⢠Nr 49-50 BELGRAD 2011 ⢠- Polonia-serbia.org
⢠Nr 49-50 BELGRAD 2011 ⢠- Polonia-serbia.org
⢠Nr 49-50 BELGRAD 2011 ⢠- Polonia-serbia.org
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
најлепше ПЕЋИНЕ краша источне СРБИЈЕ<br />
Територија Србије, по количини кречњака по јединици површине, спада у ред најбогатијих на планети. Посебно се издваја<br />
простор источне Србије, који је и најбогатији. Његови крашки предели простиру се између Ђердапске клисуре на северу,<br />
моравске удолине на западу, реке Нишаве на југу и долине Тимока на истоку. Овај простор је сложене геолошке грађе,<br />
одликује се посебним крашким рељефом и разноврсном хидрографијом, што га уз бројне природне реткости чини јединствено<br />
атрактивним за посетиоце и истраживаче. Планине, које у целости покривају ово подручје, поређане су у више низова, од планине<br />
Мироч, на северу, до Суве планине на југу. Припадају Карпатско-балканском систему. Све су састављене од претежно кречњачких<br />
стена а између њих леже дубоко спуштене котлине испуњене језерским седиментима. Овакав тектонско-морфолошки склоп<br />
условио је да су долине река овог краја композитне, састоје се од наизменично поређаних котлина које су раздвојене клисурама<br />
и дубоким каналима. На њему су заступљени сви облици крашког рељефа, почев од жлебова, шкрапа, вртача и увала, до великих<br />
крашких поља. Ову област, посебно красе подземни крашки објекти – пећине и јаме. Има их више стотина и јављају се на<br />
свим планинама тј на њиховим падинама, на странама клисура и вертикалних литица кањона. Својим богатим, разноврсним и<br />
разнобојним пећинским украсима, подземним језерима, рекама и водопадима представљају јединствену лепоту, богатство природе<br />
и туристичке понуде Источне Србије.<br />
РЕСАВСКА ПЕЋИНА<br />
Једна је од најстаријих испитаних<br />
пе ћина у нашој земљи. Стара је око<br />
80 милиона година, док је накит у њој<br />
стар око 45 милона година. Удаљена је<br />
20 км од Деспотовца и смештена у<br />
крашком пољу Дивљаковац, у долини<br />
реке Ресаве у кречњачком брду Бабина<br />
глава. Богат и разноврстан накит представљен је кроз велики<br />
број дворана, канала, окамењених водопада, стубова, драперија,<br />
сталагмита и сталагтита. Боја накита је црвена, жута и<br />
бела а зависи врсте минерала које раствара вода.<br />
ПЕЋИНА ЦЕРЕМОШЊА<br />
Подножје Великог Штубеја, највишег<br />
врха Хомољских планина,<br />
сривало је миленијумима ову пећинску<br />
лепотицу. Пећина је удаљена 15 км<br />
од Кучева. У њеној близини се налази<br />
село Церемошња, по коме је и добила<br />
име. Обилује веома богатим пећинским<br />
накитом. За туристичке посете је уређена 1980. године. У<br />
њеној близини налази се и скоро отворена пећина Равништанка.<br />
Поред пећине налази се и ресторан са традиционалном кухињом<br />
овог краја.<br />
ЛАЗАРЕВ КАЊОН<br />
И ЛАЗАРЕВА ПЕЋИНА<br />
Кањон се налази у источном де лу<br />
планине Кучај и као природна лепота<br />
под заштитом је државе.. Настао<br />
је усецањем Лазареве реке, десне притоке<br />
Злотске реке .Један је од најнепроходнијих<br />
у Србији. Дугачак је око<br />
4.5 км, дубок од 3<strong>50</strong> м до <strong>50</strong>0 м, а најмања ширина је 4 м. На<br />
његовом подручју откривен је велики број пећина и јама, од<br />
којих су најпознатије Лазарева пећина и пећина Верњикица,<br />
које су уређене за посетиоце. До њих се долази путем од града<br />
Бора, преко Брестовачке бање, од кога су удаљене 21 км. Налазе<br />
се на левој страни Лазареве реке. Прва испитивања Лазареве<br />
пећине извршио је Феликс Хофман 1882. године а одмах затим<br />
спелеолошки ју је обрадио српски научник Јован Цвијић. Пећину<br />
је изградила подземна река, која и данас протиче кроз њу.<br />
Укупна испитана дужина је око 10 км подземних канала.<br />
ПОГАНА ПЕЋ<br />
РАЈКОВА ПЕЋИНА<br />
Пећина се налази 2.5 км од Мајданпека<br />
и најлепша је од око 120 испитаних<br />
пећима и јама овог краја.<br />
Име је добила по хајдуку Рајку, који је<br />
по легенди, пљачкао караване а благо<br />
скривао у њој. Кроз њу протиче истоимена<br />
река, понорница, која се касније,<br />
избијајући на површину спаја са Пасковом реком, градећи<br />
Мали Пек. Река дели пећину на тзв речни и суви хоризонт<br />
и оба су уређена ѕа посетиоце. У пећими се налази 40 метара<br />
дуги мост којим посетиоци прелазе преко Рајкове реке дивећи<br />
се изванредно очуваном пећинском накиту од белог светлуцавог<br />
кристалног калцита, велелепним дворанама од којих се издвајају<br />
Јежева, Кристална, Сала стећака, После земљотреса...<br />
као и амблему пећине Џиновске оргуље. То је 4.5 метара висок<br />
драперијски стуб чији су снежно бели набори заробили језерце<br />
у корално- калцитном базену.<br />
Рајкова пећина са својом околином предложена је елаборатом<br />
Завода за заштиту природне средине Србије за Споменик<br />
природе прве категорије балканског значаја.<br />
21<br />
Погана пeћ спада у ред најлепших пећина Хомоља и Источне Србије. Налази се на северној страни<br />
Горњачких планина, односно испод јужних обронака Хомољских планина, 10 км од Крепољина.<br />
Припада групи речних и то по норских пећинa, кроз коју тече већим делом године подземна река.<br />
До сада је истражено преко 2000 м канала у више нивоа, од чега око 8<strong>50</strong> м чини главни канал. Најразноврснији<br />
накит различитих вели чина и облика, представља праве реткости у кршу овог поднеб ља. Велика<br />
концентрација сталактита, сталагмита, драперија и других об лика очуваних и нетакнутих, украшених<br />
спектром свих боја омамљују човека исконском лепотом и складом. Није уређена за туристе.