Sedamnaesti bilten o socijalnom ukljuÄivanju i smanjenju siromaÅ¡tvu

Vlada Republike 

Srbije 

OKTOBAR 2013. 

17. 

BILTEN O SOCIJALNOM UKQU~IVAWU 

I SMAWEWU SIROMA{TVA 

Solidarnost je jedan od 

osnovnih principa EU i 

predstavqa op{ti ciq 

svih evropskih dru{tava. 

Izgradwa {to 

inkluzivnije Evrope od 

kqu~nog je zna~aja za 

realizaciju ciqeva EU: 

odrìvi ekonomski rast, 

otvarawe novih i 

kvalitetnijih poslova i 

ve}a socijalna kohezija. 

Lideri EU uspostavili su 

proces socijalnog 

ukqu~ivawa kako bi {to 

efikasnije doprineli 

iskorewivawu siroma{tva. 

Vlada Srbije aktivno 

u~estvuje u procesu 

socijalnog ukqu~ivawa 

sa ciqem unapre|ewa 

kvaliteta ìvota svih 

gra|ana i gra|anki Srbije. 

Vlada je uspostavila Tim 

za socijalno ukqu~ivawe i 

smawewe siroma{tva, koji 

pruà podr{ku Vladi i 

resornim ministarstvima 

da se izrada i primena 

politika socijalnog 

ukqu~ivawa i smawewa 

siroma{tva odvija na 

koordiniran i {to 

kvalitetniji na~in. 

Predstavqene mere 

za ekonomski 

oporavak Srbije 

STRANA 2 

Mapirawe usluga 

socijalne za{tite 

STRANA 2 

Istraìvawe o IKT 

u {kolama u Srbiji 

STRANA 4 

Operativni zakqu~ci 

Seminara o socijalnom 

ukqu~ivawu Roma 

STRANA 5 

Smernice za ve}e 

u~e{}e javnosti 

u dono{ewu 

propisa i akata 

STRANA 7 

Otvoren konkurs za 

Virtus nagradu 

STRANA 7 

LASLO ANDOR, EVROPSKI KOMESAR ZA ZAPO{QAVAWE, SOCIJALNA PITAWA I INKLUZIJU 

Brine nas broj nezaposlenih mladih u Srbiji 

Laslo Andor, Evropski komesar za zapošqavawe, 

socijalna pitawa i inkluziju, bio je u dvodnevnoj poseti 

Srbiji, kako bi obeleìo po~etak procesa izrade Programa 

reformi politike zapošqavawa i socijalne politike, 

kojim }e Srbija, uz podršku Evropske unije, na 

strateški na~in krenuti u rešavawe goru}ih problema 

u oblastima kao što su zapošqavawe, ekonomske reforme, 

efikasnije poslovawe privrede, itd. 

„Sve govori da je situacija u Srbiji veoma teška – 

više od milion osoba je nezaposleno, svaka druga mlada 

osoba nema radnu kwiìcu, a gotovo 700.000 qudi prima 

neku vrstu socijalne pomo}i. Oko 20 odsto stanovništva 

ìvi na ivici siromaštva, a stopa zaposlenosti 

osoba od 15 do 65 godina iznosi svega 45 odsto. Ti brojevi 

predstavqaju veliki izazov i teret za socijalni sistem 

i istovremeno upozoravaju na ~iwenicu da je penzioni 

sistem neodrìv u postoje}oj formi. 

Svestan sam ~iwenice da u srpskom narodu postoji 

uverewe da }e se ovi problemi rešiti ulaskom Srbije u 

Evropsku uniju, ali – to su problemi koje morate rešiti 

pre. Ne moète o~ekivati od nas da rešimo vaše 

probleme”, kaè komesar Andor. 

Vesti 

iz EU 

Program reformi politike zapo{qavawa i socijalne politike 

Strategija Jugoisto~na Evropa 2020 u novembru 2013. godine 

strana 

3 

Izrada Drugog nacionalnog izve{taja o socijalnom 

ukqu~ivawu i smawewu siroma{tva u Republici Srbiji 

Meðutim, Evropska unija je spremna da pomogne 

Srbiji pri rešavawu ovih problema. U tom kontekstu, on 

se posebno osvrnuo na veliki problem nezaposlenosti 

mladih: „Zbog ekonomske krize u Srbiji veliki broj 

mladih ne nalazi posao odmah nakon studija i dràva 

mora da im pomogne – period wihove nezaposlenosti 

mora biti vremenski limitiran. Ako mladi ne mogu da 

pronaðu posao kada završe školovawe, Nacionalna 

slu`ba za zapošqavawe mora da im naðe radno mesto 

ili da im omogu}i daqe školovawe, prekvalifikaciju 

ili u~ewe novih veština. Mladi radnici su budu}nost 

srpske ekonomije i budu}nost zemqe. Ako wihova nezaposlenost 

predugo traje, to ne}e biti generator samo 

socijalnih nemira ve} }e imati negativne posledice na 

razvoj ekonomije, demografsku budu}nost nacije, ali i 

wenu politi~ku sudbinu. Rešavawe ovog pitawa mora 

biti prioritet Srbije, a Evropska unija }e svojim 

instrumentima podsta}i napore zemqe da taj problem 

reši.” 

Preuzeto qubazno{}u lista Politika sa: 

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ 271389.lt.html. 

Autor: Katarina Ðorðevi}, objavqeno 28.09.2013. 

Republika Srbija je, kao jedan od va`nih zadataka u 

procesu pridruìvawa EU, definisala aktivno u~e{}e 

u evropskom procesu socijalnog ukqu~ivawa i smawewa 

siroma{tva. Kako bi se nastavila priprema Republike 

Srbije za u~e{}e u Otvorenom metodu koordinacije u 

oblastima socijalne za{tite i socijalnog ukqu~ivawa 

(OMK) ministar bez portfeqa zaduèn za evropske integracije, 

uz podr{ku Tima za socijalno ukqu~ivawe i 

smawewe siroma{tva, zapo~iwe izradu Drugog nacionalnog 

izve{taja o socijalnom ukqu~ivawu i smawewu 

siroma{tva u Republici Srbiji. 

Priprema Izve{taja ima za ciq da pruì doprinos 

usagla{avawu strate{kog, zakonodavnog i programskog 

okvira namewenog socijalnom ukqu~ivawu i smawewu 

siroma{tva u Republici Srbiji sa onim u zemqama 

~lanicama EU. Izve{taj }e predstaviti najnovije stawe 

u Srbiji u odnosu na evropske indikatore socijalnog 

ukqu~ivawa i smawewa siroma{tva i predstavqa proces 

redovnog izve{tavawa Vlade Republike Srbije prema 

javnosti i Evropskoj komisiji. Izve{taj }e dati trendove, 

pregled trenutnog stawa i osnovne smernice u 

re{avawu pitawa socijalne iskqu~enosti i siroma{tva 

u zemqi. 

Izve{taj treba da predstavi glavne mere i politike 

koje }e Republika Srbija preduzeti u ciqu pribliàvawa 

zajedni~kim ciqevima koji se odnose na oblasti dru- 

{tvenog razvoja na nivou EU. Tako|e, Izve{taj predstavqa 

i pripremu za izradu Programa reformi u oblasti zapo{qavawa 

i socijalne politike (Employment and Social 

Reform Program – ESRP), koji }e u narednom periodu 

Republika Srbija pripremiti, na poziv Evropske komisije, 

i koji nas uvodi u proces Otvorenog metoda koordinacije 

i ujedno nam omogu}ava identifikovawe prioriteta 

reformi, ~ija }e implementacija i redovno 

pra}ewe biti od velike va`nosti za proces evropskih 

integracija. 

Preduslov za izradu Izve{taja jeste unapre|ivawe 

kvaliteta podataka. Republi~ki zavod za statistiku je u 

tom smislu zapo~eo realizaciju Ankete o prihodima i 

uslovima ìvota (istraìvawe EU SILC), uz podr{ku 

Vlade Republike Srbije i Evropske komisije. Sprovo|ewe 

ove ankete predstavqa daqe usagla{avawe sa evropskom 

statistikom i omogu}ava Republici Srbiji da unapredi 

kvalitet podataka, ali i uskladi pra}ewe indikatora 

socijalne ukqu~enosti sa zemqama EU. O~ekuje se 

da }e podaci iz ove Ankete biti dostupni tokom decembra 

2013. godine i po prvi put bi}e kori{}eni u 

izve{tavawu u Republici Srbiji. 

Proces izrade Izve{taja bi}e otvoren i participativan. 

U ovom procesu je osigurano u~e{}e lokalnih samouprava, 

organizacija civilnog dru{tva, sindikata, 

me|unarodnih partnera, pored samih resornih ministarstava 

i institucija koje se u Republici Srbiji bave 

razli~itim aspektima socijalnog ukqu~ivawa i smawewa 

siroma{tva. Izrada Izve{taja je prilika da se 

pokrene nacionalni dijalog o daqem toku socijalnih 

reformi, uz definisawe prakti~nih koraka kako da se te 

reforme sprovedu i ciqevi postignu. Na kraju ovog procesa, 

u toku drugog kvartala 2014. godine, Vlada Republike 

Srbije }e usvojiti Drugi nacionalni izve{taj o 

socijalnom ukqu~ivawu i smawewu siroma{tva, a potom 

osigurati i pratiti wegovu daqu primenu. 

Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe 

siroma{tva, tel: 011 311 46 05 www.inkluzija.gov.rs

2 

BILTEN O SOCIJALNOM UKQUÎVAWU 

I SMAWEWU SIROMAŠTVA 

AKTIVNOSTI TIMA ZA SOCIJALNO UKQU~IVAWE 

I SMAWEWE SIROMA{TVA VLADE REPUBLIKE SRBIJE 

Kampawa “ 

Budu}nosti sela u Srbiji” 

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva u saradwi sa SEEDEV-om 

pokre}e kampawu o budu}nosti sela u Srbiji na nacionalnom i lokalnom nivou. Glavni 

ciq ove inicijative jeste da se podrè i promovi{u pojedinci i lokalne inicijative, 

partnerstva i saradwa, kao i lokalni i nacionalni doga|aji koji doprinose 

ja~awu svesti o pitawima od zna~aja za ruralni razvoj i kvalitetu ìvota na selu. 

Ruralni razvoj jedna je od oblasti koje }e imati najvi{e uticaja u okviru budu}eg 

~lanstva u EU. 

U Srbiji postoje ohrabruju}i primeri seoskih doma}instava i pojedinaca koji su 

iskoristili specifi~ne okolnosti u kojima ìve. Nastali kao posledica re{avawa 

specifi~nih problema i okolnosti u jednoj sredini, dobri primeri bi}e predstavqeni 

kao inspiracija, a ciq je i da afirmi{u preporuke studije „Budu}nost sela”. 

Predstavqawe dobrih primera bi}e organizano po selima u regionima Srbije 

Studiju „Budu}nost sela” moète preuzeti sa stranice http://www.inkluzija.gov.rs 

/files/buducnost_sela_web.pdf. 

Dve nove analize uticaja politika 

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva najavquje objavqivawe 

dve analize uticaja politika do kraja 2013. godine: 

1. Dugotrajna nega starijih u Srbiji – koja izme|u ostalog pokriva teme kao 

{to su: modeli pruàwa dugotrajne nege u zemqama Evrope, analizira faktore koji 

defini{u tra`wu za dugotrajnom negom starijih u Republici Srbiji, analizira 

pruàwe dugotrajne nege u Srbiji i daje preporuke za unapre|ewem sistema. 

2. Opcije za uvo|ewe socijalnih penzija u Srbiji – daje odgovor na pitawe 

koje vrste minimalnog dohotka u starosti postoje, pruà pregled mera za obezbe|ewe 

minimalnih prihoda za stare po zemqama, analizira razli~ite izvore prihoda 

i minimalni dohodak u starosti u Republici Srbiji, daje procene tro{kova razli- 

~itih scenarija za{ite dohotka u starosti i pruà preporuke. 

Mapirawe usluga socijalne za{tite 

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva, u saradwi sa UNICEF-om 

Srbija i Ministarstvom rada, zapo{qavawa i socijalne politike sproveo je krajem 

2012. godine mapirawe usluga socijalne za{tite. Ciq ovog mapirawa bio je prvenstveno 

da se prikupe podaci o postoje}im vaninstitucionalnim uslugama socijalne 

za{tite u mandatu lokalnih samouprava. 

Kroz proces mapirawa na~iwen je napor da se snime sve postoje}e usluge socijalne 

za{tite u Srbiji sa aspekta dostupnosti, efikasnosti i kvaliteta, bez obzira 

na to da li se finansiraju iz lokalnog ili republi~kog buxeta ili donatorskih 

projekata i bez obzira na to koji sektor pruà usluge. 

Podaci o uslugama socijalne za{tite su prikupqani za period 2011. i 2012. godine, 

na teritoriji cele Srbije, u svih 145 jedinica lokalne samouprave (za Beograd 

i Ni{ na nivou grada). 

Kompletna baza usluga, broja korisnika usluga, kao i qudskih i finansijskih kapaciteta 

lokalnih samouprava (usmerenih na pruàwe usluga iz oblasti socijalne 

za{tite iz wihove nadle`nosti), bi}e uskoro dostpuni na sajtu Tima za socijalno 

ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva, www.inkluzija.gov.rs. 

[ema pomo}i za najugroènije 

u procesu digitalizacije radija i TV 

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva izradio je predlog [eme 

pomo}i za najugroènije stanovni{tvo u procesu digitalizacije zemaqske televizije. 

Ciq [eme pomo}i je da dràva pomogne ugroènim grupama stanovni{tva da 

ostvare svoje pravo na informisawe u procesu digitalizacije i spre~i wihovu marginalizaciju 

i socijalnu iskqu~enost, kroz modele finasirawa ili kofinansirawa 

u digitalnoj tranziciji. 

Prelazak na digitalno emitovawe zemaqske televizije podrazumeva da svako 

doma}instvo koje zavisi iskqu~ivo od zemaqskog prenosa treba da nabavi, ugradi 

i uspe{no upotrebqava adekvatnu digitalnu prijemnu opremu. Zbog razli~itih 

socio-ekonomskih faktora (siroma{tvo, zdravstvena ograni~ewa, geografski 

poloàj, itd) odre|ene grupe stanovni{tva su onemogu}ene da nabave, ugrade i 

uspe{no upotrebqavaju novu opremu i smatraju se ugroènim u prosecu digitalne 

tranzicije. 

Pored ukqu~ivawa velikog broja stru~waka iz razli~itih oblasti u realizaciju, 

neophodno je i formirawe posebnog tela sa jasnim mandatom i nadle`nostima i dodeqenim 

sredstvima koje }e da upravqa i nadgleda sprovo|ewe šeme pomo}i. 

Predlog {eme pomo}i dostupan je na linku: http://www.inkluzija.gov.rs/files/izvestajsema_pomoci_24_09_2013.pdf 

Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva 

tel: 011 311 46 05, www.inkluzija.gov.rs 

Svetski dan borbe protiv siroma{tva 

Ujediwene nacije proglasile su 17. oktobar za Svetski dan 

borbe protiv siroma{tva koji se obeleàva od 1987. godine, kada 

se kroz brojne inicijative zemqe simboli~no pozivaju da 

uloè napore za unapre|ivawe poloàja i standarda ìvota 

stanovni{tva. 

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva obele- 

àva ovaj dan specijalnim izdawem magazina „Liceulice” na temu 

socijalnog ukqu~ivawa, koji moète kupiti kod uli~nih prodavaca, 

~ime podràvate wihovu ekonomsku nezavisnost i socijalno 

ukqu~ivawe. 

Istim povodom, u ponedeqak, 21. oktobra, u 20 sati, u prostoru 

Mixer House Tim, u saradwi sa Srbija u pokretu, organizuje Ignite 

o socijalnom ukqu~ivawu. Ignite predstavqa deo globalnog pokreta 

dràwa brzih i kratkih prezentacija koje inspirišu i 

predstavqaju nove ideje publici u neformalnom okruèwu. 

Kontakt: www.inkluzija.gov.rs, www.liceulice.rs 

www.ignite.srbijaupokretu.org 

Predstavqene mere za 

ekonomski oporavak Srbije 

Vlada Republike Srbije predstavila je 8. oktobra 2013. godine 

paket mera za ekonomsku i finansijsku konsolidaciju zemqe 

na kratak i sredwi rok, koje ne}e pogoditi najsiroma{nije. 

Prema onome {to je rekao ministar finansija Lazar Krsti}, 

Srbija mora da u{tedi milijardu i po dinara do 2017. godine 

kako bi smawila buxetski deficit na izme|u 2 i 3 odsto bruto 

doma}eg proizvoda. Deo novca }e se u{tedeti kroz smawewe plata 

u javnom sektoru ve}im od 60.000 dinara, ali ne i penzija. 

Vlada je odlu~ila i da pove}a niù stopu poreza na dodatu 

vrednost sa 8 na 10 posto za neegzistencijalne proizvode, da 

smawi subvencije za vi{e od 170 kompanija u restrukturirawu, 

kao i da uvede red u finansirawe javnog sektora koji, prema najnovijim 

podacima, ima izme|u 660 000 i 700 000 zaposlenih. 

U ovom trenutku, 28 odsto buxeta odlazi na penzije, 27 odsto 

na plate u javnom sektoru, a ta~na vrednost subvencija za sada je 

nepoznata. Predloge o solidarnom porezu na ve}a primawa buxetskih 

korisnika, kao i o reformi penzionog sistema Vlada }e 

tek razmatrati. 

Strate{ki gledano, nove mere bi}e sprovedene u dva segmenta: 

prvi se odnosi na konsolidaciju javnih finansija i strukturne 

reforme, a drugi je usmeren na pove}awe privredne aktivnosti, 

podsticawe izvoza i pove}awe bruto doma}eg proizvoda. 

Vlada }e raditi na suzbijawu sive ekonomije, uz napomenu 

da }e biti uvedeni jedinstveni elektronski obrasci i onlajn 

kontrola fiskalnih ra~una, poja~ana terenska kontrola i 

sprovedena temeqna reorganizacija Poreske uprave. Uvo|ewem 

ovih mera trebalo bi da godi{we bude obezbe|eno vi{e 

od 200 miliona evra, dok bi se jo{ pribli`no 150 miliona 

evra dobilo suzbijawem sive ekonomije, {verca i nelegalne 

prodaje duvana. 

Izvor: Vlada Republike Srbije, www.srbija.gov.rs 

Mladi prvi na udaru krize 

Mladi su se posebno na{li na udaru ekonomske krize u Evropi, 

{to pokazuje visoka stopa nezaposlenosti u mla|oj populaciji. 

U Srbiji je, prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku 

od aprila 2013, stopa nezaposlenosti mladih u starosnoj 

grupi od 15 do 24 godine iznosila 49,7%. 

Stopa nezaposlenosti mladih u EU je u junu bila 23,2%, a u 

zoni evra 23,9%: bez posla je bilo 5,512 miliona osoba mla|ih 

od 25 godina, pokazuju podaci Eurostat. 

Najnià stopa nezaposlenosti mladih zabeleèna je u Nema~koj 

(7,5%), Austriji (9,3%), Holandiji (11%) i Malti (11,2%). 

U Gr~koj je stopa nezaposlenosti mladih u 2013. dostigla 

58,7%, a u [paniji 56,1%. 

Stopa nezaposlenosti u Srbiji, prema aprilskoj Anketi o 

radnoj snazi, iznosila je 24,1%, {to je 1,7 procentnih poena 

vi{e nego u oktobru pro{le godine, objavio je 28. juna Republi~ki 

zavod za statistiku (RSZ). 

Kontakt: Republi~ki zavod za statistiku, tel: 011 2412 922 

www.stat.gov.rs

BROJ 17 

OKTOBAR 2013 3 

Daqi koraci u procesu 

pridruìvawa EU 

Nakon politi~ke odluke Evropskog saveta od 28. juna 2013. 

godine da Republika Srbija kao zemqa kandidat moè da po~ne 

sa pregovorima za ulazak u EU, EU usvaja pregovara~ki okvir 

(Negotiating Framework). Re~ je o dokumentu EU koji odre|uje 

principe, su{tinu i postupke za vo|ewe pregovora. Na bazi tog 

dokumenta saziva se prvi sastanak me|uvladine konferencije 

(najkasnije u januaru 2014. godine), {to predstavqa formalni 

po~etak pregovora. Na tom sastanku, EU i dràva kandidat predstavqaju 

svoja o~ekivawa u vezi sa pregovorima koji predstoje. 

Posle formalnog otvarawa pregovora po~iwe faza analiti~kog 

pregleda zakonodavstva (tj. skrininga, screening), koja predstavqa 

fazu provere i ocene u kojoj meri je zakonodavstvo dràve 

kandidata uskla|eno sa pravnim tekovinama EU i obavqa se za 

svako pregovara~ko poglavqe. 

Uslov za stupawe u ~lanstvo EU je prihvatawe svih prava i 

obaveza na kojima se zasniva EU i insitucionalni okvir koji je 

~ini. 

Pravne tekovine EU podeqene su u 35 pregovara~kih poglavqa, 

a pregovori su zavr{eni kada je postignuta saglasnost 

dràve kandidata i EU u svih 35 poglavqa i kad to potvrdi i 

Evropski savet, {to predstavqa i akt formalnog zavr{etka pregovora. 

Proces pregovora o pristupawu Republike Srbije Evropskoj 

uniji }e biti predmet redovnih javnih rasprava, pri ~emu }e 

posebnu ulogu imati privreda i civilno dru{tvo, ~ime }e proces 

evropskih integracija biti zajedni~ko vlasni{tvo svih gra|ana. 

Kontakt: Kancelarija za evropske integracije 

tel: 011 3061 100 www.seio.gov.rs 

Akcioni plan ispuwen 84 odsto 

u tre}em kvartalu 2013. 

Vlada Srbije je, na sednici odrànoj 23. avgusta, usvojila tre}i 

Izve{taj o sprovo|ewu Akcionog plana za ispuwavawe preporuka 

Evropske komisije sadrànih u Godi{wem izve{taju o napretku 

Republike Srbije u procesu evropskih integracija za 2012. godinu. 

Prema ovom tre}em Izve{taju realizovano je 84 odsto preporuka 

planiranih za ovu godinu, ako se uzmu u obzir one koje su u potpunosti 

i delimi~no ispuwene. 

Od 185 preporuka koje je trebalo ostvariti u tre}em kvartalu 

ove godine, u potpunosti je realizovano 24, delimi~no je ispuweno 

wih 132, a nije ih ispuweno 29. 

Akcioni plan ukqu~uje mere za koje je iskqu~ivo nadle`na 

Vlada Srbije, definiše najva`nije aktivnosti u vezi sa 231 konkretnom 

preporukom EK, navodi institucije nadle`ne za sprovo- 

|ewe, kao i rok u kojem }e biti sprovedene – veliki broj wih su dugoro~ne 

i na wima }e se kontinuirano raditi. 

Kontakt: Kancelarija za evropske integracije, tel: 011 3061 100 

www.seio.gov.rs 

Polovina gra|ana Srbije 

za ~lanstvo u Evropskoj uniji 

Anketa ra|ena prema standardu Evrobarometra, u kojoj je u~estvovalo 

1.050 ispitanika starijih od 18 godina, pokazuje da je nivo podr- 

{ke gra|ana Evropskoj uniji, nakon 28. juna 2013. godine, porasla za 

devet procentnih poena u odnosu na prethodno istraìvawe. 

Na pitawe „Da li podràvate u~lawewe Srbije u EU?”, 50% gra- 

|ana Srbije glasalo bi za, 24% bi glasalo protiv, 19% ne bi glasalo, 

dok 8% ne zna {ta bi odgovorilo, rezultat je prvog ovogodi{weg 

istraìvawa javnog mnewa „Evropska orijentacija gra|ana Srbije – 

trendovi”, koje je Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije 

sprovela po~etkom jula 2013. godine. 

I daqe veliki broj gra|ana, 68%, smatra da bi reforme neophodne 

za ulazak na{e zemqe u EU trebalo sprovoditi i da nisu uslov za 

~lanstvo. Najvi{e gra|ana, ~ak 41%, borbu protiv korupcije svrstava 

me|u najzna~ajnije reforme i sa najvi{e uticaja na wihov svakodnevni 

ìvot. 

Izvor: www.euractiv.rs 

Izrada Programa reformi politike 

zapo{qavawa i socijalne politike 

Posetom komesara za zapo{qavawe, socijalna 

pitawa i inkluziju Evropske 

komisije Lasla Andora, Vladi Republike 

Srbije 26. septembra 2013. godine, 

otpo~eo je proces kreirawa Programa 

reformi politike zapo{qavawa i socijalne 

politike, kojim bi Srbija, uz podr- 

{ku EU, trebalo da na strate{ki na~in 

krene u re{avawe nagomilanih problema 

u tim oblastima. 

Sa komesarom Andorom sastali su se 

potpredsednik Vlade Republike Srbije i 

ministar rada, zapo{qavawa i socijalne 

politike Jovan Krkobabi} i ministar bez 

portfeqa zaduèn za evropske integracije 

Branko Ruì}. 

Tokom sastanka zakqu~eno je da }e 

Program biti usmeren na najve}e izazove 

Srbije vezane za zapo{qavawe i socijalnu 

politiku, kako bi se dràva pripremila 

za sveobuhvatnu socijalnu reformu 

i weno sredworo~no i dugoro~no sprovo|ewe. 

Od kqu~ne je va`nosti da Republika 

Srbija usvoji i implementira ovaj strate{ki 

dokument, jer pokazateqi govore 

da devet odsto stanovni{tva ìvi ispod 

granice siroma{tva, a da je nezaposlenih 

24 odsto, pri ~emu me|u mladima ta 

stopa iznosi 50 odsto. 

Tokom sastanka bilo je re~i i o inkluziji 

Roma i drugih mawinskih grupa, pravima 

dece i o svim ostalim segmentima 

socijalnog pravednog ambijenta kojem 

Srbija teì. 

Laslo Andor je istakao da Program, 

~ija je izrada inicirana otpo~etim strate{kim 

dijalogom, za ciq ima da dràve 

kandidate pripremi za budu}e u~e{}e u 

evropskoj politici u oblasti zapo{qavawa 

i ekonomskog upravqawa. 

On je naglasio da je u Srbiji ekonomska 

kriza ostavila veliki trag pove}awem 

stope nezaposlenosti, siroma{tva 

i socijalnih razlika, a posebno zabriwava 

alarmantan nivo nezaposlenosti 

me|u mladima. 

Andor je izrazio uverewe da je otvarawe 

radnih mesta poseban izazov, pri 

~emu je Srbiju potrebno ohrabriti da 

stvori i novi ekonomski model. 

Srbija mora da u~ini vi{e da specijalizuje 

radnu snagu za odrìv razvoj i 

budu}e radnike obrazuje za odre|ena 

zanimawa. 

Izvor: www.srbija.gov.rs 

Po~ela primena SSP 

Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) izme|u Srbije i EU stupio je 

na snagu 1. septembra 2013. godine, a wegovo sprovo|ewe bi}e jedno od merila 

za pra}ewe napretka u pregovorima o ~lanstvu u EU. 

Stupawem na snagu SSP Srbija dobija status dràve pridruène EU, {to je 

status najbliè veze sa EU koju zemqa koja nije ~lanica moè da ima. 

Stupawe na snagu SSP done}e neke novine poput fazne liberalizacije pristupa 

javnim nabavkama dve strane i pristupa trì{tu nepokretnosti, dok u 

oblasti trgovine ne}e biti novih obaveza. Novinu predstavqa i za{tita od diskriminacije 

u poslovawu privrednih dru{tava dve strane i legalno zaposlenih 

dràvqana. 

Izvor: www.seio.gov.rs 

Usvajawe strategije Jugoisto~na 

Evropa 2020 u novembru 2013. godine 

Strategija Jugoisto~na Evropa 2020 (SEE 2020) je odgovor na socio-ekonomsku 

razvojnu strategiju Evropske unije Evropa 2020. Ova regionalna strategija 

uzima u obzir regionalne specifi~nosti, a sa~iwena je pod pokroviteqstvom 

Saveta za regionalnu saradwu (RCC). SEE 2020 ne zamewuje u~e{}e u 

inicijativama iz Strategije Evropa 2020, ve} treba da se posmatra komplementarno, 

kao regionalni mehanizam za boqu me|usobnu koordinaciju. 

Strategija SEE 2020 bi}e usko povezana sa programirawem pretpristupne pomo}i 

Evropske unije, tzv. IPA II. Na nacionalnim nivoima se za uspe{nu implementaciju 

strategije o~ekuje u~e{}e i aktivna saradwa ministarstava ekonomije, 

obrazovawa, poqoprivrede, energetike, zapo{qavawa, socijalnih pitawa, 

pravde, unutra{wih poslova. Usvajawe SEE 2020 planira se na ministarskom zasedawu 

Ministara ekonomije zemaqa zapadnog Balkana u novembru 2013. 

Izvor: http://www.neurope.eu/article/see-2020-strategy 

Zakqu~ci Komiteta za socijalnu za{titu 

o razvoju politika socijalne za{tite u EU 

Savet za zapo{qavawe i socijalna pitawa odobrio je zakqu~ke Komiteta 

za socijalnu za{titu o razvoju politika socijalne za{tite u EU izme|u januara 

2012. i juna 2013. godine. Ovim izve{tajem razmatraju se napori dràva EU 

u pogledu strukturnih reformi, kao i reforme u oblasti socijalne za{tite. 

Osnovna poruka izve{taja jeste da, iako ekonomska kriza i daqe vr{i pritisak 

na sisteme socijalne za{tite, prioriteti EU u ovoj oblasti moraju se 

preusmeriti sa re{avawa posledica krize na izgradwu stabilnih i 

delotvornih sistema socijalne za{tite, zasnovanih na adekvatnoj podr{ci i 

odrìvom finansirawu. 

Izvor: ec.europa.eu

4 



Usvojen Predlog zakona o izmenama i 

dopunama Zakona o visokom obrazovawu 

Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici od 30. septembra 2013. godine 

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovawu, kojim se 

predvi|a da u {kolskoj 2013/2014. godini bude {est ispitnih rokova, ~ime se 

stvaraju uslovi za pove}awe efikasnosti i efektivnosti studirawa. 

Tako|e, predvi|eno je da studenti koji u {kolskoj 2012/2013. godini 

ostvare najmawe 48 ESPB bodova mogu da u {kolskoj 2013/2014. godini budu 

finansirani iz buxeta. 

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovawu upu- 

}en je Narodnoj skup{tini Republike Srbije na razmatrawe. 

Izvor: www.srbija.gov.rs 

Zavr{na konferencija projekta “ 

Druga {ansa“ 

Projekat „Druga {ansa“ zavr{en je konferencijom odrànom u septembru 

2013. godine. 

Ciq projekta „Druga {ansa“ bio je da sistemski razvije i testira funkcionalno 

osnovno obrazovawe odraslih (FOOO) u Srbiji u periodu od septembra 

2010. do septembra 2013. godine. Na osnovu pozivitnih rezultata, Ministarstvo 

je uvelo program Funkcionalnog osnovnog obrazovawa odraslih u redovan 

sistem obrazovawa u {kolskoj 2013/2014. godini. 

Kroz nastavu osnovnog obrazovawa prilago|enu potrebama odraslih i zahtevima 

trì{ta rada, ciq projekta je podizawe op{teg nivoa pismenosti, a 

time smawewe siroma{tva, vi{i nivo zapo{qavawa i brì socijalno-ekonomski 

razvoj zemqe. 

Narodna skup{tina Republike Srbije usvojila je Zakon o obrazovawu odraslih 

koji po~iwe da se primewuje od 2014. godine, a krovni dokument – „Strategija 

razvoja obrazovawa u Srbiji“ propagira koncept celoìvotnog u~ewa 

{to omogu}ava svima da pod istim uslovima steknu kqu~ne kompetencije 

potrebne za ukqu~ivawe u dru{tvo. 

Projekat je realizovan uz finansijsku podr{ku Evropske unije. 

Kontakt: www.drugasansa.rs 

Profesionalna orijentacija u Srbiji 

Ciq projekta „Profesionalna orijentacija u Srbiji” je uspostavqawe odr- 

ìvog i funkcionalnog sistema profesionalne orijentacije za u~enike zavr- 

{nih razreda osnovne {kole, u~enike sredwo{kolskog uzrasta i mlade do 30 

godina, u svim osnovnim {kolama i kancelarijama za mlade u Srbiji, u periodu 

od 2011. do 2015. godine. Projekat sprovodi Nema~ka organizacija za me|unarodnu 

saradwu GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolo{kog 

razvoja, i u saradwi sa Ministarstvom omladine i sporta Republike 

Srbije i Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe. 

Planirano je da do sredine 2015. godine projektom budu obuhva}ene sve 

osnovne {kole (1104), kao i 124 kancelarije za mlade. 

U okviru projekta, 30. septembra 2013. godine pokrenuta je i baza podataka 

POIS – Informacioni sistem profesionalne orijentacije. 

POIS predstavqa javnu bazu svih usluga karijernog informisawa i aktera 

koji ih pruàju, ili u~estvuju u wihovoj realizaciji. POIS mogu koristiti 

mladi, {kole, kancelarije za mlade (KZM), preduze}a i drugi akteri kako 

bi se informisali o dostupnim uslugama ili pratili rezultate sprovo|ewa 

profesinalne orijentacije (PO) u lokalnim zajednicama. 

Kontakt: www.profesionalnaorijentacija.org 

BLOG O SOCIJALNOM UKQUÎVAWU 

Kada su u ne tako davnoj pro{losti razvoja (inkluzivne) 

{kole/dru{tva, unutar redovnih {kola integu}ilo 

wihovo optimalno ukqu~ivawe u redovan 

Kako bi se deci/u~enicima iz osetqivih grupa omogrisana 

deca iz osetqivih grupa, veliki broj ove dece obrazovni sistem i napredovawe u sistemu, moè im 

nije uspevao da zavr{i {kolu. Za{to? Zato {to se od se pruìti tzv. dodatna obrazovna podr{ka, ~iji je 

dece sa posebnim obrazovnim potrebama o~ekivalo da krajwi ciq osamostaqivawe dece/u~enika kojima se 

se ona prilagode {kolskom sistemu. Tako nepodràna podr{ka pruà u grupi dece/odeqewu do mere da vi{e 

deca iz osetqivih grupa, nemo}na da odgovore sistemski 

unifikovanim zahtevima, „ispadala” su iz obra- 

Za mene, iz profesionalnog ugla gledano, individ- 

nije potrebna ili je u mawoj meri potrebna. 

zovnog sistema… 

ualni obrazovni planovi (IOP) zna~e potvrdu da je 

Inkluzivna {kola/dru{tvo se prilago|avaju detetu/u~eniku 

pruàju}i mu za wega odgovaraju}u, neop- 

u~itequ da kreira vaspitnoobrazovni proces iskqu- 

IOP fleksibilna svemogu}a podr{ka u~eniku, ali i 

hodnu, (ne)vidqivu (obrazovnu) podr{ku. Tako podr- ~ivo po meri deteta/u~enika. To je prilika da se umre- 

àna deca imaju {ansu da rastu, razvijaju se i napreduju 

u skladu sa sopstvenim mogu}nostima u vr{wa~kom onih koji ~ine IOP tim za dete/u~enika i osmisli 

è profesionalne kompetencije, znawa i ve{tine 

okruèwu. 

jedinstven plan i program rada. 

Integralni tekst, kao i vi{e autorskih tekstova moète pro~itati na: http://www.inkluzija.gov.rs/blog 

Rezultati Istraìvawa o 

upotrebi IKT u {kolama u Srbiji 

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva objavio je publikaciju 

„Istraìvawe o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija 

u {kolama u Srbiji“. Istraìvawe je sprovedeno kao dopuna Smernicama 

za unapre|ivawe uloge IKT u obrazovawu, koji priprema Nacionalni 

prosvetni savet zbog kompleksnosti pitawa uspe{ne integracije IKT u sistem 

obrazovawa, kao i zbog ~iwenice da do sada nisu izra|eni dokumenti 

koji bi pomogli u formulisawu obrazovne politike u ovoj oblasti. 

Istraìvawe je usmereno na odabrane, relevantne teme: razumevawe 

koncepta primene IKT u nastavnom procesu, sistemsko okruèwe za upotrebu 

IKT u nastavi, institucionalni okvir i strate{ki pristup, dostupnost 

opreme i ra~unarskih programa, nivo i mogu}nosti za razvoj kompetencija 

nastavnika, pristup razvoju kompetencija na nastavni~kim fakultetima, 

nivoi i oblici upotrebe IKT u nastavi, oblici upotrebe IKT od strane 

u~enika u svrhu u~ewa, praksa obrazovawa na daqinu i preduslovi za unapre|ivawe 

primene IKT u nastavi. 

Istraìvawe pokazuje nedovoqno razumevawe kako kod nastavnika, tako 

i kod u~enika o mogu}nostima upotrebe IKT u svrhu nastave i u~ewa. Ne postoji 

jasan strate{ki pristup unapre|ivawu uloge IKT kako na nivou {kola, 

tako i na nivou lokalnih zajednica ili nadle`nih institucija. Razvoj uloge 

IKT se prevashodno zasniva na entuzijazmu pojedinaca. Nepostojawe organizovane 

podr{ke IKT onemogu}uje plansku nabavku, odràvawe opreme i 

organizovawe obuka za razvoj kompetencija nastavnika. 

Opremqenost {kola varira u odnosu na profil i veli~inu {kole, kao i 

nivo ekonomske razvijenosti op{tine. Iako su ra~unari prisutni i dostupni 

u svim {kolama, i daqe se ne moè govoriti o zadovoqewu nivoa 

osnovne opremqenosti. 

Postoje}i digitalni nastavni materijali nedovoqno se koriste, a 

kreirawe novih materijala zavisi od entuzijazma pojedinaca i poznavawa 

engleskog jezika kao preduslova za pristup me|unarodnim sajtovima. 

Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva 

tel: 011 311 46 05, www.inkluzija.gov.rs 

KONKURS ZA OSNOVCE: Edukativna kampawa 

na temu za{tite ìvotne sredine 

Otvara se konkurs za osnovne {kole na teritoriji ju`ne i jugozapadne 

Srbije na temu za{tite ìvotne sredine. U okviru kampawe „Gde 

je tvoj prag odgovornosti?” osnovci }e potraìti odgovore na pitawa 

u vezi sa o~uvawem ìvotne sredine, kroz predloge realizacije malih 

edukativnih ekolo{kih projekata u svojim lokalnim zajednicama. 

Konkurs traje do 27. oktobra 2013. godine, a otvoren je za osnovne 

{kole u 25 op{tina: Blace, @itora|a, Kur{umlija, Prokupqe, Bojnik, 

Vlasotince, Lebane, Leskovac, Medve|a, Crna Trava, Bosilegrad, Bujanovac, 

Vladi~in Han, Vrawe, Pre{evo, Surdulica, Trgovi{te, Ivawica, 

Nova Varo{, Novi Pazar, Priboj, Prijepoqe, Ra{ka, Sjenica i Tutin. 

Tri {kole iz kojih stignu najboqe ideje, odnosno ~ija se odeqewa 

plasiraju u finale konkursa, sprove{}e svoje projekte uz podr{ku 

Programa evropskog partnerstva sa op{tinama – EU PROGRES. 

Po zavr{etku realizacije mini ekolo{kih projekata, ìri }e pobednika 

konkursa nagraditi sa 100.000 dinara. 

Izvor: generator.org.rs 

IVANA VASIQEVI]: Individualni obrazovni plan 

Ivana Vasiqevi} je profesorka razredne 

nastave iz Beograda. Diplomirala je na 

U~iteqskom fakultetu Univerziteta u 

Beogradu. Deset godina ìvi ìvot škole. 

Aktivno u~estvuje u razli~itim (pro) 

inkluzivnim projektima (ne)vladinog 

sektora koji se odnose na razvoj inkluzivne 

škole i društva od 2005. godine.

BROJ 17 


Izve{taj o implementaciji Akcionog plana 

za unapre|ewe poloàja Roma i Sinta 

Objavqen je novi izve{taj o implementaciji Akcionog plana za unapre|ewe poloàja 

Roma i Sinta na teritoriji dràva ~lanica OEBS-a, koji je objavio ODIHR/OSCE (Office for 

Democratic Institutions and Human Rights) za period od 2008 do 2013. godine. 

Izve{taj je sadràjan i koncipiran prema kategorijama: pozitivne promene, vidqiv 

napredak, proboj, bez promene, negativni trend. 

Neki od zakqu~aka Izve{taja su: romska politika je standardizovana, spu{tena je i na 

lokalni nivo i generalno se finansira sa vi{e sredstava, ali budu}i da nisu razvijeni 

odgovaraju}i mehanizmi za pra}ewe i analizu rezultata, ne moè se svedo~iti o efikasnosti 

i efektivnosti finansirawa, u smislu ostvarenih rezultata i promena u dru{tvu. 

Zlo~ini iz mr`we prema Romima, ekstremisti~ka anti-romska retorika i maltretman 

od strane policije imaju negativan trend rasta. 

Vi{e o temi i organizaciji: http://www.osce.org/serbia i http://www.osce.org/odihr/roma 

i http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/multilaterala/oebs?lang=lat 

Operativni zakqu~ci Seminara 

o socijalnom ukqu~ivawu Roma 

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siromaštva, 

Kancelarija za qudska i mawinska prava i Evropska komisija 

organizovali su Seminar pod nazivom „Socijalno 

ukqu~ivawe Roma i Romkiwa u Republici Srbiji“, 18. 

juna 2013. godine. Seminar je organizovan kao nastavak 

aktivne primene operativnih zakqu~aka zajedni~kog 

seminara Srbije i Evropske komisije iz 2011. godine, ali 

i sa ciqem da se sumiraju rezultati i iznesu prioriteti 

i planovi za daqe unapre|ewe poloàja Roma i Romkiwa 

u RS kroz socijalno ukqu~ivawe. 

Oblasti za koje su doneti operativni zakqu~ci i planovi 

za budu}e delovawe u ciqu unapre|ewa procesa socijalnog 

ukqu~ivawa su: me|uresorsna pitawa; upis u mati~ne 

kwige: pristup li~nim dokumentima; obrazovawe; zapo- 

{qavawe; socijalna i zdravstvena za{tita; stanovawe i 

sloboda kretawa (aktivnosti namewene podizawu svesti 

Roma o rizicima zloupotrebe bezviznog reìma). 

Pitawa socijalnog ukqu~ivawa i borbe protiv siroma{tva 

Roma postala su prioritet svih zemaqa EU od 

kada je usvojen Okvir za nacionalne strategije za Rome 

2010. godine, kao i dràva u procesu pristupawa EU. 

Junskom Seminaru prisustvovali su predstavnici Narodne 

skup{tine, Vlade, Nacionalnog saveta romske nacionalne 

mawine, lokalnih samouprava, organizacija 

civilnog dru{tva i me|unarodnih organizacija, kao i 

Evropske komisije. 

Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe 

siroma{tva, www.inkluzija.gov.rs 

Evropska komisija, ec.europa.eu 

KONKURS: Javno zastupawe za 

reforme socijalne za{tite 

Trag fondacija otvara konkurs za projekte za Javno 

zastupawe za reformu socijalne za{tite u okviru programa 

„Inicijativa za reformu socijalne za{tite“, 

koji se realizuje uz finansijsku podr{ku Ameri~ke 

agencije za me|unarodni razvoj (USAID), u ciqu unapre- 

|ewa sistema socijalne za{tite u Srbiji, a time i kvaliteta 

ìvota starih, osoba sa invaliditetom, dece i 

ostalih osetqivih dru{tvenih grupa. 

Konkurs je otvoren do 24. oktobra 2013. godine. 

Ciq programa je da podstakne ve}e u~e{}e organizacija 

civilnog dru{tva (OCD) koje se bave pitawima 

socijalne za{tite u procesu reforme sistema socijalne 

za{tite u Srbiji. 

Program treba da podstakne organizacije da razviju 

inicijative koje }e podsta}i donosioce odluka na lokalnom 

nivou na saradwu, kao i da doprinese afirmaciji 

OCD kao pruàlaca socijalnih usluga i decentralizaciji 

sistema socijalne za{tite. 

Kontakt: Trag fondacija, tel: 011 32 88 723 

www.tragfondacija.org 

DEKADA ZA INKLUZIJU ROMA: Poziv za 

dostavqawe predloga projekata 

Fond Sekretarijata Dekade za inkluziju Roma objavio je 

poziv za dostavqawe predloga projekata koalicija civilnog 

dru{tva u ciqu sprovo|ewa monitoringa realizacije 

nacionalnih strategija za inkluziju Roma i prate}ih akcionih 

planova u okviru inicijative Dekada za inkluziju 

Roma. 

Pozivom su obuhva}ene dràve: Belgija, Bosna i Hercegovina, 

Hrvatska, Francuska, Nema~ka, Gr~ka, Italija, 

Crna Gora, Srbija i Velika Britanija. 

Rok za dostavqawe predloga projekata bio je 7. oktobar 

2013. godine. 

Vi{e informacija moète prona}i na linku: 

http://goo.gl/bEo2oI 

Kontakt: www.romadecade.org 

KONKURS: Unapre|ewe poloàja Romkiwa 

Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne za{tite – Uprava za rodnu ravnopravnost 

objavilo je Javni poziv za podno{ewe predloga projekata za unapre|ewe poloàja 

Romkiwa u Republici Srbiji. Pravo u~e{}a na konkursu imaju registrovana organizacije/udruèwa 

gra|ana na teritoriji Republike Srbije. 

Pravila konkursa, obrasci, uputstvo, kao i dodatne informacije mogu se preuzeti sa 

internet prezentacije Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike i Uprave 

za rodnu ravnopravnost: www.minrzs.gov.rs (konkursi) i www.gendernet.rs (konkursi). 

Poziv je otvoren do 22. oktobra 2013. godine. 

Kontakt: Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike, www.minrzs.gov.rs 

Unapre|en poloàj èna u Srbiji 

Dràvna delegacija Republike Srbije je na 

55. zasedawu Komiteta za eliminaciju diskriminacije 

èna u @enevi, predstavila drugi i 

tre}i periodi~ni izve{taj o primeni Konvencije 

o eliminisawu svih oblika diskriminacije 

èna za period 2007–2009. godine. 

Komitetu su predstavqene mere koje je dr- 

àva preduzela i preduzima na poqu smawewa 

socijalne iskqu~enosti i borbe protiv 

diskriminacije èna i primene strate{kih 

dokumenata i zakona u toj oblasti. Najve}i 

broj pitawa odnosio se na za{titu èna od 

nasiqa, mehanizme za za{titu `rtava trgovine 

qudima, zapo{qavawe, obrazovawe, 

zdravstvenu za{titu èna, pristup pravdi, 

pravima i uslugama socijalne za{tite, u~e- 

{}e u politi~kom i javnom ìvotu... 

Posebna zabrinutost iskazana je za polo- 

àj posebno osetqivih grupa èna kao {to su 

Romkiwe, ène sa invaliditetom, ène u ruralnim 

sredinama, a posebno starije ène. 

Konvencija o eliminisawu svih oblika diskriminacije 

èna usvojena je na Generalnoj 

skup{tini UN 18. decembra 1979. godine, a 

stupila je na snagu 3. septembra 1981. godine. 

Kontakt: Kancelarija za qudska i mawinska 

prava, tel: 011 311 25 10 

www.ljudskaprava.gov.rs 

Neophodna borba protiv predrasuda prema 

mawinskim grupama u obrazovnim ustanovama 

LGBT osobe u {kolama i na fakultetima prolaze kroz „pakao u kontinuitetu“ i zato je neophodna 

ozbiqna reforma nastavnih programa i uxbenika koja bi ukinula predrasude prema 

gej populaciji i mawinskim grupama, re~eno je 24. septembra 2013. godine na tribini „Homofobija 

u {kolskoj klupi“, odrànoj u okviru Nedeqe ponosa. 

Istraìvawe Jukoma i Beogradskog centra za qudska prava pokazalo je da ~ak 80% sredwo{kolaca 

podràva diskriminaciju LGBT osoba, a samo 16% u~enika smatra da bi oni trebalo 

da imaju ista prava kao svi. 

Zamenica za{titnika gra|ana za prava deteta Tamara Luk{i} Orlandi} rekla je na skupu 

da su uxbenici zastareli i ne doti~u temu razli~ite seksualne orijentacije, a nastavnici 

„konzervativni i zacementirani u svojim stavovima“. 

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i univerzitetski ombudsman Branko Raki} rekao je 

da za LGBT osobe, wihova okolina i cela zajednica nemaju razumevawe, ali da „80% sredwo- 

{kolaca ne bi trebalo smatrati manijacima, nego decom optere}enom predrasudama i nerazumevawem“, 

zbog ~ega bi u {kolama trebalo razvijati razumevawe prava na razli~itost. 

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs 

UDRUÈWE EVO RUKA: Inkluzivni centar “ 

Mesto susreta“ 

Na inicijativu Udruèwa „Evo ruka”, pokrenuta je akcija prikupqawa sredstava za radove 

na objektu lokalnog inkluzivnog centra „Mesto susreta” u Zemun Poqu. Inkluzivni centar 

za decu sa ometwama u razvoju sve~ano je otvoren 5. oktobra, 2013. na prvi nacionalni Dan 

davawa. 

Ciq ove inicijative je da se deci sa smetwama u razvoju i wihovim vr{wacima iz zajednice 

omogu}i da kvalitetno provode slobodno vreme, da se druè, u~e i razvijaju. 

Kontakt: Trag fondacija, tel: 011 32 88 723 

www.tragfondacija.org

6 



Pozicija Srbije u 2013. godini, prema Izve{taju 

Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti 

Prema izve{taju Svetskog ekonomskog foruma za 2013. godinu Srbija je rangirana na 

101. poziciji na listi koja obuhvata 148 zemaqa sveta. Fondacija za razvoj ekonomske nauke 

(FREN), kao lokalni partner Svetskog ekonomskog foruma (SEF), saètom studijom Konkurentska 

pozicija Srbija u 2013. godini prikazuje poziciju Srbije prema dostignutom 

nivou konkurentnosti za 2013. godinu prema listi SEF-a. 

Pozicija Srbije prikazana je relativno u odnosu na zemqe iz neposrednog okruèwa, a 

studijom je ukazano i na faktore koji su presudno uticali na promene koje su dovele do aktuelne 

pozicije Srbije. 

Studija je dostupna na linku http://goo.gl/WAVdth 

Kontakt: Fondacija za razvoj ekonomske nauke FREN, tel: 011 3021 069, www.fren.org.rs 

Filantropski vodi~ ” 

Dobro se dobrim vra}a” 

Trag Fondacija i Tim za socijalno ukqu~ivawe 

i smawewe siroma{tva odràli su 23. 

septembra 2013. godine skup na temu „Postoje- 

}e poreske olak{ice za davawe za op{te dobro 

u Republici Srbiji“, u okviru kog je predstavqen 

i Vodi~ za korporativnu filantropiju 

„Dobro se dobrim vra}a“. 

Ciq Vodi~a je da olak{a davawe pravnih 

lica u op{te korisne svrhe u Srbiji, kao i da 

ukaè na zakonska re{ewa i sugeri{e na~in 

re{avawa otvorenih pitawa. Prisutni su 

upoznati sa postoje}im poreskim olak{icama 

u zemqama ~lanicama EU, kao i sa modelima 

koji mogu biti primeweni u Srbiji. 

Nagrade za korporativno 

volontirawe 2013 

Dobitnik glavne nagrade za Najboqi 

program volontirawa u 2013. godini je 

Erste Banka, za program „Pravi dan za veliku 

stvar“, koji se sprovodi pet godina. 

Nagrade za korporativno volontirawe 

za 2013. godinu uru~ene su 25. septembra 

2013. godine u Beogradu, a me|u dobitnicima 

su i kompanija GlaxoSmithKline 

Srbija i Crna Gora u kategoriji Razvoj zaposlenih 

– za program „Zlatni izazov“ i 

kompanija Coca-Cola System za novogodi- 

{wi karavan „Pokrenimo ~aroliju zajedno“, 

u kategoriji za najuspe{nije partnerstvo 

u lokalnoj zajednici izme|u kompanija 

i neprofitnih organizacija pri 

sprovo|ewu programa volontirawa. 

U kategoriji Merewe rezultata nagra- 

|en je program Societe Generale Bank „Inkluzivna 

akademija“ za metodologiju pra- 

}ewa i merewa efekata koje je program 

imao na pove}awe zapo{qivosti osoba 

sa invaliditetom. 

Dodelu Nagrade za korporativno volontirawe 

po tre}i put organizovali su 

Forum poslovnih lidera Srbije i Smart 

kolektiv. 

Izvor: www.bizlife.rs 

Izradu vodi~a omogu}ili su fondovi EU, 

[vajcarske agencije za saradwu i razvoj i 

Balkanskog fonda za demokratiju (BTD). 

Kroz regionalni projekat – SIGN za odrìvost 

– Trag fondacija }e, u saradwi sa SIGN 

mreòm koja okupqa fondacije iz 6 zemaqa 

zapadnog Balkana, u narednom periodu raditi 

na unapre|ewima u ovoj oblasti. 

Elektronska verzija Vodi~a dostupna je na 

internet prezentaciji Trag fondacije: 

http://www.tragfondacija.org/media/PDF/ 

Dobro_se_dobrim_vraca.PDF 

Kontakt: Trag fondacija, tel: 011 32 88 723, 

www.tragfondacija.org 

USAID u preduzetni{tvo 

ulaè sedam miliona dolara 

Nacionalna agencija za regionalni razvoj i 

Ameri~ka agencija za me|unarodni razvoj 

(USAID) potpisale su u junu 2013. godine ugovor 

o realizaciji Projekta za razvoj privatnog sektora, 

na osnovu kog }e mala i sredwa preduze}a 

i preduzetnici dobiti ukupno sedam miliona 

dolara za razvoj poslovawa. 

Sredstva su namewena korisnicima iz 12 

op{tina juga i jugozapada Srbije, a projekat }e 

se realizovati u naredne ~etiri godine. 

Kontakt: Nacionalni centar Zaje~ar, tel: 019 

445 301 www.narr.gov.rs 

Bilten o socijalnoj ekonomiji 

i socijalnom preduzetnit{vu 

Koalicija za razvoj socijalnog preduzetni- 

{tva objavila je u septembru 2013. godine drugi 

broj Biltena o socijalnoj ekonomiji i socijalnom 

preduzetni{tvu u Srbiji. 

Predstavqeni su na~ini finansirawa socijalnih 

preduze}a u Srbiji i u Evropi, sa namerom 

da se svi zainteresovani, kao i nosioci 

promena u dru{tvu, podstaknu da se aktivno 

ukqu~e u pokretawe socijalnog preduze}a u svojoj 

zajednici. Elektronsku verzija dostupna je 

na adresi http://goo.gl/TNsphy. 

Panel diskusija o zna~aju preduzetni~kog obrazovawa 

Preduzetnici se ne ra|aju, ve} stvaraju – zajedni~ka je poruka koju su 25. septembra 2013. 

godine preneli predstavnici dràvnih institucija, korporativnog sektora, me|unarodnih 

organizacija, Evropske komisije, nastavnika i asocijacija preduzetnika na panel diskusiji 

„Zna~aj preduzetni~kog obrazovawa u kreirawu promena dru{tva”, odrànoj u Privrednoj 

komori Srbije (PKS). 

Panel diskusiju realizovala je organizacija Dostignu}a mladih u Srbiji, uz podr{ku Ameri~ke 

agencije za me|unarodni razvoj USAID Serbia, fondacije Friedrich-Ebert-Stiftung Beograd, 

Ministarstva privrede i PKS, i centralni je nacionalni doga|aj Evropske nedeqe 

malih i sredwih preduze}a kojom koordini{e Evropska komisija. 

Kontakt: Dostignu}a Mladih u Srbiji, tel: 011 2183 581, www.ja-serbia.org 

„INOVATIVA“: Konkurs za najboqu 

socio-preduzetni~ku ideju 

Koalicija za razvoj socijalnog preduzetni{tva uz 

podr{ku SuisseSolidara – Kancelarije u Beogradu u okviru 

novog projekta „Inovativa“ otvorila je konkurs namewen 

mladima uzrasta od 15 do 19 godina za najboqu sociopreduzetni~ku 

ideju, kako bi ih podstakla da razmi{qaju 

o mogu}nostima koje im socijalno preduzetni{tvo pru- 

à za re{avawe problema u dru{tvu. 

Na konkursu }e biti odabrano pet ideja koje }e dobiti 

finansijsku podr{ku, a rok za podno{ewe prijava je 30. 

oktobar 2013. godine. 

Rezultati konkursa bi}e objavqeni na sajtu Evropskog 

pokreta u Srbiji. Projekat ima za ciq promociju socijalnog 

preduzetni{tva me|u mladima, posebno onima koji 

su vi{estruko marginalizovani, kao i me|u donosiocima 

odluka koji se bave mladima, kako bi se upoznali sa 

mogu}nostima koje socijalna ekonomija nudi za re{avawe 

problema nezaposlenosti mladih. 

Kontakt: Evropski pokret u Srbiji, tel: 011 3640 174 

www.emins.org 

INKUBATOR: Rezultati konkursa 

za mlade preduzetnike 

Inkubator za razvoj preduzetni{tva mladih „KZM Gnezdo” 

– projekat Kancelarije za mlade Beograd, raspisao 

javni konkursni poziv za kori{}ewe resursa Inkubatora, 

namewen mladim preduzetnicima starosti do 35 godina, 

koji imaju potrebu za radnim prostorom, administrativnim 

i konsalting uslugama. 

Najboqih 13 biznis planova, odnosno novih firmi od 

prijavqenih 100, u{lo je u Biznis inkubator i tu }e raditi 

narednih godinu dana. Nakon tog perioda, korisnici 

mogu da ostanu i pla}aju deo tro{kova. 

Prostor na {estom spratu Palate Beogradu, koji radi 

od 7. oktobra 2013. godine, i u kome se nalazi Biznis 

inkubator ima 700 kvadrata, projekat je finansirao Grad 

Beograd, a partneri projekta su Fakultet organizacionih 

nauka, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju 

i pojedini privrednici. 

Projektom „KZM Gnezdo”, Kancelarija za mlade èli da 

promovi{e samozapo{qavawe i da pritom uz pomo} svojih 

resursa pomogne prve preduzetni~ke poduhvate projekata 

sa visokim trì{nim potencijalom, kao i razvoj 

novih proizvoda, usluga i procesa u oblasti visokih tehnologija 

sa potencijalom za rast i zapo{qavawe. 

Kontakt: Kancelarija za mlade Beograd 

tel: 011 715 7351, www.kancelarijazamlade.rs 

Program za razvoj agrobiznisa 

za nezaposlene mlade 

Grad Zrewanin i op{tine Kikinda i Novi Be~ej, uz podr- 

{ku Projekta i Ministarstva omladine i sporta, pokrenule 

su program ~iji je ciq da pomogne mladima da otpo~nu sopstveni 

biznis kroz uzgoj visoko-profitabilnih povrtarskih 

kultura. Poqoprivredno-preduzetni~ki inkubatori 

omogu}i}e polaznicima da nau~e kako da gaje povr}e u plastenicima 

i na otvorenom poqu. 

Ciq Programa „Poqoprivredno-preduzetni~ki inkubatori 

za mlade” je skra}ewe vremena i tro{kova osnivawa 

novih poqoprivrednih biznisa. Namewen je mladima koji 

imaju zemqi{te i opremu da zapo~nu agrobiznis, ali kojima 

nedostaje znawe i iskustvo u povrtarstvu i preduzetni- 

{tvu, kao i mladima kojima su potrebni i edukacija i 

zemqi{te i oprema za proizvodwu povr}a. U programu mogu 

da u~estvuju mladi uzrasta do 35 godina, koji su nezaposleni, 

sa minimum zavr{enom sredwom {kolom, a èle da se 

bave uzgojem povr}a na teritoriji me|uop{tinskog partnerstva 

koje ~ine Zrewanin, Kikinda i Novi Be~ej. 

Vi{e informacija na www.lokalnirazvoj.rs

BROJ 17 


Smernice za ve}e u~e{}e javnosti 

u dono{ewu propisa i akata 

Kancelarija za saradwu sa civilnim dru{tvom predstavila je radni 

tekst „Smernica za u~e{}e zainteresovane javnosti u postupcima 

dono{ewa propisa i akata“, predstavnicima dràvne uprave, nezavisnih 

institucija i OCD. Ovaj dokument produkt je uporedne analize 

mehanizama i metoda saradwe vladinih institucija sa organizacijama 

civilnog dru{tva, sa aspekta regionalne i evropske prakse, a 

usvajawe Smernica deo je plana rada Vlade za 2013. godinu. 

Smernice su jedan od kqu~nih dokumenata u strate{kom i sistemskom 

pravnom okviru, kada se govori o ukqu~ivawu javnosti u proces 

dono{ewa propisa. One imaju ambiciju da pomere standarde, po{to 

otvaraju mogu}nost uvo|ewa nove prakse, koja je sadràna u dokumentima 

Evropske unije i Saveta Evrope. 

Razvijawe svesti o zna~aju u~e{}a civilnog dru{tva u procesu 

dono{ewa odluka neophodno je kroz edukaciju na svim nivoima. Uz 

konsenzus oko wihovog sadràja, Smernice su dokument od kog treba 

krenuti ka formulisawu pravnih normi kojim se ure|uje pitawe 

saradwe dràvne uprave i organizacija civilnog dru{tva. 

Predloèni dokument zasnovan je na dokumentu „Analiza mehanizama 

i metoda saradwe dràvnih i javnih institucija sa organizacijama 

civilnog dru{tva“, sa osvrtom na evropski i regionalni aspekt, 

kao i na postoje}i nivo u~e{}a OCD-a u procesu dono{ewa odluka. 

Kontakt: Kancelarija za saradwu sa civilnim dru{tvom 

tel: 011 311 3859 www.civilnodrustvo.gov.rs 

CIVICUS: Srbija na 54. mestu po 

kvalitetu podsticajnog okruèwa 

Krajem septembra alijansa CIVICUS objavila je godi{wi izve{taj o 

kvalitetu podsticajnog okruèwa za razvoj civilnog dru{tva, po kojem 

se Republika Srbija nalazi na 54. mestu od ukupno 109 dràva koje su 

bile analizirane. 

Ovaj indeks napravqen je na osnovu pra}ewa tri dimenzije (socio- 

-ekonomsko, socio-kulturno i politi~ko okruèwe). Svaka od dimenzija 

ima pod-dimenzije i indikatore na osnovu kojih se prati razvoj podsticajnog 

okruèwa. 

Republika Srbija je na osnovu ove analize negde na sredini liste, s 

tim {to je po metodologiji CIVICUS-a najlo{iji rezultat ostvarila u 

oblasti socio-kulturnog okruèwa. 

Indeks kvaliteta podsticajnog okruèwa moète preuzeti na slede}oj 

adresi: http://civicus.org/what-we-do-126/2013-05-06-10-38-39 

Otvoren Resurs centar u Pirotu 

Resurs centar organizovao je 10. oktobra 2013. godine sve~anost povodom 

po~etka rada organizcije. Resurs centar u Pirotu bi}e svojevrstan 

inkubator za nevladine organizacije iz Pirota i Srbije, a re~ je o krovnoj 

organizaciji koja je nastala udruìvawem vi{e od 50 nevladinih 

organizacija, kao i 8 kancelarija za mlade. 

Osnovni ciq Resurs centra je podizawe kapaciteta nevladinih organizacija 

i wihovo pribliàvawe konkursima Evropske unije. 

Prvi veliki projekat ove organizacije jeste formirawe Centra za 

neformalno obrazovawe u selu Vlasi, {to }e biti poku{aj oìvqavawa 

ovog sela koje deli sudbinu mnogih drugih sela koja izumiru. 

Kontakt: Resurs centar Pirot, tel: 011 032 08 26 

KONKURS: Liderstvo u primeni 

Principa osnaìvawa èna 

Dodela Nagrade za liderstvo u oblasti Principa 

osnaìvawa èna odrà}e se u martu 2014. godine, a 

konkurs je otvoren za sve kompanije koje su potpisale 

Principe osnaìvawa èna i dosledno ih sprovode. Rok 

za prijavqivawe isti~e 1. novembra 2013. godine. 

Priznawe je prvi put dodeqeno 6. marta ove godine 

u Wujorku, a uru~eno je kompanijama koje su prepoznale 

zna~aj rodne ravnopravnosti i sprovele konretne akcije 

na realizaciji sedam usvojenih principa osnaìvawa 

èna. 

Prijavni formular moète prona}i na linku 

http://www.weprinciples.org/Site/WepsLeadershipAwards. 

Popuwen prijavni formular treba dostaviti na 

adresu womens-empowerment-principles@unglobalcompact.org, 

najkasnije do 1. novembra 2013. godine. 

Otvoren konkurs za Virtus nagradu 

Trag fondacija objavila je konkurs za Virtus nagradu koja se dodequje za 

korporativnu filantropiju. Konkurs je otvoren za sve doma}e i strane kompanije, 

korporacije, javna i dràvna preduze}a, mala i sredwa preduze}a, 

medijske ku}e, kao i korporativne fondove i fondacije, sa izuzetkom 

neprofitnih organizacija, javnih ustanova i organa uprave. 

Rok za prijem prijava je 25. oktobar 2013. godine. 

Konkurs je raspisan uz finansijsku podr{ku Evropske komisije i Tima za 

socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva Vlade Republike Srbije. 

Dodatne informacije, detaqni uslovi konkursa i prijavni formulari 

dostupni su na internet sajtu VIRTUS nagrade, www.tragfondacija.org/virtus. 

Kontakt: Trag fondacija, tel: 011 32 88 723, www.tragfondacija.org 

Dodeqene nagrade Mladgrad 2013 

Gra|anske inicijative dodelile su godi{wu nagradu MLADGRAD 2013. lokalnim 

samoupravama Pirot i Priboj i Du{ku Krsti}u, aktivisti iz Obrenovca 

– osniva~u sajta youth.rs. Posebnim priznawima za ukupan doprinos boqem 

poloàju mladih nagra|ene su op{tine Ivawica i Ra{ka, Be~ejsko udruèwe 

mladih i astronomsko udruèwe „Eureka” iz Kru{evca. Specijalnu nagradu za 

unapre|ewe poloàja mladih iz rawivih grupa osvojila je op{tina Zvezdara i 

udruèwe „Pirot E Publika”. 

Ciq nagrade MLADGRAD, koju Gra|anske inicijative dodequju ~etvrtu godinu, 

jeste da ohrabri qude, lokalne samouprave i organizacije da poboq{aju 

poloàj mladih u svojim zajednicama, a ustanovqena je u partnerstvu sa Ministarstvom 

omladine i sporta, Ministarstvom regionalnog razvoja i lokalne 

samouprave i uz podr{ku Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj (USAID) i 

brojnih organizacija civilnog dru{tva. 

Izvor: www.mladgrad.rs 

NKD: Projekat Politike koje rade 

Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) u okviru novog programa 

USAID i ISC „Gra|ansko dru{tvo za budu}nost“ sprovodi projekat „Politike 

koje rade“. Ciq projekta je da se podstakne izgradwa kapaciteta za promene u 

lokalnim zajednicama i stvore dugoro~ni lokalni potencijali za decentralizaciju 

mo}i i vlasti. 

Kroz projekat }e biti formirani regionalni Centri za gra|anske politike, 

a wihova uloga }e biti konsultantska, mentorska i resursna. 

Urban In, Novi Pazar (Sanxak), Edukativni centar Kru{evac (Centralna 

Srbija) i Uì~ki centar za demokratiju i qudska prava (Zapadna Srbija) odabrane 

su kao organizacije ~iji }e predstavnici prvi pro}i trening za trenere 

(i mentore). 

Predvi|eno je da 30 OCD radi na razvoju planova izgradwe javne podr{ke, 

od kojih }e NKD u 2014. godini finansirati tri najboqa plana. 

Izvor: http://www.iscserbia.org/srb/Novosti/Novosti16.html 

Projekat ” 

Trostruko A” 

Organizacije civilnog dru{tva u Srbiji pozvane su da dostave svoje projektne 

predloge koji se ti~u razvoja informacija, saveta, aktivne pomo}i ili 

zagovarawa servisa koji su besplatani i otvoreni za sve gra|ane. 

Konzorcijum organizacija zaduèn za sprovo|ewe projektnih aktivnosti 

obezbedio je grant od 100.000 evra, za implementaciju po dva projekta iz svake 

zemqe. Visina individualnog granta iznosi 10.000 evra 

Kontakt: Centar za razvoj neprofitnog sektora, tel: 011 2626113 

www.crnps.org.rs 

Realizovano 15 omladinskih projekata 

“ 

Stvarno va`ne promene” 

Stvarno va`no! Fondacija Ana i Vlade Divac je u okviru konkursa za omladinske projekte 

„Stvarno va`na promena”, realizovanog uz podr{ku Balkanskog fonda za demokratiju, podràla 

15 omladinskih projekta za re{avawe problema u lokalnoj zajednici. 

Odabrano je i 15 novih omladinskih projekata u okviru konkursa „Zdravo Internet” koji je 

podràla Fondacija za otvoreno dru{tvo. 

Tako su, izme|u ostalog, postavqeni kontejneri za odlagawe limenki u osnovnim {kolama u 

Sremskoj Mitrovici i kante za reciklaù baterija u â~ku, kreirane dve Android aplikacije 

za u~ewe znakovnog jezika i pristup informacijama o pravima, promovisano volontirawe 

sredwo{kolaca i vr{wa~ka edukacija sa mladima u Zve~anskoj, studenti medicine pomogli 

deci da se oslobode straha od lekara i steknu zdrave navike u okviru „Bolnice za medvedi}e”, 

odràn prvi TweetUp u Kru{evcu i kreirana bro{ura o bezbednom i korisnom kori{}ewu 

interneta, kreirana platforma za crowdfunding pomozimozajedno.rs. 

Vi{e o konkursu „Stvarno va`ne promena” i podrànim omladinskim projektima potraìte 

na adresi www.stvarnovazno.org

Kompjuter ima 60% doma}instava 

Objavqena je najnovija RZS publikacija „Upotreba 

IKT u Republici Srbiji, 2013”. Prema objavqenim rezultatima, 

trendovi su slede}i: kompjuter poseduje 

59,9%, a internet prikqu~ak 55,8% doma}instava. Vi- 

{e od 2,4 miliona gra|ana koristi internet svakodnevno 

ili skoro svakodnevno, a na dru{tvenim mreàma 

(Fejsbuk, Tviter) ima nalog 93,4% korisnika interneta 

uzrasta od 16 do 24 godine. 

U ispitivawu o upotrebi informaciono-komunikacione 

teghnologije u Srbiji je u~estovalo 2.400 doma- 

}instava i 1.200 pojedinaca. Utvr|eno je da 31,6% doma}instava 

ima laptop, 98,2% doma}instava ima TVprijemnik, 

a 86,9% mobilni telefon. 

Od ukupnog broja velikih i sredwih preduze}a internet 

prikqu~ak poseduje 100%, dok je kod malih 

preduze}a taj procenat 99,5%. Od ukupnog broja preduze}a 

svih 100% koristi ra~unar u poslovawu, a od onih 

koja imaju internet prikqu~ak, 87,6% wih koristi 

elektronske servise javne uprave. 

Metodologija je uporediva sa Evrostatom, a EU podaci 

za 2013. godinu o~ekuju u decembru 2013. 

Kontakt: RZS, tel: 011 2412 922, www.stat.gov.rs 

eUprava pokrajinskih organa 

Vlada AP Vojvodine donela je sredinom 

2013. godine Odluku o Strategiji eUprave 

pokrajinskih organa, sa akcionim planom do 

2015. godine. Strategijom eUprave defini{u 

se aktivnosti na uvo|ewu informacionih i 

komunikacionih tehnologija u rad pokrajinske 

uprave. 

Za svaku godinu do 2015. godine, Vlada 

Vojvodine }e posebnim aktom utvrditi visinu 

sredstava, nosioce aktivnosti i rokove za 

sprovo|ewe pojedinih aktivnosti iz akcionog 

plana. Plan sadrì 29 projekata, a izme- 

|u ostalih: eArhiva, eKonkursiEU – pra}ewe 

konkursa EU; EUpravnaPraksaAPV; Energetski 

bilansi i analize energetskih subjekata; 

Energetska li~na karta op{tina; Softverski 

sistem za podr{ku inspekcijskog nadzora; 

Informacioni sistem istraìva~ke i 

inovacione delatnosti; Infrastruktura 

prostornih podataka; ePisarnica i eSednice 

Skup{tine AP Vojvodine. 

Izvor: www.vojvodina.gov.rs 

Omladinski informator u svakoj {koli 

Sprovo|ewe projekta „Omladinski informator u svakoj {koli” otpo~elo je seminarom za 60 u~enika 

i 12 nastavnika osnovnih {kola, koji je odràn sredinom septembra 2013. godine. 

Jedinstven po sadràju i ure|iva~koj politici, ovaj program }e doprineti da mladi budu boqe, 

blagovremeno i podrobno informisani o temama koje ih zanimaju, i to pogledom na veliki ekran u 

holu {kole. Ovu mogu}nost, za po~etak, ima}e oko 15.000 osnovaca i sredwo{kolaca sa Palilule, 

ukqu~uju}i i u~enike Osnovne {kole za obrazovawe odraslih „Bra}a Stamenkovi}”, a ideja je da se 

projekat vremenom pro{iri na sve beogradske {kole. 

[kolski timovi sastavqeni od po pet u~enika i jednog profesora iz 23 {kole, bi}e zaduèni da 

objektivno predstave svoju {kolu, odaberu i prirede vesti, izve{taje i reportaè o temama koje su 

va`ne za |a~ku populaciju. 

Projekat „Omladinski informator u svakoj {koli” oslawa se na preporuke iz Nacionalne strategije 

za mlade Republike Srbije, a realizuju ga organizacija „Agenda” i palilulski Crveni krst uz 

pomo} op{tinske i gradske prosvetne vlasti i donatora. 

Izvor: www.politika.rs 

„Otvarawe obrazovawa“ 

digitalizacija {kola u EU 

„Otvarawe obrazovawa” je akcioni plan Evropske 

komisije za re{avawe problema koji sputavaju univerzitete 

i druge {kole u pruàwu visokokvalitetnog 

obrazovawa i digitalnih ve{tina, koje }e biti 

neophodne za obavqawe 90% poslova do 2020. godine. 

Kako bi pokrenula ovu inicijativu, EK je krajem 

septembra 2013. godine predstavila i novi vebsajt, 

Open Education Europa, koji }e omogu}iti studentima, 

prakti~arima i obrazovnim institucijama da razmewuju 

obrazovne resurse slobodne za upotrebu. 

Izvor: www.razvionica.edu.rs 

Besplatne Wi-Fi zone u 229 po{ta 

Po{ta Srbije uvela je besplatne Wi-Fi zone u 229 

po{ta, u 148 gradova {irom zemqe, {to je deo strate{kog 

plana ovog preduze}a da gra|anima obezbedi 

dostupnost savremenih na~ina komunikacije. 

Izvor: B92 

Edukativni flajeri NBS 

nameweni gra|anstvu 

Narodna banka Srbije {tampala je krajem 

septembra 2013. godine edukativne flajere, 

kako bi gra|ankama i gra|anima pribliìla 

pojmove kao {to su promenqiva kamatna stopa, 

valutna klauzula, proizvodi osigurawa, itd. 

Pored flajera koji se ti~u samih finansijskih 

proizvoda, ponu|ene su i teme koje obra- 

|uju razli~ite finansijske proizvode koji 

imaju svoju va`nost u odre|enim periodima 

ìvota, kao {to su polazak na fakultet, odvajawe 

od roditeqa, osnivawe porodice… 

Narodna banka distribuira ove flajere u 

saradwi sa Slu`bom za komunikacije i koordinaciju 

odnosa sa gra|anima Gradske uprave 

grada Beograda. 

Kontakt: Agencija za evropske integracije i 

saradwu sa udruèwima, tel. 011 715 73 61 

www.beograd.eu.gov.rs 

Globalni indeks starewa 

Na Me|unarodni dan starijih osoba, 1. oktobra 2013. godine, HelpAge International sa svojim partnerima 

{irom sveta objavio je Globalni indeks starewa 2013, rezultate prvog istraìvawa koji 

govore o kvalitetu ìvota i dobrobiti starijih qudi. U Srbiji, partneri su Crveni krst Srbije i 

mreà HumanaS. 

Od 91 zemqe koje su ukqu~ene u ovo istraìvawe, Srbija zauzima 64. mesto. 

Globalni indeks starewa (GIS) razvijen je uz pomo} Populacionog fonda Ujediwenih nacija 

(UNFPA) i pokriva 89 procenata svetske populacije starijih osoba. Fond promovi{e boqe razumevawe 

okolnosti u kojima {irom sveta ìvi gotovo 900 miliona osoba starijih od {ezdeset godina i 

zalaè se iznalaèwe odgovora na siroma{tvo u starosti, kao i za zaustavqawe diskriminacije na 

osnovu godina i drugih kr{ewa qudskih prava starijih, ~iji }e broj u svetu, do 2050. godine, porasti 

na vi{e od dve milijarde. 

Indeks je baziran na tome kako se dràve odnose prema problemima starijeg dela wihovog stanovni{tva, 

a u vezi sa sigurno{}u prihoda, zdravstvenim stawem, mogu}nostima za zapo{qavawe 

i edukaciju kao i sa pristupa~no{}u okruèwu. 

Kontakt: Centar za razvoj neprofitnog sektora, tel: 011 2626113, www.crnps.org.rs 

MINISTARSTVO SPOQNE I UNUTRA{WE 

TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA 

Podr{ka dràve za projekte 

razvoja informacionog dru{tva 

Ministarstvo spoqne i unutra{we trgovine 

i telekomunikacija Vlade Republike Srbije potpisalo 

je ugovore sa 38 organizacija nevladinog 

sektora, koje su pobedile na javnom konkursu za 

dodelu sredstava za projekte razvoja informacionog 

dru{tva. 

Na konkurs, koji je organizovalo Ministarstvo 

spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacija, 

predloge programa za razvoj informacionog 

dru{tva poslalo je vi{e od sto organizacija, 

fondacija i zadu`bina. 

Dodeqena su podsticajna sredstva od 325.000 

do tri miliona dinara po projektu. 

Ove godine se po prvi put sredstva za projekte 

razvoja informacionog dru{tva opredequju 

nevladinom sektoru, koji je prepoznat kao pokreta~ 

dru{tva i razvoja i u ovom sektoru. 

Projekti koji su dobili finansijsku podr{ku 

trebalo bi da doprinesu poboq{awu kvaliteta 

ìvota, a analiza efekata koje su imali izabranih 

projekata biti ura|ena za godinu dana. 

Kontakt: Ministarstvo spoqne i unutra{we 

trgovine i telekomunikacija 

tel: 011 311 34 32, www.mtt.gov.rs 

KALENDAR 

va`nijih datuma 

OKTOBAR 

07–13.10. De~ija nedeqa 

01.10. Me|unarodni dan starijih osoba 

02. 10. Svetski dan stanovawa 

03. 10. Me|unarodni dan dece 

05. 10. Svetski dan u~iteqa 

10. 10. Svetski dan mentalnog zdravqa 

14. 10. Svetski dan davalaca organa 

15. 10. Dan slepih i Me|unarodni dan èna na selu 

16. 10. Svetski dan hrane 

17. 10. Svetski dan borbe protiv siroma{tva 

22. 10. Me|unarodni dan pa`we posve}ene mucawu 

i govornim manama 

24. 10. Svetski dan UN, Dan dostupnosti informacija 

i Dan borbe protiv raka dojke 

25. 10. Dan dobrovoqnih darivateqa krvi 

30. 10. Svetski dan {tedwe 

NOVEMBAR 

07. 11. Evropski dan nauke 

08. 11. Dan prosvetnih radnika 

09. 11. Svetski dan borbe protiv fa{izma 

11. 11. Me|unarodni dan nauke i mira 

14. 11. Svetski dan {e}erne bolesti 

15. 11. Me|unarodni dan hroni~ne 

opstruktivne bolesti plu}a 

16. 11. Me|unarodni dan tolerancije 

17. 11. Me|unarodni dan studenata i sredwo{kolaca 

20. 11. Svetski dan deteta 

23. 11. Me|unarodni humanitarni dan 

25. 11. Me|unarodni dan protiv nasiqa nad ènama 

Tim za socijalno ukqu~ivawe 

i smawewe siroma{tva 

Palata Srbije, kancelarija 122 

Bul. Mihajla Pupina 2, 11 070 Beograd 

Tel: (+381 11) 311 46 05, 311 47 98 

Faks: (+381 11) 213 97 54 

e-mail: sipru@gov.rs 

Twitter: @inkluzija, FB: SIPRUnit 

www.inkluzija.gov.rs, www.srbija.gov.rs 

Objavqivawe ovog biltena finansirano je 

sredstvima [vajcarske agencije za razvoj i saradwu

Sedamnaesti bilten o socijalnom ukljuÄivanju i smanjenju siromaÅ¡tvu

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

Sedamnaesti bilten o socijalnom ukljuÄivanju i smanjenju siromaÅ¡tvu