Oko istoka br. 56
Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. Besplatan primerak na svakih petnaest dana. Elektronsko izdanje na sajtu okoistoka.rtvbor.rs
Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. Besplatan primerak na svakih petnaest dana. Elektronsko izdanje na sajtu okoistoka.rtvbor.rs
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<<strong>br</strong> />
БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ“, БОР бр. <strong>56</strong> - 15. мај, 2015. год. година III<<strong>br</strong> />
ПОЧЕО РЕМОНТ<<strong>br</strong> />
У ТОПЛАНИ<<strong>br</strong> />
» стр. 3<<strong>br</strong> />
Магистрала Б, која је зимус правила<<strong>br</strong> />
највише проблема, и због које није<<strong>br</strong> />
било редовног грејања у Новом<<strong>br</strong> />
градском центру и насељу Металург,<<strong>br</strong> />
биће комплетно реновирана<<strong>br</strong> />
ГАРАНТОВАНА<<strong>br</strong> />
ПРАВА РАДНИКА<<strong>br</strong> />
У Рударско-топионичарском<<strong>br</strong> />
басену Бор ова година остаће<<strong>br</strong> />
упамћена по почетку рада<<strong>br</strong> />
нове топионице и изради<<strong>br</strong> />
Унапред припремљеног плана<<strong>br</strong> />
реорганизације предузећа,<<strong>br</strong> />
који ће обезбедити сигурност<<strong>br</strong> />
за све бивше и садашње<<strong>br</strong> />
раднике.<<strong>br</strong> />
- Нема приватизације, РТБ<<strong>br</strong> />
Бор биће 100% у државном<<strong>br</strong> />
власништву, без удела<<strong>br</strong> />
приватног капитала - каже<<strong>br</strong> />
Благоје Спасковски, генерални<<strong>br</strong> />
директор РТБ-а Бор » стр. 5<<strong>br</strong> />
Сајам меда<<strong>br</strong> />
и вина<<strong>br</strong> />
» стр. 4<<strong>br</strong> />
У Неготину су се на 45<<strong>br</strong> />
штандова раме уз раме са<<strong>br</strong> />
домаћим произвођачима вина<<strong>br</strong> />
представили и гости из суседних<<strong>br</strong> />
земаља, Бугарске и Румуније,<<strong>br</strong> />
а македонски винари послали<<strong>br</strong> />
своја вина на оцењивање<<strong>br</strong> />
Поводом 22. рођендана<<strong>br</strong> />
Пољопривредници ће ускоро моћи да<<strong>br</strong> />
као залог дају и будући род » стр. 2<<strong>br</strong> />
Настављени „Сусрети села“ » стр. 8<<strong>br</strong> />
19:20h<<strong>br</strong> />
Отворена нова режија<<strong>br</strong> />
Телевизије Бор » стр. 6<<strong>br</strong> />
Представници<<strong>br</strong> />
финске компаније<<strong>br</strong> />
„Ототек“, задужене<<strong>br</strong> />
за пројектовање<<strong>br</strong> />
и изградњу нове<<strong>br</strong> />
флеш-смелтинг<<strong>br</strong> />
топионичке пећи,<<strong>br</strong> />
посетили су борски<<strong>br</strong> />
комбинат бакра<<strong>br</strong> />
и у разговору са<<strong>br</strong> />
руководством<<strong>br</strong> />
истакли да је<<strong>br</strong> />
уходавање нових<<strong>br</strong> />
постројења једно<<strong>br</strong> />
од најуспешнијих до<<strong>br</strong> />
сада<<strong>br</strong> />
» стр. 3<<strong>br</strong> />
„Долина мира“ на Борском језеру<<strong>br</strong> />
отворила врата посетиоцима » стр. 9<<strong>br</strong> />
Кладовљанка на крову света » стр. 12
стр.2 петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />
АКТУЕЛНОСТИ број <strong>56</strong><<strong>br</strong> />
Улице у мраку<<strong>br</strong> />
БОР» Због прекида каблова<<strong>br</strong> />
и кварова, многи делови Бора<<strong>br</strong> />
остали су без јавне расвете, па<<strong>br</strong> />
је Јавно предузеће „Дирекција<<strong>br</strong> />
за изградњу Бора“ почело санацију<<strong>br</strong> />
мреже. Екипе су свакодневно<<strong>br</strong> />
на терену, у току су радови<<strong>br</strong> />
у старом центру града, улици<<strong>br</strong> />
Моше Пијаде и насељима Нови<<strong>br</strong> />
градски центар, Старо и Ново<<strong>br</strong> />
селиште.<<strong>br</strong> />
Иако живе у неким од главних<<strong>br</strong> />
градских улица или насеља,<<strong>br</strong> />
Борани неретко пролазе кроз<<strong>br</strong> />
потпуни мрак до својих зграда.<<strong>br</strong> />
БОР» У оквиру редовних<<strong>br</strong> />
активности Јавног комуналног<<strong>br</strong> />
предузећа „3. октобар“, а<<strong>br</strong> />
под надзором Дирекције за изградњу<<strong>br</strong> />
Бора, у току је поправка<<strong>br</strong> />
дечијих игралишта у Бору и<<strong>br</strong> />
околним селима.<<strong>br</strong> />
Ове године, због недостатка<<strong>br</strong> />
финансијских средстава, у<<strong>br</strong> />
плану није градња нових игралишта<<strong>br</strong> />
и куповина реквизита,<<strong>br</strong> />
већ само одржавање постојећих<<strong>br</strong> />
и поправка оштећених. Екипе<<strong>br</strong> />
ће поправку почети од насеља<<strong>br</strong> />
Брезоник и Хомољске улице,<<strong>br</strong> />
игралишта поред Цркве Светог<<strong>br</strong> />
Георгија, затим следе паркови у<<strong>br</strong> />
У Јавном предузећу „Дирекција<<strong>br</strong> />
за изградњу Бора“ истичу да ће<<strong>br</strong> />
сви делови града ускоро бити<<strong>br</strong> />
осветљени.<<strong>br</strong> />
Учестали проблеми са јавном<<strong>br</strong> />
расветом јављају се и због<<strong>br</strong> />
неодговорности и вандализма,<<strong>br</strong> />
јер како истичу надлежни, крађе<<strong>br</strong> />
каблова неретко су узрок мрака<<strong>br</strong> />
у неким деловима града. За санацију<<strong>br</strong> />
и одржавање јавне расвете<<strong>br</strong> />
у граду бакра буџетом је<<strong>br</strong> />
предвиђено четири милиона и<<strong>br</strong> />
700 хиљада динара.<<strong>br</strong> />
Марија Ћосић<<strong>br</strong> />
Без нових реквизита у дечијим парковима<<strong>br</strong> />
Нема пара<<strong>br</strong> />
за нова игралишта<<strong>br</strong> />
насељима Чеврта месна заједница<<strong>br</strong> />
и Бањско поље, као у селима<<strong>br</strong> />
борске општине.<<strong>br</strong> />
Након најоштећенијих игралишта,<<strong>br</strong> />
биће поправљене и<<strong>br</strong> />
љуљашке и клацкалице у осталим<<strong>br</strong> />
деловима града. Обратили<<strong>br</strong> />
су нам се и мештани улице Димитрија<<strong>br</strong> />
Туцовића, изражавају<<strong>br</strong> />
незадовољство стањем дечијих<<strong>br</strong> />
реквизита у овој улици. Према<<strong>br</strong> />
речима надлежних и ови реквизити<<strong>br</strong> />
наћи ће се на списку за<<strong>br</strong> />
поправку, па ће сви малишани<<strong>br</strong> />
ускоро добити боље и сигурније<<strong>br</strong> />
место за игру.<<strong>br</strong> />
Марија Ћосић<<strong>br</strong> />
Усваја се Закон о преджетвеном поступку<<strong>br</strong> />
Будући род као залог<<strong>br</strong> />
Србија је прва земља у Европи која ће пољопривредним<<strong>br</strong> />
произвођачима, од првог јуна, омогућити добијање<<strong>br</strong> />
позајмице на основу процене рода, као гаранација за<<strong>br</strong> />
враћање новца<<strong>br</strong> />
Према Закону о преджетвеном<<strong>br</strong> />
поступку, који ступа на<<strong>br</strong> />
снагу од првог јуна, пољопривредници<<strong>br</strong> />
ће моћи да, као залог<<strong>br</strong> />
за позајмицу, дају будући род,<<strong>br</strong> />
што ће им умногоме олакшати<<strong>br</strong> />
пољопривредну производњу.<<strong>br</strong> />
У надлежном министарству<<strong>br</strong> />
кажу да ће залог бити успостављен<<strong>br</strong> />
у Агенцији за привредне<<strong>br</strong> />
регистре и почеће да<<strong>br</strong> />
функционише током јуна.<<strong>br</strong> />
- Систем финансирања подразумева<<strong>br</strong> />
да ће пољопривредни<<strong>br</strong> />
произвођачи имати олакшан<<strong>br</strong> />
приступ финансијским средствима,<<strong>br</strong> />
јер ће као залог за обезбеђење<<strong>br</strong> />
позајмице користити<<strong>br</strong> />
будућу пољопривредну производњу<<strong>br</strong> />
и неће морати да полажу<<strong>br</strong> />
хипотеку као обавезан начин<<strong>br</strong> />
осигурања какав је до сад био<<strong>br</strong> />
случај. Предвиђа се да корисници<<strong>br</strong> />
преджетвеног финансирања<<strong>br</strong> />
буду физичка и правна лица и<<strong>br</strong> />
предузетници и да се све ове<<strong>br</strong> />
категорије могу наћи на страни<<strong>br</strong> />
дужника и имати улогу повериоца<<strong>br</strong> />
- каже Данило Голубовић,<<strong>br</strong> />
државни секретар Министарства<<strong>br</strong> />
пољопривреде и заштите<<strong>br</strong> />
животне средине.<<strong>br</strong> />
Овај закон је јединствен и<<strong>br</strong> />
као такав се први пут примењује<<strong>br</strong> />
у Европи.<<strong>br</strong> />
- Овакав систем тренутно се<<strong>br</strong> />
уводи још у Русији, Украјини и<<strong>br</strong> />
Бугарској, али оне још увек нису<<strong>br</strong> />
донеле тај<<strong>br</strong> />
закон, нити<<strong>br</strong> />
су спремне за<<strong>br</strong> />
имплементацију<<strong>br</strong> />
поменутог<<strong>br</strong> />
система.<<strong>br</strong> />
Бразил је прва<<strong>br</strong> />
земља на свету<<strong>br</strong> />
која је успоставила<<strong>br</strong> />
тај<<strong>br</strong> />
систем, још<<strong>br</strong> />
1995. године,<<strong>br</strong> />
са веома позитивним<<strong>br</strong> />
искуствима - наглашава<<strong>br</strong> />
Голубовић.<<strong>br</strong> />
Очекује се да ће применом<<strong>br</strong> />
овог закона бити повећано и<<strong>br</strong> />
осигурање усева, јер ће као један<<strong>br</strong> />
од услова за склапање уговора<<strong>br</strong> />
о преджетвеном финансирању<<strong>br</strong> />
бити осигурање будућег<<strong>br</strong> />
рода.<<strong>br</strong> />
Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />
На подручју Борског округа<<strong>br</strong> />
Завршена пролећна сетва<<strong>br</strong> />
Пролећна сетва на подручју<<strong>br</strong> />
Борског округа, углавном, је завршена.<<strong>br</strong> />
Од планираних 32.700<<strong>br</strong> />
хектара засејано је 90 одсто.<<strong>br</strong> />
Једино нису засејане предвиђене<<strong>br</strong> />
површине под сунцокретом,<<strong>br</strong> />
јер у време сетве у равничарским<<strong>br</strong> />
деловима неготинске и<<strong>br</strong> />
кладовске општине, где се ова<<strong>br</strong> />
култура сеје, њиве су биле под<<strong>br</strong> />
водом.<<strong>br</strong> />
Стручни сарадник за ратарство<<strong>br</strong> />
у Пољопривредно саветодавној<<strong>br</strong> />
служби у Неготину<<strong>br</strong> />
Владица Стефановић каже да се<<strong>br</strong> />
овогодишња сетва, упркос отежаним<<strong>br</strong> />
условима, ипак, завршила<<strong>br</strong> />
већим делом у оптималном<<strong>br</strong> />
року.<<strong>br</strong> />
Кукуруз и сунцокрет су на<<strong>br</strong> />
већини парцела већ изникли<<strong>br</strong> />
и за сада су у добром стању.<<strong>br</strong> />
Стручњаци кажу да би пролећним<<strong>br</strong> />
усевима добро дошла<<strong>br</strong> />
киша, јер се земљиште у међувремену<<strong>br</strong> />
осушило. Падавине би<<strong>br</strong> />
одговарале и озимим културама<<strong>br</strong> />
посебно пшеници која је почела<<strong>br</strong> />
да класа, али је због недостатка<<strong>br</strong> />
минерала на већини њива<<strong>br</strong> />
пожутела.<<strong>br</strong> />
Љ. Ђорђевић<<strong>br</strong> />
twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />
dailymotion.com/rtvbor
број <strong>56</strong> АКТУЕЛНОСТИ<<strong>br</strong> />
петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />
Посета руководства компаније „Ототек“ РТБ-у Бор<<strong>br</strong> />
Финци задовољни<<strong>br</strong> />
радом топионице<<strong>br</strong> />
стр.3<<strong>br</strong> />
Уходавање постројења нове топионице једно је<<strong>br</strong> />
од најуспешнијих до сада кажу руководиоци финске<<strong>br</strong> />
компаније. - Наши топионичари, под надзором стручњака<<strong>br</strong> />
из „Ототека“, воде процес производње у новом погону,<<strong>br</strong> />
ускоро очекујемо достизање пројектованог искоришћења<<strong>br</strong> />
на бакру и сумпору - истакао је Благоје Спасковски<<strong>br</strong> />
уходавања постројења до сада<<strong>br</strong> />
јер смо у томе добро сарађивали<<strong>br</strong> />
са људима које РТБ има. Ово ће<<strong>br</strong> />
бити веома успешна топионица<<strong>br</strong> />
и ми ћемо и даље уско и успешно<<strong>br</strong> />
сарађивати - каже Ким<<strong>br</strong> />
Фагерлунд, заменик директора<<strong>br</strong> />
„Ототека“.<<strong>br</strong> />
У разговору између руководства<<strong>br</strong> />
„Ототека“ и РТБ-а Бор<<strong>br</strong> />
истакнуто је да ће у блиској<<strong>br</strong> />
будућности „Ототек“ отворити<<strong>br</strong> />
канцеларију у Београду као што<<strong>br</strong> />
је учинио канадски „СНЦ Лавалин“<<strong>br</strong> />
који је, заједно са „Ототеком“,<<strong>br</strong> />
градио нову топионицу и<<strong>br</strong> />
Фабрику сумпорне киселине у<<strong>br</strong> />
Бору.<<strong>br</strong> />
Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />
БОР» Представници<<strong>br</strong> />
руководства финске<<strong>br</strong> />
компаније „Ототек“ која<<strong>br</strong> />
је била задужена за<<strong>br</strong> />
пројектовање и изградњу<<strong>br</strong> />
нове флеш смелтинг<<strong>br</strong> />
топионичке пећи у РТБ-у<<strong>br</strong> />
Бор посетили су комбинат<<strong>br</strong> />
бакра и разговарали<<strong>br</strong> />
са менаџментом ове<<strong>br</strong> />
компаније.<<strong>br</strong> />
Директор „Ототека“ за Европу,<<strong>br</strong> />
Средњи исток и Африку Адел<<strong>br</strong> />
Хатаб, заменик директора „Ототека“<<strong>br</strong> />
Ким Фагерлунд и сајт-менаџер<<strong>br</strong> />
Тони Коркан посетили су<<strong>br</strong> />
погон нове топионице и своје<<strong>br</strong> />
раднике који, заједно са радницима<<strong>br</strong> />
Рударско-топионичарског<<strong>br</strong> />
басена Бор, уходавају нову технологију.<<strong>br</strong> />
У разговору у погону<<strong>br</strong> />
и са руководством Басена Бор<<strong>br</strong> />
изразили су<<strong>br</strong> />
задовољство<<strong>br</strong> />
што нова топионица<<strong>br</strong> />
ради<<strong>br</strong> />
и што су у њеној<<strong>br</strong> />
изградњи<<strong>br</strong> />
и пуштању у<<strong>br</strong> />
рад учествовали<<strong>br</strong> />
најбољи<<strong>br</strong> />
радници „Ототека“<<strong>br</strong> />
и Басена<<strong>br</strong> />
Бор.<<strong>br</strong> />
- Презадовољан<<strong>br</strong> />
сам како изгледа погон<<strong>br</strong> />
и цео процес производње овде.<<strong>br</strong> />
Одушевили су ме запослени из<<strong>br</strong> />
РТБ-а Бор и из „ОТОТЕК-а“<<strong>br</strong> />
који овде раде и воде топионицу.<<strong>br</strong> />
Уживали смо у сарадњи са<<strong>br</strong> />
РТБ-ом свих ових година колико<<strong>br</strong> />
је заједнички пројекат трајао јер<<strong>br</strong> />
и ви и ми имамо способан тим и<<strong>br</strong> />
добре раднике. Овај пројекат је<<strong>br</strong> />
веома значајан за Србију. Веома<<strong>br</strong> />
смо задовољни јер смо испоручили<<strong>br</strong> />
најмодернију технологију,<<strong>br</strong> />
а ви сте добили погон светске<<strong>br</strong> />
класе - рекао је Адел Хатаб,<<strong>br</strong> />
директор „Ототека“ за Европу,<<strong>br</strong> />
Средњи исток и Африку.<<strong>br</strong> />
Након посете новој топионици,<<strong>br</strong> />
руководство „Ототека“<<strong>br</strong> />
састало се и са менаџментом<<strong>br</strong> />
РТБ-а Бор.<<strong>br</strong> />
- Под надзором стручњака<<strong>br</strong> />
„Ототека“ наши топионичари<<strong>br</strong> />
већ сада воде процес производње<<strong>br</strong> />
у новом погону. Очекујем<<strong>br</strong> />
да ће за месец-месец и по искоришћење<<strong>br</strong> />
на бакру бити 98,5 и на<<strong>br</strong> />
сумпору 98 процената, како је и<<strong>br</strong> />
пројектовано, па ће производња<<strong>br</strong> />
бити знатно економичнија него<<strong>br</strong> />
у старој топионици - нагласио је<<strong>br</strong> />
Благоје Спасковски, генерални<<strong>br</strong> />
директор РТБ-а Бор<<strong>br</strong> />
- Импресионирани смо оним<<strong>br</strong> />
што смо видели у новом погону.<<strong>br</strong> />
Ово је једно од најуспешнијих<<strong>br</strong> />
Почео ремонт<<strong>br</strong> />
у Топлани<<strong>br</strong> />
БОР» Свака грејна сезоне<<strong>br</strong> />
зависи пре свега од правовремених<<strong>br</strong> />
и квалитетних припрема.<<strong>br</strong> />
Због тога су у борској Топлани<<strong>br</strong> />
одмах, пошто су угашени котлови,<<strong>br</strong> />
почели санацију и реконструкцију<<strong>br</strong> />
делова вреловодне<<strong>br</strong> />
мреже у целом граду. Највише<<strong>br</strong> />
кварова ове зиме је било на магистрали<<strong>br</strong> />
Б због којих су више<<strong>br</strong> />
дана без грејања била два велика<<strong>br</strong> />
насеља Нови градски центар и<<strong>br</strong> />
Металург. Овај проблем ће до наредне<<strong>br</strong> />
грејне сезоне бити решен<<strong>br</strong> />
уградњом већег броја вентила.<<strong>br</strong> />
- До сада смо оба ова насеља<<strong>br</strong> />
искључивали због једног квара.<<strong>br</strong> />
Уградњом вентила моћи ћемо да<<strong>br</strong> />
издвојимо само поједине делове<<strong>br</strong> />
- рекао је Дарко Милићевић, в.<<strong>br</strong> />
д. директора Топлане у Бору.<<strong>br</strong> />
У склопу припрема за предстојећу<<strong>br</strong> />
грејну сезону у борској<<strong>br</strong> />
Топлани средствима донације<<strong>br</strong> />
Ка ЕФ Ве банке планирају и реконструкцију<<strong>br</strong> />
20 од укупно 86<<strong>br</strong> />
подстаница.<<strong>br</strong> />
- Ове године ћемо уградити<<strong>br</strong> />
терморегулациону опрему<<strong>br</strong> />
у 20 подстаница. На тај начин<<strong>br</strong> />
ћемо покушати да изједначимо<<strong>br</strong> />
грејање, јер се поједини делови<<strong>br</strong> />
града прегрејавају, а у некима је<<strong>br</strong> />
лоше - истакао је Милићевић.<<strong>br</strong> />
Осим два котла на угаљ<<strong>br</strong> />
у производном делу Топлана<<strong>br</strong> />
има и један на мазут који се<<strong>br</strong> />
више година не користи због<<strong>br</strong> />
високе цене овог енергента. У<<strong>br</strong> />
циљу смањења трошкова расписан<<strong>br</strong> />
је и тендер за израду<<strong>br</strong> />
студије изводљивости његове<<strong>br</strong> />
реконструкције.<<strong>br</strong> />
- Намера нам је да реконструкцијом<<strong>br</strong> />
уместо мазута овај<<strong>br</strong> />
котао користи угаљ ситније<<strong>br</strong> />
гранулације који је јефтинији.<<strong>br</strong> />
Студија ће показати колико је<<strong>br</strong> />
то исплативо - додао је на крају<<strong>br</strong> />
Милићевић.<<strong>br</strong> />
С обзиром на дотрајалост<<strong>br</strong> />
котлова у топлани у насељу<<strong>br</strong> />
Бањско поље руководство Топлане<<strong>br</strong> />
планира решење овог<<strong>br</strong> />
проблема јавном приватним<<strong>br</strong> />
партнерством уколико буде заинтересованих.<<strong>br</strong> />
Милићевић истиче<<strong>br</strong> />
да су на време расписане<<strong>br</strong> />
и јавне набавке за резервне делове,<<strong>br</strong> />
а у циљу смањења трошкова<<strong>br</strong> />
обезбедили су ровокопач, а<<strong>br</strong> />
планирају ускоро да купе и нови<<strong>br</strong> />
утоваривач.<<strong>br</strong> />
Љиљана Ђорђевић<<strong>br</strong> />
youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />
facebook.com/rtvbor
стр.4<<strong>br</strong> />
петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />
Јубиларни међународни скуп пчелара и винара у Неготину<<strong>br</strong> />
Сајам меда и вина<<strong>br</strong> />
НЕГОТИН» Десети,<<strong>br</strong> />
јубиларни Сајам меда и вина,<<strong>br</strong> />
одржан је на централном<<strong>br</strong> />
градском тргу у Неготину и<<strong>br</strong> />
окупио је бројне излагаче на<<strong>br</strong> />
45 штандова. Најбројнији су<<strong>br</strong> />
били пчелари, од којих већина<<strong>br</strong> />
у овој сајамској манифестацији<<strong>br</strong> />
препознаје могућност поспешивања<<strong>br</strong> />
своје производње која<<strong>br</strong> />
је, како каже Славко Луковић,<<strong>br</strong> />
председник Друштва пчелара<<strong>br</strong> />
„Хајдук Вељко“, прошле године<<strong>br</strong> />
претрпела огромну штету<<strong>br</strong> />
због поплава које су задесиле<<strong>br</strong> />
Неготинску Крајину. У нади да<<strong>br</strong> />
ће ова сезона бити много боља<<strong>br</strong> />
и успешнија не само за крајинске<<strong>br</strong> />
већ и за све произвођаче<<strong>br</strong> />
широм земље, учеснике Сајма<<strong>br</strong> />
поздравио је Милутин Петровић,<<strong>br</strong> />
заменик председника Савеза<<strong>br</strong> />
пчеларских организација<<strong>br</strong> />
Србије (СПОС), који је одржао<<strong>br</strong> />
добро посећено предавање са<<strong>br</strong> />
темом „Добра пчеларска прак-<<strong>br</strong> />
Рушење митова о<<strong>br</strong> />
самосталном животу<<strong>br</strong> />
Дан самосталног живота<<strong>br</strong> />
особа са инвалидитетом 5. мај<<strong>br</strong> />
обележен је у свим земљама европске<<strong>br</strong> />
уније на различите начине<<strong>br</strong> />
али у светлу свеопштих мера<<strong>br</strong> />
штедње, које нарочито утичу на<<strong>br</strong> />
подршку самосталном животу<<strong>br</strong> />
. У Бору, као и у другим градовима,<<strong>br</strong> />
овај дан обележен је акцијама<<strong>br</strong> />
у симболичних 5 до 12,<<strong>br</strong> />
а промовисана је и брошура под<<strong>br</strong> />
називцом „Рушење митова о самосталном<<strong>br</strong> />
животу“, објављена<<strong>br</strong> />
у оквиру Евроске мреже за самостални<<strong>br</strong> />
живот-ЕНИЛ.<<strong>br</strong> />
- То је брошура која разбија<<strong>br</strong> />
предрасуде и између осталог<<strong>br</strong> />
објашњава значај и улогу персоналних<<strong>br</strong> />
асистената. Персонални<<strong>br</strong> />
асистенти су изузетно важна<<strong>br</strong> />
подршка квалитетнијем животу<<strong>br</strong> />
особа са инвалидитетом, али<<strong>br</strong> />
због њих се истовремено<<strong>br</strong> />
код појединих институција<<strong>br</strong> />
јавља и бојазан<<strong>br</strong> />
да ће рецимо домови за<<strong>br</strong> />
такве особе бити угашени,<<strong>br</strong> />
што наравно није<<strong>br</strong> />
истина- каже Слободан<<strong>br</strong> />
Стојановић, председник<<strong>br</strong> />
Центра за самостални<<strong>br</strong> />
живот ОСИ Бор.<<strong>br</strong> />
- Иако постоји добар<<strong>br</strong> />
законодавни оквир да се<<strong>br</strong> />
сваке године реализују нови кораци<<strong>br</strong> />
за побољшање положаја<<strong>br</strong> />
особа са инвалидитетом, животно<<strong>br</strong> />
искуство је сасвим другачије.<<strong>br</strong> />
ДРУШТВО број <strong>56</strong><<strong>br</strong> />
Раме уз раме са домаћим произвођачима<<strong>br</strong> />
вина, на 45 штандова, представили су се и<<strong>br</strong> />
гости из суседних земаља, Бугарске и Румуније,<<strong>br</strong> />
а македонски винари послали своја вина на<<strong>br</strong> />
оцењивање<<strong>br</strong> />
Разумевање локалне самоуправе<<strong>br</strong> />
скоро и да не постоји, разумемо<<strong>br</strong> />
мере штедње, али нас мало ко<<strong>br</strong> />
разуме- додао је Стојановић.<<strong>br</strong> />
Према евиденцији борског<<strong>br</strong> />
Центра за самостални живот на<<strong>br</strong> />
овом подручју има више од 1.000<<strong>br</strong> />
особа са инвалидитетом, сматра<<strong>br</strong> />
БОР» Удружење хранитеља<<strong>br</strong> />
„Вучица Мартиа“ обележило<<strong>br</strong> />
је другу годину постојања<<strong>br</strong> />
и рада. Тим поводом одржана је<<strong>br</strong> />
годишња Скупштина удружења,<<strong>br</strong> />
а након тога и трибина „Умрежавање<<strong>br</strong> />
и сарадња удружења и<<strong>br</strong> />
организација са другим факторима<<strong>br</strong> />
и ресурсима у локалној<<strong>br</strong> />
заједници“.<<strong>br</strong> />
У Удружењу хранитеља „Вучица<<strong>br</strong> />
Мартиа“ кажу да су веома<<strong>br</strong> />
задовољни постигнутим резултатима<<strong>br</strong> />
у досадашњем раду.<<strong>br</strong> />
Њихови планови и пројекти су<<strong>br</strong> />
постали део стратешког плана<<strong>br</strong> />
са и реализација Пројекта „Река<<strong>br</strong> />
меда“.<<strong>br</strong> />
С обзиром да Сајам меда и<<strong>br</strong> />
вина у години десетогодишњег<<strong>br</strong> />
јубилеја трајао два дана, организатори<<strong>br</strong> />
су одлучили да се у преподневним<<strong>br</strong> />
сатима приређују изложбе<<strong>br</strong> />
меда и производа од меда,<<strong>br</strong> />
а у поподневним - вина. Одзив је<<strong>br</strong> />
био за похвалу кажу у Туристичкој<<strong>br</strong> />
организацији, једном од организатора<<strong>br</strong> />
и наводе да је са око<<strong>br</strong> />
стотину излагача из свих винских<<strong>br</strong> />
регија Србије овогодишњи<<strong>br</strong> />
Сајам испунио очекивања.<<strong>br</strong> />
- Имамо и госте из Бугарске<<strong>br</strong> />
и Румуније што је потврда<<strong>br</strong> />
да се о нашој сајамској манифестацији<<strong>br</strong> />
глас проширио, а то<<strong>br</strong> />
нам потврђује и интересовање<<strong>br</strong> />
винара из Македоније, који су<<strong>br</strong> />
упркос актуелним дешавањима<<strong>br</strong> />
у тој бившој југословенској<<strong>br</strong> />
Републици, послали своје производе<<strong>br</strong> />
на оцењивање, а побринули<<strong>br</strong> />
смо се да за учеснике организујемо<<strong>br</strong> />
и обилазак неких<<strong>br</strong> />
крајинских винарија, такође и<<strong>br</strong> />
тематско предавање о маркетингу<<strong>br</strong> />
у винарству и савременим<<strong>br</strong> />
трендовима продаје, које<<strong>br</strong> />
ће одржати Ђурђа Катић- каже<<strong>br</strong> />
Душан Петровић, в.д.директора<<strong>br</strong> />
ТООН-а.<<strong>br</strong> />
Међу бројним излагачима на<<strong>br</strong> />
Сајму меда и вина запажено је<<strong>br</strong> />
учешће крајинских произвођача,<<strong>br</strong> />
којима је ова манифестација<<strong>br</strong> />
прилика за сагледавање сопственог<<strong>br</strong> />
положаја и места у ланцу<<strong>br</strong> />
производње вина, која у Крајини<<strong>br</strong> />
има вековну традицију.<<strong>br</strong> />
Међународни Сајам меда<<strong>br</strong> />
и вина у Неготину отворен је<<strong>br</strong> />
здравицом Вука Пантовића,<<strong>br</strong> />
познатог гуслара из Сјенице а<<strong>br</strong> />
заокружен етно џез концертом<<strong>br</strong> />
Драгољуба Фируловића Фирула<<strong>br</strong> />
и Бојана Чукића. Сајму на отварању<<strong>br</strong> />
наступили су и гости, Дуо<<strong>br</strong> />
Модерато, из Београда.<<strong>br</strong> />
Организатори сајма били<<strong>br</strong> />
су Туристичка организација<<strong>br</strong> />
општине Неготин, Друштво<<strong>br</strong> />
пчелара „Хајдук Вељко“ и Удружење<<strong>br</strong> />
винара „Неготинске<<strong>br</strong> />
Крајине.<<strong>br</strong> />
Јованка Станојевић<<strong>br</strong> />
се да је тај број много већи с обзиром<<strong>br</strong> />
на то да у Бору има много<<strong>br</strong> />
оних који су због природе своје<<strong>br</strong> />
болести запослени као инвалиди<<strong>br</strong> />
рада, али они не сматрају да<<strong>br</strong> />
припадају овој категорији и тако<<strong>br</strong> />
се не декларишу.<<strong>br</strong> />
Елда Драгаш<<strong>br</strong> />
Годишња скупштина Удружења „Вучица Мартиа“<<strong>br</strong> />
Две године<<strong>br</strong> />
хранитељства у Бору<<strong>br</strong> />
развоја Општине Бор у наредном<<strong>br</strong> />
петогодишњем периоду.<<strong>br</strong> />
Минуле године покренут је и<<strong>br</strong> />
успешно реализован пројекат<<strong>br</strong> />
„Хранитеља и храњеника“. Ово<<strong>br</strong> />
је између осталог речено на<<strong>br</strong> />
трибини поводом обележавања<<strong>br</strong> />
годишњице постојања овог борског<<strong>br</strong> />
удружења.<<strong>br</strong> />
У Удружењу хранитеља планирају<<strong>br</strong> />
да прошире сарадњу са<<strong>br</strong> />
сличним удружењима и организацијама<<strong>br</strong> />
у региону, пре свега<<strong>br</strong> />
у реализацији пројеката који<<strong>br</strong> />
афирмишу хранитељство.<<strong>br</strong> />
Горан Грамић<<strong>br</strong> />
twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />
dailymotion.com/rtvbor
број <strong>56</strong> ПРИВРЕДА<<strong>br</strong> />
петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />
Добар почетак године за РТБ Бор<<strong>br</strong> />
УППР гарантује<<strong>br</strong> />
права радницима<<strong>br</strong> />
БОР» Завршетак изградње<<strong>br</strong> />
нове топионице и њено пуштање<<strong>br</strong> />
у рад обележили су 2015. годину<<strong>br</strong> />
у РТБ-у Бор.<<strong>br</strong> />
- Кренула је нова топионица<<strong>br</strong> />
и нова фабрика сумпорне киселине.<<strong>br</strong> />
Сада с правом, потпуно<<strong>br</strong> />
уверен могу рећи да од следеће<<strong>br</strong> />
недеље дима неће бити. Још<<strong>br</strong> />
неколико дана појављиваће се<<strong>br</strong> />
испади, али краће природе. Већ<<strong>br</strong> />
од средине маја, када крену конвертори<<strong>br</strong> />
имаћемо потпуно чисто<<strong>br</strong> />
небо. Оно што сам говорио протекле<<strong>br</strong> />
три и по године ми смо<<strong>br</strong> />
и остварили - рекао је Благоје<<strong>br</strong> />
Спасковски, генерални директор<<strong>br</strong> />
РТБ-а Бор<<strong>br</strong> />
У марту је завршен изузетно<<strong>br</strong> />
значајан документ који ће<<strong>br</strong> />
РТБ-у Бор омогућити излазак из<<strong>br</strong> />
реструктурирање. Унапред припремљен<<strong>br</strong> />
план реорганизације<<strong>br</strong> />
значиће много за запослене у<<strong>br</strong> />
комбинату бакра, али и за бивше<<strong>br</strong> />
и садашње радника, инвалида<<strong>br</strong> />
рада друге и треће категорије Рударско-топионичарског<<strong>br</strong> />
басена ,<<strong>br</strong> />
који имају привремена решења<<strong>br</strong> />
за пензију. Мерама садржаним у<<strong>br</strong> />
Априлска производња у Рудницима бакра Бор<<strong>br</strong> />
На копу Велики Кривељ<<strong>br</strong> />
УППР-у њихов проблем ће бити<<strong>br</strong> />
решен.<<strong>br</strong> />
- Унапред припремљени<<strong>br</strong> />
план изласка из реструктурирање<<strong>br</strong> />
значи сигурност радницима<<strong>br</strong> />
РТБ-а Бор да ће остати<<strong>br</strong> />
Судбина око 340 предузећа<<strong>br</strong> />
предвиђених за приватизацију<<strong>br</strong> />
биће дефинисана до 1. јула.<<strong>br</strong> />
Од 526 предузећа, колико је на<<strong>br</strong> />
списку за приватизацију, у 188<<strong>br</strong> />
је већ покренут стечајни поступак,<<strong>br</strong> />
а очекује се да од осталих,<<strong>br</strong> />
још у стотинак буде уведен<<strong>br</strong> />
стечај, каже Жељко Сертић, министар<<strong>br</strong> />
привреде.Процес приватизаци<<strong>br</strong> />
суочен са тешкоћама<<strong>br</strong> />
изазваним правним проблемима,<<strong>br</strong> />
пре свега судским процесима<<strong>br</strong> />
који су у току, реституцијом и<<strong>br</strong> />
огромним дуговања појединих<<strong>br</strong> />
предузећа.<<strong>br</strong> />
раскривка изнад планиране<<strong>br</strong> />
БОР» Иако је више од пола последица зимске сезоне, кажу<<strong>br</strong> />
месеца кривељска флотација радила<<strong>br</strong> />
само са две од три млинске У флотацији Велики Кривељ<<strong>br</strong> />
у Руднику бакра Бор.<<strong>br</strong> />
секције, Рудници бакра Бор у априлу<<strong>br</strong> />
су произвели готово 2.300 нове линије за флотирање руде<<strong>br</strong> />
ускоро се очекује пуштање у рад<<strong>br</strong> />
тона концентрата бакра, 1.600 са површинског копа „Церово“,<<strong>br</strong> />
тона из Великог Кривеља, 400 са чиме ће се побољшати њена<<strong>br</strong> />
Церова, а из Јаме 270 тона.<<strong>br</strong> />
На највећем, кривељском<<strong>br</strong> />
копу раскривено је довољно руде<<strong>br</strong> />
за годину дана рада. Од јуна<<strong>br</strong> />
почеће још обимније раскривање<<strong>br</strong> />
источног дела<<strong>br</strong> />
Према плановима за ову<<strong>br</strong> />
годину Рудници бакра Бор из<<strong>br</strong> />
14,77 милиона тона руде треба<<strong>br</strong> />
да дају 32.220 тона бакра у<<strong>br</strong> />
концентрату и уклоне 28,3 милиона<<strong>br</strong> />
тона раскривке. Због тога<<strong>br</strong> />
је приоритетан задатак да се у прерада. Са старом и новом линијом,<<strong>br</strong> />
РББ ће имати капацитет<<strong>br</strong> />
наредном периоду у кпу „Кривељ“<<strong>br</strong> />
уклања више од два милиона<<strong>br</strong> />
тона јаловине месечно. У ровске руде.<<strong>br</strong> />
за прераду 5,5 милиона тона це-<<strong>br</strong> />
априлу је уклоњено милион и Ускоро би требала да буде завршена<<strong>br</strong> />
и комплетна аутоматиза-<<strong>br</strong> />
300 хиљада тона јаловине, због<<strong>br</strong> />
кварова на камионима који су ција процеса. Захваљујући томе<<strong>br</strong> />
што су у флотацији неки параметри<<strong>br</strong> />
побољшани, што се види по<<strong>br</strong> />
квалитету концентрата у коме је<<strong>br</strong> />
садржај бакра преко 20 одсто какви<<strong>br</strong> />
су и захтеви нове топионице,<<strong>br</strong> />
искоришћење бакра из руде веће<<strong>br</strong> />
је од 80 процената, кажу у РББ-у.<<strong>br</strong> />
У прва три месеца 2015. године<<strong>br</strong> />
из руде са кривељског копа<<strong>br</strong> />
добијено је 6.760 тона концентрата<<strong>br</strong> />
бакра, а план је да до краја<<strong>br</strong> />
године производња достигне више<<strong>br</strong> />
од 32 хиљаде тона.<<strong>br</strong> />
Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />
стр.5<<strong>br</strong> />
Ова година у Рударско топионичарском басену<<strong>br</strong> />
Бор остаће упамћена по две значајне ствари. Прва и<<strong>br</strong> />
најважнија је почетак рада нове топионице, а друга је<<strong>br</strong> />
израда Унапред припремљеног плана реорганизације<<strong>br</strong> />
предузећа који обезбеђује сигурност свим радницима<<strong>br</strong> />
ПРОДУЖЕТАК РОКА<<strong>br</strong> />
ЗА 25 СТРАТЕШКИХ ФИРМИ?<<strong>br</strong> />
у државној компанији. Нема<<strong>br</strong> />
приватизације, идемо на стопроцентно<<strong>br</strong> />
државно власништво.<<strong>br</strong> />
Став Владе Републике Србије<<strong>br</strong> />
је да РТБ Бор треба да остане<<strong>br</strong> />
државна компанија. Зато молим<<strong>br</strong> />
све пензионере, инвалиде рада<<strong>br</strong> />
и грађане да мало сачекају да<<strong>br</strong> />
завршимо УППР. Онда ће они<<strong>br</strong> />
добити све оно што траже сада.<<strong>br</strong> />
Влада стоји иза тога и подржава<<strong>br</strong> />
овакав УППР да би и ти проблеми<<strong>br</strong> />
били решени. Његовим<<strong>br</strong> />
усвајањем људи остварују своја<<strong>br</strong> />
права - нагласио је Спасковски.<<strong>br</strong> />
До сада проблем инвалида<<strong>br</strong> />
рада није могао да буде решен,<<strong>br</strong> />
и поред укључивања централе<<strong>br</strong> />
ПИО и Министарства за рад,<<strong>br</strong> />
запошљавање и социјалну политику,<<strong>br</strong> />
јер нема законских могућности<<strong>br</strong> />
за то осим регулисања<<strong>br</strong> />
свих пореских обавеза из протеклог<<strong>br</strong> />
периода и то за све запослене<<strong>br</strong> />
у Басену.<<strong>br</strong> />
Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />
Туризам и<<strong>br</strong> />
чисто небо<<strong>br</strong> />
Почетак рада нове топионице<<strong>br</strong> />
и фабрике сумпорне киселине,<<strong>br</strong> />
донео је Бору чисто небо,<<strong>br</strong> />
а осим задовољних Борана,<<strong>br</strong> />
еколошком помаку радују се и<<strong>br</strong> />
туристи.<<strong>br</strong> />
Чист ваздух могао би да ове<<strong>br</strong> />
сезоне привуче и оне који управо<<strong>br</strong> />
због загађења нису долазили,<<strong>br</strong> />
па туристички радници очекују<<strong>br</strong> />
добру сезону.<<strong>br</strong> />
Хотел „Језеро“ на Борском<<strong>br</strong> />
језеру један је од разлога што<<strong>br</strong> />
многи туристи све чешће бирају<<strong>br</strong> />
овај крај за одмор, рекреацију,<<strong>br</strong> />
али и пословне састанке, семинаре<<strong>br</strong> />
и конференције. Многе туристе<<strong>br</strong> />
из градова широм Србије<<strong>br</strong> />
ове зиме привукло је и скијалиште<<strong>br</strong> />
на Црном Врху код Бора.<<strong>br</strong> />
Надлежни у Јавном предузећу<<strong>br</strong> />
„Борски туристички центар“,<<strong>br</strong> />
протеклу зимску сезону<<strong>br</strong> />
оцењују као веома успешну, а<<strong>br</strong> />
осим уређења и одржавања опреме<<strong>br</strong> />
на Црном Врху, планирају<<strong>br</strong> />
и новине на борском аеродрому.<<strong>br</strong> />
Марија Ћосић<<strong>br</strong> />
youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />
facebook.com/rtvbor
стр.6<<strong>br</strong> />
петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />
У ишчекивању расплета приватизације медија<<strong>br</strong> />
Телевизија Бор<<strong>br</strong> />
обележила рођендан<<strong>br</strong> />
БОР» У протекле 22 године,<<strong>br</strong> />
Телевизија Бор била је<<strong>br</strong> />
сведок времена и догађаја. И<<strong>br</strong> />
оних лепих и оних мање пријатних,<<strong>br</strong> />
али је била и остаће увек<<strong>br</strong> />
објективна телевизија, која је<<strong>br</strong> />
извештавала професионално<<strong>br</strong> />
и зналачки. На свој 22. рођендан,<<strong>br</strong> />
Регионална телевизија Бор<<strong>br</strong> />
својим гледаоцима омогућила је<<strong>br</strong> />
и пријем дигиталног сигнала.<<strong>br</strong> />
- Морам признати да је ово<<strong>br</strong> />
велики дан, 22 године рада је<<strong>br</strong> />
веома дуг период, то је пунолетство<<strong>br</strong> />
и по енглеским принципима,<<strong>br</strong> />
а не само по нашим. Ја тим<<strong>br</strong> />
поводом упућујем искрене честитке,<<strong>br</strong> />
не само директору већ и<<strong>br</strong> />
свим запосленим у овој цењеној<<strong>br</strong> />
медијској кући на крајње рационалном<<strong>br</strong> />
и објективном информисању<<strong>br</strong> />
грађана. Телевизија Бор је<<strong>br</strong> />
била присутна у свим критичним<<strong>br</strong> />
моментима да објективно сними<<strong>br</strong> />
и прикаже догађаје од изузетног<<strong>br</strong> />
значаја за грађане источне<<strong>br</strong> />
Србије, не само битне догађаје<<strong>br</strong> />
у РТБ-у Бор и општини Бор већ<<strong>br</strong> />
и о догађајима значајним за државу<<strong>br</strong> />
Србију. Овом приликом<<strong>br</strong> />
изражавам захвалност, посебно<<strong>br</strong> />
директору који је имао визију<<strong>br</strong> />
да и најудаљенија села у борској<<strong>br</strong> />
општини, као што је Горњане,<<strong>br</strong> />
добију чисту слику Телевизије<<strong>br</strong> />
Бор. Такође, захваљујем на објективном<<strong>br</strong> />
извештавању о изградњи<<strong>br</strong> />
капиталног објекта у РТБ-у Бор,<<strong>br</strong> />
а то је нова топионица и Фабрика<<strong>br</strong> />
сумпорне киселине и молим<<strong>br</strong> />
грађане да имају разумевање што<<strong>br</strong> />
се још увек понекад осети сумпор<<strong>br</strong> />
диоксид, али то је само због<<strong>br</strong> />
уходавања система, већ за неки<<strong>br</strong> />
дан, обећавам, тога више никад у<<strong>br</strong> />
Бору неће бити - рекао је, између<<strong>br</strong> />
осталог, Благоје Спасковски,<<strong>br</strong> />
генерални директор РТБ-а Бор,<<strong>br</strong> />
присуствујући отварању нове режије<<strong>br</strong> />
Телевизије Бор која од овог<<strong>br</strong> />
дана емитује дигитални телевизијски<<strong>br</strong> />
сигнал.<<strong>br</strong> />
- Веома је битно да имате<<strong>br</strong> />
подршку за све идеје које су позитивне.<<strong>br</strong> />
Господин Спасковски<<strong>br</strong> />
је то разумео од првог дана и ја<<strong>br</strong> />
му на томе захваљујем, а исту<<strong>br</strong> />
захвалност упућујем и општини<<strong>br</strong> />
Бор која је схватила визију<<strong>br</strong> />
коју смо јој предочили у ком<<strong>br</strong> />
правцу Телевизија Бор треба да<<strong>br</strong> />
се развија. Када је реч о самој<<strong>br</strong> />
дигитализацији, ми смо завршили<<strong>br</strong> />
једну веома битну фазу,<<strong>br</strong> />
за годину дана уложили смо 55<<strong>br</strong> />
хиљада евра сопствених средстава<<strong>br</strong> />
и на време смо омогућили<<strong>br</strong> />
да дистрибутери преузму наш<<strong>br</strong> />
дигитални сигнал и емитују га,<<strong>br</strong> />
чиме смо покрили целу територију<<strong>br</strong> />
источне Србије. Држава је<<strong>br</strong> />
препознала наше добре намере<<strong>br</strong> />
и наш позитиван став и рад. И<<strong>br</strong> />
министарства препознају наш<<strong>br</strong> />
Владан Нововић, директор ЈП „ШРИФ” уручио је појединим радницима,<<strong>br</strong> />
поводом дана Телевизије Бор, пригодна признања за дугогодишњи рад<<strong>br</strong> />
позитиван став, пре свега када је<<strong>br</strong> />
реч о информисању на језицима<<strong>br</strong> />
националних мањина, чиме је<<strong>br</strong> />
смањена тензија која је постојала<<strong>br</strong> />
пре извесног времена. Ми ћемо<<strong>br</strong> />
и даље бити ослонац државе,<<strong>br</strong> />
пре свега у пропагирању правих<<strong>br</strong> />
културних вредности, као и на<<strong>br</strong> />
пољу информисања на језицима<<strong>br</strong> />
националних мањина -рекао<<strong>br</strong> />
је Владан Нововић, директор<<strong>br</strong> />
јавног предузећа „Штампа, радио<<strong>br</strong> />
и филм“ у Бору.<<strong>br</strong> />
Настојања руководства и<<strong>br</strong> />
У ФОКУСУ број <strong>56</strong><<strong>br</strong> />
Борска телевизија обележила је, свечано и скромно,<<strong>br</strong> />
22 године постојања и рада. - Тим поводом званично је<<strong>br</strong> />
отворена нова режија у коју је уложено 55 хиљада евра<<strong>br</strong> />
сопствених средстава у протеклих годину дана. - Режија<<strong>br</strong> />
је опремљена најсавременијим уређајима за емитовање<<strong>br</strong> />
дигиталног сигнала<<strong>br</strong> />
Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор,<<strong>br</strong> />
присуствовао је отварању нове дигиталне режије Телевизије Бор<<strong>br</strong> />
запослених у Телевизији Бор<<strong>br</strong> />
неће се зауставити само на емитовању<<strong>br</strong> />
дигиталног сигнала, већ<<strong>br</strong> />
ће и убудуће улaгати максималне<<strong>br</strong> />
напоре да гледаоце, не само<<strong>br</strong> />
на територији источне Србије,<<strong>br</strong> />
информише о свим битним догађајима,<<strong>br</strong> />
већ да програм обогати<<strong>br</strong> />
и у осталим елементима<<strong>br</strong> />
телевизијског програма. Поводом<<strong>br</strong> />
22. рођендана Телевизије<<strong>br</strong> />
Бор, појединим радницима додељена<<strong>br</strong> />
су и пригодна признања<<strong>br</strong> />
за дугогодишњи рад у овој медијској<<strong>br</strong> />
кући.<<strong>br</strong> />
Зоран Максић<<strong>br</strong> />
Дигитализација се приводи крају<<strong>br</strong> />
Ускоро гашење<<strong>br</strong> />
аналогног сигнала<<strong>br</strong> />
Процес преласка са аналогног<<strong>br</strong> />
на дигитални систем емитовања<<strong>br</strong> />
телевизијског сигнала<<strong>br</strong> />
у Србији се званично завршава<<strong>br</strong> />
средином јуна.<<strong>br</strong> />
Гледаоци ће у источној Србији<<strong>br</strong> />
аналогни сигнал моћи да<<strong>br</strong> />
прате до првог јуна, а последње<<strong>br</strong> />
зоне у Србији биће угашене петнаестак<<strong>br</strong> />
дана после тога.<<strong>br</strong> />
- Средином марта почело је<<strong>br</strong> />
гашење аналогног сигнала. Бор<<strong>br</strong> />
и источна Србија су на реду до<<strong>br</strong> />
првог јуна, када дефинитивно<<strong>br</strong> />
престаје емитовање аналогног<<strong>br</strong> />
сигнала. До 16. јуна сви предајници<<strong>br</strong> />
прећи ће на потпуно<<strong>br</strong> />
дигитално емитовање и тада<<strong>br</strong> />
више неће бити аналогног телевизјског<<strong>br</strong> />
сигнала у Србији – каже<<strong>br</strong> />
Иван Ћосић, технички директор<<strong>br</strong> />
РТВ Бор.<<strong>br</strong> />
По окончању процеса дигитализације<<strong>br</strong> />
најлошију слику<<strong>br</strong> />
имаће корисници кабловске телевизије<<strong>br</strong> />
са основним пакетима,<<strong>br</strong> />
који ће и даље примати само<<strong>br</strong> />
аналогни сигнал и мораће да доплате<<strong>br</strong> />
уколико хоће да пређу на<<strong>br</strong> />
дигитални сигнал.<<strong>br</strong> />
- Кабловски оператери добили<<strong>br</strong> />
су препоруку да наставе емитовање<<strong>br</strong> />
аналогног сигнала. Корисници<<strong>br</strong> />
који телевизију прате<<strong>br</strong> />
преко кабловских мреже моћи ће<<strong>br</strong> />
још неко време да прате програм<<strong>br</strong> />
без додатних уређеја потребних<<strong>br</strong> />
за гледање дигиталне телевизије.<<strong>br</strong> />
Временом и они ће прећи<<strong>br</strong> />
на потпуно дигитални систем -<<strong>br</strong> />
додаје Иван Ћосић,<<strong>br</strong> />
Према подацима Републичке<<strong>br</strong> />
радио дифузне агенције око<<strong>br</strong> />
38 одсто становника у Србији<<strong>br</strong> />
телевизијски програм и даље<<strong>br</strong> />
прати преко обичних кровних<<strong>br</strong> />
или собних антена, око милион<<strong>br</strong> />
и по грађана прикључено је на<<strong>br</strong> />
кабловске мреже, а нешто више<<strong>br</strong> />
од 350.000 становника телевизију<<strong>br</strong> />
гледа преко ИПТВ-а.<<strong>br</strong> />
Гледаоци у источној Србији<<strong>br</strong> />
моћи ће паралелно да прате дигитални<<strong>br</strong> />
и аналогни сигнал борске<<strong>br</strong> />
телевизија Бор до првог јуна.<<strong>br</strong> />
Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />
twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />
dailymotion.com/rtvbor
број <strong>56</strong> У ФОКУСУ<<strong>br</strong> />
петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />
Обележен 3. мај, Светски дан слободе медија<<strong>br</strong> />
Медији у све тежем положају<<strong>br</strong> />
стр.7<<strong>br</strong> />
Петоминутним прекидом радио и тв<<strong>br</strong> />
програма у 11 и 55 новинари су желели<<strong>br</strong> />
да укажу на тежак положај и проблеме са<<strong>br</strong> />
којима се медији у Србији суочавају у раду<<strong>br</strong> />
Акцијом „Пет минута громогласне<<strong>br</strong> />
тишине“ новинарска<<strong>br</strong> />
удружења у Србији обележила<<strong>br</strong> />
су 3. мај Светски дан слободе<<strong>br</strong> />
медија. Петоминутним прекидом<<strong>br</strong> />
радио и телевизијског програма<<strong>br</strong> />
у 11 и 55 новинари су желели<<strong>br</strong> />
да укажу на тежак положај<<strong>br</strong> />
и проблеме са којима се медији<<strong>br</strong> />
у Србији суочавају. Дан слободе<<strong>br</strong> />
медија обележава се сваке године<<strong>br</strong> />
од 1993. године, установила<<strong>br</strong> />
га је Генерална скупштина УН<<strong>br</strong> />
како би подигла свест држава<<strong>br</strong> />
youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />
Млади таленти на окупу<<strong>br</strong> />
Домаћин ученицима, од 6. разреда основне до 4. разреда<<strong>br</strong> />
средње школе, са територије Тимочког региона била је<<strong>br</strong> />
основна школа „3. октобар“ у Бору<<strong>br</strong> />
БОР» Регионални Центар<<strong>br</strong> />
за таленте организовао је за<<strong>br</strong> />
ученике такмичење у једанаест<<strong>br</strong> />
научних области. Осим приказаног<<strong>br</strong> />
знања, талентовани ученици<<strong>br</strong> />
, њих сто двадесет троје са територије<<strong>br</strong> />
зајечарског и борског<<strong>br</strong> />
округа, презентовали су и 87<<strong>br</strong> />
радова. Овогодишњи домаћин<<strong>br</strong> />
била је основна школа „3. октобар“<<strong>br</strong> />
у Бору.<<strong>br</strong> />
- Такмичење талентованих<<strong>br</strong> />
ученика креће већ током јесени,<<strong>br</strong> />
крајем септембра и почетком<<strong>br</strong> />
октобра и траје све до маја када<<strong>br</strong> />
организујемо регионалну смотру<<strong>br</strong> />
где учествују најбољи ђаци<<strong>br</strong> />
од 6 разреда основне школе до 4.<<strong>br</strong> />
разреда средње школе. Како вршимо<<strong>br</strong> />
одабир? Па тако што ђаци<<strong>br</strong> />
раде контролне тестове из области<<strong>br</strong> />
које сами одаберу, а има их<<strong>br</strong> />
11, од природних и друштвених<<strong>br</strong> />
наука па све до језика и психологије.<<strong>br</strong> />
Деца која данас освоје нека<<strong>br</strong> />
од прва три места пласираће се<<strong>br</strong> />
на републичко такмичење које<<strong>br</strong> />
ће се одржати у Београду - рекла<<strong>br</strong> />
је Милунка Пушица, директор<<strong>br</strong> />
регионалног Центра за таленте.<<strong>br</strong> />
Регионални центар за таленте,<<strong>br</strong> />
у сарадњи са Министарством<<strong>br</strong> />
просвете Србије реализовало је<<strong>br</strong> />
и пројекат „Талентом и образовањем<<strong>br</strong> />
ка Европској унији „.<<strong>br</strong> />
- Пројекат је почео да реализује<<strong>br</strong> />
јесенас и ученике<<strong>br</strong> />
су професори<<strong>br</strong> />
упућивали како да се<<strong>br</strong> />
онлајн пријаве и раде<<strong>br</strong> />
тестове. Деца су била<<strong>br</strong> />
подељена у две групе,<<strong>br</strong> />
од 5. разреда до 8, и<<strong>br</strong> />
од прве до четврте<<strong>br</strong> />
године средње школе.<<strong>br</strong> />
Седморо најбољих<<strong>br</strong> />
наградили смо и књигама - додаје<<strong>br</strong> />
Милунка Пушица.<<strong>br</strong> />
Овогодишње такмичење талентованих<<strong>br</strong> />
ђака борског и зајечарског<<strong>br</strong> />
округа финансирало је<<strong>br</strong> />
Министарство просвете Србије<<strong>br</strong> />
и локална самоуправа у Бору.<<strong>br</strong> />
Зоран Максић<<strong>br</strong> />
БОР» Да природне науке<<strong>br</strong> />
и даље привлаче велику пажњу<<strong>br</strong> />
борских средњошколаца, потврђује<<strong>br</strong> />
и обука из физике, одржана<<strong>br</strong> />
у Машинско електротехничкој<<strong>br</strong> />
школи у Бору. Друштво<<strong>br</strong> />
физичара Србије Борског округа<<strong>br</strong> />
је, у сарадњи са НИС-ом, организовало<<strong>br</strong> />
у Бору обуку за реализацију<<strong>br</strong> />
експерименталних вежби<<strong>br</strong> />
из физике за талентоване ученике<<strong>br</strong> />
борске Гимназије и Машинско<<strong>br</strong> />
електротехничке школе. Циљ<<strong>br</strong> />
оваквог приступа настави јесте<<strong>br</strong> />
БОР» Ученици и наставници<<strong>br</strong> />
Основне школе „Свети<<strong>br</strong> />
Сава“ у Бору приредили су пригодан<<strong>br</strong> />
музичко-забавни програм<<strong>br</strong> />
повом 45 година постојања и рада<<strong>br</strong> />
ове образовне установе.<<strong>br</strong> />
Овогодишња приредба поводом<<strong>br</strong> />
дана школе припремљена<<strong>br</strong> />
је у духу српско-руског пријатељства,<<strong>br</strong> />
а промовисан је и двадесети<<strong>br</strong> />
број часописа Ђачки<<strong>br</strong> />
универзитет.<<strong>br</strong> />
Овом приликом у Народној<<strong>br</strong> />
библиотеци у Бору промовисан<<strong>br</strong> />
чланица о важности<<strong>br</strong> />
медијских слобода.<<strong>br</strong> />
Поводом Светског<<strong>br</strong> />
дана слободе<<strong>br</strong> />
медија Удружење<<strong>br</strong> />
новинара Србије<<strong>br</strong> />
издало је проглас у<<strong>br</strong> />
којем се указује на<<strong>br</strong> />
тежак положај новинара.<<strong>br</strong> />
Година за<<strong>br</strong> />
нама, истиче се у прогласу, на<<strong>br</strong> />
медијску површину избацила је<<strong>br</strong> />
сурову чињеницу да слободи медија<<strong>br</strong> />
не прети опасност само од<<strong>br</strong> />
власти него и анонимних чувара<<strong>br</strong> />
приватног капитала. Упозорава<<strong>br</strong> />
се такође да законом о јавном<<strong>br</strong> />
информисању и медијима није<<strong>br</strong> />
прописана обавеза финансирања<<strong>br</strong> />
медија из буџета локалних<<strong>br</strong> />
самоуправа нити минимум<<strong>br</strong> />
издвајања, због чега четвртина<<strong>br</strong> />
општина ове године неће издвојити<<strong>br</strong> />
„ни динар за пројектно<<strong>br</strong> />
суфинансирање медија“. У<<strong>br</strong> />
Прогласу се додаје да закон<<strong>br</strong> />
прописује краћи рок за повлачење<<strong>br</strong> />
државе из медија, односно<<strong>br</strong> />
њихову приватизацију у односу<<strong>br</strong> />
на остала предузећа, чиме се<<strong>br</strong> />
доводи у питање<<strong>br</strong> />
могућност да запослени<<strong>br</strong> />
у медијима<<strong>br</strong> />
уопште добију<<strong>br</strong> />
новац за отпремнине.<<strong>br</strong> />
Захтева се и<<strong>br</strong> />
да Влада Србије<<strong>br</strong> />
испоштује одредбе<<strong>br</strong> />
Закона и омогући<<strong>br</strong> />
запосленима да постану власници<<strong>br</strong> />
својих медија, уколико се не<<strong>br</strong> />
спроведе њихова приватизација<<strong>br</strong> />
до краја јуна.<<strong>br</strong> />
Удружење новинара Србије<<strong>br</strong> />
у прогласу понавља да нема<<strong>br</strong> />
слободног новинарства у условима<<strong>br</strong> />
беде, корупције и страха од<<strong>br</strong> />
власти. Слобода медија у Србији<<strong>br</strong> />
угрожена је јер новинарство<<strong>br</strong> />
није никада било у тежем економском<<strong>br</strong> />
положају.<<strong>br</strong> />
Пад Србије на светским ранг<<strong>br</strong> />
листама медијских слобода није<<strong>br</strong> />
само последица материјалног<<strong>br</strong> />
положаја новинара, него и настављања<<strong>br</strong> />
праксе власти и политичара<<strong>br</strong> />
да користе медије за<<strong>br</strong> />
политичке обрачуне наводи се у<<strong>br</strong> />
прогласу.<<strong>br</strong> />
Елда Драгаш<<strong>br</strong> />
Сарадња НИС-а и Друштва физичара Србије<<strong>br</strong> />
Ђачка лабораторија<<strong>br</strong> />
- Енергија знања<<strong>br</strong> />
да ученици теоријска знања примене<<strong>br</strong> />
кроз практичан рад. Вежбе<<strong>br</strong> />
су ученици извели у мобилној<<strong>br</strong> />
лабораторији која омогућава извођење<<strong>br</strong> />
више комплексних лабораторијских<<strong>br</strong> />
вежби уз употребу<<strong>br</strong> />
савремене мерне опреме и програма<<strong>br</strong> />
за обраду података.<<strong>br</strong> />
Путујућа лабораторија део<<strong>br</strong> />
је пројекта „Ђачка лабораторија<<strong>br</strong> />
енергије знања“, а обука талентованих<<strong>br</strong> />
ученика биће настављена<<strong>br</strong> />
Неготину и Кладову.<<strong>br</strong> />
Ж. Ранђеловић<<strong>br</strong> />
Дан школе „Свети Сава“<<strong>br</strong> />
је и двадесети број часописа<<strong>br</strong> />
Ђачки универзитет. Часопис у<<strong>br</strong> />
коме су обрађене различите теме,<<strong>br</strong> />
историјске, језичке и школске,<<strong>br</strong> />
припремају ученици историјске<<strong>br</strong> />
секције са професором, а<<strong>br</strong> />
ове године многи текстови посвећени<<strong>br</strong> />
су управо српско-руском<<strong>br</strong> />
пријатељству.<<strong>br</strong> />
Дан школе “Свети Сава” од<<strong>br</strong> />
2012. године обележева се 10.<<strong>br</strong> />
маја, поводом спаљивања моштију<<strong>br</strong> />
Светог Саве на Врачару.<<strong>br</strong> />
М. Ћосић<<strong>br</strong> />
facebook.com/rtvbor
стр. 8<<strong>br</strong> />
петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />
Настављени Сусрети села<<strong>br</strong> />
Традиционална манифестација<<strong>br</strong> />
„Сусрети села борске<<strong>br</strong> />
општине“ настављена је у<<strong>br</strong> />
Шарбановцу, где је домаћи КУД<<strong>br</strong> />
„Бранислав Нушић“ угостио<<strong>br</strong> />
такмичаре и мештане Злота.<<strong>br</strong> />
Осим такмичарског дела на<<strong>br</strong> />
самој сцени, где се приказују<<strong>br</strong> />
песме, игре и народни обичаји<<strong>br</strong> />
Влаха овог краја, саставни део<<strong>br</strong> />
сусрета је и изложба на тему<<strong>br</strong> />
„Оруђа, справе и алати у различитим<<strong>br</strong> />
видовима традиционалног<<strong>br</strong> />
привређивања“.<<strong>br</strong> />
- Није било тешко сакупити<<strong>br</strong> />
ове, да их назовем експонатима.<<strong>br</strong> />
Наши чланови су сами донели<<strong>br</strong> />
све што смо изложили. Друга је<<strong>br</strong> />
У Доњој Белој Реци су настављени<<strong>br</strong> />
Сусрети села борске<<strong>br</strong> />
општине. КУД „Милан Васић Перица“<<strong>br</strong> />
био је домаћин културно<<strong>br</strong> />
уметничком просветном друштву<<strong>br</strong> />
из Оштреља.<<strong>br</strong> />
Другог дана прошлог викенда<<strong>br</strong> />
54. Сусрети села настављени су у<<strong>br</strong> />
Метовници , где је домаће културно<<strong>br</strong> />
уметничко друштво угостило<<strong>br</strong> />
чланове КУД-а „Ђидо“ из<<strong>br</strong> />
Брестовца.<<strong>br</strong> />
ствар интересантна, млади питају,<<strong>br</strong> />
баш их је било доста док<<strong>br</strong> />
смо ми намештали све што је изложено,<<strong>br</strong> />
за ове предмете, за шта<<strong>br</strong> />
су служили и да ли је стварно<<strong>br</strong> />
земља обрађивана на овај начин<<strong>br</strong> />
- рекао је Драган Адамовић,<<strong>br</strong> />
потпредседник КУД-а „Бранислав<<strong>br</strong> />
Нушић“ из Шарбановца.<<strong>br</strong> />
Када је реч о самом програму<<strong>br</strong> />
чланови културно уметничког<<strong>br</strong> />
друштва из Шарбановца извели<<strong>br</strong> />
су стари обичај по називом<<strong>br</strong> />
„Русаље“, који како кажу датира<<strong>br</strong> />
од пре пар хиљада година.<<strong>br</strong> />
- Ово је врло архаичан и мистичан<<strong>br</strong> />
обичај који вуче корене из<<strong>br</strong> />
давнина, те „Русаље“ су митска<<strong>br</strong> />
бића које су се женама јављале<<strong>br</strong> />
у сну и онда су оне падале у<<strong>br</strong> />
транс, комуницирале са мртвима<<strong>br</strong> />
а након тога добијале визионарске<<strong>br</strong> />
моћи и бавиле се врачањем<<strong>br</strong> />
- рекла је Александра Митровски,<<strong>br</strong> />
конферансије КУД-а „Бранислав<<strong>br</strong> />
Нушић“ из Шарбановца.<<strong>br</strong> />
Завршна манифестација 54.<<strong>br</strong> />
„Сусрета села борске општине“<<strong>br</strong> />
одржаће се 23. маја, када ће<<strong>br</strong> />
бити проглашен и овогодишњи<<strong>br</strong> />
победник.<<strong>br</strong> />
Зоран Максић<<strong>br</strong> />
Манифестација у организацији „Вилажа“<<strong>br</strong> />
Разлике нас спајају<<strong>br</strong> />
У оквиру пројекта „Иствил<<strong>br</strong> />
– разлике нас спајају“ Удружења<<strong>br</strong> />
грађана Вилаж у Злоту у<<strong>br</strong> />
Сали Дома културе у Бору одржан<<strong>br</strong> />
је пригодан културно-уметнички<<strong>br</strong> />
програм. Наступали су<<strong>br</strong> />
словеначка певачка група<<strong>br</strong> />
„Мали Венчик”, чланови<<strong>br</strong> />
КУД-ова „Бранислав<<strong>br</strong> />
Нушић“ из Шарбановца<<strong>br</strong> />
и „Ђидо“ из Брестовца,<<strong>br</strong> />
као и солисти удружења<<strong>br</strong> />
„Вилаж“. Гости манифестације<<strong>br</strong> />
били су чланови<<strong>br</strong> />
КУД-а „Гартроз“ из Нове<<strong>br</strong> />
Горице у Словенији.<<strong>br</strong> />
Најзначајнија интернационална<<strong>br</strong> />
манифестација коју<<strong>br</strong> />
ће удружење грађана Вилаж организовати<<strong>br</strong> />
ове године биће пети<<strong>br</strong> />
међународни фестивал фолклора<<strong>br</strong> />
„Малиник“ у септембру.<<strong>br</strong> />
Горан Грамић<<strong>br</strong> />
СПЕКТАР број <strong>56</strong><<strong>br</strong> />
ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ<<strong>br</strong> />
DZÎLJILJI *A TRJEKUT<<strong>br</strong> />
KANONU ĐE PROCJESU<<strong>br</strong> />
ÎNAINĆE ĐE TREJERAT<<strong>br</strong> />
» Pje Kanonu đe procjesu<<strong>br</strong> />
înainće đe trejerat, karje<<strong>br</strong> />
pornješće đin junu al đe întîj,<<strong>br</strong> />
saćanji o să puata da ka lukru<<strong>br</strong> />
đe împrumutat rodu +e vinje,<<strong>br</strong> />
ku +e maj ljesnjik o să lukre. În<<strong>br</strong> />
ministarstva đe resor spun kă<<strong>br</strong> />
asta o să în+apă în Agencija APR<<strong>br</strong> />
pje în+eput la jun.<<strong>br</strong> />
Aša kanon a đe întîja uoară<<strong>br</strong> />
pornješće în Evropă. Banji pje<<strong>br</strong> />
kanonu ăsta i pot koristî uaminji,<<strong>br</strong> />
preduzetnji+i šî firmilji. Să<<strong>br</strong> />
ašćaptă ku pornjitu luj maj marje<<strong>br</strong> />
să fije siguracîja grăuncîluor,<<strong>br</strong> />
pintru kă un uslov đe sămnat<<strong>br</strong> />
ljegamîntu o să fije siguracîja<<strong>br</strong> />
roduluj +e vinje.<<strong>br</strong> />
KARNJA ÎNGJECATĂ?<<strong>br</strong> />
» Împrjeunarja kumpărătoriluor<<strong>br</strong> />
šî +eva medij a spus kă pje pjaca<<strong>br</strong> />
Sîrbiji jastă karnje đin Unija<<strong>br</strong> />
Evropi, karje je đežgjecată šî să<<strong>br</strong> />
vinđe ka pruaspadă. Ministru<<strong>br</strong> />
đe kîmpokultură Snežana<<strong>br</strong> />
Bogosavljević Bošković a spus kă<<strong>br</strong> />
uaminji nu trăbuje să fije îngrižîc<<strong>br</strong> />
pintru kă karnja je ka lumja.<<strong>br</strong> />
Karnja îngjecată să đežgjacă šî să<<strong>br</strong> />
koristăšće numa đe profăkut.<<strong>br</strong> />
Kum đe Televizija Bor a spus<<strong>br</strong> />
kumpărători, i pînă akuma nu<<strong>br</strong> />
sînt îngrižîc šî kumpără karnje<<strong>br</strong> />
în kasapnjice. I ginđesk kă tot<<strong>br</strong> />
je kontrolisît šî karnja să puaće<<strong>br</strong> />
koristî făr đe spajmă. În dugăj<<strong>br</strong> />
БОР» Изложбом оружја,<<strong>br</strong> />
одликовања и медаља из Балканских<<strong>br</strong> />
и из Првог светског рата,<<strong>br</strong> />
под називом „Чувајте ми Југославију“,<<strong>br</strong> />
почела је изложбена<<strong>br</strong> />
делатност Музеја рударства и<<strong>br</strong> />
металургије у Бору у програму<<strong>br</strong> />
манифестације „Музеји Србије<<strong>br</strong> />
– десет дана од десет до десет“.<<strong>br</strong> />
На изложби је приказана<<strong>br</strong> />
биографија свих владара династије<<strong>br</strong> />
Карађорђевић са акцентом<<strong>br</strong> />
на њихову повезаност<<strong>br</strong> />
са овим делом Србије, пре<<strong>br</strong> />
свега са Бором и околином.<<strong>br</strong> />
- На овој изложби Борани<<strong>br</strong> />
ће бити у прилици да виде<<strong>br</strong> />
изузетно драгоцену збирку<<strong>br</strong> />
оружја етнолошке збирке Музеја<<strong>br</strong> />
рударства и металургије, као и<<strong>br</strong> />
медаље и одликовања, које су са<<strong>br</strong> />
заслуге и храброст додељиване<<strong>br</strong> />
у Балканским и у Првом светском<<strong>br</strong> />
рату из историјске збирке<<strong>br</strong> />
spun kă karnja je pruaspadă šî nu<<strong>br</strong> />
să đežgjacă.<<strong>br</strong> />
DIGITALIZACIJA<<strong>br</strong> />
» Trjekut đi pje signal analog<<strong>br</strong> />
pje ăla digital în Sîrbije să fîršăšće<<strong>br</strong> />
pje mižlok la jun. Uaminji în<<strong>br</strong> />
Sîrbija đe răsărit signalu analog o<<strong>br</strong> />
săl puată urmări pînă pje junu al<<strong>br</strong> />
đe întîj, da alje đi la urmă zuanje<<strong>br</strong> />
în Sîrbije o să să stîngă vro 15<<strong>br</strong> />
dzîlje după asta.<<strong>br</strong> />
După fîršît digitalizacija, a maj<<strong>br</strong> />
ra sljikă o so ajbă uaminji karje<<strong>br</strong> />
televizija o kapătă prîn kablu<<strong>br</strong> />
ku paketu primar, karje šî maj<<strong>br</strong> />
đeparće o să kapiće signal analog<<strong>br</strong> />
šî trăbuje înkă să plăćaskă dakă<<strong>br</strong> />
vuor signalu digital.<<strong>br</strong> />
SKRIJAT LA FAKULTETURJ<<strong>br</strong> />
» Testurj đe orijentacija<<strong>br</strong> />
profesională, karje lja rešît<<strong>br</strong> />
maturancî în školjilji mižlo+inje,<<strong>br</strong> />
în Služba nacională đe găsît lukru<<strong>br</strong> />
or pje Internet, mult lja ažutat<<strong>br</strong> />
să aljagă fakultetu đe karje o<<strong>br</strong> />
să pregăćaskă ispitu đe primit.<<strong>br</strong> />
Gimnazijalcî Boruluj a spus<<strong>br</strong> />
kă aša a otărît pje kum a arătat<<strong>br</strong> />
rezultaturlji la test, +e vojesk šî +e<<strong>br</strong> />
ar vrja să lukre.<<strong>br</strong> />
Kum spun pedago&i, školari akuma<<strong>br</strong> />
otărăsk đe un lukru marje în vjaca.<<strong>br</strong> />
Strućnja+i spun kă trebujeljilji đe<<strong>br</strong> />
lukru să skimbă, da đe mjerćig<<strong>br</strong> />
maj đeparće, trăbuje uomu šî să să<<strong>br</strong> />
interesuje đe +eva lukru.<<strong>br</strong> />
Provorba: Aleksander Ilić<<strong>br</strong> />
Занимљива изложба у борском музеју<<strong>br</strong> />
„Чувајте ми Југославију“<<strong>br</strong> />
борског музеја. Узели смо назив<<strong>br</strong> />
„Чувајте ми Југославију“ јер<<strong>br</strong> />
сматрамо да је то асоцијација на<<strong>br</strong> />
све Карађорђевиће, а не само на<<strong>br</strong> />
краља Александра који јесте и<<strong>br</strong> />
формирао Југославију коју многи<<strong>br</strong> />
историчари називају највећом<<strong>br</strong> />
српском заблудом - рекла је Сузана<<strong>br</strong> />
Мијић, директор Музеја<<strong>br</strong> />
рударства и металургије у Бору.<<strong>br</strong> />
Организатор манифестације<<strong>br</strong> />
је Музеј рударства и металургије<<strong>br</strong> />
у Бору.<<strong>br</strong> />
Горан Грамић<<strong>br</strong> />
twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />
dailymotion.com/rtvbor
БОР» „Долина мира“, галерија<<strong>br</strong> />
скулптура Милорада Антића<<strong>br</strong> />
Пиркета, на Борском језеру<<strong>br</strong> />
надомак Бора, отворена је, Првог<<strong>br</strong> />
маја, за све поштоваоце уметности.<<strong>br</strong> />
Поставку коју чини 36<<strong>br</strong> />
скулптура, посетиоци ће моћи да<<strong>br</strong> />
виде до краја летње сезоне.<<strong>br</strong> />
У дворишту викендице на<<strong>br</strong> />
Борском језеру Милорад Антић<<strong>br</strong> />
Пирке већ дуги низ година<<strong>br</strong> />
представља скулптуре рађене<<strong>br</strong> />
у дрвету, а од скора и у металу.<<strong>br</strong> />
БОР» Народној библиотеци<<strong>br</strong> />
у Бору одобрен је пројекат за<<strong>br</strong> />
финансирање часописа „Бележница“<<strong>br</strong> />
у износу од 50 хиљада динара.На<<strong>br</strong> />
конкурс Министарства<<strong>br</strong> />
културе и информисања Републике<<strong>br</strong> />
Србије за финансирање<<strong>br</strong> />
и суфинансирање пројеката је,<<strong>br</strong> />
само за област издавачке делатности,<<strong>br</strong> />
периодичних публикација<<strong>br</strong> />
у уметности и култури,<<strong>br</strong> />
приспело 120 пријава, а одобрено<<strong>br</strong> />
је 65.<<strong>br</strong> />
- Нисмо били годинама у<<strong>br</strong> />
могућности да хонорар додели-<<strong>br</strong> />
број <strong>56</strong> КУЛТУРА<<strong>br</strong> />
петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />
Долина мира отворила<<strong>br</strong> />
врата посетиоцима<<strong>br</strong> />
„Долина мира“ традиционално<<strong>br</strong> />
се отвара првог маја, а ово је десета<<strong>br</strong> />
сезона током које ће поштоваоци<<strong>br</strong> />
уметности моћи да посете<<strong>br</strong> />
изложбу скулптура.<<strong>br</strong> />
Током летњих месеци мало<<strong>br</strong> />
мира и уживања у уметности<<strong>br</strong> />
многи људи потражили су управо<<strong>br</strong> />
на овом месту. Познати<<strong>br</strong> />
скулптор спремно дочекује госте<<strong>br</strong> />
и ове године, предано радећи<<strong>br</strong> />
нове фигуре од дрвета и метала.<<strong>br</strong> />
Марија Ћосић<<strong>br</strong> />
Министарство културе одобрило средства<<strong>br</strong> />
Пројекат за „Бележницу“<<strong>br</strong> />
мо сарадницима, а знате како<<strong>br</strong> />
је без обзира на сталне чланове<<strong>br</strong> />
редакције ипак тешко обезбедити<<strong>br</strong> />
сараднике и неке наруценте<<strong>br</strong> />
текстове посебно везане за историју<<strong>br</strong> />
и културно наследје овога<<strong>br</strong> />
краја - каже Весна Тешовић,<<strong>br</strong> />
директор Народне библиотеке<<strong>br</strong> />
у Бору.<<strong>br</strong> />
Ове године Народна<<strong>br</strong> />
библиотека Бор на конкурс<<strong>br</strong> />
се пријавила само<<strong>br</strong> />
са једним пројектом, због<<strong>br</strong> />
проблема око реализације<<strong>br</strong> />
пројеката одобрених прошле<<strong>br</strong> />
године, чија је реализација<<strong>br</strong> />
још у току јер је<<strong>br</strong> />
новац почео да пристиже<<strong>br</strong> />
тек крајем године.<<strong>br</strong> />
Иначе, за одобрених 65<<strong>br</strong> />
пројеката у области издавачке<<strong>br</strong> />
делатности – периодичних публикација<<strong>br</strong> />
у уметности и култури,<<strong>br</strong> />
министарство ће укупно издвојити<<strong>br</strong> />
10,18 милиона динара.<<strong>br</strong> />
Елда Драгаш<<strong>br</strong> />
ЗАЈЕЧАР» „Од трагедије<<strong>br</strong> />
до победе“ назив је изложбе, која<<strong>br</strong> />
је, 7. маја, отворена у Зајечару,<<strong>br</strong> />
а коју су заједно организовали<<strong>br</strong> />
Историјски архив и Матична<<strong>br</strong> />
библиотека овог града. Ради се<<strong>br</strong> />
о изложби монографских публикација<<strong>br</strong> />
и архивске грађе поводом<<strong>br</strong> />
обележавања 70 година од победе<<strong>br</strong> />
над фашизмом.<<strong>br</strong> />
Изложба фотографија, плаката<<strong>br</strong> />
и докумената, који су везани за<<strong>br</strong> />
ЗАЈЕЧАР» У Радул беговом<<strong>br</strong> />
конаку у Зајечару отворена<<strong>br</strong> />
је зложба „Србија у исечцима“,<<strong>br</strong> />
ауторке Еме Фик. Представљена<<strong>br</strong> />
је збирка илустрација које<<strong>br</strong> />
приказују путовање Еме Фик<<strong>br</strong> />
кроз Србију, јединствена представа<<strong>br</strong> />
Србије из угла једног<<strong>br</strong> />
странца.<<strong>br</strong> />
Ема Фик је обишла Србију,<<strong>br</strong> />
посетила градове у којима постоје<<strong>br</strong> />
просторије Америчког<<strong>br</strong> />
кутка, где је водила радионице<<strong>br</strong> />
из области илустрација на тему<<strong>br</strong> />
стр. 9<<strong>br</strong> />
Изложене монографије и архивска грађа поводом<<strong>br</strong> />
70 година победе над фашизмом<<strong>br</strong> />
Од трагедије до победе<<strong>br</strong> />
овај период, како је речено на отварању,<<strong>br</strong> />
само је мали допринос у<<strong>br</strong> />
афирмацији овог важног датума.<<strong>br</strong> />
- Ово је само један у низу<<strong>br</strong> />
заједничких пројеката, када су<<strong>br</strong> />
институције културе у граду у<<strong>br</strong> />
питању, а Библиотека и Архив<<strong>br</strong> />
ће настојати да<<strong>br</strong> />
и у наредном<<strong>br</strong> />
периоду осветле<<strong>br</strong> />
неке моменте<<strong>br</strong> />
из наше, не тако<<strong>br</strong> />
давне прошлости,<<strong>br</strong> />
без обзира<<strong>br</strong> />
да ли је догађај<<strong>br</strong> />
везан за Тимочку<<strong>br</strong> />
крајину или<<strong>br</strong> />
земљу у целини<<strong>br</strong> />
- каже Велибор<<strong>br</strong> />
Тодоров,<<strong>br</strong> />
директор Историјског архива у<<strong>br</strong> />
Зајечару.<<strong>br</strong> />
Изложба ће бити постављена<<strong>br</strong> />
наредних месец дана.<<strong>br</strong> />
Давор Марушић<<strong>br</strong> />
Изложба Еме Фик уз подршку амбасаде САД<<strong>br</strong> />
Србија у исечцима<<strong>br</strong> />
визуелног приказивања културе<<strong>br</strong> />
САД и Србије. Илустрацијама<<strong>br</strong> />
је описала своја искуства испунивши<<strong>br</strong> />
своје свеске запажањима.<<strong>br</strong> />
Изложба „Србија у исечцима“<<strong>br</strong> />
има за циљ да прикаже лепоту<<strong>br</strong> />
Србије, онако како је доживела<<strong>br</strong> />
једна Американка. Путовање<<strong>br</strong> />
ове уметнице кроз Србију, као и<<strong>br</strong> />
изложбе које приређује широм<<strong>br</strong> />
земље, део су пројекта Амбасаде<<strong>br</strong> />
САД, која јој је дала и подршку<<strong>br</strong> />
за његову реализацију.<<strong>br</strong> />
Давор Марушић<<strong>br</strong> />
youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />
facebook.com/rtvbor
стр.10<<strong>br</strong> />
петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />
МОЗАИК број <strong>56</strong><<strong>br</strong> />
Гастрономске чаролије<<strong>br</strong> />
Цветне<<strong>br</strong> />
чаролије<<strong>br</strong> />
Пролеће и мај месец је период када нас мирис пробуђене природе<<strong>br</strong> />
омамљује и наша машта се разбуктава, па нам је потребна<<strong>br</strong> />
и промена хране, јер је свима доста тешких зимских оброка. Ево<<strong>br</strong> />
нечега што ће обрадовати маштовите<<strong>br</strong> />
сладокусце, жељне нечег новог, укусног,<<strong>br</strong> />
али и веома деликатног.<<strong>br</strong> />
Када поменемо багрем и његов цвет,<<strong>br</strong> />
прва асоцијација је мед . Овде се не<<strong>br</strong> />
ради о меду, већ о веома укусном и интересантном<<strong>br</strong> />
јелу.<<strong>br</strong> />
Састојци: 30-40 расцветаних цветова багрема, 2 јаја, 1 шољица<<strong>br</strong> />
газиране воде, по потреби брашна, 3 до 4 кашике хлебних презли,<<strong>br</strong> />
уље за пржење (сунцокретово или од семенки грожђа), мало соли.<<strong>br</strong> />
Припрема: Немојте користити цвет у фази пупољка, јер он још<<strong>br</strong> />
увек не мирише довољно снажно. Цвет уберите на чистом месту<<strong>br</strong> />
и немојте га нипошто прати, јер ћете уништити његов прелепи<<strong>br</strong> />
мирис. Скините цветиће са цветних дршки у једну чинију. Затим<<strong>br</strong> />
припремите пох на следећи начин: Измутите у чинији два јајета,<<strong>br</strong> />
шољицу газиране минералне воде, брашно. Потребно је да добијете<<strong>br</strong> />
смесу попут оне за палачинке, али нешто гушћу. По потреби<<strong>br</strong> />
додавати минералну воду како би се остварила идеална густина.<<strong>br</strong> />
Помешајте ову смесу<<strong>br</strong> />
са цветовима багрема.Угрејте<<strong>br</strong> />
уље у посуди<<strong>br</strong> />
у којој ћете пржити<<strong>br</strong> />
уштипке. Када је уље<<strong>br</strong> />
скоро врело, у мешавину<<strong>br</strong> />
цветова багрема<<strong>br</strong> />
и смесе за палачинке<<strong>br</strong> />
додајте презле и промешајте.<<strong>br</strong> />
Каши ком сипајте смесу на врело уље. Пржите уштипке са<<strong>br</strong> />
обе стране док се не зарумене. Пржене уштипке вадите из посуде<<strong>br</strong> />
и ређајте у тањир постављен кухињским убрусом како би упио вишак<<strong>br</strong> />
уља. Благо посолите.<<strong>br</strong> />
Послужите га са салатом благог укуса са што мање зачина, јер<<strong>br</strong> />
ваше јело има веома благ, префињен укус и сваки додатни зачин ће<<strong>br</strong> />
прекрити укусе и арому јела. Свежу салату је веома лепо зачинити<<strong>br</strong> />
и украсити шаком свежих багремових цветића, на пример. Благи<<strong>br</strong> />
сир је добродошао као прилог. Кисела павлака или преливи на бази<<strong>br</strong> />
киселе павлаке такође ће лепо допунити ваш оброк.<<strong>br</strong> />
Овим јелом ћете обрадовати своју децу, себе, своје префињене<<strong>br</strong> />
госте, склоне разговорима о посебностима, егзотичним местима,<<strong>br</strong> />
дивним јелима. Е па, ево, узвратите им.<<strong>br</strong> />
Мирјана Васић<<strong>br</strong> />
• Мито не примамо! Али кад<<strong>br</strong> />
сте већ понудили - узећемо да<<strong>br</strong> />
вас не увредимо.<<strong>br</strong> />
• Кад би живели од обећања<<strong>br</strong> />
политичара, одавно би били<<strong>br</strong> />
земља благостања.<<strong>br</strong> />
Мирослав Мишел Болтрес<<strong>br</strong> />
• Овде се тачно зна шта доноси<<strong>br</strong> />
нови дан. Ноћ!<<strong>br</strong> />
• Код нас ни просјак нема више<<strong>br</strong> />
шта да тражи, а камоли окупатор.<<strong>br</strong> />
Милен Миливојевић<<strong>br</strong> />
twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />
Уштипци од<<strong>br</strong> />
цвета багрема<<strong>br</strong> />
лоБОРизми<<strong>br</strong> />
• Ко је рекао да ћемо поштедети<<strong>br</strong> />
жене и децу, па то нам је<<strong>br</strong> />
најтраженија роба.<<strong>br</strong> />
• У Србију ће стићи пролеће<<strong>br</strong> />
кад уместо висибабаљ буду висили<<strong>br</strong> />
криминалци.<<strong>br</strong> />
Весна Денчић<<strong>br</strong> />
• Рекао сам збогом памети.<<strong>br</strong> />
Гајим наду да ћу постати барем<<strong>br</strong> />
министар.<<strong>br</strong> />
• Ја сам дете данашњице. Не<<strong>br</strong> />
видим никог око себе.<<strong>br</strong> />
Пеко Лаличић<<strong>br</strong> />
Отворена Злотска пећина<<strong>br</strong> />
Поетски кутак<<strong>br</strong> />
Пролећна песма<<strong>br</strong> />
Маслачци лете као снови<<strong>br</strong> />
свила корњаче озари хомоље<<strong>br</strong> />
без бола цветају у гори<<strong>br</strong> />
јеле пробуђене<<strong>br</strong> />
Поред стазе што се плави<<strong>br</strong> />
самују брезе мирисаве<<strong>br</strong> />
из траве се цветић јави<<strong>br</strong> />
постављајући питање<<strong>br</strong> />
зашто су малих птица песме<<strong>br</strong> />
утихнуле.<<strong>br</strong> />
Испред Лазареве пећине,<<strong>br</strong> />
у борском селу Злот, једног од<<strong>br</strong> />
најлепших и најатрактивнијих<<strong>br</strong> />
спелеолошких локалитета у источној<<strong>br</strong> />
Србији, сваког другог<<strong>br</strong> />
маја, већ годинама, традиционално<<strong>br</strong> />
се окупљају мештани<<strong>br</strong> />
овог села и становници борске<<strong>br</strong> />
општине, као и многобројни гости<<strong>br</strong> />
из других крајева, како наше<<strong>br</strong> />
тако и суседних земаља. За ову<<strong>br</strong> />
лепу традицију мајског уранка<<strong>br</strong> />
на Злотским пећинама Удружење<<strong>br</strong> />
грађана „Вилаж“ из Злота<<strong>br</strong> />
приредило је посебан програм.<<strong>br</strong> />
- Успевамо већ годинама да<<strong>br</strong> />
у Злот и борску општину доведемо<<strong>br</strong> />
фолклорне групе и госте из<<strong>br</strong> />
разних земаља. Њихов боравак<<strong>br</strong> />
је увек и прилика за промоцију<<strong>br</strong> />
лепота којима овај крај обилује.<<strong>br</strong> />
Најважније је да се овде лепо<<strong>br</strong> />
проведу и оду задовољни, носећи<<strong>br</strong> />
са собом причу о богатству<<strong>br</strong> />
природних лепота околине Бора,<<strong>br</strong> />
гостољубивим домаћинима<<strong>br</strong> />
и другим лепим утисцима. То<<strong>br</strong> />
је добра реклама, која ће у овај<<strong>br</strong> />
крај довести и друге туристе -<<strong>br</strong> />
каже Југослав Ђорђевић, потпредседник<<strong>br</strong> />
Удружења грађана<<strong>br</strong> />
„Вилаж“.<<strong>br</strong> />
Лазарева пећина у Злоту званично<<strong>br</strong> />
је своја врата отворила<<strong>br</strong> />
другог маја и тиме је Туристичка<<strong>br</strong> />
организација Бора обележила<<strong>br</strong> />
почетак нове сезоне.<<strong>br</strong> />
- Прошле године пећину<<strong>br</strong> />
је посетило око 4.000 гостију.<<strong>br</strong> />
Бићемо задовољни ако и ове<<strong>br</strong> />
године достигнемо тај број. Организоваћемо<<strong>br</strong> />
туре на пола сата<<strong>br</strong> />
кроз уређени део Злотске пећине.<<strong>br</strong> />
Цена улазнице је 200 динара.<<strong>br</strong> />
Пећина ће бити отворена до<<strong>br</strong> />
краја октобра, сваког дана, осим<<strong>br</strong> />
уторка, од девет до 17 сати. Туристи<<strong>br</strong> />
ће моћи да сврате и у мотел,<<strong>br</strong> />
који ће ове године бити под<<strong>br</strong> />
управом Спортског центра Бор -<<strong>br</strong> />
истиче Жаклина Туфонић, директор<<strong>br</strong> />
Туристичке организације<<strong>br</strong> />
општине Бор.<<strong>br</strong> />
Обилазак Злотске пећине<<strong>br</strong> />
само је један део туристичке<<strong>br</strong> />
понуде околине Бора. Поред<<strong>br</strong> />
пећине су Злотска река и Лазарев<<strong>br</strong> />
кањон, јединствен по животињском<<strong>br</strong> />
и биљном свету.<<strong>br</strong> />
Елда Драгаш<<strong>br</strong> />
Живанка Жиле Драгошановић<<strong>br</strong> />
dailymotion.com/rtvbor
МОЗАИК<<strong>br</strong> />
број <strong>56</strong> петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />
стр.11<<strong>br</strong> />
ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<<strong>br</strong> />
ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<<strong>br</strong> />
7.00 Будилица<<strong>br</strong> />
9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />
10.00 Вести на знаковном<<strong>br</strong> />
језику (р)<<strong>br</strong> />
10.15 Агро дан<<strong>br</strong> />
10.30 Кућица у цвећу<<strong>br</strong> />
11.00 Мојим се селом...<<strong>br</strong> />
11.25 Бели лук...<<strong>br</strong> />
12.00 Вести<<strong>br</strong> />
12.15 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />
13.00 Атлас/Гуливер<<strong>br</strong> />
14.00 Вести<<strong>br</strong> />
14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />
14.25 АБС/Ауто<<strong>br</strong> />
15.25 Зелена патрола<<strong>br</strong> />
16.00 Дневник<<strong>br</strong> />
16.30 Серијски филм<<strong>br</strong> />
16.55 Меридијанима<<strong>br</strong> />
17.30 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
17.40 Око истока<<strong>br</strong> />
18.20 Храна и вино<<strong>br</strong> />
19.00 Дневник<<strong>br</strong> />
19.20 Вести на<<strong>br</strong> />
влашком<<strong>br</strong> />
19.30 „Нинџа корњаче“<<strong>br</strong> />
20.00 Спортска хрон.<<strong>br</strong> />
20.30 Серијски филм<<strong>br</strong> />
21.00 Нокаут<<strong>br</strong> />
21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />
22.00 Данас<<strong>br</strong> />
22.20 Вести на<<strong>br</strong> />
влашком<<strong>br</strong> />
22.30Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />
23.05 Меридијанима<<strong>br</strong> />
00.00 Вести<<strong>br</strong> />
00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />
01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />
7.00 Будилица<<strong>br</strong> />
9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />
9.50 Агро дан<<strong>br</strong> />
10.00 Палета (р)<<strong>br</strong> />
10.55 Простор<<strong>br</strong> />
11.25 На точковима<<strong>br</strong> />
12.00 Вести<<strong>br</strong> />
12.15 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />
13.05 АБС шоу<<strong>br</strong> />
13.40 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
14.00 Вести<<strong>br</strong> />
14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />
14.25 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />
15.20 Спортска<<strong>br</strong> />
хроника(р)<<strong>br</strong> />
16.00 Дневник<<strong>br</strong> />
16.30 Атлас<<strong>br</strong> />
17.00 Енергија...<<strong>br</strong> />
17.15 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
17.30 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
17.40 Око истока<<strong>br</strong> />
18.20 Храна и вино<<strong>br</strong> />
19.00 Дневник<<strong>br</strong> />
19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />
језику<<strong>br</strong> />
19.30 Кућица у цвећу<<strong>br</strong> />
20.00 Ауто флеш<<strong>br</strong> />
20.30 Радим градим<<strong>br</strong> />
21.15 Серијски филм<<strong>br</strong> />
22.00 Данас<<strong>br</strong> />
Вести на влашком<<strong>br</strong> />
22.20 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />
23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />
00.00 Вести<<strong>br</strong> />
00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />
01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />
7.00 Будилица<<strong>br</strong> />
9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />
9.45 Времеплов<<strong>br</strong> />
10.10 Агро дан<<strong>br</strong> />
10.15 Атлас/Гуливер<<strong>br</strong> />
10.45 Више од спорта<<strong>br</strong> />
11.35 Бели лук и....<<strong>br</strong> />
12.00 Вести<<strong>br</strong> />
12.30 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />
13.00 Свет на длану<<strong>br</strong> />
13.30 Времеплов<<strong>br</strong> />
14.00 Вести<<strong>br</strong> />
14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />
14.25 Вино и ...<<strong>br</strong> />
14.50 Ауто флеш<<strong>br</strong> />
15.20 Корак<<strong>br</strong> />
16.00 Дневник<<strong>br</strong> />
16.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />
16.45 На трагу....<<strong>br</strong> />
17.30 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
17.40 Око истока<<strong>br</strong> />
18.15 Улична патрола<<strong>br</strong> />
19.00 Дневник<<strong>br</strong> />
19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />
језику<<strong>br</strong> />
19.30 Храна и вино<<strong>br</strong> />
20.00 На трагу....<<strong>br</strong> />
20.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />
21.00 Филм на виде(л)о<<strong>br</strong> />
21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />
22.00 Данас<<strong>br</strong> />
22.20 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />
23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />
00.00 Вести<<strong>br</strong> />
00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />
01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />
Културна дешавања<<strong>br</strong> />
Установа ,,Центар за културу Општине Бор“<<strong>br</strong> />
» 15. мaj – Републичко такмичење рецитатора ,,Песниче народа<<strong>br</strong> />
мог“ у Ваљеву<<strong>br</strong> />
» 16. мај - Наступ драмског студија са представом ,,Весели воз“<<strong>br</strong> />
у Музеју рударства и металургије Бор<<strong>br</strong> />
» 17. мај – 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“ у<<strong>br</strong> />
селу Бучје у 20 сати. Сусрет између Бучја и Луке.<<strong>br</strong> />
» 18. мај – Концерт етно група ,,Ђурђевак“ и ,,Здравац“ из Бора<<strong>br</strong> />
у 19 сати у сали Дома културе. Улаз слободан<<strong>br</strong> />
» 23. мај – Завршна манифестација ,,Сусрети села општине<<strong>br</strong> />
Бор“ у селу Шарбановац у 19 сати<<strong>br</strong> />
» 29. мај - Међународни фестивал гитаре у Турн Северину<<strong>br</strong> />
Информације на телефоне: Центар за културу 030-424-546 ( од<<strong>br</strong> />
8 до 14 сати)<<strong>br</strong> />
7.00 Будилица<<strong>br</strong> />
9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />
10.00 Агро дан<<strong>br</strong> />
10.15 Вино и ....<<strong>br</strong> />
10.45 Лек из природе<<strong>br</strong> />
11.15 Меридијанима<<strong>br</strong> />
11.35 Бели лук...<<strong>br</strong> />
12.00 Вести<<strong>br</strong> />
12.30 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />
13.00 Корак<<strong>br</strong> />
13.30 Времеплов<<strong>br</strong> />
14.00 Вести<<strong>br</strong> />
14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />
14.25 ABS show<<strong>br</strong> />
14.55 Радим градим<<strong>br</strong> />
15.25 Филм на виде(л)о<<strong>br</strong> />
16.00 Дневник<<strong>br</strong> />
16.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />
17.30 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
17.40 Око истока<<strong>br</strong> />
18.15 Енергија...<<strong>br</strong> />
18.45Времеплов<<strong>br</strong> />
19.00 Дневник<<strong>br</strong> />
19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />
језику<<strong>br</strong> />
19.30 Храна и вино<<strong>br</strong> />
20.00 На трагу....<<strong>br</strong> />
20.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />
21.05 Агро дан<<strong>br</strong> />
21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />
22.00 Данас<<strong>br</strong> />
22.20 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />
23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />
00.00 Вести<<strong>br</strong> />
00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />
01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />
7.00 Будилица<<strong>br</strong> />
9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />
10.00 Агро дан<<strong>br</strong> />
10.15 Енергија на....<<strong>br</strong> />
10.30 Калеидоскоп<<strong>br</strong> />
11.30 Бели лук и....<<strong>br</strong> />
12.00 Вести<<strong>br</strong> />
12.30 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />
13.00 Везе<<strong>br</strong> />
13.30Времеплов<<strong>br</strong> />
13.45 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
14.00 Вести<<strong>br</strong> />
14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />
14.25 Улови трофеј<<strong>br</strong> />
14.55 Србија коју волим<<strong>br</strong> />
16.00 Дневник<<strong>br</strong> />
16.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />
16.45 На трагу...<<strong>br</strong> />
17.30 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
17.40 Око истока<<strong>br</strong> />
18.15 Навигатор<<strong>br</strong> />
18.45 Времеплов<<strong>br</strong> />
19.00 Дневник<<strong>br</strong> />
19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />
језику<<strong>br</strong> />
19.30 Храна и вино<<strong>br</strong> />
20.00 На трагу...<<strong>br</strong> />
20.25 Меридијанима<<strong>br</strong> />
21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />
22.00 Данас<<strong>br</strong> />
22.20 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />
23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />
00.00 Вести<<strong>br</strong> />
00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />
01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />
ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ<<strong>br</strong> />
Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55<<strong>br</strong> />
Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово<<strong>br</strong> />
пристаниште) 05:16, 10:27 и<<strong>br</strong> />
18:22<<strong>br</strong> />
Бор - Пожаревац 00:04<<strong>br</strong> />
Мајданпек - Бор (из Мајданпека)<<strong>br</strong> />
4:00, 9:15 и 17:05<<strong>br</strong> />
Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45,<<strong>br</strong> />
14:30, 19:50 и 23:01<<strong>br</strong> />
АУТОБУСИ<<strong>br</strong> />
Поласци из Бора за<<strong>br</strong> />
Београд 04:00(радним даном),<<strong>br</strong> />
04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46,<<strong>br</strong> />
14:30, 15:30<<strong>br</strong> />
Лесковац и Врање 02:45 16:30<<strong>br</strong> />
Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним<<strong>br</strong> />
даном), 08:00 (радним даном)<<strong>br</strong> />
08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,<<strong>br</strong> />
Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним<<strong>br</strong> />
даном), 08:00 (радним даном) 08:40<<strong>br</strong> />
14:30 16:30 20:55 22:25<<strong>br</strong> />
Неготин и Кладово 07:30<<strong>br</strong> />
Д. Милановац 10:40 , 15:10<<strong>br</strong> />
Мајданпек 15:10, 17:30<<strong>br</strong> />
Параћин 05:00 05:16 15:30<<strong>br</strong> />
Јагодина 05:00 15:30<<strong>br</strong> />
Жагубица - Пожаревац 07:30<<strong>br</strong> />
6.50 Фарма<<strong>br</strong> />
7.45 Навигатор<<strong>br</strong> />
8.00 Будилица<<strong>br</strong> />
10.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
10.15 52 викенда<<strong>br</strong> />
11.00 Школирање<<strong>br</strong> />
12.00 Вести<<strong>br</strong> />
12.15 Серијски филм<<strong>br</strong> />
13.10 Позајми ми ауто<<strong>br</strong> />
14.05 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
14.15 Корак 21<<strong>br</strong> />
16.00 Дневник<<strong>br</strong> />
16.20 За све Роме<<strong>br</strong> />
16.35 Гуливер<<strong>br</strong> />
17.05 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
17.20 Храна и вино<<strong>br</strong> />
18.15 Култ арт<<strong>br</strong> />
19.00 Дневник<<strong>br</strong> />
19.30 Слике живота<<strong>br</strong> />
20.00 Глас Америке<<strong>br</strong> />
20.35 Вино и<<strong>br</strong> />
виноградарство<<strong>br</strong> />
21.00 Калеидоскоп<<strong>br</strong> />
22.00 Вести<<strong>br</strong> />
22.10 Документарни<<strong>br</strong> />
програм<<strong>br</strong> />
23.10 52 викенда<<strong>br</strong> />
00.00 Вести<<strong>br</strong> />
00.15 Ноћни програм<<strong>br</strong> />
7.05 У нашем атару<<strong>br</strong> />
8.00 Будилица<<strong>br</strong> />
10.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
10.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />
11.15 Лек из природе<<strong>br</strong> />
12.00 Вести<<strong>br</strong> />
12.15 Село моје<<strong>br</strong> />
12.45 “Prîn saćilji<<strong>br</strong> />
nuastre” емисија на<<strong>br</strong> />
влашком језику<<strong>br</strong> />
13.15 Здравље<<strong>br</strong> />
14.00 Вести на знаковном<<strong>br</strong> />
језику<<strong>br</strong> />
14.10 Палета, програм<<strong>br</strong> />
на румунском језику<<strong>br</strong> />
15.15 Радим градим<<strong>br</strong> />
16.00 Дневник<<strong>br</strong> />
16.20 Ретроспектива,<<strong>br</strong> />
програм на влашком<<strong>br</strong> />
језику<<strong>br</strong> />
16.35 Ауто флеш<<strong>br</strong> />
17.05 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
17.20 Непознатом...<<strong>br</strong> />
18.25 Слике живота<<strong>br</strong> />
19.00 Дневник<<strong>br</strong> />
19.20 Инфо 7<<strong>br</strong> />
19.55 Времеплов<<strong>br</strong> />
20.00 Глас Америке<<strong>br</strong> />
20.35 Ауто спринт<<strong>br</strong> />
21.20 Простор<<strong>br</strong> />
22.00 Вести<<strong>br</strong> />
22.10 Документарни<<strong>br</strong> />
програм<<strong>br</strong> />
23.10 Више од спорта<<strong>br</strong> />
00.00 Вести<<strong>br</strong> />
00.10 Ноћни програ<<strong>br</strong> />
*Програмска шема је подложна променама<<strong>br</strong> />
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ<<strong>br</strong> />
Позивни број 030<<strong>br</strong> />
Аутобуска станица 423-770<<strong>br</strong> />
Аутобуска станица<<strong>br</strong> />
„Бортравел“ 457-760<<strong>br</strong> />
Железничка станица 421-371<<strong>br</strong> />
Полицијска управа 192<<strong>br</strong> />
Ватросаци 193<<strong>br</strong> />
Хитна помоћ 194<<strong>br</strong> />
Електродистрибуција 422-888<<strong>br</strong> />
Топлификација 426-398<<strong>br</strong> />
Водовод 421-234<<strong>br</strong> />
ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ<<strong>br</strong> />
Хотел „Језеро“ 482-940<<strong>br</strong> />
Хотел „Албо“ 249-69-62<<strong>br</strong> />
Хотел „Српска круна“ 477-077<<strong>br</strong> />
Клуб РТБ Бор 477-008<<strong>br</strong> />
АПОТЕКЕ<<strong>br</strong> />
Апотека у Дому здравља<<strong>br</strong> />
421-624<<strong>br</strong> />
Апотека „Стеван Јаковљевић“<<strong>br</strong> />
424-167<<strong>br</strong> />
Апотека „Здравље“ 428-866<<strong>br</strong> />
Апотека у Злоту 2<strong>56</strong>1-958<<strong>br</strong> />
ПОНЕДЕЉКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР РАДНИМ ДАНОМ<<strong>br</strong> />
07:00<<strong>br</strong> />
ВИКЕНДОМ 08:00<<strong>br</strong> />
youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />
facebook.com/rtvbor
стр.12<<strong>br</strong> />
петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />
Расправа о нацрту<<strong>br</strong> />
Закона о спорту<<strong>br</strong> />
БОР» Министарство омладине<<strong>br</strong> />
и спорта Републике Србије<<strong>br</strong> />
од 23. априла организује јавне<<strong>br</strong> />
расправе о Нацрту закона о спорту<<strong>br</strong> />
у градовима широм Србије.<<strong>br</strong> />
Министар омладине и спорта<<strong>br</strong> />
Вања Удовичић, са члановима<<strong>br</strong> />
тима који су учествовали у изради<<strong>br</strong> />
Нацрта, посетио је и Бор, где<<strong>br</strong> />
је са представницима локалне<<strong>br</strong> />
самоуправе, РТБ-а Бор и спортских<<strong>br</strong> />
клубова и организација разговарао<<strong>br</strong> />
о изменама и допунама<<strong>br</strong> />
Закона. Нове законске одредбе<<strong>br</strong> />
односе се пре свега на заштиту<<strong>br</strong> />
младих спортиста, боље и стручније<<strong>br</strong> />
функционисање спортских<<strong>br</strong> />
клубова на локалу, као и на квалитетније<<strong>br</strong> />
функционисање система<<strong>br</strong> />
спорта у Србији.<<strong>br</strong> />
Представници борских<<strong>br</strong> />
спортских клубова и организација<<strong>br</strong> />
са представницима Министарства<<strong>br</strong> />
разговарали су о спорту<<strong>br</strong> />
у општини Бор, проблемима и<<strong>br</strong> />
могућим променама. Председник<<strong>br</strong> />
општине Бор, Живорад Петровић,<<strong>br</strong> />
отворио је јавну расправу<<strong>br</strong> />
и поздравио министра и чланове<<strong>br</strong> />
стручног тима.<<strong>br</strong> />
Јавне расправе о Нацрту закона<<strong>br</strong> />
о спорту биће организоване<<strong>br</strong> />
до 20. маја за представнике свих<<strong>br</strong> />
државних органа, невладиних<<strong>br</strong> />
организација, као и за све заинтересоване<<strong>br</strong> />
субјекте, правна и<<strong>br</strong> />
физичка лица која учествују у<<strong>br</strong> />
систему спорта. Представници<<strong>br</strong> />
Министарства позвали су све заинтересоване<<strong>br</strong> />
спортске раднике<<strong>br</strong> />
да идеје и предлоге достављају и<<strong>br</strong> />
путем мејла. Више информација<<strong>br</strong> />
доступно је на сајту Министарства<<strong>br</strong> />
омладине и спорта Републике<<strong>br</strong> />
Србије.<<strong>br</strong> />
Марија Ћосић<<strong>br</strong> />
Млада кладовљанка<<strong>br</strong> />
на крову света<<strong>br</strong> />
Андријана Милетић је,<<strong>br</strong> />
заједно са седам чланица алпинистичке<<strong>br</strong> />
експедиције, освојила<<strong>br</strong> />
5.663 метра висок вех Хималаја<<strong>br</strong> />
Тарпу Чули у Непалу. Андријана,<<strong>br</strong> />
чланица планинарског<<strong>br</strong> />
друштва „ Врх“, упркос технички<<strong>br</strong> />
захтевном подухвату са 900<<strong>br</strong> />
метара алпинистичког пењања,<<strong>br</strong> />
прва је жена из Тимочке крајине<<strong>br</strong> />
која је освојила неки од врхова<<strong>br</strong> />
Хималаја,<<strong>br</strong> />
сан сваког<<strong>br</strong> />
планинара.<<strong>br</strong> />
- После<<strong>br</strong> />
много напора<<strong>br</strong> />
и захтевног<<strong>br</strong> />
успона, снагом<<strong>br</strong> />
колектива,<<strong>br</strong> />
стигле смо до жељеног циља.<<strong>br</strong> />
Храбриле смо једна другу да<<strong>br</strong> />
истрајемо, то нам је био огро-<<strong>br</strong> />
Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор<<strong>br</strong> />
Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић<<strong>br</strong> />
Новинар-редактор Чедомир Васић<<strong>br</strong> />
Припрема за штампу Марко Стојчев<<strong>br</strong> />
Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<<strong>br</strong> />
СПОРТ број <strong>56</strong><<strong>br</strong> />
Крај градске кошаркашке лиге и џудо првенство<<strong>br</strong> />
„Влашке палачинке“<<strong>br</strong> />
међу најбољима<<strong>br</strong> />
БОР» Екипе „Габи Џинса“<<strong>br</strong> />
и Ресторана „Брест“ код пионира<<strong>br</strong> />
и пионирки, „Дежа Ви“<<strong>br</strong> />
и „Баскеташице“<<strong>br</strong> />
код млађих пионира<<strong>br</strong> />
и пионирки и<<strong>br</strong> />
„Влашке палачинке“<<strong>br</strong> />
у конкуренцији<<strong>br</strong> />
најмлађих кошаркаша<<strong>br</strong> />
у Бору, победнички<<strong>br</strong> />
су тимови<<strong>br</strong> />
Градске кошаркашке<<strong>br</strong> />
лиге у Бору, у<<strong>br</strong> />
организацији Кошаркашког<<strong>br</strong> />
савеза општине Бор.<<strong>br</strong> />
А најбољим тимовима, после<<strong>br</strong> />
месец дана викенд такмичења,<<strong>br</strong> />
уручени су пехари, дипломе и<<strong>br</strong> />
спортске мајце сваком од чланова<<strong>br</strong> />
екипе, док су пригодну статуу<<strong>br</strong> />
добили и појединачно најбољи<<strong>br</strong> />
играчи по категоријама.<<strong>br</strong> />
ман подстицај и зато сам поносна<<strong>br</strong> />
на прву српску женску алпинистичку<<strong>br</strong> />
експедицију која је<<strong>br</strong> />
ушла у историју планинарског<<strong>br</strong> />
спорта у нашој земљи - рекла<<strong>br</strong> />
је Андријана Милетић, неустрашива<<strong>br</strong> />
девојка којој је сан да<<strong>br</strong> />
освоји орловске висине у Непалу<<strong>br</strong> />
постао јава.<<strong>br</strong> />
Зоран Максић<<strong>br</strong> />
А у великој сали спортског<<strong>br</strong> />
центра, Џудо клуб „Бор“ организовао<<strong>br</strong> />
је други од четири турнира<<strong>br</strong> />
централне Србије за полетарце,такође<<strong>br</strong> />
и квалификационо<<strong>br</strong> />
првенство за старије пионире.<<strong>br</strong> />
Иако се медаље додељују на сваком<<strong>br</strong> />
од четири турнира, резултати<<strong>br</strong> />
најмлађих такмичара биће<<strong>br</strong> />
сабрани и тако ће се одредити и<<strong>br</strong> />
најбољи на територији централне<<strong>br</strong> />
Србије. А најбољи старији<<strong>br</strong> />
пионири доказиваће се и на државном<<strong>br</strong> />
џудо првенству. Према<<strong>br</strong> />
речима спортског<<strong>br</strong> />
директора<<strong>br</strong> />
борског клуба<<strong>br</strong> />
Сенте Стојковића,<<strong>br</strong> />
ова два<<strong>br</strong> />
јака надметања<<strong>br</strong> />
уједно су добра<<strong>br</strong> />
најава за<<strong>br</strong> />
велики међународни<<strong>br</strong> />
џудо<<strong>br</strong> />
турнир „Срећно“<<strong>br</strong> />
у Бору, који је на програму<<strong>br</strong> />
предстојећег викенда и на којем<<strong>br</strong> />
МЕЂУОКРУЖНО<<strong>br</strong> />
ТАКМИЧЕЊЕ У РУКОМЕТУ<<strong>br</strong> />
У Бору је одржано међуокружно<<strong>br</strong> />
школско такмичење у рукомету<<strong>br</strong> />
за основне и средње школе. На<<strong>br</strong> />
такмичењу су учествовали победници<<strong>br</strong> />
из Браничевског, Подунавског,<<strong>br</strong> />
Поморавског и Борског округа.<<strong>br</strong> />
Домаће школе поново рачунају<<strong>br</strong> />
на добре резултате, баш као што<<strong>br</strong> />
су ове године имале успеха у пливању<<strong>br</strong> />
и кошарци.<<strong>br</strong> />
Сезона школских такмичења<<strong>br</strong> />
полако се приводи крају. Протекле<<strong>br</strong> />
среде на програму је било<<strong>br</strong> />
међуокружно такмичење у малом<<strong>br</strong> />
фудбалу у Смедереву, а Бор је<<strong>br</strong> />
представљала екипа девојчица из<<strong>br</strong> />
Основне школе „Душан Радовић“.<<strong>br</strong> />
Сва републичка такмичења заказана<<strong>br</strong> />
су за крај маја у Брзећу код<<strong>br</strong> />
Копаоника.<<strong>br</strong> />
М.Симић<<strong>br</strong> />
се очекује око 350 такмичара из<<strong>br</strong> />
пет балканских држава.<<strong>br</strong> />
Бојан Обрадовић