StruÄna praksa I
StruÄna praksa I StruÄna praksa I
Stručna praksa I Aleksandra Klašnja nja-Milićević Konsultacije: Ponedeljak 14.00 - 17.30h Kabinet 2
- Page 2 and 3: Stručna praksa I Tema 3 - Primena
- Page 4 and 5: Modelovanje sistema korišćenjem U
- Page 6 and 7: UML UML je projektovan kao vrlo fl
- Page 8 and 9: Arhitektura softverskih sistema Kak
- Page 10 and 11: UML dijagrami Dijagram u UML-u -
- Page 12 and 13: Things Postoje 4 vrste elemenata (t
- Page 14 and 15: Dinamički delovi UML modela Ime In
- Page 16 and 17: Delovi za objašnjenja Ime Anotacij
- Page 18 and 19: Dijagrami slučajeva upotrebe (kori
- Page 20 and 21: Primer 1. Potrebno je napraviti ap
- Page 22 and 23: Dijagram slučaja upotrebe procesa
- Page 24 and 25: Definisanje učesnika Učesnika je
- Page 26 and 27: Definisanje veze između učesnika
- Page 28 and 29: Upotreba tipa Slično ponašanje
- Page 30 and 31: Upotreba tipa “Proširivanjem
- Page 32 and 33: Generalizacija Generalizacija - v
- Page 34 and 35: Primer 2. Operator Korisnik sesija
- Page 36 and 37: Elektronska prodavnica knjiga Prime
- Page 38 and 39: Analiza sistema Poslovni ciljev
- Page 40 and 41: Specifikacija zahteva Korisnika Re
- Page 42 and 43: Slučaj korišćenja: Modifikacija
- Page 44 and 45: Slučaj korišćenja: Logovanje adm
- Page 46 and 47: Razvoj dijagrama aktivnosti Pos
- Page 48 and 49: Definisanje stanja dijagrama aktivn
- Page 50 and 51: Prikaz grananja grananje A [uslov]
Stručna <strong>praksa</strong> I<br />
Aleksandra Klašnja<br />
nja-Milićević<br />
Konsultacije: Ponedeljak 14.00 - 17.30h<br />
Kabinet 2
Stručna <strong>praksa</strong> I<br />
Tema 3 - Primena prezentacionih alata u različitim<br />
poslovnim aktivnostima u poslovnom sistemu i sa<br />
drugim poslovnim subjektima<br />
Tema 4 - Korišćenje infrastrukture Interneta u različitim<br />
poslovnim aktivnostima u poslovnom sistemu i sa<br />
drugim poslovnim subjektima<br />
2
Plan rada<br />
Priprema za izradu praktičnog rada - mart, april<br />
Pronalazak poslovne organizacije i usaglašavanje<br />
sadržaja predstojećeg praktičnog rada – do 10.aprila<br />
Izrada praktičnog rada – u toku maja<br />
Za sve dileme, nejasnoće i pomoć u praktičnom radu u<br />
ovoj fazi, studentima je dostupan nastavnik praktične<br />
nastave iz ovog segmenta – ponedeljak 14-17.30 u kab2<br />
Krajnji rok za predaju praktičnih radova – 29.maj<br />
3
Modelovanje sistema<br />
korišćenjem UML-a
Objektno modelovanje - UML<br />
<br />
<br />
<br />
UML (Unified Modeling Language) - objedinjeni vizuelni jezik za<br />
poslovno i softversko modelovanje u svim fazama razvoja i za sve<br />
tipove sistema, kao i za generalno modelovanje kojim se definišu<br />
statičke strukture i dinamičko ponašanje.<br />
Standardni jezik za:<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
vizuelizaciju<br />
specifikaciju<br />
konstruisanje i<br />
dokumentovanje softverskih sistema<br />
UML kombinuje najbolje iz:<br />
<br />
<br />
<br />
Koncepta “Data Modeling” (Entity Relationships Diagrams)<br />
Poslovnog modelovanja (work flow)<br />
Objektnog i komponentnog modelovanja<br />
5
UML<br />
UML je projektovan kao vrlo fleksibilan i prilagodiv jezik, koji<br />
omogućava vrlo različite vrste modelovanja, uključujući:<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
modele koji olakšavaju razumevanje poslovnih procesa,<br />
odvijanja tokova događaja,<br />
sekvenci upita,<br />
aplikacija,<br />
baza podataka,<br />
arhitektura i drugog.<br />
6
UML<br />
<br />
<br />
UML je nastao kao rezultat evolucije objektno orijentisanih jezika<br />
za modelovanje.<br />
Razvila ga je kompanija Rational Software objedinjavanjem tri<br />
vodeće metode objektno orijentisanog modelovanja:<br />
<br />
<br />
<br />
Booch koji je razvio Grady Booch,<br />
OMT (Object Modeling Technique) koji je razvio Jim Rambaugh i<br />
OOSE (Object-Oriented Software Engineering) koji je razvio Ivar<br />
Jacobson.<br />
7
Arhitektura softverskih sistema<br />
Kako je sistem<br />
struktuiran?<br />
Koje su funkcije<br />
sistema?<br />
Kako izgraditi<br />
sistem?<br />
Kako se sistem<br />
ponaša?<br />
Gde instalirati?<br />
Kako je sistem<br />
predstavljen?<br />
8
Kategorije korisnika<br />
UML koriste sledeće kategorije korisnika<br />
Sistem analitičari i krajnji korisnici – specifikacija<br />
zahtevane strukture i ponašanje sistema<br />
Arhitekte sistema – projektanti sistema koji će<br />
zadovoljiti zahteve<br />
Razvojni inženjeri (developers) – transformišu<br />
arhitekturu u izvršni kod<br />
Kontrolori kvaliteta – provera strukture i ponašanje<br />
sistema<br />
Rukovodioci projekta (menagers) – vode i usmeravaju<br />
kadrove i resurse<br />
9
UML dijagrami<br />
<br />
<br />
Dijagram u UML-u – grafička predstava skupa elemenata - iscrtan kao<br />
graf čvorova (stvari) i lukova (relacija)<br />
Dijagrami UML-a prikazuju sistem iz više uglova:<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
Dijagram slučajeva upotrebe (Use-Case Diagram)<br />
Dijagram klasa (Class Diagram)<br />
Dijagram objekata (Object Diagram)<br />
Dijagram sekvenci (Sequence Diagram)<br />
Dijagram saradnje (Collaboration Diagram)<br />
Dijagram promene stanja (State Diagram)<br />
Dijagram aktivnosti (Activity Diagram)<br />
Dijagram komponenti (Component Diagram)<br />
Dijagram razvoja (Deployment Diagram)<br />
10
Gradivni blokovi UML-a<br />
Stvari (things)<br />
Relacije (relationships)<br />
11
Things<br />
Postoje 4 vrste elemenata (things):<br />
Elementi strukture – statički delovi modela koji<br />
reprezentuju konceptualne ili fizičke elemente (imenice)<br />
Elementi ponašanja – dinamički delovi modela koji<br />
reprezentuju ponašanje kroz prostor i vreme (glagoli)<br />
Elementi grupisanja - organizacioni delovi modela<br />
Elementi anotacije – opisni delovi modela, komentari koji<br />
se primenjuju na bilo koji dokument<br />
12
Statički delovi modela<br />
Ime<br />
Klasa<br />
Interfejs<br />
Kolaboracija<br />
(Saradnja)<br />
Korisnik<br />
Slučaj<br />
upotrebe<br />
Aktivne<br />
klase<br />
Komponenta<br />
Čvor<br />
Simbol<br />
Opis<br />
Opis skupa objekata koji dele iste atribute, operacije, veze i<br />
semantiku. Implementira 1 ili više interfejsa.<br />
Kolekcija operacija koje opisuju servise klase ili komponente.<br />
Definiše interakciju i udružuje uloge i druge elemente tako da<br />
rade zajedno i obezbeđuju kolaborativno ponašanje.<br />
Spoljašnji entitet koji komunicira sa sistemom, obično osoba.<br />
Opis skupa sekvenci akcija koje sistem izvodi da bi izvršio<br />
neki zahtev korisnika.<br />
Klase čiji objekti poseduju jedan ili više procesa ili niti –<br />
mogu inicirati kontrolnu aktivnost.<br />
Fizički i zamenljivi deo sistema koji obezbeđuje realizaciju<br />
skupa interfejsa<br />
Fizički element koji postoji u vreme izvršavanja i predstavlja 13<br />
računarski resurs – ima memoriju i mogućnost procesiranja.
Dinamički delovi UML modela<br />
Ime<br />
Interakcija<br />
Prikaz stanja<br />
Simbol<br />
prikaz<br />
Čekanje<br />
Opis<br />
Ponašanje prilikom razmene skupa poruka između<br />
skupa objekata da bi se objasnile specifične namene.<br />
Ponašanje specificirano sekvencom stanja objekta ili<br />
neke interakcije.<br />
14
Organizacioni delovi UML modela<br />
Ime<br />
Paket<br />
Simbol<br />
Opis<br />
Grupe na koje model može biti dekomponovan.<br />
Mehanizam opšte namene, za organizovanje elemenata<br />
u grupe.<br />
Paket je čisto konceptualan – postoji samo u vreme<br />
razvoja.<br />
15
Delovi za objašnjenja<br />
Ime<br />
Anotacija<br />
Simbol<br />
Opis<br />
Komentari kojima opisujemo, objašnjavamo i<br />
naznačavamo bilo koji element u modelu.<br />
Osnovna vrsta anotacije je napomena (note).<br />
16
Relacije (relationships)<br />
Ime<br />
Zavisnost<br />
Asocijacija<br />
Generalizacija<br />
Realizacija<br />
Simbol<br />
0..1 *<br />
radi radj<br />
Opis<br />
Semantička relacija između nezavisne i zavisne<br />
stvari. Nezavisna stvar utiče na semantiku zavisne.<br />
Usmerenje – iz zavisnog slučaja.<br />
Strukturna relacija koja opisuje skup veza kojim se<br />
postavlja veza između objekata.<br />
Objekti specijalizovanih elemenata (dete)<br />
predstavljaju zamene za objekte generalizovanih<br />
elemenata (roditelj).<br />
Vrh strelice na roditelju.<br />
Semantička relacija između klasifikatora, gde jedan<br />
klasifikator specificira ugovor koji drugi klasifikator<br />
garantuje da će ispuniti.<br />
17
Dijagrami slučajeva<br />
upotrebe (korišćenja)<br />
18
Dijagram slučajeva upotrebe<br />
(Use-Case Diagram)<br />
Omogućavaju krajnjim korisnicima da razumeju sistem<br />
Pogled korisnika na funkcionisanje sistema (šta sistem radi, a<br />
ne kako sistem funkcioniše)<br />
Razvoj dijagrama slučajeva upotrebe definiše se sledećim<br />
aktivnostima:<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
Definisanjem učesnika<br />
Definisanjem slučajeva upotrebe<br />
Definisanjem tipova veza između učesnika i slučajeva upotrebe<br />
Izradom dijagrama slučajeva upotrebe<br />
Asocijativni naziv<br />
Učesnik<br />
Slučaj upotrebe<br />
19
Primer 1.<br />
Potrebno je napraviti aplikaciju koja će omogućiti korisniku<br />
da preko Interneta rezerviše bioskopske ulaznice za željene<br />
projekcije.<br />
Takođe je potrebno omogućiti korisniku stalan uvid u<br />
bioskopski repertoar i informacije o bioskopu u kojem<br />
željeni film igra.<br />
20
Dijagram slučajeva upotrebe<br />
Pregled filmova<br />
korisnik<br />
Pregled bioskopa<br />
Rezervacija<br />
21
Dijagram slučaja upotrebe<br />
procesa rezervacije<br />
Odabir filma<br />
Odabir bioskopa<br />
korisnik<br />
Odabir termina<br />
Rezervacija karata<br />
Potvrda rezervacije<br />
Unos podataka<br />
22
Definisanje učesnika<br />
Korisnik je čovek koji koristi sistem, dok je učesnik specifična<br />
uloga koju korisnik ima u komunikaciji sa sistemom<br />
Učesnik – osoba ili veštački entitet (softver ili sistem) koji<br />
učestvuje u slučaju upotrebe<br />
23
Definisanje učesnika<br />
Učesnika je moguće identifikovati na osnovu odgovora na sledeća<br />
pitanja:<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
Ko će koristiti osnovnu funkcionalnost sistema (primarni<br />
učesnici)<br />
Ko treba da upravlja, administrira i održava sistem (sekundarni<br />
učesnici)<br />
Kome će biti potrebna podrška sistema u obavljanju dnevnih<br />
zadataka<br />
Kojim hardverskim uređajima sistem treba da upravlja<br />
Sa kojim drugim sistemima dotični sistem treba da bude u vezi<br />
Ko ili šta je zainteresovan za rezultate koje sistem proizvodi<br />
24
Definisanje slučajeva upotrebe<br />
Slučaj upotrebe – definiše funkcionalnost sistema sa<br />
stanovišta učesnika – šablon ponašanja delova sistema<br />
Pitanja za učesnika – identifikuju slučajeve upotrebe:<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
Koje funkcije učesnik zahteva od sistema – šta učesnik treba da<br />
radi?<br />
Da li učesnik treba da čita, kreira, briše, izmeni ili da unese<br />
neke informacije u sistem?<br />
Da li učesnik treba da bude obavešten o događajima u sistemu?<br />
Da li svakodnevni rad učesnika može da se pojednostavi kroz<br />
nove funkcije sistema?<br />
25
Definisanje veze između učesnika<br />
i slučajeva upotrebe<br />
Veze koje se uspostavljaju u dijagramu slučajeva upotrebe:<br />
<br />
<br />
<br />
Asocijacija (Association)<br />
<br />
<br />
Asocijacija između slučajeva upotrebe tipa <br />
Asocijacija između slučajeva upotrebe tipa <br />
Generalizacija (Generalization-Inheritance)<br />
Zavisnost (Depedency)<br />
26
Asocijacija<br />
<br />
<br />
Bidirekciona veza – linija koja spaja učesnike i slučajeve upotrebe<br />
Asocijacija između samih učesnika ili slučajeva upotrebe, definiše<br />
povezanost tih elemenata<br />
Menadžer projekta<br />
Razvoj sistema<br />
Inženjer razvoja<br />
27
Upotreba tipa <br />
<br />
<br />
Slično ponašanje deli se između sličnih slučajeva upotrebe<br />
Veza opisuje odnos između slučajeva upotrebe u<br />
kojem jedan slučaj upotrebe koristi usluge drugog<br />
<br />
Razvoj softvera<br />
<br />
<br />
Definicija problema<br />
Razvoj sistema<br />
Operacije sistema<br />
28
Upotreba tipa <br />
><br />
Korisnik<br />
Pristupa<br />
Webu<br />
Login<br />
29
Upotreba tipa <br />
“Proširivanjem” jednog sučaja upotrebe opisuje se neka<br />
složenija funkcija sistema<br />
Proširivanje se vrši sa jednim ili više drugih postojećih<br />
slučajeva upotrebe<br />
A<br />
<br />
B<br />
Ako slučaj A proširuje slučaj B:<br />
<br />
<br />
i slučaj A i slučaj B mogu da postoje sami<br />
slučaj B može (a ne mora) da bude proširen slučajem A<br />
30
Upotreba tipa <br />
<br />
Praćenje finansija<br />
<br />
Periodična kontrola<br />
Praćenje dnevnog kumulativa<br />
31
Generalizacija<br />
<br />
<br />
Generalizacija – veza između roditelja i deteta – vezana za pojam<br />
nasleđivanja – dete nasleđuje osobine roditelja<br />
Generalizacija učesnika – izvedeni učesnik ima sve osobine i<br />
ponašanje osnovnog (apstraktnog) učesnika, ali može dodati<br />
osobine ili redefinisati ponašanje<br />
zaposlen<br />
Rukovodilac Knjigovođa Kontrolor<br />
32
Generalizacija<br />
<br />
Generalizacija slučajeva upotrebe – izvedeni slučaj upotrebe ima<br />
sve osobine i ponašanje apstraktnog slučaja upotrebe, ali može<br />
dodati osobine ili redefinisati ponašanje<br />
Novčane transakcije<br />
Isplata<br />
Uplata<br />
33
Primer 2.<br />
Operator<br />
Korisnik<br />
sesija<br />
transakcije<br />
Banka<br />
uplata isplata transfer izveštaj<br />
34
Primer 3.<br />
Otkazuje pregled<br />
pacijent<br />
Zakazuje pregled<br />
Zahteva lečenje<br />
Plaćanje računa<br />
Tačke proširenja<br />
Naredni tretmani<br />
Provera pacijentove<br />
dokumentacije<br />
Različliti načini<br />
plaćanja<br />
kartoteka<br />
doktor<br />
službenik<br />
Polisa osiguranja<br />
35
Elektronska prodavnica<br />
knjiga<br />
Primer 4.
Analiza sistema<br />
Analiza sistema treba da omogući odgovor na pitanje:<br />
“Koja je prioritetna funkcija koju treba da ostvari sajt<br />
namenjen elektronskoj trgovini?”<br />
Jedan od načina za realizaciju sajta je uočavanje<br />
poslovnih ciljeva, na osnovu kojih se razvija lista<br />
funkcionalnosti sistema i zahteva za informacijama.<br />
37
Analiza sistema<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
Poslovni ciljevi predstavljaju jednostavnu listu mogućnosti koje od<br />
sajta očekujemo.<br />
Funkcionalnosti sistema predstavljaju listu mogućnosti<br />
informacionog sistema koje su potrebne da bi se ostvarili poslovni<br />
ciljevi.<br />
Informacioni zahtevi za sistem predstavljaju informacione<br />
elemente koje sistem mora da produkuje da bi se realizovali<br />
poslovni ciljevi.<br />
Tako formirane liste moraju se dostaviti programerima da bi znali<br />
šta menadžer od njih očekuje.<br />
38
Poslovni ciljevi<br />
Prikazati knjige.<br />
Obezbediti detaljnije<br />
informacije o knjigama.<br />
Personalizovati/kastomizovati<br />
svaku knjigu.<br />
Neposredno pretražiti katalog<br />
i dodati knjige u potrošačku<br />
korpu.<br />
Prikupiti podatke o<br />
potrošaču.<br />
Obezbediti podršku<br />
potrošaču nakon kupovine<br />
knjiga.<br />
Mogućnost lakog ažuriranja i<br />
proširivanja kataloga<br />
Razumeti efikasnost<br />
marketinga.<br />
Funkcionalnost sistema<br />
Digitalni katalog<br />
Baza podataka knjiga<br />
Veza sa potrošačem<br />
Baza podataka knjiga<br />
Baza podataka potrošača<br />
Baza podataka o<br />
porudžbinama<br />
Upravljanje inventarom<br />
Sistem za praćenje i izveštaj o<br />
sajtu<br />
Informacioni zahtevi<br />
Dinamičan tekst i grafički katalog.<br />
Opis knjige, broj zaliha, nivo<br />
inventara.<br />
Upis svakog korisnika koji pristupi<br />
sajtu.<br />
Naziv, autor, cena, izdavač i kratak<br />
opis svake knjige.<br />
Ime, adresa, telefon i e-mail svakog<br />
potrošača. Online registracija<br />
korisnika.<br />
Korisnikov ID, knjige, datum<br />
porudžbine.<br />
Inventar proizvoda, ID i kontakt<br />
izdavača.<br />
Broj posetilaca, posećene stranice,<br />
kupljeni proizvodi.<br />
39
Specifikacija zahteva<br />
Korisnika<br />
Registraciju novih korisnika<br />
Prijavljivanje starih korisnika<br />
Pregled kataloga<br />
Pretragu kataloga<br />
Postavljanje odabranih knjiga u<br />
potrošačku korpu<br />
Modifikaciju potrošačke korpe<br />
Pražnjenje cele korpe<br />
Administratora<br />
Registraciju novog administratora<br />
Izmenu lozinke registrovanog administratora<br />
Brisanje administratora<br />
Postavljanje novih kategorija u katalog<br />
Uklanjanje kategorija iz kataloga<br />
Postavljanje novih knjiga u katalog<br />
Editovanje atributa knjige u katalogu<br />
Uklanjanje knjiga iz kategorija<br />
Premeštanje knjiga iz jedne u drugu kategoriju<br />
Postavljanje novih izdavača<br />
Modifikaciju atributa postojećih izdavača<br />
40
Prikaz opštih slučajeva upotrebe<br />
Login<br />
Login<br />
Registracija<br />
Registracija<br />
Pretraga kataloga<br />
Modifikacija kategorija<br />
korisnik<br />
Formiranje porudžbine<br />
Modifikacija knjiga<br />
administrator<br />
Modifikacija porudžbine<br />
Modifikacija administratora<br />
Pražnjenje cele korpe<br />
Modifikacija izdavača<br />
41
Slučaj korišćenja: Modifikacija<br />
podataka<br />
42
Slučaj korišćenja: Pretraga<br />
43
Slučaj korišćenja: Logovanje<br />
administratora na sistem<br />
Unos lozinke<br />
provera lozinke<br />
44
Dijagrami aktivnosti
Razvoj dijagrama aktivnosti<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
Poslovni proces – slučaj upotrebe – posmatra se kao sistem koji<br />
ima svoja stanja u kojima se obavljaju aktivnosti, dok prelaze iz<br />
jednog u drugo stanje koje diktiraju događaji<br />
Prikazuje sekvencijalni tok aktivnosti<br />
Sastoji se od:<br />
Stanja<br />
Akcija<br />
Prelaza<br />
Proces Razvoja dijagrama aktivnosti sadrži:<br />
Definisanje plivačkih staza<br />
Definisanje stanja dijagrama aktivnosti<br />
Definisanje tranzicija<br />
46
Definisanje stanja dijagrama aktivnosti<br />
<br />
<br />
Stanje dijagrama aktivnosti može da predstavlja:<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
Akciju – ne može biti dekomponovana, traje kratko vreme, ne<br />
može se prekidati<br />
Aktivnost – ima trajanje, može se prekidati zbog nekih<br />
događaja, može se dekomponovati<br />
Pseudostanje ili<br />
Stanje toka objekta<br />
Oznaka stanja je jedinstvena:<br />
Naziv stanja<br />
47
Definisanje stanja dijagrama aktivnosti<br />
<br />
Definisanje pseudostanja – stanja prelaza<br />
<br />
Početno stanje<br />
<br />
<br />
<br />
Krajnje stanje<br />
Stanje odluke - grananje<br />
Sinhronizacija<br />
48
Definisanje tranzicija<br />
<br />
<br />
<br />
Tranzicija - prelazak iz jednog u drugo stanje – prouzrokuje (okida)<br />
neki događaj<br />
Događaji mogu da budu:<br />
Spoljni – generišu se van sistema – generišu ga učesnici<br />
Kraj aktivnosti<br />
Vremenski – spoljni ali bez učesnika<br />
Upravljački – generiše rukovodilac posla<br />
Tranzicija prouzrokuje događaj koji sadrži uslove, argumente i akcije<br />
Događaj 1 (argument) [uslov 1] /<br />
Akcija 1<br />
<br />
Događaj – poruka – ako su očigledne ne prikazuju se na dijagramu<br />
49
Prikaz grananja<br />
grananje<br />
A<br />
[uslov]<br />
B<br />
[not uslov]<br />
C<br />
50
Prikaz grananja<br />
početno stanje<br />
postavi<br />
iterator<br />
[kraj]<br />
[not kraj]<br />
završno stanje<br />
radi()<br />
promeni<br />
iterator<br />
51
Sinhronizacija<br />
Sinhronizacija – zadebljana horizontalna linija<br />
Račvanja (fork) i udruživanja (join) niti – obavljaju se u<br />
sinhronizacionim tačkama<br />
Tranzicije koje ulaze u sinhronizaciju su uslov za paralelno<br />
obavljanje tranzicija koje iz nje izlaze – jedna aktivnost<br />
“čeka” na ispunjenje uslova (“pristizanje” svih događaja) za<br />
njeno izvršenje<br />
52
Prikaz sinhronizacije<br />
Račvanje (fork)<br />
Priprema<br />
Sinhronizaciona tačka<br />
Aktivnost 1 Aktivnost 2<br />
Udruživanja (join)<br />
Finalizacija<br />
53
Definisanje plivačkih staza<br />
Dijagram aktivnosti deli se u odgovarajuće logičke celine –<br />
plivačke staze – definišu odgovornost pojedinih objekata za<br />
izvršenje odgovarajućih akcija<br />
Svaka staza – navode se učesnici, aktivnosti – “radna lista” –<br />
definisana u okviru opisa radnog mesta prilikom opisa organizacije<br />
<br />
Stanja pripadaju stazama, a tranzicije mogu da prelaze iz jedne<br />
staze u drugu<br />
55
Definisanje plivačkih staza<br />
Ime 1 Ime 2 Ime 3<br />
A<br />
B<br />
Plivačka<br />
staza<br />
C<br />
D<br />
56
Primer<br />
korisnik prodaja magacin<br />
Zahtev za<br />
isporukom<br />
Plaćanje<br />
Order<br />
[placed]<br />
Prijem<br />
porudžbine<br />
Order<br />
[filled]<br />
Order<br />
[entered]<br />
Priprema<br />
isporuke<br />
Isporuka<br />
Preuzimanje<br />
robe<br />
Order<br />
[delivered]<br />
Isporuka<br />
57
Korisnik Automat Banka<br />
Postavi karticu<br />
Unesi PIN<br />
Podižem iznos<br />
Identifikacija<br />
Provera stanja na<br />
računu<br />
Preuzmi novac<br />
Umanji iznos<br />
na računu<br />
Prikazuje stanje<br />
na računu<br />
Vraća karticu<br />
Uzmi karticu<br />
58
Dijagrami aktivnosti
Change language