17.06.2015 Views

• Nr 49-50 BELGRAD 2011 • - Polonia-serbia.org

• Nr 49-50 BELGRAD 2011 • - Polonia-serbia.org

• Nr 49-50 BELGRAD 2011 • - Polonia-serbia.org

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

најлепше ПЕЋИНЕ краша источне СРБИЈЕ<br />

Територија Србије, по количини кречњака по јединици површине, спада у ред најбогатијих на планети. Посебно се издваја<br />

простор источне Србије, који је и најбогатији. Његови крашки предели простиру се између Ђердапске клисуре на северу,<br />

моравске удолине на западу, реке Нишаве на југу и долине Тимока на истоку. Овај простор је сложене геолошке грађе,<br />

одликује се посебним крашким рељефом и разноврсном хидрографијом, што га уз бројне природне реткости чини јединствено<br />

атрактивним за посетиоце и истраживаче. Планине, које у целости покривају ово подручје, поређане су у више низова, од планине<br />

Мироч, на северу, до Суве планине на југу. Припадају Карпатско-балканском систему. Све су састављене од претежно кречњачких<br />

стена а између њих леже дубоко спуштене котлине испуњене језерским седиментима. Овакав тектонско-морфолошки склоп<br />

условио је да су долине река овог краја композитне, састоје се од наизменично поређаних котлина које су раздвојене клисурама<br />

и дубоким каналима. На њему су заступљени сви облици крашког рељефа, почев од жлебова, шкрапа, вртача и увала, до великих<br />

крашких поља. Ову област, посебно красе подземни крашки објекти – пећине и јаме. Има их више стотина и јављају се на<br />

свим планинама тј на њиховим падинама, на странама клисура и вертикалних литица кањона. Својим богатим, разноврсним и<br />

разнобојним пећинским украсима, подземним језерима, рекама и водопадима представљају јединствену лепоту, богатство природе<br />

и туристичке понуде Источне Србије.<br />

РЕСАВСКА ПЕЋИНА<br />

Једна је од најстаријих испитаних<br />

пе ћина у нашој земљи. Стара је око<br />

80 милиона година, док је накит у њој<br />

стар око 45 милона година. Удаљена је<br />

20 км од Деспотовца и смештена у<br />

крашком пољу Дивљаковац, у долини<br />

реке Ресаве у кречњачком брду Бабина<br />

глава. Богат и разноврстан накит представљен је кроз велики<br />

број дворана, канала, окамењених водопада, стубова, драперија,<br />

сталагмита и сталагтита. Боја накита је црвена, жута и<br />

бела а зависи врсте минерала које раствара вода.<br />

ПЕЋИНА ЦЕРЕМОШЊА<br />

Подножје Великог Штубеја, највишег<br />

врха Хомољских планина,<br />

сривало је миленијумима ову пећинску<br />

лепотицу. Пећина је удаљена 15 км<br />

од Кучева. У њеној близини се налази<br />

село Церемошња, по коме је и добила<br />

име. Обилује веома богатим пећинским<br />

накитом. За туристичке посете је уређена 1980. године. У<br />

њеној близини налази се и скоро отворена пећина Равништанка.<br />

Поред пећине налази се и ресторан са традиционалном кухињом<br />

овог краја.<br />

ЛАЗАРЕВ КАЊОН<br />

И ЛАЗАРЕВА ПЕЋИНА<br />

Кањон се налази у источном де лу<br />

планине Кучај и као природна лепота<br />

под заштитом је државе.. Настао<br />

је усецањем Лазареве реке, десне притоке<br />

Злотске реке .Један је од најнепроходнијих<br />

у Србији. Дугачак је око<br />

4.5 км, дубок од 3<strong>50</strong> м до <strong>50</strong>0 м, а најмања ширина је 4 м. На<br />

његовом подручју откривен је велики број пећина и јама, од<br />

којих су најпознатије Лазарева пећина и пећина Верњикица,<br />

које су уређене за посетиоце. До њих се долази путем од града<br />

Бора, преко Брестовачке бање, од кога су удаљене 21 км. Налазе<br />

се на левој страни Лазареве реке. Прва испитивања Лазареве<br />

пећине извршио је Феликс Хофман 1882. године а одмах затим<br />

спелеолошки ју је обрадио српски научник Јован Цвијић. Пећину<br />

је изградила подземна река, која и данас протиче кроз њу.<br />

Укупна испитана дужина је око 10 км подземних канала.<br />

ПОГАНА ПЕЋ<br />

РАЈКОВА ПЕЋИНА<br />

Пећина се налази 2.5 км од Мајданпека<br />

и најлепша је од око 120 испитаних<br />

пећима и јама овог краја.<br />

Име је добила по хајдуку Рајку, који је<br />

по легенди, пљачкао караване а благо<br />

скривао у њој. Кроз њу протиче истоимена<br />

река, понорница, која се касније,<br />

избијајући на површину спаја са Пасковом реком, градећи<br />

Мали Пек. Река дели пећину на тзв речни и суви хоризонт<br />

и оба су уређена ѕа посетиоце. У пећими се налази 40 метара<br />

дуги мост којим посетиоци прелазе преко Рајкове реке дивећи<br />

се изванредно очуваном пећинском накиту од белог светлуцавог<br />

кристалног калцита, велелепним дворанама од којих се издвајају<br />

Јежева, Кристална, Сала стећака, После земљотреса...<br />

као и амблему пећине Џиновске оргуље. То је 4.5 метара висок<br />

драперијски стуб чији су снежно бели набори заробили језерце<br />

у корално- калцитном базену.<br />

Рајкова пећина са својом околином предложена је елаборатом<br />

Завода за заштиту природне средине Србије за Споменик<br />

природе прве категорије балканског значаја.<br />

21<br />

Погана пeћ спада у ред најлепших пећина Хомоља и Источне Србије. Налази се на северној страни<br />

Горњачких планина, односно испод јужних обронака Хомољских планина, 10 км од Крепољина.<br />

Припада групи речних и то по норских пећинa, кроз коју тече већим делом године подземна река.<br />

До сада је истражено преко 2000 м канала у више нивоа, од чега око 8<strong>50</strong> м чини главни канал. Најразноврснији<br />

накит различитих вели чина и облика, представља праве реткости у кршу овог поднеб ља. Велика<br />

концентрација сталактита, сталагмита, драперија и других об лика очуваних и нетакнутих, украшених<br />

спектром свих боја омамљују човека исконском лепотом и складом. Није уређена за туристе.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!