PERSPEKTIVE LAB SEKTORA U EKONOMIJI REPUBLIKE SRBIJE ...
PERSPEKTIVE LAB SEKTORA U EKONOMIJI REPUBLIKE SRBIJE ...
PERSPEKTIVE LAB SEKTORA U EKONOMIJI REPUBLIKE SRBIJE ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>PERSPEKTIVE</strong> <strong>LAB</strong> <strong>SEKTORA</strong> U <strong>EKONOMIJI</strong> <strong>REPUBLIKE</strong><br />
<strong>SRBIJE</strong><br />
1<br />
Turudija Živanović Svetlana, Tomislav Živanović<br />
Rezime<br />
Veština lečenja biljem razvijala se kod svih naroda i sačuvala se negde više, negde<br />
manje sve do danas, kao tradicionalna ili narodna terapija, popularno nazvana<br />
narodna medicina. Mnoge biljke koje su se uspešno vekovima upotrebljavale u<br />
tradicionalnoj terapiji, prihvaćene su i predstavljaju važne lekovite sirovine u<br />
savremenoj medicini. Zahvaljujući biljnom leku, fitoterapija se ponovo prepoznaje kao<br />
integralni deo zvanične medicine. Kako iz zdravstvenih razloga, tako i socijalnih i<br />
ekonomskih, zemlje u razvoju treba da preduzmu istraživanja sopstvenih resursa<br />
srazmerno značaju koji ove biljke imaju za nacionalnu ekonomiju. Već duži period<br />
poslovanje u sektoru <strong>LAB</strong>-a (lekovitog i aromatičnog bilja), koje pored sakupljanja i<br />
proizvodnje lekovitog bilja, podrazumeva i proizvodnju biljnih proizvoda, je delatnost<br />
od marginalnog značaja za ekonomiju Republike Srbije. Svetska zdravstvena<br />
organizacija i Evropska zajednica oformili su telo za preispitivanje upotrebe <strong>LAB</strong>-a u<br />
tradicionalnoj medicini, i njihovu validaciju na naučnom planu kao i bolje razumevanje<br />
mehanizma delovanja. Ovakav stav prema lekovitom bilju predstavlja podsticaj boljem<br />
iskorišćenju lekovitog i aromatičnog bilja i potencijala <strong>LAB</strong> sektora Republike Srbije.<br />
Ključne reči: narodna medicina, fitoterapija, <strong>LAB</strong>, potencijal, ekonomija<br />
Uvod<br />
Potrebe za hranom i očuvanjem zdravlja su primarne u životu svakog čoveka. Hranu<br />
kao i lekove prvobitni čovek je spontano pronalazio u prirodi i koristio ih kako bi<br />
poboljšao svoje zdravlje. Vremenom lekovi počinju da se proizvode industrijski i<br />
potiskuju tradicionalne, poreklom iz prirode. Međutim, pokazalo se da njihova primena<br />
ima puno nedostataka, i potrošači traže alternativu ili dopunu lekovima u zaštiti<br />
zdravlja. Trend povratka prirodi i upotreba fitopreparata (biljni lekovi, biljni lekoviti<br />
proizvodi) u prevenciji i lečenju različitih tegoba značajan je kako u svetu tako i u našoj<br />
zemlji. Kod nas je upotreba lekovitog bilja tradicionalno zastupljena kroz istoriju i<br />
održala se sve do današnjih dana. Racionalna fitoterapija predstavlja kombinaciju znanja<br />
tradicionalne i konvencionalne medicine, jer je zasnovana kako na tradicionalnim<br />
iskustvima u lečenju biljem, tako i na naučnim potvrdama dejstva njihovih aktivnih<br />
principa. Prihvatanje alternativne i komplementarne medicine od strane konvencionalne<br />
medicine bi trebalo da poveća tražnju za lekovitim biljem i pomogne da se uspostavi<br />
partnerstvo za dobrobit pacijenata. Povećan interes kupaca za prirodne i organske<br />
proizvode (Kroner 2006), za zaštitu ugroženih vrsta (FAO 2003), intelektualnu svojinu<br />
izvornih populacija (Persley 1997) kao i o odnos o fer trgovini (Brinckmann 2004) će<br />
nastavit validaciju upotrebe lekovitih biljaka.<br />
1 Turudija Živanović Svetlana, Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, Beograd, Srbija:<br />
Tomislav Živanović, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beodradu, Srbija<br />
299
Struktura <strong>LAB</strong> sektora<br />
Prema Karki (2003), tržište lekovitog bilja se posmatra kao sub-sektor sektora<br />
zdravlja. Dok Dixi et al. (2003) su ovo tržište opisali kao sektor biljne medicine. U<br />
Srbiji ne postoji zvanična klasifikacija tržišta <strong>LAB</strong>-a. U nekim radovima se govori o<br />
sektoru <strong>LAB</strong>-a, koji obuhvata širok asortiman proizvoda: poljoprivrednih (sirovine),<br />
prehrambenih (čajevi), dijetetskih proizvoda, biljnih lekova, tradicionalnih lekova i sl.<br />
Struktura prodaje <strong>LAB</strong>-a na tržištu EU je veoma složena, i varira od zemlje do<br />
zemlje, prema tome da li se radi o zemlji potrošaču ili zemlji izvoru sirovina, odnosno<br />
da li je u pitanju tržište sirovina ili viših faza prerade <strong>LAB</strong>-a. Na tržištu <strong>LAB</strong>-a postoji<br />
veliki broj trgovaca, i njihova diferenciranost je različita. Učešće velikih trgovinskih<br />
preduzeća, tzv. grosista je sledeće: u Albaniji 4, u Nemačkoj 21, u Bugarskoj10 2 Takođe<br />
postoji i veliki broj manjih preduzeća koji posluju na ovom tržištu, naročito u zemljama<br />
istočne i jugo - istočne Evrope, i oni se često bave prometom i drugih proizvoda.<br />
Struktura preduzeća koja posluju u <strong>LAB</strong> sektou Srbije je vrlo heterogena. Većina<br />
preduzeća je registrovana kao d.o.o za promet na domaćem i međunarodnom tržištu, kao<br />
i proizvodnju, dok su preduzeća koja se bave proizvodnjom preparata uglavnom<br />
registrovana za proizvodnju dijetetskih proizvoda.<br />
Biljne sirovne (samonikle i gajene) se na većini tržišta kupuju direktno od sakupljača<br />
ili proizvođača i prodaju se posrednicima - trgovcima: regionalnim, lokalnim, ili pak<br />
seoskim zadrugama. Biljne sirovine se isporučuju drugim veletrgovcima, farmaceutskoj<br />
industriji, proizvođačima ekstrakata, preduzećima koji ih pakuju, kozmetičkoj industriji,<br />
prehrambenoj industriji i industriji boja kao i različitim kategorijama maloprodaje. Ove<br />
vrste trgovine postaju sve složenije i na taj način reflektuju primenu lekovitog i<br />
aromatičnog bilja u različite svrhe. U Srbiji kao i u zemljama nekadašnjeg istočnog<br />
bloka, tržište <strong>LAB</strong>-a još uvek u promenama. Trgovačka mreža ovim sirovinama je<br />
nekada bila organizovana i kontrolisana od strane države. Danas se ova mreža<br />
diverzifikovala pojavom privatnih preduzeća koja postaju sve konkurentnija na tržištu.<br />
Broj biljnih vrsta koje stavljaju u promet kako veletrgovci tako i uvoznici i izvoznici,<br />
kreće se od nekoliko vrsta do 2000, zavisno od potrebe kupca kao i stepena<br />
specijalizacije samih trgovaca.<br />
Zemlje u čijem izvozu dominiraju primarni i poluprerađeni proizvodi imaju<br />
nepovoljnu izvoznu strukturu i niži nivo konkurentnosti. U takvim uslovima cene<br />
primarnih proizvoda su niže i nestabilne, a ušečće i značaj ovih proizvoda u<br />
međunarodnom prometu konstantno opada. S druge strane, zemlje koje izvoze<br />
visokokvalitetne finalne-industrijske proizvode, odnosno proizvode bazirane na<br />
savremenoj tehnologiji, sa znatno većom dodatnom vrednošću, imaju povoljnu izvoznu<br />
strukturu i viši nivo konkurentnosti. Istovremeno, zemlje sa ovakvom robnom<br />
strukturom uspešno nastupaju, odnosno realizuju svoje proizvode i na tržištima<br />
ekonomski razvijenih zemalja, čime dodatno uvećavaju zaradu i podstiču konkurentnost<br />
na međunarodnom tržištu (Đorović i sar., 2003).<br />
Kako se sektor <strong>LAB</strong>-a kao i međunarodna trgovina u ovom sektoru, brže razvijao u<br />
drugoj polovini XX veka, tako je i uvođenje pojedinih standarda i zakonske regulative u<br />
ovu oblast počela da se uvodi tek 80-tih godina prošlog veka. Razlike u pristupu<br />
upotrebe bilja u terapiji posledica su razlika u interpretaciji termina ,,herbalna<br />
medicina’’. WHO preporučuje sledeću definiciju: ,,Biljne lekove čine biljke, biljni<br />
2 Europe‘s medicinal and aromatic plants: their use, trade and conservation a traffic Species in Danger Report,<br />
June 1998.<br />
300
materijal, biljni preparati i proizvodi koji kao aktivne sastojke sadrže delove biljaka ili<br />
drugog biljnog materijala ili njihove kombinacije’’ Briggs i Norrie (2003). Velike<br />
farmaceutske kuće konstantno istražuju mnogobrojne aktivne materije koje se dobijaju<br />
iz lekovitih biljaka, naročito onih poreklom iz zemalja tzv. trećeg sveta. Obzirom na rast<br />
cena lekova, naročito sintetičkih koji se dobijaju iz derivata nafte, hemičari se ponovo<br />
vraćaju biljkama, kako bi iz njih dobili nove aktivne materije, čije je postojanje do<br />
današnjih dana bilo nepoznato ili njihovo dejstvo nije dovoljno poznato. Sem toga,<br />
vlade zemalja u razvoju su svesne činjenice da se biljke koje oni izvoze u razvijene<br />
industrijske zemlje koriste za dobijanje raznih farmaceutskih preparata, koji se potom<br />
prodaju po mnogo višim cenama u njihovim zemljama. Direktor WHO, Halfdan Mahler,<br />
okvalifikovao je ovaj fenomen kao ,,farmaceutska kolonizacija’’ (Turudija Živanović,<br />
2010)<br />
Destrukcija ekosistema koja nastaje prekomernom eksploatacijom lekovitog i<br />
aromatičnog bilja, svakako će biti povod da se ekosistemi bolje čuvaju od uništenja.<br />
Ovo može da dovede do deficita lekovitog bilja i biljnih proizvoda na tržištu. Da bi se<br />
biljne vrste sačuvale od nestajanja, treba omogućiti njihovo plantažno gajenje, naročito<br />
ugroženih vrsta. Nestašica aromatičnog i lekovitog bilja na tržištu usled smanjene<br />
količine ili zabrane sakupljanja u prirodi može dovesti do povećanih troškova sirovina, a<br />
samim tim i veće cene biljnih proizvoda na tržištu.<br />
<strong>LAB</strong>-a sektor Srbije<br />
Ponuda biljnih proizvoda na tržištu Srbije je izuzetno bogata pri čemu je zastupljen<br />
veliki broj domaćih i stranih proizvođača. Preparati su izrađeni u različitim<br />
farmaceutskim oblicima: čajevi (monokomponentni i čajne mešavine), rastvori, kapi,<br />
tinkture, sirupi, tablete, kapsule, kreme, masti itd. Privredni subjekti iz oblasti<br />
poljoprivrede i agrobiznisa, kao i sektora <strong>LAB</strong>-a, koji posluju na području Srbije,<br />
karakterišu se različitom veličinom, vlasničkim oblicima i organizacionom strukturom.<br />
Njihova delatnost obuhvata proizvodnju, preradu, promet i usluge u farmerskom i<br />
postfarmerskom sektoru agrobiznisa.<br />
Usled pada socijalističkog sistema i dugotrajne izolacije usled sankcija, sektor<br />
lekovitog i aromatičnog bilja izgubio je veći deo dotadašnjeg tržišta. Novoosnovana<br />
privatna preduzeća, su trebala da izgrade ili da ponovo uspostave poslovne odnose sa<br />
stranim kupcima. Osnovni problem je predstavljao nedostatak relevantnih informacija o<br />
dešavanjima na regionalnim i međunarodnom tržištu. Da bi sektor <strong>LAB</strong>-a povećao<br />
učešće na inotržištu potrebno je dobro poznavanje tržišne strukture, nosilaca interesa,<br />
ponude, tražnje i cena. U Srbiji još uvek ne funkcioniše koncept razvoja održivog načina<br />
berbe, prerade i marketinga <strong>LAB</strong>-a za određena tržišta. Među nosiocima interesa, nema<br />
dovoljno informacija o potencijalima tržišta, problemima, kao i o raspodeli u okviru<br />
vrednosnog lanca.<br />
301
Tabela br. 1: Uvoz i izvoz lekovitog bilja u zemljama Evrope i sveta od 2005 – 2008. godina<br />
Država<br />
2005. 2006. 2007. 2008.<br />
Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz<br />
Turska 62935 17001 68478 17544 92306 22669 103746 26654<br />
Kina 901181 21886 947310 17609 1038620 29074 1245544 35788<br />
UK 261509 383892 307042 452804 340391 465169 355527 555738<br />
SAD 101971 746000 108954 824320 124363 972079 146733 1112066<br />
Hong Kong 14056 43519 13566 48133 14742 48931 17905 53653<br />
Poljska 48533 87665 43100 88460 64577 111526 93776 155662<br />
Australija 10230 94686 9988 96997 10321 109780 12460 126947<br />
Austrija 49138 50087 61004 51573 69988 69134 63999 78919<br />
Rusija 34985 338040 47105 383703 64432 463096 81970 552222<br />
Brazil 135684 21454 171266 20092 198963 32254 205601 33809<br />
Kanada 38454 178699 42970 202179 54788 232239 69278 259330<br />
Japan 28872 394419 37028 370593 38261 405967 42344 449202<br />
Indija 653550 153895 875043 153060 989246 168029 1353884 218754<br />
Italija 18329 85150 24352 94149 28043 116985 33490 139484<br />
Francuska 129651 207786 151245 223650 155547 256557 164730 320098<br />
Nemačka 269334 333088 307117 378505 333351 463659 411968 516043<br />
Hrvatska 1686 6244 1367 6631 1449 7876 2104 9913<br />
BiH 550 3081 553 3205 449 3508 769 4261<br />
Albanija 221 558 420 647 859 962 773 969<br />
Bugarska 11106 3787 10356 5442 17616 7989 34477 11452<br />
Srbija 6606 2392 7549 2706 12916 9466 11369 5613<br />
SVET leko bilj 6735636 6680709 7369182 6999159 8864077 8489765 10860155 10339478<br />
Svet ukupno 10.579.599 10.790.680 12.356.591 12.530.265 14.122.584 14.360.770 16.098.513 16.254.731<br />
Izvor: UNCTAD COMTRADE<br />
302
Istraživanja pokazuju da berači spadaju u grupu najsiromašnijih žitelja Srbije, i da<br />
zarade mnogih berača nisu adekvatne. Teško je definisati visinu i sigurnost zarada. U<br />
kontekstu zarada, „sigurnost“ se odnosi na sigurno vlasništvo ili pristup resursima i<br />
aktivnostima kojim se stiče dohodak, uključujući rezerve i imovinu kojom će<br />
kompenzovati rizik, ublažavanje neočekivanih obrta i nepredviđenih okolnosti (Turudija<br />
Živanović i Živanović, 2007). Sigurnost nije bezuslovna kategorija i mnogo je<br />
korektnije opisati mogućnost zarade kao „sigurnije“ ili „manje sigurne“. Nesumnjivo,<br />
imajući u vidu siromaštvo mnogih berača, da bi izvesnost njihovih zarada mogla biti<br />
bolja. Oni najčešće prodaju prirodno sušene <strong>LAB</strong> sirovine po cenama koje trgovci<br />
odrede.<br />
Berači i proizvođači obično nemaju nikakve kapacitete za preradu kako bi dodali<br />
vrednost na sakupljeno ili gajeno bilje. Primorani su da prodaju prirodno sušene <strong>LAB</strong><br />
sirovine trgovcima po cenama koje trgovci nude. Nabavkom opreme za primarnu<br />
preradu (sortiranje, sušenje, pakovanje) i transport postigli bi veće cene. Ovakva<br />
delatnost bi se mogla proširiti kroz udruženja berača i proizvođača. Bugarski model za<br />
rukovođenje <strong>LAB</strong> trgovinom je veoma hvaljen (Lange i Mladenova, 1997) i mogao bi<br />
da se koristi kao deo revizije <strong>LAB</strong> sektora Srbije.<br />
Na nivou preduzeća, obično su postrojenja za sušenje, sečenje, sortiranje i pakovanje<br />
nedovoljna i neadekvatna. To utiče na kvalitet proizvoda koji ne zadovoljava uvek<br />
zahteve tržišta. Većina preduzeća nema dovoljno finansijskih sredstava kada je reč o<br />
avansnom finansiranju sirovina, prerade i transporta proizvoda. Mnoga preduzeća<br />
nemaju pristup povoljnim bankarskim kreditima za neophodna ulaganja u kapacitete za<br />
preradu i dobijanje finalnih proizvoda. Takse koje propisuje Zavod za zaštitu prirode<br />
viđene su kao pretnja za domaće kompanije. Posebno kada je reč o izvozu, takse za<br />
branje divljeg bilja se smatraju nepravednom jer druge zemlje u regionu takvu obavezu<br />
plaćanja nemaju. Sistem kvota, kojim upravlja Zavod za zaštitu prirode, uvek je predmet<br />
sporova koji nastaju između sektora i Zavoda, zato što ne odgovara situaciji na terenu.<br />
Mnoga preduzeća kritikuju činjenicu da ne postoji stimulisanje izvoza, kao što je slučaj<br />
u nekim zemljama u okruženju. Ne postoji nacionalna asocijacija koja bi se brinula o<br />
beračima, proizvođačima, prerađivačima i drugim nosiocima interesa u ovom sektoru,<br />
osim udruženja u Privrednoj Komori Srbije. Trenutno samo USAID pomaže <strong>LAB</strong> sektor<br />
u Srbiji, pod čijim pokroviteljstvom je formirano udruženje ,,Srboflora’’, koje treba da<br />
pomogne razvoj ovog sektora, prvenstveno izvoz.<br />
Na proizvodnju sirovina lekovitog i aromatičnog bilja, (biljne sirovine dominiraju u<br />
izvozu) treba nadovezati i njihovu preradu, pakovanje i prodaju na teritoriji naše zemlje i u<br />
inostranstvu, a sve u okviru prethodno sklopljenih ugovora za poznatog kupca. U ovom<br />
sektoru ekonomski efekat bi bio višestuko uvećan, uz istovremeni porast zaposlenosti u<br />
višim fazama proizvodnog ciklusa. Tako bi se ostvarili pozitivni efekti sa dva aspekta:<br />
sigurniji plasman proizvoda i osiguranje prihoda individulanih poljoprivrednika, a sa druge<br />
strane povećanje prihoda sa stanovišta prisvajanja ekonomskih rezultata iz oblasti prerade i<br />
prodaje ovih proizvoda koji su značajno uvećani u odnosu na primarnu proizvodnju <strong>LAB</strong>-a.<br />
Kapacitet prerade i plasmana preduzeća u Srbiji prema anketi sa proizvođačima je<br />
oko 7000 – 8000 t godišnje. Ako se ovom dodaju i kapaciteti i zahtevi drugih preduzeća<br />
koja se bave samo izvozom vidi se da je potržnja za lekovitim biljem velika (tabela 1), a<br />
po proceni iz anketa je preko 10000 t godišnje. Na osnovu anketiranja nekolko većih<br />
preduzeća došlo se do zaključka da su kapaciteti za preradu dva do tri puta veći nego što<br />
303
je količina proizvedenog bilja 1 . Na taj način imamo dvostruku štetu, prvo proizvođači<br />
<strong>LAB</strong>-a ne zarađuju više i ne šire svoju proizvodnju, drugo prerađivači ne koriste svoje<br />
kapacitete i plaćaju transport i carinu ukoliko kupuju na inostranim tržištima (Albanija,<br />
Bugarska i dr.). Kada se radi o plasmanu ni jedan proizvođač, prerađivač ili izvoznik<br />
nije rekao da ne može proizvedeno bilje da plasira na domaćem ili inostranom tržištu.<br />
Kako bi se ova situacija donekle ublažila neophodno je stvoriti poslovnu klimu u<br />
kojoj je moguće imati ulogu „poštenog“ posrednika u uspostavljanju direktnih<br />
trgovinskih aranžmana koji su zasnovani na jasnim odnosima podele koristi.<br />
Uspostavljanje stalnog dijaloga i saradnje u okviru vrednosnog lanca, iznalaženje načina<br />
da se pruže ažurirane informacije o tržištu i promoviše transparentnost cena, ispitivanje<br />
potencijala za razvoj lokalne marke kao i plasiranje na lokalnom tržištu. Država bi<br />
trebala da podstiče uvođenje sertifikata za sakupljanje divljeg bilja, pruži podršku<br />
beračima, ili da izađu iz <strong>LAB</strong> sektora,. ili da povećaju zaradu kroz povećanje vrednosti<br />
proizvoda. Ove mogućnosti se ne koriste u potpunosti. Može se konstatovati da postoje<br />
resursi kako za proizvodnju, tako i za više faze prerade lekovitog i aromatičnog bilja, sa<br />
jedne strane i pad prometa u izvozu sa druge strane.<br />
Licenciranje proizvođači vide jedni druge kao konkurenciju, te je mala verovatnoća<br />
da rade zajedo, a rad sa velikim brojem malih izvoznika otežava izvoz. Treba nastojati<br />
da se poveća obim proizvodnje i asortimana <strong>LAB</strong>-a, zaštite resursi prirode i stimuliše<br />
plantažna proizvodnja, izvrši obuka berača i brendiranje proizvoda, i na taj način poveća<br />
dodatna vrednost.<br />
Tabela br. 2: Relativno učešće izvoza i uvoza <strong>LAB</strong> u ukupnom uvozu i izvozu u<br />
Srbiji i svetu (000 $)<br />
Država<br />
2005. 2006.<br />
Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz<br />
Srbija <strong>LAB</strong> 6606 2392 7549 2706<br />
Srbija ukupno 4481394 10459989 6427272 13171123<br />
% učešće <strong>LAB</strong>-a 0.15 0.02 0.12 0.02<br />
% učešća <strong>LAB</strong>-a 0.10 0.04 0.10 0.04<br />
Srbije u <strong>LAB</strong> sveta<br />
SVET <strong>LAB</strong> 6735636 6680709 7369182 6999159<br />
Svet ukupna 10579599908 10790680841 12356591380 12530265556<br />
% učešće <strong>LAB</strong>-a 0.06 0.06 0.06 0.06<br />
Država<br />
2007. 2008.<br />
Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz<br />
Srbija <strong>LAB</strong> 12916 9466 11369 5613<br />
Srbija ukupno 8824237 18552356 10971520 22997990<br />
% učešće <strong>LAB</strong>-a 0.58 0.05 0.10 0.02<br />
% učešća <strong>LAB</strong>-a 0.15 0.11 0.10 0.05<br />
Srbije u <strong>LAB</strong> sveta<br />
SVET <strong>LAB</strong> 8864077 8489765 10860155 10339478<br />
Svet ukupna 14122584539 14360770558 16098513202 16254731044<br />
% učešće <strong>LAB</strong>-a 0.06 0.06 0.07 0.06<br />
Izvor: UNSTAD COMTRADE baza podataka 2009.<br />
1 Podaci: Anketa prerađivača i izvoznika i IPLB „Dr Josif Pančić’’, Beograd.<br />
304
Zaključak<br />
Prihvatanjem tradicionalnih znanja i iskustava narodne medicine od strane<br />
konvencionalne medicine, kao i istraživanjem aktivnih principa <strong>LAB</strong>-a, i dokazanom<br />
efikasnošću u tretmanu zdravstvenih tegoba, <strong>LAB</strong> i biljni proizvodi će i ubuduće imati<br />
značajno mesto na tržištu i sveta i Srbije. Da bi sektor <strong>LAB</strong>-a postao konkurentniji<br />
neophodno je uvođenje standarda kvaliteta i kontrole u sve segmente tržišta, edukacija<br />
sakupljača i farmera, finansijska pomoć u transformaciji proizvodnje u međunarodno -<br />
tržišno orijentisanu proizvodnju. Nedostaju, a nužne su, veće stimulacije i subvencije<br />
Ministarstva za poljoprivredu radi inovacija, smanjenje poreza, premije za investicije.<br />
Domaće cene biljnih sirovina treba da budu stabilne, proizvodnja usklađena sa<br />
zahtevima tržišta, stimulisanje prvenstveno domaćih proizvođača, a zatim i stranih<br />
ulagača u sektor <strong>LAB</strong>-a. Treba povećati transparentnost informacija o proizvodnji i<br />
izvozu, kao i tražnji na domaćem i ino tržištu.<br />
Područje Srbije ima značajne kapacitete za proširenje proizvodnje i prerade <strong>LAB</strong>-a.<br />
Postoji mogućnost za bogatu sirovinsku bazu, kako sa stanovišta raznovrsnosti tako i sa<br />
stanovišta količina; postoje izgrađeni građevinski objekti koji se mogu adaptirati za<br />
potrebe proizvodnje; ima dovoljno obradivog zemljišta za plantažno gajenje <strong>LAB</strong>-a;<br />
postoji mogućnost obezbeđenja finansijskih sredstava za ovu proizvodnju; tržište biljnih<br />
proizvoda je u fazi razvoja; tehnologija gajenja i proizvodnje je poznata i dostupna<br />
proizvođačima itd.<br />
Literatura<br />
Briggs C. J. Norrie O. (2003): Regulation of herbal and homeopatic medicines. Pharm<br />
Dev Regul 1(4): 245-259.<br />
Brinckmann J. (2004): The medicinal plant supply chain: Creating social and<br />
environmental sustainability. Herbal Gram, 64: 56–60.<br />
Dixie G. H., Hossain M. J., Imran S. A. (2003): Medicinal plant marketing in<br />
Bangladesh. Apublication by Intercooperation and South Asia Enterprise<br />
Development Facility, 8-22.<br />
Đorović M., Milanović M., Lazić V. (2003): Bilansna analiza spoljnotrgovinske<br />
razmene poljoprivrednih proizvoda, Poljoprivreda i ruralni razvoj u evropskim<br />
untegracijama, Poljoprivredni fakultet, Beograd.<br />
Karki M, B. (2003): Certification and Marketing Strategies for Sustainable<br />
Commercialization of Medicinal and Aromatic Plants in South Asia. Paper presented<br />
at the IUFRO All Division 5 Conference on Forest Products. Roturna, New Zeland;<br />
March 11-15.<br />
Kroner S. (2006): Finding key sales opportunities in the natural products marketplace,<br />
www.spins.com/new<br />
Lange D. i Mladenova M. (1997): Bulgarian model for regulating the trade in plant<br />
material for medicinal and other purposes. U: Bodeker,G., Bhat,K.K.S., Burley,J.<br />
and Vantomme,P. (eds) Medicinal plants for Forest Conservation and Healthcare.<br />
Non-wood Forest Products 11: 135-146. FAO, Rome.<br />
Persley G.J. (1997): Global concerns and issues in biotechnology, Hort Science, 32:<br />
977–979.<br />
305
Turudija Živanović S., T. Živanović (2007): Ekonomski značaj lekovitog i aromatičnog<br />
bilja za ruralni razvoj Srbije. Međunarodni naučni skup, Multifunkcionalna<br />
poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj, tematski zbornik, 13-14. 12.,<br />
Jahorina,str. 97-105.<br />
Turudija Živanović S. (2010): Razvoj tržišta i kanali marketinga lekovitog i<br />
aromatičnog bilja u Srbiji, Magistarski rad, Ekonomski fakultet, Beograd, 29.<br />
306
PERSPECTIVE OF MAP SECTOR IN ECONOMY OF REPUBLIC<br />
OF SERBIA<br />
Svetlana Turudija Živanović, Tomislav Živanović<br />
Abstract<br />
Skills of using plants as medicines have been developed by all nations and it has<br />
been saved for present time more or less as a traditional therapy. Many of the plants that<br />
have been successfully used in traditional medicine for centuries have been recognized<br />
today and they are significant source of MAP in modern medicine as well. Thanks to the<br />
phyto medicines that phytotherapy is again recognized as integral part of official<br />
medicine. Both for health reasons and for social and economic reasons, the developing<br />
countries should undertake researches of their own resources according to importance<br />
these plants have in national economy. For a long period of time, business in MAP<br />
sector, which besides collecting and production of MAP also includes the production of<br />
herbal products, is an activity of marginal importance for the economy of the Republic<br />
of Serbia. WHO and EU have formed a body for evaluation of the MAP utilization in<br />
traditional medicine, as well as the validation on scientific field and better way of<br />
understanding the MAP mechanism acting. This attitude toward use of MAP represents<br />
the support to a better use of MAP as well as the potentials of MAP sector in the<br />
Republic of Serbia.<br />
Key words: treditional medicine, phytotherapy, MAP, potential, economy<br />
307
Change language