladó a Kisrétben. Érdeklődnia következő telefonszámon: 069-133-18-31.• Hétvégi ház eladó Bácsföldváron – 12 x100 m –, kijárat a Holt-Tiszára (a hídnál balra).Tel.: 063-77-96-871.• A legjobb ajánlattevőnek két utcai, üzlethelyiségnekalkalmas helyiséget adok bérbe a városközpontban,a Gimnázium közelében. Tel.:021/6914-498, 061-17-103-47 (Mirela) és 061-17-88-170 (Ana).• Egyszobás összkomfortos lakás kiadó a Főutcán – távfűtés, telefon, kábeltévé. Azonnal belehet költözni. Tel.: 021/6913-274.• Eladó: Yugo 1.1 in L – Peugeot motor,2005-ös évjárat. Tel.: 063-108-12-08.• Eladom vagy elcserélem újvidéki garzonlakásomatbecsei lakásért. Tel.: 062-218-455.MATIČNE VESTIVenčani: Jožef Mihalec i Gvendolina Lakatoš, Milenko Belić i Maja Siriški.umrli: Katalin Martin (1942), Antal Imreš (1934), Marija Kosti (1920), Ana Palfi (1924),Milan Grgić (1950).poziva na pretplatuPoštovani čitaoci, pozivamo vas da se pretplatite na nedeljnik Bečejskimozaik po povoljnim uslovima. Ukoliko se odlučite da vaš primerak Bečejskogmozaika dobijate svakog petka na vašoj adresi bez poštanskih troškovai s popustom u zavisnosti od dužine pretplate, pozovite nas i mi ćemoizvršiti uplatu pretplate umesto vas.Pretplata s popustom: tri meseca 370 dinara, šest meseci 710 dinara,godinu dana 1.350 dinara.Svaki pretplatnik stiče pravo na besplatno oglašavanje: pretplata na trimeseca - dva besplatna oglasa, pretplata na šest meseci - pet besplatnihoglasa, pretplata na godinu dana - deset besplatnih oglasa.Za sve informacije možete nas kontaktirati na telefone:021/6910-114 i 6918-815Adresa redakcije: Matije Gupca 43Telefoni redakcije: 021/6910-114, 063-160-10-26e-mail: redakcija@becejski-mozaik.co.rswww.becejski-mozaik.co.rsDonošenjem ovog kupona u redakciju Bečejskog mozaika stičete pravo na besplatan mali oglasna dva jezika za broj 529. Kupon doneti do srede 10. novembra do 12 časova.Amennyiben elhozza ezt a szelvényt a Becsei Mozaik szerkesztőségébe, lapunk 529.számában ingyenes (szerb és magyar nyelvű) apróhirdetésre jogosul. A szelvényt szerdáig,november 10-ig (12 óráig) kell eljuttatni a Becsei Mozaik szerkesztőségébe.Fizessenek elő aElőfizetés engedménnyel:- három hónapra 370 dinár- hat hónapra 710 dinár- egy évre 1350 dinár.Minden előfizető ingyenes apróhirdetésre jogosul:- háromhavi előfizetés - két ingyenes apróhirdetés- hathavi előfizetés - öt ingyenes apróhirdetés- egyévi előfizetés - tíz ingyenes apróhirdetés.További információkért hívjanak bennünket a következő telefonszámokon:021/6910-114 és 021/6918-815, illetve érdeklődjenek aBecsei Mozaik szerkesztőségében a Gubec Máté utca 43-as számalatt.M a l i o g l a s i :na jednom jeziku 50 din,dvojezično 80 dinFotomonografija BečejaIII izmenjeno izdanjefotomonografije Bečeja(srpski, mađarski iengleski jezik)možete kupitiu prostorijamaBečejskog mozaikau ul. Matije Gupca 43po ceni od3.300 dinara.Informacije natelefon: 021/6910-114CENOVNIK malih oglasa i čituljaČ i t u l j e :jednostubačno 150 din,d v o s t u b a č n o 3 0 0 d i n

Sredinom oktobra u Beograduu „Supermarket conceptstore“ održana je promocijaknjige „Aleksandar Maćašev/Book“ u kojoj je objedinjenpetnaestogodišnji opus stvaralaštvau savremenoj vizuelnojkulturi Aleksandra Maćaševa,umetnika i dizajnera kojije postao poznat po svom kontroverznomprojektu o JozefuGebelsu, u kome je Gebelsprikazan kao otac savremenemedijske kulture. Maćašev jeprepoznatljiv i po tome što koristireklamu i masovne medijeu svom radu. Njegov profesionalniidentitet je neuhvatljiv,varira između primenjene i likovneumetnosti. Njegovi grafičkiradovi su izazovni i politički,a često i neprijatni.Aleksandar Maćašev je rođenu Bečeju 1971. godine. Pozavršetku prirodno-matematičkegimnazije u Bečeju i odsluženjaobaveznog vojnog roka1991. godine se seli u Beogradgde upisuje Arhitektonski fakultetna Beogradskom univerzitetuna kojem diplomira 1998.godine. Jedan je od nekolicinemladih umetnika izabranih dasvoja dela prikažu na izložbipod nazivom „Konverzacija“ uMuzeju savremene umetnostiu Beogradu. Od 2001. godineje radio za razne reklamneagencije u Beogradu: za „NewMoment“ (bivši „Saatchi andSaatchi“), „BBDO Ovation“,„Pristop“ i „Mass Vision“. Maćaševje osmislio prvi kurs vebdizajna u Srbiji na Akademijiumetnosti BK univerziteta, naArnold Švarceneger jeu nekom filmu uspeo da zatrudni.Ponekad nailazimo i navest o nekom trudnom muškarcu(možemo da verujemo,ali i ne moramo), međutim,muškarci obično ne ostajutrudni. Naravno, upravo zbogtoga i ne znaju da trudnice u7-8 mesecu trudnoće relativnoteško mogu da izdrže sat-dvau stojećem položaju. Na civilizovanimmestima u Srbiji ječak istaknut i kodeks ponašanjaprema trudnicama: da najavnim mestima, u domovimakom je predavao od 2004. do2006. godine. Od 2004. godineradi kao samostalni umetniki dizajner. Od 2006. godineživi u SAD i trenutno živi i stvarau Njujorku.Po rečima Stevena Hellera(www.hellerbooks.com), poznatogameričkog dizajnera iteoretičara vizuelnih umetnostikoji potpisuje predgovor knjigeAleksandra Maćaševa, „njegovrad čini spoj domišljatostii znanja, besa i skepticizma“, ana posmatraču je da se u Maćaševljevomnarativu opredeliza udobnu laž ili da ispod njegovevisokoestetizovane površine„napipa“ uznemirujućuistinu.Maćašev virtuozno koristimasovne medije u svim svojimprojektima, krećući se gotovoneprimetno kroz različite umetničkediscipline. Uvek vizuelnozavodljiv, široke erudicije,dokumentaristički pedantan isocijalno angažovan, oblikujenove kulturne koncepte i otkrivasvoje višestruke identitete,ni za trenutak ne odustajućiod dijaloga sa posmatračem,bez obzira na intimnost ilikompleksnost teme. Od kontroverznogprojekta „JosephGoebbels“, kojim je skrenuopažnju domaće i svetskeumetničke javnosti, preko „FamilyPortraits“ - privatne porodičnedijagnoze - do vizuelnogintimnog dnevnika „Margine“,Maćašev provocira posmatrača,upućenog i neupućenog,ne samo temom, nego i subverzivnomupotrebom medija.Baš kao i pop ikona Madona,Maćašev pronalazi sloboduupravo u tom prostoru subverzijeu kome posmatrač pridodajeznačenja, a identitet autoranestaje.Aleksandar Maćašev jeumetnik i dizajner. Stvara uvrlo širokom spektru vizuelnihi interaktivnih umetničkih disciplina(slikarstvo, grafički dizajn,veb, advertajzing) tako štobira najefektniji medij premaonome što ima da kaže, ne dopuštajućida ga sputaju ograničenjapojedinih disciplina.Maćašev je nestalni ljubavniksvakog umetničkog faha, napuštaga onog trenutka kadamedij nije u stanju da preneseideju koja ga „svrbi“.Njegov rad bezobzirno brišegranice između disciplinavizuelne kulture, do te mereda gotovo postaje disciplinaza sebe. Kako sam kaže: „Akone možete da se uklopite ni ujednu profesiju najbolje je daizmislite novu“. Možda upravoto nije želeo, ali je njegovrukopis postao prepoznatljivpo doslednom odsustvuopredeljenja za čvrsto definisaniumetnički izraz. Jedanje od najuspešnijih autora ukorišćenju interneta kao nosačaumetničkog izraza, kaoi primeni masmedijskog vokabularau svom radu, čemu jeočigledno doprinelo njegovobogato radno iskustvo u nekolikovodećih advertajzingagencija u Srbiji. Maćašev jekarijeru „radnika u vizuelnojkulturi“ započeo veoma ranokao slikar, da bi tokom studijaarhitekture intenzivno eksperimentisaosa prostornim intervencijama.Krajem 90-ih urođenitalenat za grafički dizajnusmerava ka novim medijima,advertajzingu, veb dizajnu, dabi danas njegovo dominantnopolje rada činili grafički i vebdizajn, i na kraju - blog art, poljeizraza na kome je Maćaševzdravlja, u javnom prevozu,treba da se ustupi mesto trudnicama,da one imaju prednostprilikom čekanja u redovima,to jest ne treba da čekajuu redovima itd.Takav kodeks nije istaknutu čekaonicama Doma zdravljau Bečeju, mada je zdravorazumskipretpostaviti da ćemuškarci i žene ustupiti mestotrudnicama.Nažalost, zdrav razum uvećini slučajeva ne funkcioniše,tako se, recimo, moglodesiti da je prošlog četvrtkakaleidoskopAleksandar Maćašev iz BečejaVoajerističko virenje u prošlostJozef GebelsPre pet godina Maćaševje stvorio umetnički projekatu formi reklamne kampanjeu Beogradu - „JosephGoebbels“. Kampanja sesastojala od bilborda, plakata,radio i televizijskih spotovakoji sadrže medijski mozaikslike nacističkog ministra propagandeJozefa Gebelsa.Glavna poruka je da je JozefGebels otac savremenemedijske kulture i masovnihkomunikacija. Ovakvo umetničkoizražavanje je izvedenoiz njegovog prethodnog delainternet umetnosti „Nestabilniportret Jozefa Gebelsa“.Projekat je privukao velikupažnju širom sveta.O nedostatku pristojnosti u Domu zdravljaKo šiša trudnice!apsolutni gospodar sadržaja iforme emitovane vizuelne informacije.Njegov rad se kreće odbolno intimnih umetničkih projekata,preko manipulisanjamedijskom kulturom do komercijalnihpoduhvata masovnekomunikacije. Sama knjigaje struktuirana po mediju kojiMaćašev upotrebljava (štampa,ekran, boja, prostor), a neAleksandar Maćaševpo disciplini (grafički dizajn,slikarstvo, veb dizajn, umetnost...).Član je AIGA (AmericanInstitute for Graphic Arts), najznačajnijegameričkog strukovnogudruženja grafičkihdizajnera, Art Directors Clubof Serbia i ULUPUDS-a. Od2008. godine živi i radi u Njujorkugde kao kreativni direktorpredvodi studio reMiks NYC.Sintezu Vašeg rada nasloviliste „AleksandarMaćašev / Book“. Kakodoživljavate knjigu u postgutenbergovskojerikomunikacija?- Malo sam se poigrao ustaljenompodelom autor/ knjiga.Autora knjige nema, tj. autor jeu naslovu. A i „autor knjige“ jeu ovom slučaju jedna grupnai malo složenija kategorija.Naime, knjiga sadrži moj rad,ali je kao objekat stvorena odstrane Andreja Dolinke, dizajneraiz Beograda i uređena odstrane Mirka Ilića, dizajneraiz Njujorka. Postgutenbergovskaera, čini mi se, podrazumevapotpuno prevazilaženještampe, a to se nije još desiloi sumnjam da će se desiti. Bezobzira što čitamo novine prekointerneta ili knjige na iPad-u.Kao što ni slikarstvo nije umrlosa pojavom fotografije. Izdavanjeove knjige je upravo posledicamog malo radikalnijegshvatanja medija. Ja svoj radveć dugo objavljujem na vebui medij štampe mi se u tu svrhuuvek činio dosta zastarelimi neefikasnim. U jednom trenutkusam shvatio da bih izboriz svog dosadašnjeg radaujutro u punoj čekaonici ispredlaboratorije u Domu zdravlja,šest-sedam trudnica s vidljivimstomacima strpljivo čekalosvoj red – stojeći – a muškarciu „najboljim“ godinama (40-50godina) mirno su sedeli, netrepnuvši i nije im palo na pametda ustupe mesto trudnicama.To je učinila samo jedna(1) žena. Situacija se nijepromenila ni nakon skretanjapažnje da se u prostoriji nalazetrudnice i da bi bilo lepo daim dobrodržeći muškarci ustupemesto. Opomenuti ponosnimogao da sastavim i objavimu štampanoj formi. Publika vasozbiljnije shvati iako je to sveveć videla na vebu.U kojim medijima izražavanjavidite najveću mogućnostsubverzivnogdelovanja, koje je specifičnoza Vaš rad?- Subverzivno mi se činionako naivno bezobrazno. Nisamnikad svoj rad smatraoprimerci muškog roda ostalisu da sede pravedno gnevništo ih je neko želeo da naučipameti, ali, avaj, pameti i pristojnostitog dana u čekaoniciDoma zdravlja nije bilo.Bilo bi uputno da nadležniu Domu zdravlja – drugogrešenja očigledno nema, jernije reč o izolovanom slučaju– u čekaonicama obeležestolice koje će biti rezervisaneza trudnice. Pa neka pravilagazduju tamo gde pristojnostinema.Kristina Demeter Filipčevsubverzivnim, iako ga je publikačesto tako gledala. Naprosto,volim da skrenem pažnjuna stvari za koje mislim da suvredne skretanja pažnje (moćmasmedija, štetnost crkve, varijacijeseksualnosti, fenomenEvrope...). Problemi se čineočiglednim, ali se zapanjitekada shvatite koliko ljudi neobraćaju pažnju. Prvo vidimšta ću da komuniciram, pa tekonda biram medij ili se medijsam nametne. Stara McLuhanova„Medij je poruka“ je i daljeveoma aktuelna. Izbor medijaje već poruka.Opredelili ste se za intermedijalnikoncept umetnosti.Šta Vas je motivisaloza to nomadstvo?- Suženost nametnutihpolja delovanja. Prvo bih napomenuoda je u pitanju interdisciplinarnirad. Kretanje u definisanimdisciplinama kao štosu slikarstvo, grafički dizajn,veb-art... je zanimljivo, ali nedovoljno.Davno je prošlo vremekada su se stvaraoci čvrstodržali zadatih granica i trudilise da u njima deluju najbolješto mogu. Danas je film podvelikim uticajem interneta, kaoi književnost. Internet je poduticajem mobilne telefonije, aslikarstvo pod uticajem ilustracije.Dobijete višak vrednostikada ne robujete nametnutimgranicama, ali samo ako umeteda dovoljno dobro vladatesvakom pojedinom disciplinom.Pitanje intermedijalnostividim kao presipanje sadržajaiz medija u medij. Projekat kojisam započeo kao veb-art radmože da dobije svoju štampanuformu, može da se pretvoriu sliku ili proizvod dizajna. Bezobzira na to, slobodno kretanjemeđu disciplinama i medijima,morate biti spremni na zakonetržišta gde se ne tolerišu nejasnestvari. Morate nešto jasnonazvati i označiti (ilustracija,slika, veb-sajt, film...) da bi gaprodali.Kako umetnik može ostatiautentičan u dobu simulakruma,instant masmedijskojkulturi? Da lije neophodno da budesvojevrsni insajder?- Svojim studentima samčesto govorio da su oni samiono najoriginalnije što imaju.Originalnost je, pak, neštošto vučemo iz modernizma iimperativa za stalnim napretkomi za uvek nečim potpunonovim. Eksplozija kultureod osamdesetih naovamo jemalo pokopala čitav projekat.S druge strane jako cenim autentičnost.Sposobnost da seponašamo i delujemo maksimalnou skladu sa svojom jedinstvenomprirodom, a ne sanametnutim društvenim vrednostima.Svaki pojedinac je jedanjedini takav i neponovljiv.Zvuči vrlo dragoceno. Ljudi suopet sa druge strane veomaskloni žrtvovanju sopstveneautentičnosti zarad udobnostipripadanja nečemu. Kakokaže Krleža: „U masi je toplo,ali smrdi“.U svojim radovima preispitujeteneke od temeljnihantropoloških paradigmi- identitet, telo, opozicijeprivatno/ javno, lično/kolektivno. Šta po Vašemmišljenju u bitnom određujesavremenog čoveka?- Neurotična potreba dase u svemu učestvuje, da sesve vidi i da se sve kaže. Zasutismo medijskim i kulturnimproizvodima i nikad nam nijedosta. To često uzrokuje nedostatakfokusa na istinskointeresovanje pojedinca. Svakoima svoje mišljenje i svakokonačno ima šansu da ga javnoi kaže. Dobijete na taj načinvrlo zanimljivu sliku, ali maloistinskog sadržaja. Patimo iod foteljaškog aktivizma. Ljudizaista misle da su jednim klikomkompjuterskog miša pomoglinekome na Haitiju. Timesu samo kupili mirnu savest:„Eto, danas sam nekome pomogao“.Ja to vidim kao vrloopasnu uljuljkanost koja otupljujeprirodni nagon svakogpojedinca za istinskom promenom.Postoji i ta neverovatnapotreba da se pobedi vreme,da se ne suočavamo sa starenjemi sa smrću. Ne pričamo onom klasičnom „ponašaj seu skladu sa svojim godinama“,već više o uživanju u neumitnom.Kako savremena umetnostkomunicira sa svakodnevnimživotom?- Ja sebe prvo vidim kaokomunikatora, pa tek onda kaobroj 528. 5. novembar 2010. 11umetnika i dizajnera. Problemumetnosti je uvek bio kako ikome komunicira. Da budemprecizniji, šta to umetnik krozumetnost govori publici. Uvekmi je pomalo smetala klasičnagalerijska izložbena praksa.Ljudi su u startu pripremljenina sterilnu belinu zidova iobjekte okačene na njih. Svaneposrednost ili provokativnostje tu otupljena salonskimpakovanjem. Zato volim formekoje su mnogo neposrednijei neočekivanije, kao umetnostna ulici, u novinama, nainternetu. Na mestima gde jepublika opuštenija. Ono što jedobro u savremenoj umetnostije da umetnici istinski reagujuna svet oko sebe, na politiku,društvo, ekonomiju, kulturu.Da nisu samo proizvođači lepog.Da li je Bečej i dalje vašgrad?- Ne bih upotrebio „moj“,pošto podrazumeva posedovanje.Bečej mi je drag i bitankoliko i Beograd i Njujork. Svakiput kada dođem u Beogradmoram da svratim i do Bečeja.Tisa i dolma meni imaju nekijako lep meditativni kvalitet.Mogu satima da sedim naonim betonskim stepenicamaili da se šetam beskrajnom krivinomdolme. Iz nekog razlogačesto obilazim Donji grad.Tamo sam se rodio. Kuća uulici Nikole Tesle je, vidim, napuštena.Zavirio sam kroz prorezza poštu na kapiji poslednjiput kad sam bio u Bečeju. Ceoprizor me je podsetio na Duchampovrad Étant donnés. Voajerističkovirenje u prošlost.Gradovi i regije su mi uvek bilibliskiji od država. Država je popravilu politički konstrukt čije segranice obično definišu ratovima.Gledam je kao nužno zlo.Srbija mi ništa ne znači kolikoni SAD. Ljudi i pojedina mestasu mi mnogo važniji od nametnutihfantomskih vrednosti kaošto su nacija, patriotizam, tradicijai istorija čime država drži naokupu i kontroliše stanovništvo.Gradovi i individualci, a ne državai narod - završio je AleksandarMaćašev.Mladen Stanojev

12fenjerbroj 528. 5. novembar 2010.Ko zna znaAccuWeather.comPrognoza za vikendPetakSubota NedeljaOpis vremenaPre podnepromenljivooblačno.Po podnepromenljivooblačno.Pre podnesunčano ivedro.Po podnesunčano ivedro.Pre podnesunčano ivedro.Po podnesunčano ivedro.Temp.min/max9°C 19°C9°C 18°C10°C 20°CŠorom sredom...• Progres je taj koji je od obične stolice stvorioelektričnu.• Što više brinemo o životinjama, sve su ukusnije.• Kritika i samokritika: - Svi su đubrad, i ja takođe.Svetislav TravicaPROBLEMATIKA 287Izbor: M. DragovićSamjuel Lojd 1904.Mat u dva potezaRešenje: Lg2ćoŠeH A–H AŠta muškarca i ženu najčvršćeveže u braku?- Hipoteka!*Hvali se Mujo Hasi:• Jes’ vidio bolan Haso, odkad sam Fati kupio mobilni, onaje stalno kod kuće. A ne k’o ranijekad sam je stalno zvao na fiksni.*Dođe policajac kod komandira,a ovaj mu kaže:- Ti si danas šef smene!Tek će policajac:- Šefe, ne kaže se s menenego sa mnom.Jutarnji programRAZGIBAVANJEVREMEPLOVEUROTOP 44nedeljom}}HUNGARORING }}oddo0610od 13 do 16 hod 16 do 20 hod 12 do 16 hZelena ulica 30 • Tel. 021/69-11-731Fax: 69-11-822 • www.radioactive.rse-mail: radiobecej@neobee.netPriredio: Goran Topličević

Sprečite podočnjakeNe morate da idete kod frizera samo da bisteskratile šiške i oštećene krajeve. Uštedećetei vreme i novac ako to uradite same, a uz našesavete saznaćete da li pravilno perete kosu ikako da je negujete i oblikujetetako da ona uvek budelepa i zdrava.Sve je više žena kojenegu kose i oblikovanje frizureprepuštaju isključivofrizeru, ali ima i mnogo onihkoje jednostavno vole dase same brinu o svojoj kosiili ne žele da troše vremei novac na to. Pranje i negovanjekose zvuči jednostavno,ali veoma je bitnoda znate šta je vašoj kosipotrebno i da na osnovutoga odaberete odgovarajućišampon, balsam i pakovanje.PERITE KOSUPRAVILNODa biste uklonile svunečistoću s temena i kose,šampon blago umasirajte uteme, a zatim rasporeditepo celoj kosi. Izbegavajteagresivno trljanje kose jertako možete da je oštetitei umrsite. Takođe nemojteda pravite obilnu penu jerona ima slabiji efekat čišćenja.Šampon ostaviteda deluje nekoliko minuta,a potom kosu dobro isperite.Za raščešljavanje mokrekose koristite češalj saširokim zupcima da je ne oštetite, a zatim je beztrljanja uvijte u peškir.OBAVEZNO KOristite BALSAMKutikula dlake, koja podseća na krljušti ribe,otvara se prilikom pranja, pa kosa postaje podložnijaštetnim spoljašnjim uticajima kao što susunce, duvanski dim i prašina. Zato je veoma bitnoda kutikulu zatvorite tako što ćete posle pranjana mokru kosu naneti balsam ili pakovanje. Zatvorenadlaka ima veći sjaj, lakše se raščešljava,a otpornija je i na toplotu aparata za oblikovanjekose.time outS godinama je veća verovatnoća da će vamse pojaviti ili pojačavati podočnjaci. Oni nisu samoposledica lošeg spavanja nego i gubitka elastičnostikože ili viška tkiva ispod očiju. Neki ljudi prirodnoimaju više tkiva ispod očiju tako da moguimati podočnjake i ako su opušteni i odmorni.Šta možete da učinite?Izbegavajte unošenje proteina uveče.Hrana i opšta kondicija nervnog sistema utičuna izgled te tanke kože ispod očiju. Kada jedetehranu bogatu proteinima kasno uveče, amino-kiselineutiču na mozak i pokušavaju da pokrenutelo da radi nešto. Telo zbog toga ne može dovoljnoda se odmori, a spavanje je neophodno zaregeneraciju tela. Tako da nije neobično da vastek sutradan, posle obilne večere, dočekaju podočnjaci.Mali savet: dajte prednost ugljenim hidratimauveče jer su oni najbolji saveznici dobrog sna.Svedite unos nikotina i alkoholana minimumUočljivi podočnjaci mogu biti pokazatelj dabubrezi ili jetra ne rade kako treba ili da telo neizbacuje štetne materije. Previše alkohola ili pušenjamože oštetiti jetru, a nikotin može da ometacirkulaciju. Oba procesa ubrzavaju stvaranje podočnjaka.Vitamin K - dodatna pomoć protivpodočnjakaOvaj vitamin nije imao pravo mesto u kozmeticido sada, ali se u poslednje vreme sve višepreporučuje za korišćenje protiv podočnjaka. VitaminK ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi i dokazanosprečava modrice koje se pojavljuju, recimo,posle laserske operacije.Korišćenje vitamina K preporučuje se osobamakoje imaju izuzetno tanku kožu na kojoj su kapilarivrlo uočljivi ili osobama koje imaju problemasa alergijama.Ne zaboravite:- Pijte što više vode, jer ona pomaže da teloizbaci štetne materije;- Napravite dvomesečni lek sa proizvodimaod mikroalgi koje će ubrzati izbacivanje nepotrebnihmaterija iz tela;- Izlazite na svež vazduh kad god možete i očiće vam biti zahvalnije;- U mnogim slučajevima hladnoća može dapomogne jer ubrzava protok krvi. Stavite kašičicuu zamrzivač na 5 minuta i potom je stavite ispodočiju;- Ako vam baš ništa ne pomaže protiv podočnjaka,koristite šminku.Procedura šminkanja je sledeća:- Pokrijte podočnjake kremastom bojom kojadeluje najprirodnije uz vaš ten;- Dodajte tanak sloj senke ravnom četkicom;- Izbegavajte svetlu senku, jer može da postanesivkasta na tamnim površinama; svetlorozaboja će vam dati svež izgled. (Izvor: B92)zanimljivostiTrikovi profesionalnihfrizeraFOTO: www.frizura.rsOPREZNO S PRESOMPri oblikovanju kose suzdržite se od prekomernogkorišćenja hemijskih preparata kao štosu gelovi i lakovi za učvršćivanje. Nanosite ih isključivona kosu, ne i nakožu glave, ili koristiteprirodne preparate zaoblikovanje, kojih je natržištu sve više.Takođe, izbegavajtečesto oblikovanje koseaparatima kao što su figaroili presa. Ako ih većkoristite, prethodno nakrajeve obavezno nanesitevosak ili specijalnoulje koje kosu štiti od toplote,a samim tim i odisušivanja i krzanja.ODSECITE RASCVE-TALE krajeveRascvetali krajevise neće oporaviti.Prema tome, preostajevam jedino da ih odsečete.Uvrćite kosu, pramenpo pramen, kažiprstomi palcem jedneruke uhvatite kraj, a udrugu ruku uzmite makazei isecite rascvetaledlačice koje štrče. Kosuprethodno nemojte dakvasite jer se oštećenikrajevi lakše primećujuako su suvi.SKRATITE ŠIŠKEŠiške su odličan izborako želite da prikrijetebubuljice ili bore na čelu, ali ih treba redovnoskraćivati kako bi uvek izgledale savršeno. Akoto činite sami, uštedećete i vreme i novac.Kao prvo, nabavite adekvatne makaze za šišanje,a potom izdvojite deo kose koji želite daskratite. Ostatak kose vežite u rep ili sklonite odlica šnalicama. Šiške ćete najpreciznije iseći akoih prethodno pokvasite, ali imajte na umu da ćeone biti kraće kada ih osušite. Da biste izbeglioštre ivice i popravili minimalne greške, stanjitekrajeve držeći makaze vertikalno.(Izvor: Blic žena)FOTO: www.serbianforum.orgFOTO: www.tportal.hrNe dajte da vas zavara minimalizam koji jezagospodario modnim pistama širom sveta -probudite boema u sebi i poslužite se detaljima,savet je stilista. Cvetne torbe, kape bogato okićenesvetlucavim kamenčićima i perjem, kao irukavice drečavih boja tu su da razbiju monotonijupreporučene jednostavnosti.Uprkos tome što su modni kreatori za sezonujesen/zima najavljivali ozbiljnu i svečanuodeću, jednostavne i delimično stroge krojeveuz minimum detalja, nema razloga da potisneteboema u sebi.Poslužite se detaljima!Piste su bile preplavljene modelima koji podrazumevajuširoke, vrećaste pantalone, koje nelaskaju figurama dama ako nemaju manekenskuvisinu, kaputima tamnih boja i ravnog kroja kojidivno stoje plavokosim devojkama savršenogtena, i drugim komadima koji minimalizuju mogućnostda odgovaraju širem krugu publike.S druge strane, pojedini kreatori ne mogu daizbegnu da zimsku kolekciju započnu i završe leopardovimšarama.Takođe, u slučaju da savete dizajnera uzmetebezrezervno, reskirate da umesto da vas okolinadoživi kao osobu od stila, ostavite utisak mumificiranei neupadljive pripadnice slabijeg polasa diskutabilnim osećajem za lepo.Teši činjenica da su to pojedini stručnjaci izsveta mode shvatili na vreme i u svoje kolekcijenedeljniHOROSKOPOVAN(21.03. – 20.04.)Za sva ograničenjakoja imate, odgovorpotražite u osećanju niževrednosti. Preispitajte koliko jeono osnovano. Izvesna situacijačini vas neodlučnim do temere da to prerasta u mučenje.Menjajte stavove!BIK(21.04. – 20.05.)Umetničke sklonostii želja za uživanjemmogu doći u kombinacijisa nerviranjem. Ono prvo možetepojačati, a da biste izbegliili ublažili neugodnosti, buditeoprezniji. Sa Vodolijama neulazite u sporove.BLIZANCI( 2 1 . 0 5 . – 2 0 . 0 6 . )Stalno iskušavatesopstvene mogućnostiželeći sve više. Pošto ježelja za nezavisnošću izražena,ako detaljno budete preispitalineke stavove, iz događajaćete izvući maksimum.Greškese teško ispravljaju.RAK(21.06. – 22.07.)Okruženi ste ženama.Pošto se emotivnoodnosite prema okolini,poveravaće vam se i tražiti savete.Iskoristite svoje mogućnostina adekvatan način, jersamo u tom slučaju nećeteimati vremena da se nervirate.LAV(23.07. – 22.08.)Lavovi se ovih dananerviraju više negoinače, a glavni uzrok toga jeljubav. Odnosi sa suprotnimpolom nisu ni loši ni dobri, a tovas do te mere izluđuje da posvaku cenu želite da iznuditepriznanje voljene osobe.DEVICA(23.08. – 22.09.)Ulažete maksimumsnage u ostvarivanjeizvesnog projekta. Okupiraniste željom da istrajete, takoda nemate vremena da se opterećujetesekundarnim stvarima.Odlazak na put može bitijoš jedna u nizu obaveza.VAGA(23.09. – 22.10.)Nervirate se u težnjiza dokazivanjemvaše vrednosti u partnerovimočima. Muške Vage okupiranesu strastvenim razmišljanjemo izvesnoj osobi ili poslu. ŽenskeVage podložne su ginekološkimsmetnjama.ŠKORPIJA(23.10. – 22.11.)Pred vama je naporanperiod, ali vi stepuni snage da se izborite sanjim. Postavljaju vam se zahtevikoje u prvi mah teško možeteda ispunite, ali uspećete.Osetljivi ste na probleme sapartnerom.broj 528. 5. novembar 2010.13Kako da minimalnomaksimalizujemoubacili detalje koji i te kako razbijaju monotoniju.Cvetne torbe dezena japanskih vrtova iliukrašene paunovim perjem ne mogu proći nezapaženo,bez obzira na to uz koju odevnu kombinacijuse nose. Sa torbi su cvetni dezeni prešli ina obuću, pa će i najnezgrapnije čizme izgledatiženstveno ukoliko ih krase nežnoplave latice.Čak i najstroži krojevi, ukoliko je odeća jarkihboja u pitanju, neće izgledati dosadno. Jesenjui zimsku učmalost razbijaju kaputi i čarapeu drečavim ružičastim tonovima, ali i ljubičaste ibele rukavice. Naravno, ne svi pomenuti detaljizajedno.Kapama je ove sezone posvećena posebnapažnja. Ukrašene perjem, svetlucavim kamenčićimai zlatnim vezom, njihova osnovna namenaje da nas sačuva od naleta vetra u hladnim jesenjimi zimskim danima, gubi primat, pa korisnazaštita magično dobija status nakita.Za bilo koji modni detalj da se odlučite, najvažnijeje da odaberete kroj odeće koji će odgovarativašoj figuri - sakrivati nedostatke i isticationo čime možete da se pohvalite.Trik sa minimalizmom koji nam namećusvetski modni centri je da ga maksimalizujemo,savetuju stilisti. Sve što je potrebno je odabratiodgovarajuće modne detalje i napraviti njihovunajbolju kombinaciju, vodeći računa da pri tomne preteramo u kićenju.(Izvor: RTS)STRELAC(23.11. – 21.12.)Iako ostvarujete uspešantimski rad,niste zadovoljni. Problemi sejavljaju kad se najmanje nadate.Povedite više računa o sopstvenomzdravlju. Ukoliko nastaviteda se nervirate ovimtempom, možete ga narušiti.JARAC(22.12. – 19.01.)Problemi na svestrane, a kad ih nemate,možete ih izmisliti. Zapostojeće probleme ipak postojirealno opravdanje. Poštoste uporni i izdržljivi, nemasumnje da ćete ih prevazićikako treba.VODOLIJA(20.01. – 18.02.)Mogući problemi uporodici. Nastojiteda ih nekako sanirate. Ako seoslanjate na Bika ili na Škorpiju,samo komplikujete stvari.Zbog toga je poželjno da seprihvatite obaveza i u tišini ihrešavate.RIBE(19.02. – 20.03.)Gubite interesovanjeza stvari koje suvam bile bitne. Na postupkeutiču i planete, pa ste skloni daokolinu doživljavate negativno.Pošto se radi o prolaznoj krizi,svaki pogrešan gest možeimati trajnije posledice.

14sportski mozaikbroj 528. 5. novembar 2010.FUDBALTELEKSPrva liga Srbije (ž)7. koloNovi Bečej - Spartak Jaffa (SU)0:118. koloLemind lavice (Leskovac) - Novi BečejVojvođanska liga - Istok12. koloJedinstvo (NB) - AFK (Ada) 2:1Vojvodina (NM) - Bačka (Pačir) 1:013. kolo (6-7. novembar, 14.00 h)Proleter (B. Karlovac) - Jedinstvo(NB)Zadrugar (Lazarevo) - Vojvodina(NM)Područna liga Novi Sad12. koloBečej Old gold - FK Srbobran 1:213. koloFK Vrbas - Bečej Old goldOmladinska selekcija fudbalskogkluba Bečej i pored sjajne partije nijeuspela da savlada protivničku ekipuiz Srbobrana. Po poslednjem sudijskomzvižduku ostao je rezultat 4:4.U narednom kolu bečejski omladinciputuju u Vrbas.Područna liga Novi SadIz keca u poraz,pa fenjer u rukeFudbaleri Bečeja su u dvanaestomkolu Područne lige Novi Sad usubotu na svom stadionu izgubili uČedomir Grbićfudbalnakon tri minuta od sudijskog zviždukaZoran Malić, napadač Bečeja, našaooči u oči sa golmanom Dimićem ali jeVojvođanska liga IstokNovobečejciprekinuli postNOVI BEČEJ: Tri kola pre kraja prvogdela prvenstva u Vojvođanskoj ligiIstok, posle pobede na gostovanju uDebeljači, fudbaleri Zadrugara iz Lazarevausamljeni su na vodećoj pozicijisa 28 bodova. U proteklom 12. kolu, radostsvojim navijačima priredili su fudbaleriJedinstva iz Novog Bečeja, poštosu posle tri uzastopna poraza pobediliAFK iz Ade sa 2:1.Novobečejci su utakmicu počeliveoma angažovano, rešeni da prekinutronedeljni post. Do prednosti izabranicitrenera Novice Glavaškog došli su u 13.minutu, kada je usledila prava opsadagola gostiju. Najpre je Matić, posle idealnogubacivanja za igru raspoloženogkapitena Šijanovića, sa nekoliko metarapogodio stativu, da bi odbijenu loptuprihvatio iskusni Ognjen Maleš, koji juje iskosa sa leve strane poslao u mrežuza vođstvo od 1:0.Vodeći gol dao je krila domaćimfudbalerima, pa su se prilike ređale kaona filmskoj traci. Posle nekoliko neiskorišćenihšansi, Bojan Matić se iskupiou 42. minutu, kada je posle centaršutaŠijanovića spretno reagovao i za delićsekunde bio brži od golmana Erega, zavođstvo od 2:0.U nastavku, i pored toga što su igralisa deset igrača, gosti ne samo da suuspeli da uspostave ravnotežu, negosu opasno zapretili. Dominaciju gostijuu 57. minutu krunisao je „rezervista“Ervin Tešić, veoma efektnim golom, štoje prilično uzdrmalo domaće fudbalere,koji su bili prinuđeni da do kraja utakmicečuvaju minimalnu prednost. U finišuovog, ne mnogo kvalitetnog susreta,Vladimir Radišić mogao je iz slobodnogudarca sa 25 metara da prekrati mukedomaćih, ali je pogodio stativu.Trener Novica Glavaški posle pobederazmišlja samo o narednom protivniku:- Bila je ovo za nas ključna utakmicaprvog dela prvenstva, pa sadamožemo mirno da odigramo završnicujeseni. Protiv Proletera u BanatskomKarlovcu igraćemo znatno oslabljeni,bez Vladimira Radišića koji se ženi, igolmana Bojana Nemčeva, koji će mubiti kum. Bez obzira na to, očekujem daProleteru pružimo snažan otpor, šansuće dobiti mladi golman Boris Veskov,koji je debitovao pre dve nedelje u Bajmoku.U veoma značajnoj utakmici u borbiza opstanak, Vojvodina je u NovomMiloševu zabeležila minimalnu pobeduprotiv borbenog sastava Borca iz Pačira(1:0). U prvom poluvremenu vodilase izjednačena igra, ali bez pravih prilikaza gol. Novomiloševčani su u nastavkuzaigrali na sve ili ništa, što jeurodilo plodom. Gol odluke vredan triboda, u 75. minutu postigao je MarkoRudnički, kada je dobro ispratio akcijukoju je započeo Knežević i glavom savladaoprotivničkog golmana.FUTSAL6. koloKMF Vranje - KMF Bečej 9:47. kolo (7. novembar, 19.00 h)KMF Bečej - KMF Kopernikus Vidra(Niš)MFL Kikinda - Novi Bečej9. koloJedinstvo (Bočar) - Borac (Iđoš) 3:3Napredak (B. Topola) - „2. oktobar“(Kumane) 0:010. kolo (nedelja, 7. novembar,13.30)„2. oktobar“ (Kumane) - Jedinstvo(Bočar)KOŠARKAPrva srpska liga (m)5. koloJedinstvo (NB) - slobodno6. kolo (utorak, 9. novembar, 18.00)Jedinstvo (NB) - Nova PazovaMlađe kategorijeKadeti (m)6. koloKikinda - Jedinstvo (NB) 94:68Kadeti Jedinstva su prvi krug takmičenjazavršili na trećem mestu.RUKOMETPrva liga Vojvodine (m)11. koloJedinstvo (NB) - Putinci 26:2912. koloJedinstvo (NB) - Kljajićevo - odigranou sredu13. koloNapredak (Česterg) - Jedinstvo(NB)Utakmica se igra u Zrenjaninu.KUGLANJESuper liga Srbije (ž)7. koloApatin - Jedinstvo (NB) - odloženoPrva liga Srbije - Vojvodina (ž)7. koloVojvodina (BG) - Petrovaradin 2:6(2.892:2.904)Prva liga Srbije - Vojvodina (m)7. koloJedinstvo (NB) - Banat (Zrenjanin)1:7 (3.147:3.319)Prva vojvođanska liga (m)7. koloSrem (SM) - Bečej 6,5:1,5(3.184:3.016)Druga vojvođanska liga (m)7. koloVojvodina (BG) - Sloboda (StaraMoravica) 7:1 (3.037:2.946)Zbog evropskih kup takmičenja,utakmice 8. kola igraju se 13. i 14.novembra.derbiju začelja od ekipe FK Srbobraniz Srbobrana sa 2:1, i time zauzeli poslednje,šesnaesto mesto na tabeli.U prvom poluvremenu Bečejci suimali terensku inicijativu, što se isplatilou dvadesetom minutu kada je bečejska„desetka“ Čedomir Grbić sa dvadesetmetara na povratnu loptu Koraća uputiofantastičan udarac a lopta se odprečke odbila u mrežu golmana gostiju.Iz prvog poluvremena pre zgoditka12. kolo: Bečej Old gold - Srbobran1:2, Mladost - Vrbas 1:1, Kabel - Starigrad 2:0, Petrovaradin - Jedinstvo 2:1,Omladinac - ŽSK 1:0, Hercegovac -Slavija 2:1, Šajkaš - Tvrđava 3:0, Borac- Železničar 3:1.1. Mladost 12 8 2 2 20:8 262. Omladinac 12 8 2 2 20:10 263. Hercegovac 12 7 3 2 13:7 244. Kabel 12 6 4 2 12:8 225. Železničar 12 5 4 3 17:11 196. ŽSK 12 6 1 5 21:16 197. Slavija 12 5 3 4 18:20 188. Vrbas 12 4 4 4 16:11 169. Borac 12 5 1 6 14:19 1610. Petrovaradin 12 4 2 6 18:19 1411. Jedinstvo 12 4 1 7 11:19 1312. Stari grad 12 4 1 7 13:23 1313. Tvrđava 12 3 3 6 11:17 1214. Šajkaš 12 4 0 8 12:21 1215. Srbobran 12 3 2 7 20:18 1016. Bečej 12 3 1 8 12:21 10vredi spomenuti i to da su se po jednomtresle stative obe ekipe.Drugo poluvreme je počelo obećavajućeza domaćina, kada se samoNeslavan izlet u VranjeU šestom kolu Prve futsal lige Srbijeekipa KMF Bečej gostovala je ekipiKMF Vranje i izgubila sa 9:4 (5:1).Igrači Bečeja prevalili su veliku kilometražuda bi se sa juga Srbije vratilibez bodova i sa minus pet u gol razlici.Možda se razlog za ovakav rezultatmože tražiti u tome što su fudbaleriBečeja u Vranje stigli oslabljeni, jer usastavu nije bilo dvojice standardnihigrača, kapitena Ikića i najboljeg golgeterau prošlogodišnjoj drugoj ligi,Sekulića, ali je, izgleda, ključ problemau tome što su i na ovoj utakmici, kao ina većini prethodnih, igrali samo jednopoluvreme.„Goleadu“ domaćina započeo jeDavor Tasić u 2. minutu, da bi se zaprimljeni gol Žeravica revanširao minutkasnije. Protivnički tim, a i gosti su očekivalida će ovo biti jedna ravnopravnautakmica, ali je od 9. minuta sve krenulološe po tim iz Bečeja.Miodrag Mitić je u 9. minutu ponovozatresao mrežu Bečejaca, da bimu se potom pridružili u 14. minutuIgor Stojanović, u 16. Danijel Stojšić iu 18. minutu strelac prvog gola, DavorTasić, donevši svom timu prednost odbio neprecizan. U 61. minutu nakonkornera za goste iz Srbobrana, u gužvise najbolje snašao Ivanović koji je poslaoloptu u mrežu domaćina. Petnaestminuta pre kraja regularnog dela utakmicegosti su uputili centaršut s desnestrane, slabo je intervenisao štoperBečeja Nikola Kavarić i praktično je poklonioloptu vezisti gostiju Vukadinu Milunovićukoji je po zemlji rutinski sproveoloptu iza leđa nemoćnog golmanaSaše Radojevića za konačnih 1:2. Nakonpreokreta Bečejci su prikazali bezidejnuigru, a to je iskoristio brzonoginapadač gostiju Filipović da se nađe udve izgledne prilike, ali bez berićeta.- Odigrali smo još jednu slabu utakmicu.Prvo poluvreme smo odigralidobro da bismo u drugom potpuno pali,što je protivnik znao da iskoristi i dođedo plena od sva tri boda. Golove smoprimili zbog našeg neiskustva, što jedanak mladosti ekipe. Ne igramo tolikološe, i mislim da do kraja polusezonenećemo zauzimati poslednje mesto -rekao je Čedomir Grbić, strelac jedinogpogotka za Bečej na ovoj utakmici, anjegovog drugog u sezoni.Šta očekuješ od utakmice u gostimaprotiv ekipe FK Vrbas, kojuigrate naredne subote?- Biće to za nas jedna veoma teškautakmica, čak mislim da će biti i težanego ova protiv Srbobrana. I osvajanjejednog boda bi nam bilo dovoljno u Vrbasu.M.S.Opet samo jednopoluvremefutsalčak 5:1.Bečejci su u drugom poluvremenupokušali donekle da pariraju protivniku,ali se prednost domaćina iz prvog poluvremenanije mogla nadoknaditi.U drugom poluvremenu prvi se ulistu strelaca, u 24. minutu, upisao NemanjaŽeravica, da bi samo tri minutakasnije, u 27. minutu Mita Kobiljskismanjio prednost domaćina na 5:3.Nakon tog pogotka domaći se vraćajuu formu iz prvog poluvremena i ponovoostvaruju goleadu, u 29. minutu MiodragMitić se po drugi put upisuje u listustrelaca, da bi Miloš Trajković u 32, iDejan Krstić u 33. minutu povisili rezultatna 8:3. Dva minuta pre kraja mečaMiodrag Mitić postiže deveti pogodakza svoj tim, da bi Bečejci u poslednjemminutu preko Kobiljskog uspeli da ublažeporaz na konačnih 9:4.U narednom, sedmom kolu, u nedelju7. novembra ekipa KMF Bečejadočekuje na svom parketu KMF KopernikusVidre iz Niša.Ekipa Bečeja trenutno se nalazi na12. mestu tabele Prve futsal lige Srbije,a svaki sledeći susret biće im odlučujućiu borbi za opstanak. V.LJ.Ognjen MalešZavršen jesenji deo prvenstvaZadovoljnipostignutimNa poslednjoj utakmici jesenjegdela Druge srpske lige, grupa Srem-Južna Bačka, rukometašice ŽRK Bečejubedljivo su savladale ŽRK Sentasa 27:15 (12:6) i time su obezbedilemesto u sredini tabele.Reč je o odloženoj utakmici prvogkola, tako da su ovim mečom Bečejkeokončale jesenji deo prvenstva saosvojenih pet od mogućih deset bodova,čime su svi u klubu zadovoljni, presvega iz razloga mladosti i neiskustvaove selekcije, koja je tek godinu danazajedno.Utakmica protiv Sente odigrana jeu pomalo neuobičajenom terminu - počelaje u 21 čas, pa bi zlobnici mogli dakažu da je ključ uspeha bio u tome štoje Senćanke hvatao san, međutim, PetarBašić, trener Bečejki, otkriva praverazloge ove pobede:- Izuzetno sam zadovoljan odnosomdevojaka prema onom što smoU nedelju fudbalere Vojvodine očekujeveliko iskušenje, pošto igraju u Lazarevusa vodećim Zadrugarom.Stevan Davidović12. kolo: Jedinstvo – AFK 2:1, Dinamo– Radnički (Z) 2:0, Budućnost– Bačka Topola 0:1, Kozara – Proleter2:0, Obilić – Radnički (B) 2:0, Spartak –Zadrugar 1:3, Vojvodina – Bačka (P) 1:0,Borac – Bačka 1901 2:0.1. Zadrugar 12 9 1 2 28:12 28 252. Bačka Topola 12 9 0 3 18:8 27 253. Proleter 12 8 1 3 18:9 25 254. Radnički (B) 12 8 1 3 22:14 25 245. Obilić 12 5 5 2 24:13 20 176. Borac 12 5 4 3 17:19 19 167. Jedinstvo 12 5 3 4 29:22 18 158. Budućnost 12 4 3 5 21:23 15 159. Vojvodina 12 4 2 6 13:16 14 1310. Kozara 12 4 2 6 19:23 14 1311. Bačka (P) 12 4 1 7 15:20 13 1112. Bačka 1901 12 4 2 6 17:23 13 1113. Spartak 12 3 2 7 15:27 11 1114. Dinamo 12 3 2 7 12:26 11 915. Radnički (Z) 12 3 0 9 11:16 9 916. AFK 12 2 3 7 10:18 9 8rukometse dogovorili u pripremi utakmice, onesu to ispoštovale i rezultat nije izostao.Važno je reći i to da su na ovoj utakmicinastupile sve raspoložive igračice, ačak sedam njih se upisalo u listu strelaca.Bašić kaže i da će zbog vrlo dugepauze (nastavak sezone predviđen jetek za kraj aprila ili početak maja) kluboviiz Južnobačkog okruga i bliže okolinepokušati da odigraju i Zimsku miniligu, kako bi devojkama bila pruženasatisfakcija za uloženi trud tokom pripremai redovnih treninga, jer su oneželjne takmičenja, a liga je „kratka“. Teutakmice bi bile odigrane u decembrupo turnirskom sistemu. Kao i obično, iova zimska liga zavisiće manje od dobrevolje klubova, a više od materijalnihmogućnosti. Da li će klubovi i uspeti usvom nastojanju, videćemo u nastupajućemperiodu.Z.LJ.

Svetsko prvenstvo u kuglanjuKuglaš Vilmoš Zavarkoosvojio je dve zlatne i jednusrebrnu medalju na Svetskomprvenstvu u austrijskom Ricingu,koje je završeno u nedelju.Najuspešniji takmičar prvenstvaokitio se zlatnim medaljamau disciplini pojedinačno-klasik,kao i u kombinaciji,dok je srebro osvojio u disciplinipojedinačno-sprint.U finalu pojedinačno-klasik,on je sjajnom igrom savladaoJana Kotizu iz Češke sa 3:1 usetovima (181:161, 150:151,158:150 i 162:156) i 651:618 učunjevima, što je inače njegovnajbolji rezultat na Svetskomprvenstvu.Bronzane medalje pripalesu Mađaru Atili Nemešu kogaje naš takmičar eliminisaou polufinalu i Slovaku IvanuČehu.U kombinaciji, gde se sabirajunajbolji rezultati klasikai sprinta, Zavarko je sa 887čunjeva (651 u klasiku i 236Na utakmicama trećeg kolaPrve vojvođanske lige, grupau sprintu) bio bolji od MađaraAtile Nemeša koji je imao 869čunjeva, i Makedonca BrankaManeva sa 862 čunja. Zavarkoje igrao dva veoma teškameča za jedno prepodne.Prvo je u polufinalu pobedioŠandora Farkaša (Mađarska)sa 4:0 u setovima (147:139,154:153, 172:137 i 149:137).U čunjevima bilo je 622:566 zanašeg reprezentativca. U drugompolufinalu, Čeh Jan Kotizasavladao je Slovaka IvanaČeha na više oborenih čunjeva,606:581, jer je u setovimabilo 2:2.Finale je Zavarko počeofantastično, 181 u prvom setu.Prvim hicem oborio je devetku,poslednjim, 15. hicem u puneponovo je srušio devet čunjeva.Čišćenje (16. hitac) je takođepočeo devetkom, a imao jejoš dve u 23. i 28. hicu i odmahje stekao 20 čunjeva prednosti.Kako je sam priznao, jedinaSever, u obe konkurencije bečejskiodbojkaški klub ostao jeU subotu 29. oktobra, šesttakmičara bečejskog džudokluba nastupilo je na džudoturniru u Osijeku i donelo kućipet medalja. Na V međunarodnommemorijalu Josipa Ponteka,na kome je učestvovalo443 takmičara predstavljajući28 klubova iz Mađarske, Hrvatskei Srbije, medaljama suse okitili i članovi Džudo klubaMladost: stariji pionir BojanMarticki bronzom u kategorijido 73 kg, tri srebra su donelistariji pioniri Kornel Sabo(46 kg) i Dušan Dragović (+73kg) i kadet Robert Sabo u kategorijido 66 kg, dok je u kategorijipoletaraca +46 kg šampionglavnog grada Slavonijeza ovu godinu postao je MarkoSimić.Istog dana je i u SremskojMitrovici održan Džudo kupSirmium na kome je prisustvovalo158 takmičara iz 18 srpskihklubova, među kojima ičetiri člana bečejske Mladosti,sportski mozaikkuglanjeZavarku dva zlata i srebroVilmoš Zavarko na stazigreška u ovom meču mu je bilau drugom setu kada je pokloniopobedu Kotizu. U preostaladva seta Zavarko je pokazaokoliko je psihički jak. U taktičkimudroj igri držao je protivnikana distanci, čuvajući prednostkoju je stekao u pune (105:88u trećem i 102:96 četvrtomsetu) i sa po jednom devetkomu čišćenju u ta dva seta priveomeč kraju bez problema.Srebrnu medalju Zavarkoje osvojio u sprintu. U finalu jeporažen od Atile Nemeša (Mađarska).U setovima je bilo 1:1(105:103 i 96:109) i odlučivalesu tri dodatne „zlatne kugle“.Zavarko je srušio pet, tri i sedamčunjeva, ukupno 15, protivnikšest, osam i osam, ukupno22 i osvojio titulu.Dve bronze su pripale MađaruKlaudiu Boantiju koga jeZavarko eliminisao u polufinalui Makedoncu Branku Manevu.U bodovanju nacija Srbijaje treća sa 154 boda. Najboljaje Hrvatska sa 161 poenomispred Mađarske sa 159.- Takmičenje je bilo veomanaporno, za pet dana sam baciooko 1.400 kugli. Jedva samizdržao u finalu, jer su mi veću polufinalu noge bile teške, alikad sam izašao na stazu i osetioatmosferu, bolovi su jednostavnoprestali i pružio samsve od sebe. Prezadovoljansam, to je najveći trofej kojegje moguće osvojiti u kuglanju -rekao je Zavarko.Koji su tvoji dalji planovi?- Sledeće nedelje sa svojimklubom Željezarne Podbrezovaiz Slovačke idemou Skoplje da se nadmećemoprotiv Makpetrola u Ligi šampiona.To je jedina medalja kojami nedostaje, ali imamo dostapovoljan žreb i mislim da možemobiti prvaci.M.S.Vikend bez bodovaVelike oscilacije u igriOrganizacija napadaTurniri u Osijeku i MitroviciZlato Marku Simićudžudood kojih je najzapaženiji biostariji pionir Nemanja Farkaš,koji je osvojio srebrnu medaljuu kategoriji do 34 kg.Sledećeg vikenda džudistibečejske Mladosti nastupićena kikindskom tatamiju, gdeće biti održan XXVI međunarodnidžudo turnir za poletarce,mlađe i starije pionire i kadete.Na ovom turniru očekujese učešće dvadesetak bečejskihtakmičara.V.LJ.Reprezentativka Srbije ustonom tenisu Borislava Perić-Rankovićosvojila je bronzanumedalju na upravo završenomPrvenstvu sveta zaosobe sa invaliditetom, u južnokorejskomgradu Gvandžu,na kome su učestvovali takmičariiz 46 zemalja. Perić-Rankovićje u polufinalu izgubilaod Kineskinje Žu Jing sa 3:2,a u meču za treće mesto savladalaje Lu Pi Čun iz KineskogTajpeha rezultatom 3:0.Prva je bila Žu, a druga Mun izpraznih šaka.Muška ekipa je u nedeljuna domaćem terenu, u duelusa OK Mladost iz Turije izgubilasa 2:3, mada je u odlučujućempetom setu vodila sa 14:12, dabi sledeća četiri poena izgubilaza konačnih 14:16 u petomsetu, odnosno ukupnih 2:3. Razlogza ovakav pad otkriva treneri igrač Dragan Čolić:- Osnovno što nas koči, većtreću utakmicu, je ono što sene može uvežbati na treningu,a to je koncentracija i psihičkastabilnost pojedinaca, odnosnoekipe u celini. Ali šta je, tu je,nastavljamo da treniramo i polakopodižemo formu.U sledećem kolu momcigostuju u Bačkom Magliću, ekipikoja je prošlogodišnji prvakove lige i koja se ispadanjemu baražu nije kvalifikovala zaviši rang takmičenja. Maglićanisu favoriti ne samo na ovojutakmici, nego i u celom prvenstvu,a na Bečejcima je da pokušajuda ih iznenade.I devojke su u trećem koluostale bez bodova, pošto suu Bačkom Dobrom Polju bileporažene od starije, iskusnije iuigranije ekipe „Bačkog zmaja“sa 0:3. Slično momcima, i onesu krajem prvog seta vodilesa 24:22, da bi taj set izgubilesa 24:26, a potom doživelepotpun pad u drugom i trećemsetu (10:25 i 18:25). Ipak, zarazliku od muškaraca, ženskaekipa mnogo optimističkije gledana sledeće kolo.U subotu 6. novembra, sapočetkom 19 časova, na parketuOSC-a „Mladost“, ugostićeekipu „Blokaut“ iz Bačke Palanke.Po rečima trenera MataRadine, Palančanke nisu nepobedive,pogotovo što se ekipemeđusobno vrlo dobro poznaju,a uz prednost domaćegterena Bečejke će biti i taktičkipripremljene da ostvare druguovosezonsku pobedu.Z.LJ.Južne Koreje.Sa ženskom reprezentacijom,u kojoj su bile još i NadaMatić i Zorica Popadić, Perić-Ranković osvojila je srebrnumedalju. Naše stonoteniserkesu u finalu, posle velike borbe,izgubile od selekcije domaćinarezultatom 3:2. Srbija je upolufinalu savladala selekcijuVelike Britanije.Učešće na Prvenstvu svetareprezentacija Srbije je završilasa tri osvojene medalje.M.S.broj 528. 5. novembar 2010. 15Prvenstvo sveta u stonom tenisustoni tenisza osobe sa invaliditetomSrebro i bronza zaBorislavu Perić-RankovićDIZANJE TEGOVANovobečejci treći u državiMarko SimićodbojkaDizači tegova Jedinstvaotvoreno prvenstvo srbijeNOVI BEČEJ: Dizači tegovaJedinstva iz Novog Bečeja suu Baču, na finalnom turniru ekipnogprvenstva države, u veomajakoj konkurenciji načinilipravi podvig osvajanjem trećegmesta. Titulu prvaka Srbijeosvojio je Spartak iz Suboticesa 1.901, Radnički iz Somboraje drugi sa 1.520, a Jedinstvoiz Novog Bečeja treće sa 1.295bodova. Izabranici treneraBranka Vlaškalina su nastupiliu sastavu Kristijan Rakoš 130(60,70), Zoltan Tot 140 (62,78),Atila Sanislo 180 (80,100), OtoGalamboš 155 (70,85), ČabaČeh 215 (100,115) i Zoltan Heđeši190 (85,105) kg.Trener Branko Vlaškalin jebio više nego zadovoljan bronzanommedaljom:- Posle dva turnira nismobili u kombinaciji za medalju,međutim, u Baču smo prevazišlisva očekivanja, ostvariliveoma dobar rezultat i pretekliCrvenu zvezdu iz Beograda,što je malo ko očekivao.Za ovaj podmlađeni sastav ovamedalja je veliki podstrek i motivda sa još većim elanom nastavisa radom i zadrži mestou samom vrhu, gde nam je potradiciji i mesto. S. DavidovićBečejci stiglido finalaVelika nagrada SrbijeSticanjeiskustvaNa takmičenju „SerbiaGrand Prix 2010“ u NovomSadu, dvadesetpetmetarski bazenu Sportskom centru „Klisa“ugostio je i takmičare bečejskogPK Svim star.Uzevši u obzir da je ovobilo seniorsko takmičenje, PKSvim star, koji je nastupio sapet takmičara, ostvario je dobrerezultate. Tako je IvonaČolaković u kvalifikacijamana 200 metara leđno otplivalaBorislava Perić-Rankovićdizanje tegovaplivanjeČlanovi PK Bečej učestvovalisu i na Otvorenom prvenstvuSrbije, u apsolutnoj kategorijina „Serbia Grand Prix2010“ u Novom Sadu, od 29.do 31. oktobra. U novootvorenomsportskom centru „Klisa“nastupilo je 10 plivača iz PKBečej u konkurenciji 260 takmičaraiz Hrvatske, Slovenije,Crne Gore, Makedonije, Bosnei Hercegovine, Švajcarske,Grčke i Srbije.Na ovom izbornom takmičenjuza učešće na evropskomi svetskom prvenstvu u 25-metarskimbazenima, članovi bečejskogkluba su uspeli da seplasiraju u A finale (Tamaš Farkaš,Sebastijan Sabo i muškaštafeta u sastavu Šinkovič,Farkaš, Farkaš, Sabo) i u B finale(Sebastijan Sabo, TamašFarkaš, Marina Matić, MarijanaStefanović, Šebešćen Šinkovič,Aron Šinkovič i BiljanaBožić) u različitim plivačkimdisciplinama.Pored takmičara koji su seplasirali u finala, Danijel Farkaš,Čongor Tot Hasnoši i DonaldFenjveši su u svim trkama plivalisvoja najbolja lična vremena.Na Memorijalu Ante Lambašaodržanom u Beogradu23. i 24. oktobra PK Bečejnastupio je sa četiri plivača iosvojio jednu zlatnu i jednubronzanu medalju. Zlatom seokitio Šebešćen Šinkovič na200 metara kraul, a bronzomMarina Matić na 50 metara prsno.B.M.osmo vreme, dok su JelenaJečanski, Jovana Đurić, MarinaČolaković i Nikola Ratkovsticali nova iskustva na ovomvelikom takmičenju i sakupljalipoene za uzrasne kategorije.Sledeći nastup plivačiPK Svim star imaće na Međunarodnommitingu u NovomSadu, koji će biti održanna pedesetmetarskom bazenuSpensa.V.LJ.

16marketingbroj 528. 5. novembar 2010.Borisa Kidriča, 30 BečejTel.: 021/6916-002e-mail: sportcentar@neobee.netwww.oscmladost.comSve za Vas - sportska hala, bazeni,teretana, trim kabinet, streljana,sauna...CENOVNIK reklamnogprostora u koloruCela strana13.800 dinPola strane8.280 din1/4 strane 5.290 din1/8 strane 2.760 din1/12 strane 1.668 din1/16 strane 1.450 dinc e n e s u b e z P D V- aCENOVNIK reklamnog prostora crno-beloCela strana12.000 dinPola strane7.200 din1/4 strane 4.600 din1/8 strane 2.400 din1/12 strane 1.450 dinc e n e s u b e z P D V- aRestoran Panorama4. sprat Robne kuće, BečejProverite i Vi zašto toliko ljudi dolazi nedeljom na ručak u PANORAMU!!!Od 12 do 17 časova - ŠVEDSKI STO -Veoma bogat izbor hrane za samo 400 dinara.SVEŽE – UKUSNO – NEOGRANIČENO!!!Restoran u centru grada sa najlepšim pogledom na grad Bečej.HALLOWEEN DISCO PARTY6. novembra, s početkom od 22 časaMuzikom 80-ih i 90-ih godina zabavljaće vas DJ KARESZ!Fantastična atmosfera, šareni kokteli po pristupačnim cenama!Informacije: 021/6915-918 i 069/104-45-65