15.05.2015 Views

Oko istoka br. 56

Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. Besplatan primerak na svakih petnaest dana. Elektronsko izdanje na sajtu okoistoka.rtvbor.rs

Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. Besplatan primerak na svakih petnaest dana. Elektronsko izdanje na sajtu okoistoka.rtvbor.rs

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<<strong>br</strong> />

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ“, БОР бр. <strong>56</strong> - 15. мај, 2015. год. година III<<strong>br</strong> />

ПОЧЕО РЕМОНТ<<strong>br</strong> />

У ТОПЛАНИ<<strong>br</strong> />

» стр. 3<<strong>br</strong> />

Магистрала Б, која је зимус правила<<strong>br</strong> />

највише проблема, и због које није<<strong>br</strong> />

било редовног грејања у Новом<<strong>br</strong> />

градском центру и насељу Металург,<<strong>br</strong> />

биће комплетно реновирана<<strong>br</strong> />

ГАРАНТОВАНА<<strong>br</strong> />

ПРАВА РАДНИКА<<strong>br</strong> />

У Рударско-топионичарском<<strong>br</strong> />

басену Бор ова година остаће<<strong>br</strong> />

упамћена по почетку рада<<strong>br</strong> />

нове топионице и изради<<strong>br</strong> />

Унапред припремљеног плана<<strong>br</strong> />

реорганизације предузећа,<<strong>br</strong> />

који ће обезбедити сигурност<<strong>br</strong> />

за све бивше и садашње<<strong>br</strong> />

раднике.<<strong>br</strong> />

- Нема приватизације, РТБ<<strong>br</strong> />

Бор биће 100% у државном<<strong>br</strong> />

власништву, без удела<<strong>br</strong> />

приватног капитала - каже<<strong>br</strong> />

Благоје Спасковски, генерални<<strong>br</strong> />

директор РТБ-а Бор » стр. 5<<strong>br</strong> />

Сајам меда<<strong>br</strong> />

и вина<<strong>br</strong> />

» стр. 4<<strong>br</strong> />

У Неготину су се на 45<<strong>br</strong> />

штандова раме уз раме са<<strong>br</strong> />

домаћим произвођачима вина<<strong>br</strong> />

представили и гости из суседних<<strong>br</strong> />

земаља, Бугарске и Румуније,<<strong>br</strong> />

а македонски винари послали<<strong>br</strong> />

своја вина на оцењивање<<strong>br</strong> />

Поводом 22. рођендана<<strong>br</strong> />

Пољопривредници ће ускоро моћи да<<strong>br</strong> />

као залог дају и будући род » стр. 2<<strong>br</strong> />

Настављени „Сусрети села“ » стр. 8<<strong>br</strong> />

19:20h<<strong>br</strong> />

Отворена нова режија<<strong>br</strong> />

Телевизије Бор » стр. 6<<strong>br</strong> />

Представници<<strong>br</strong> />

финске компаније<<strong>br</strong> />

„Ототек“, задужене<<strong>br</strong> />

за пројектовање<<strong>br</strong> />

и изградњу нове<<strong>br</strong> />

флеш-смелтинг<<strong>br</strong> />

топионичке пећи,<<strong>br</strong> />

посетили су борски<<strong>br</strong> />

комбинат бакра<<strong>br</strong> />

и у разговору са<<strong>br</strong> />

руководством<<strong>br</strong> />

истакли да је<<strong>br</strong> />

уходавање нових<<strong>br</strong> />

постројења једно<<strong>br</strong> />

од најуспешнијих до<<strong>br</strong> />

сада<<strong>br</strong> />

» стр. 3<<strong>br</strong> />

„Долина мира“ на Борском језеру<<strong>br</strong> />

отворила врата посетиоцима » стр. 9<<strong>br</strong> />

Кладовљанка на крову света » стр. 12


стр.2 петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />

АКТУЕЛНОСТИ број <strong>56</strong><<strong>br</strong> />

Улице у мраку<<strong>br</strong> />

БОР» Због прекида каблова<<strong>br</strong> />

и кварова, многи делови Бора<<strong>br</strong> />

остали су без јавне расвете, па<<strong>br</strong> />

је Јавно предузеће „Дирекција<<strong>br</strong> />

за изградњу Бора“ почело санацију<<strong>br</strong> />

мреже. Екипе су свакодневно<<strong>br</strong> />

на терену, у току су радови<<strong>br</strong> />

у старом центру града, улици<<strong>br</strong> />

Моше Пијаде и насељима Нови<<strong>br</strong> />

градски центар, Старо и Ново<<strong>br</strong> />

селиште.<<strong>br</strong> />

Иако живе у неким од главних<<strong>br</strong> />

градских улица или насеља,<<strong>br</strong> />

Борани неретко пролазе кроз<<strong>br</strong> />

потпуни мрак до својих зграда.<<strong>br</strong> />

БОР» У оквиру редовних<<strong>br</strong> />

активности Јавног комуналног<<strong>br</strong> />

предузећа „3. октобар“, а<<strong>br</strong> />

под надзором Дирекције за изградњу<<strong>br</strong> />

Бора, у току је поправка<<strong>br</strong> />

дечијих игралишта у Бору и<<strong>br</strong> />

околним селима.<<strong>br</strong> />

Ове године, због недостатка<<strong>br</strong> />

финансијских средстава, у<<strong>br</strong> />

плану није градња нових игралишта<<strong>br</strong> />

и куповина реквизита,<<strong>br</strong> />

већ само одржавање постојећих<<strong>br</strong> />

и поправка оштећених. Екипе<<strong>br</strong> />

ће поправку почети од насеља<<strong>br</strong> />

Брезоник и Хомољске улице,<<strong>br</strong> />

игралишта поред Цркве Светог<<strong>br</strong> />

Георгија, затим следе паркови у<<strong>br</strong> />

У Јавном предузећу „Дирекција<<strong>br</strong> />

за изградњу Бора“ истичу да ће<<strong>br</strong> />

сви делови града ускоро бити<<strong>br</strong> />

осветљени.<<strong>br</strong> />

Учестали проблеми са јавном<<strong>br</strong> />

расветом јављају се и због<<strong>br</strong> />

неодговорности и вандализма,<<strong>br</strong> />

јер како истичу надлежни, крађе<<strong>br</strong> />

каблова неретко су узрок мрака<<strong>br</strong> />

у неким деловима града. За санацију<<strong>br</strong> />

и одржавање јавне расвете<<strong>br</strong> />

у граду бакра буџетом је<<strong>br</strong> />

предвиђено четири милиона и<<strong>br</strong> />

700 хиљада динара.<<strong>br</strong> />

Марија Ћосић<<strong>br</strong> />

Без нових реквизита у дечијим парковима<<strong>br</strong> />

Нема пара<<strong>br</strong> />

за нова игралишта<<strong>br</strong> />

насељима Чеврта месна заједница<<strong>br</strong> />

и Бањско поље, као у селима<<strong>br</strong> />

борске општине.<<strong>br</strong> />

Након најоштећенијих игралишта,<<strong>br</strong> />

биће поправљене и<<strong>br</strong> />

љуљашке и клацкалице у осталим<<strong>br</strong> />

деловима града. Обратили<<strong>br</strong> />

су нам се и мештани улице Димитрија<<strong>br</strong> />

Туцовића, изражавају<<strong>br</strong> />

незадовољство стањем дечијих<<strong>br</strong> />

реквизита у овој улици. Према<<strong>br</strong> />

речима надлежних и ови реквизити<<strong>br</strong> />

наћи ће се на списку за<<strong>br</strong> />

поправку, па ће сви малишани<<strong>br</strong> />

ускоро добити боље и сигурније<<strong>br</strong> />

место за игру.<<strong>br</strong> />

Марија Ћосић<<strong>br</strong> />

Усваја се Закон о преджетвеном поступку<<strong>br</strong> />

Будући род као залог<<strong>br</strong> />

Србија је прва земља у Европи која ће пољопривредним<<strong>br</strong> />

произвођачима, од првог јуна, омогућити добијање<<strong>br</strong> />

позајмице на основу процене рода, као гаранација за<<strong>br</strong> />

враћање новца<<strong>br</strong> />

Према Закону о преджетвеном<<strong>br</strong> />

поступку, који ступа на<<strong>br</strong> />

снагу од првог јуна, пољопривредници<<strong>br</strong> />

ће моћи да, као залог<<strong>br</strong> />

за позајмицу, дају будући род,<<strong>br</strong> />

што ће им умногоме олакшати<<strong>br</strong> />

пољопривредну производњу.<<strong>br</strong> />

У надлежном министарству<<strong>br</strong> />

кажу да ће залог бити успостављен<<strong>br</strong> />

у Агенцији за привредне<<strong>br</strong> />

регистре и почеће да<<strong>br</strong> />

функционише током јуна.<<strong>br</strong> />

- Систем финансирања подразумева<<strong>br</strong> />

да ће пољопривредни<<strong>br</strong> />

произвођачи имати олакшан<<strong>br</strong> />

приступ финансијским средствима,<<strong>br</strong> />

јер ће као залог за обезбеђење<<strong>br</strong> />

позајмице користити<<strong>br</strong> />

будућу пољопривредну производњу<<strong>br</strong> />

и неће морати да полажу<<strong>br</strong> />

хипотеку као обавезан начин<<strong>br</strong> />

осигурања какав је до сад био<<strong>br</strong> />

случај. Предвиђа се да корисници<<strong>br</strong> />

преджетвеног финансирања<<strong>br</strong> />

буду физичка и правна лица и<<strong>br</strong> />

предузетници и да се све ове<<strong>br</strong> />

категорије могу наћи на страни<<strong>br</strong> />

дужника и имати улогу повериоца<<strong>br</strong> />

- каже Данило Голубовић,<<strong>br</strong> />

државни секретар Министарства<<strong>br</strong> />

пољопривреде и заштите<<strong>br</strong> />

животне средине.<<strong>br</strong> />

Овај закон је јединствен и<<strong>br</strong> />

као такав се први пут примењује<<strong>br</strong> />

у Европи.<<strong>br</strong> />

- Овакав систем тренутно се<<strong>br</strong> />

уводи још у Русији, Украјини и<<strong>br</strong> />

Бугарској, али оне још увек нису<<strong>br</strong> />

донеле тај<<strong>br</strong> />

закон, нити<<strong>br</strong> />

су спремне за<<strong>br</strong> />

имплементацију<<strong>br</strong> />

поменутог<<strong>br</strong> />

система.<<strong>br</strong> />

Бразил је прва<<strong>br</strong> />

земља на свету<<strong>br</strong> />

која је успоставила<<strong>br</strong> />

тај<<strong>br</strong> />

систем, још<<strong>br</strong> />

1995. године,<<strong>br</strong> />

са веома позитивним<<strong>br</strong> />

искуствима - наглашава<<strong>br</strong> />

Голубовић.<<strong>br</strong> />

Очекује се да ће применом<<strong>br</strong> />

овог закона бити повећано и<<strong>br</strong> />

осигурање усева, јер ће као један<<strong>br</strong> />

од услова за склапање уговора<<strong>br</strong> />

о преджетвеном финансирању<<strong>br</strong> />

бити осигурање будућег<<strong>br</strong> />

рода.<<strong>br</strong> />

Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />

На подручју Борског округа<<strong>br</strong> />

Завршена пролећна сетва<<strong>br</strong> />

Пролећна сетва на подручју<<strong>br</strong> />

Борског округа, углавном, је завршена.<<strong>br</strong> />

Од планираних 32.700<<strong>br</strong> />

хектара засејано је 90 одсто.<<strong>br</strong> />

Једино нису засејане предвиђене<<strong>br</strong> />

површине под сунцокретом,<<strong>br</strong> />

јер у време сетве у равничарским<<strong>br</strong> />

деловима неготинске и<<strong>br</strong> />

кладовске општине, где се ова<<strong>br</strong> />

култура сеје, њиве су биле под<<strong>br</strong> />

водом.<<strong>br</strong> />

Стручни сарадник за ратарство<<strong>br</strong> />

у Пољопривредно саветодавној<<strong>br</strong> />

служби у Неготину<<strong>br</strong> />

Владица Стефановић каже да се<<strong>br</strong> />

овогодишња сетва, упркос отежаним<<strong>br</strong> />

условима, ипак, завршила<<strong>br</strong> />

већим делом у оптималном<<strong>br</strong> />

року.<<strong>br</strong> />

Кукуруз и сунцокрет су на<<strong>br</strong> />

већини парцела већ изникли<<strong>br</strong> />

и за сада су у добром стању.<<strong>br</strong> />

Стручњаци кажу да би пролећним<<strong>br</strong> />

усевима добро дошла<<strong>br</strong> />

киша, јер се земљиште у међувремену<<strong>br</strong> />

осушило. Падавине би<<strong>br</strong> />

одговарале и озимим културама<<strong>br</strong> />

посебно пшеници која је почела<<strong>br</strong> />

да класа, али је због недостатка<<strong>br</strong> />

минерала на већини њива<<strong>br</strong> />

пожутела.<<strong>br</strong> />

Љ. Ђорђевић<<strong>br</strong> />

twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />

dailymotion.com/rtvbor


број <strong>56</strong> АКТУЕЛНОСТИ<<strong>br</strong> />

петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />

Посета руководства компаније „Ототек“ РТБ-у Бор<<strong>br</strong> />

Финци задовољни<<strong>br</strong> />

радом топионице<<strong>br</strong> />

стр.3<<strong>br</strong> />

Уходавање постројења нове топионице једно је<<strong>br</strong> />

од најуспешнијих до сада кажу руководиоци финске<<strong>br</strong> />

компаније. - Наши топионичари, под надзором стручњака<<strong>br</strong> />

из „Ототека“, воде процес производње у новом погону,<<strong>br</strong> />

ускоро очекујемо достизање пројектованог искоришћења<<strong>br</strong> />

на бакру и сумпору - истакао је Благоје Спасковски<<strong>br</strong> />

уходавања постројења до сада<<strong>br</strong> />

јер смо у томе добро сарађивали<<strong>br</strong> />

са људима које РТБ има. Ово ће<<strong>br</strong> />

бити веома успешна топионица<<strong>br</strong> />

и ми ћемо и даље уско и успешно<<strong>br</strong> />

сарађивати - каже Ким<<strong>br</strong> />

Фагерлунд, заменик директора<<strong>br</strong> />

„Ототека“.<<strong>br</strong> />

У разговору између руководства<<strong>br</strong> />

„Ототека“ и РТБ-а Бор<<strong>br</strong> />

истакнуто је да ће у блиској<<strong>br</strong> />

будућности „Ототек“ отворити<<strong>br</strong> />

канцеларију у Београду као што<<strong>br</strong> />

је учинио канадски „СНЦ Лавалин“<<strong>br</strong> />

који је, заједно са „Ототеком“,<<strong>br</strong> />

градио нову топионицу и<<strong>br</strong> />

Фабрику сумпорне киселине у<<strong>br</strong> />

Бору.<<strong>br</strong> />

Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />

БОР» Представници<<strong>br</strong> />

руководства финске<<strong>br</strong> />

компаније „Ототек“ која<<strong>br</strong> />

је била задужена за<<strong>br</strong> />

пројектовање и изградњу<<strong>br</strong> />

нове флеш смелтинг<<strong>br</strong> />

топионичке пећи у РТБ-у<<strong>br</strong> />

Бор посетили су комбинат<<strong>br</strong> />

бакра и разговарали<<strong>br</strong> />

са менаџментом ове<<strong>br</strong> />

компаније.<<strong>br</strong> />

Директор „Ототека“ за Европу,<<strong>br</strong> />

Средњи исток и Африку Адел<<strong>br</strong> />

Хатаб, заменик директора „Ототека“<<strong>br</strong> />

Ким Фагерлунд и сајт-менаџер<<strong>br</strong> />

Тони Коркан посетили су<<strong>br</strong> />

погон нове топионице и своје<<strong>br</strong> />

раднике који, заједно са радницима<<strong>br</strong> />

Рударско-топионичарског<<strong>br</strong> />

басена Бор, уходавају нову технологију.<<strong>br</strong> />

У разговору у погону<<strong>br</strong> />

и са руководством Басена Бор<<strong>br</strong> />

изразили су<<strong>br</strong> />

задовољство<<strong>br</strong> />

што нова топионица<<strong>br</strong> />

ради<<strong>br</strong> />

и што су у њеној<<strong>br</strong> />

изградњи<<strong>br</strong> />

и пуштању у<<strong>br</strong> />

рад учествовали<<strong>br</strong> />

најбољи<<strong>br</strong> />

радници „Ототека“<<strong>br</strong> />

и Басена<<strong>br</strong> />

Бор.<<strong>br</strong> />

- Презадовољан<<strong>br</strong> />

сам како изгледа погон<<strong>br</strong> />

и цео процес производње овде.<<strong>br</strong> />

Одушевили су ме запослени из<<strong>br</strong> />

РТБ-а Бор и из „ОТОТЕК-а“<<strong>br</strong> />

који овде раде и воде топионицу.<<strong>br</strong> />

Уживали смо у сарадњи са<<strong>br</strong> />

РТБ-ом свих ових година колико<<strong>br</strong> />

је заједнички пројекат трајао јер<<strong>br</strong> />

и ви и ми имамо способан тим и<<strong>br</strong> />

добре раднике. Овај пројекат је<<strong>br</strong> />

веома значајан за Србију. Веома<<strong>br</strong> />

смо задовољни јер смо испоручили<<strong>br</strong> />

најмодернију технологију,<<strong>br</strong> />

а ви сте добили погон светске<<strong>br</strong> />

класе - рекао је Адел Хатаб,<<strong>br</strong> />

директор „Ототека“ за Европу,<<strong>br</strong> />

Средњи исток и Африку.<<strong>br</strong> />

Након посете новој топионици,<<strong>br</strong> />

руководство „Ототека“<<strong>br</strong> />

састало се и са менаџментом<<strong>br</strong> />

РТБ-а Бор.<<strong>br</strong> />

- Под надзором стручњака<<strong>br</strong> />

„Ототека“ наши топионичари<<strong>br</strong> />

већ сада воде процес производње<<strong>br</strong> />

у новом погону. Очекујем<<strong>br</strong> />

да ће за месец-месец и по искоришћење<<strong>br</strong> />

на бакру бити 98,5 и на<<strong>br</strong> />

сумпору 98 процената, како је и<<strong>br</strong> />

пројектовано, па ће производња<<strong>br</strong> />

бити знатно економичнија него<<strong>br</strong> />

у старој топионици - нагласио је<<strong>br</strong> />

Благоје Спасковски, генерални<<strong>br</strong> />

директор РТБ-а Бор<<strong>br</strong> />

- Импресионирани смо оним<<strong>br</strong> />

што смо видели у новом погону.<<strong>br</strong> />

Ово је једно од најуспешнијих<<strong>br</strong> />

Почео ремонт<<strong>br</strong> />

у Топлани<<strong>br</strong> />

БОР» Свака грејна сезоне<<strong>br</strong> />

зависи пре свега од правовремених<<strong>br</strong> />

и квалитетних припрема.<<strong>br</strong> />

Због тога су у борској Топлани<<strong>br</strong> />

одмах, пошто су угашени котлови,<<strong>br</strong> />

почели санацију и реконструкцију<<strong>br</strong> />

делова вреловодне<<strong>br</strong> />

мреже у целом граду. Највише<<strong>br</strong> />

кварова ове зиме је било на магистрали<<strong>br</strong> />

Б због којих су више<<strong>br</strong> />

дана без грејања била два велика<<strong>br</strong> />

насеља Нови градски центар и<<strong>br</strong> />

Металург. Овај проблем ће до наредне<<strong>br</strong> />

грејне сезоне бити решен<<strong>br</strong> />

уградњом већег броја вентила.<<strong>br</strong> />

- До сада смо оба ова насеља<<strong>br</strong> />

искључивали због једног квара.<<strong>br</strong> />

Уградњом вентила моћи ћемо да<<strong>br</strong> />

издвојимо само поједине делове<<strong>br</strong> />

- рекао је Дарко Милићевић, в.<<strong>br</strong> />

д. директора Топлане у Бору.<<strong>br</strong> />

У склопу припрема за предстојећу<<strong>br</strong> />

грејну сезону у борској<<strong>br</strong> />

Топлани средствима донације<<strong>br</strong> />

Ка ЕФ Ве банке планирају и реконструкцију<<strong>br</strong> />

20 од укупно 86<<strong>br</strong> />

подстаница.<<strong>br</strong> />

- Ове године ћемо уградити<<strong>br</strong> />

терморегулациону опрему<<strong>br</strong> />

у 20 подстаница. На тај начин<<strong>br</strong> />

ћемо покушати да изједначимо<<strong>br</strong> />

грејање, јер се поједини делови<<strong>br</strong> />

града прегрејавају, а у некима је<<strong>br</strong> />

лоше - истакао је Милићевић.<<strong>br</strong> />

Осим два котла на угаљ<<strong>br</strong> />

у производном делу Топлана<<strong>br</strong> />

има и један на мазут који се<<strong>br</strong> />

више година не користи због<<strong>br</strong> />

високе цене овог енергента. У<<strong>br</strong> />

циљу смањења трошкова расписан<<strong>br</strong> />

је и тендер за израду<<strong>br</strong> />

студије изводљивости његове<<strong>br</strong> />

реконструкције.<<strong>br</strong> />

- Намера нам је да реконструкцијом<<strong>br</strong> />

уместо мазута овај<<strong>br</strong> />

котао користи угаљ ситније<<strong>br</strong> />

гранулације који је јефтинији.<<strong>br</strong> />

Студија ће показати колико је<<strong>br</strong> />

то исплативо - додао је на крају<<strong>br</strong> />

Милићевић.<<strong>br</strong> />

С обзиром на дотрајалост<<strong>br</strong> />

котлова у топлани у насељу<<strong>br</strong> />

Бањско поље руководство Топлане<<strong>br</strong> />

планира решење овог<<strong>br</strong> />

проблема јавном приватним<<strong>br</strong> />

партнерством уколико буде заинтересованих.<<strong>br</strong> />

Милићевић истиче<<strong>br</strong> />

да су на време расписане<<strong>br</strong> />

и јавне набавке за резервне делове,<<strong>br</strong> />

а у циљу смањења трошкова<<strong>br</strong> />

обезбедили су ровокопач, а<<strong>br</strong> />

планирају ускоро да купе и нови<<strong>br</strong> />

утоваривач.<<strong>br</strong> />

Љиљана Ђорђевић<<strong>br</strong> />

youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />

facebook.com/rtvbor


стр.4<<strong>br</strong> />

петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />

Јубиларни међународни скуп пчелара и винара у Неготину<<strong>br</strong> />

Сајам меда и вина<<strong>br</strong> />

НЕГОТИН» Десети,<<strong>br</strong> />

јубиларни Сајам меда и вина,<<strong>br</strong> />

одржан је на централном<<strong>br</strong> />

градском тргу у Неготину и<<strong>br</strong> />

окупио је бројне излагаче на<<strong>br</strong> />

45 штандова. Најбројнији су<<strong>br</strong> />

били пчелари, од којих већина<<strong>br</strong> />

у овој сајамској манифестацији<<strong>br</strong> />

препознаје могућност поспешивања<<strong>br</strong> />

своје производње која<<strong>br</strong> />

је, како каже Славко Луковић,<<strong>br</strong> />

председник Друштва пчелара<<strong>br</strong> />

„Хајдук Вељко“, прошле године<<strong>br</strong> />

претрпела огромну штету<<strong>br</strong> />

због поплава које су задесиле<<strong>br</strong> />

Неготинску Крајину. У нади да<<strong>br</strong> />

ће ова сезона бити много боља<<strong>br</strong> />

и успешнија не само за крајинске<<strong>br</strong> />

већ и за све произвођаче<<strong>br</strong> />

широм земље, учеснике Сајма<<strong>br</strong> />

поздравио је Милутин Петровић,<<strong>br</strong> />

заменик председника Савеза<<strong>br</strong> />

пчеларских организација<<strong>br</strong> />

Србије (СПОС), који је одржао<<strong>br</strong> />

добро посећено предавање са<<strong>br</strong> />

темом „Добра пчеларска прак-<<strong>br</strong> />

Рушење митова о<<strong>br</strong> />

самосталном животу<<strong>br</strong> />

Дан самосталног живота<<strong>br</strong> />

особа са инвалидитетом 5. мај<<strong>br</strong> />

обележен је у свим земљама европске<<strong>br</strong> />

уније на различите начине<<strong>br</strong> />

али у светлу свеопштих мера<<strong>br</strong> />

штедње, које нарочито утичу на<<strong>br</strong> />

подршку самосталном животу<<strong>br</strong> />

. У Бору, као и у другим градовима,<<strong>br</strong> />

овај дан обележен је акцијама<<strong>br</strong> />

у симболичних 5 до 12,<<strong>br</strong> />

а промовисана је и брошура под<<strong>br</strong> />

називцом „Рушење митова о самосталном<<strong>br</strong> />

животу“, објављена<<strong>br</strong> />

у оквиру Евроске мреже за самостални<<strong>br</strong> />

живот-ЕНИЛ.<<strong>br</strong> />

- То је брошура која разбија<<strong>br</strong> />

предрасуде и између осталог<<strong>br</strong> />

објашњава значај и улогу персоналних<<strong>br</strong> />

асистената. Персонални<<strong>br</strong> />

асистенти су изузетно важна<<strong>br</strong> />

подршка квалитетнијем животу<<strong>br</strong> />

особа са инвалидитетом, али<<strong>br</strong> />

због њих се истовремено<<strong>br</strong> />

код појединих институција<<strong>br</strong> />

јавља и бојазан<<strong>br</strong> />

да ће рецимо домови за<<strong>br</strong> />

такве особе бити угашени,<<strong>br</strong> />

што наравно није<<strong>br</strong> />

истина- каже Слободан<<strong>br</strong> />

Стојановић, председник<<strong>br</strong> />

Центра за самостални<<strong>br</strong> />

живот ОСИ Бор.<<strong>br</strong> />

- Иако постоји добар<<strong>br</strong> />

законодавни оквир да се<<strong>br</strong> />

сваке године реализују нови кораци<<strong>br</strong> />

за побољшање положаја<<strong>br</strong> />

особа са инвалидитетом, животно<<strong>br</strong> />

искуство је сасвим другачије.<<strong>br</strong> />

ДРУШТВО број <strong>56</strong><<strong>br</strong> />

Раме уз раме са домаћим произвођачима<<strong>br</strong> />

вина, на 45 штандова, представили су се и<<strong>br</strong> />

гости из суседних земаља, Бугарске и Румуније,<<strong>br</strong> />

а македонски винари послали своја вина на<<strong>br</strong> />

оцењивање<<strong>br</strong> />

Разумевање локалне самоуправе<<strong>br</strong> />

скоро и да не постоји, разумемо<<strong>br</strong> />

мере штедње, али нас мало ко<<strong>br</strong> />

разуме- додао је Стојановић.<<strong>br</strong> />

Према евиденцији борског<<strong>br</strong> />

Центра за самостални живот на<<strong>br</strong> />

овом подручју има више од 1.000<<strong>br</strong> />

особа са инвалидитетом, сматра<<strong>br</strong> />

БОР» Удружење хранитеља<<strong>br</strong> />

„Вучица Мартиа“ обележило<<strong>br</strong> />

је другу годину постојања<<strong>br</strong> />

и рада. Тим поводом одржана је<<strong>br</strong> />

годишња Скупштина удружења,<<strong>br</strong> />

а након тога и трибина „Умрежавање<<strong>br</strong> />

и сарадња удружења и<<strong>br</strong> />

организација са другим факторима<<strong>br</strong> />

и ресурсима у локалној<<strong>br</strong> />

заједници“.<<strong>br</strong> />

У Удружењу хранитеља „Вучица<<strong>br</strong> />

Мартиа“ кажу да су веома<<strong>br</strong> />

задовољни постигнутим резултатима<<strong>br</strong> />

у досадашњем раду.<<strong>br</strong> />

Њихови планови и пројекти су<<strong>br</strong> />

постали део стратешког плана<<strong>br</strong> />

са и реализација Пројекта „Река<<strong>br</strong> />

меда“.<<strong>br</strong> />

С обзиром да Сајам меда и<<strong>br</strong> />

вина у години десетогодишњег<<strong>br</strong> />

јубилеја трајао два дана, организатори<<strong>br</strong> />

су одлучили да се у преподневним<<strong>br</strong> />

сатима приређују изложбе<<strong>br</strong> />

меда и производа од меда,<<strong>br</strong> />

а у поподневним - вина. Одзив је<<strong>br</strong> />

био за похвалу кажу у Туристичкој<<strong>br</strong> />

организацији, једном од организатора<<strong>br</strong> />

и наводе да је са око<<strong>br</strong> />

стотину излагача из свих винских<<strong>br</strong> />

регија Србије овогодишњи<<strong>br</strong> />

Сајам испунио очекивања.<<strong>br</strong> />

- Имамо и госте из Бугарске<<strong>br</strong> />

и Румуније што је потврда<<strong>br</strong> />

да се о нашој сајамској манифестацији<<strong>br</strong> />

глас проширио, а то<<strong>br</strong> />

нам потврђује и интересовање<<strong>br</strong> />

винара из Македоније, који су<<strong>br</strong> />

упркос актуелним дешавањима<<strong>br</strong> />

у тој бившој југословенској<<strong>br</strong> />

Републици, послали своје производе<<strong>br</strong> />

на оцењивање, а побринули<<strong>br</strong> />

смо се да за учеснике организујемо<<strong>br</strong> />

и обилазак неких<<strong>br</strong> />

крајинских винарија, такође и<<strong>br</strong> />

тематско предавање о маркетингу<<strong>br</strong> />

у винарству и савременим<<strong>br</strong> />

трендовима продаје, које<<strong>br</strong> />

ће одржати Ђурђа Катић- каже<<strong>br</strong> />

Душан Петровић, в.д.директора<<strong>br</strong> />

ТООН-а.<<strong>br</strong> />

Међу бројним излагачима на<<strong>br</strong> />

Сајму меда и вина запажено је<<strong>br</strong> />

учешће крајинских произвођача,<<strong>br</strong> />

којима је ова манифестација<<strong>br</strong> />

прилика за сагледавање сопственог<<strong>br</strong> />

положаја и места у ланцу<<strong>br</strong> />

производње вина, која у Крајини<<strong>br</strong> />

има вековну традицију.<<strong>br</strong> />

Међународни Сајам меда<<strong>br</strong> />

и вина у Неготину отворен је<<strong>br</strong> />

здравицом Вука Пантовића,<<strong>br</strong> />

познатог гуслара из Сјенице а<<strong>br</strong> />

заокружен етно џез концертом<<strong>br</strong> />

Драгољуба Фируловића Фирула<<strong>br</strong> />

и Бојана Чукића. Сајму на отварању<<strong>br</strong> />

наступили су и гости, Дуо<<strong>br</strong> />

Модерато, из Београда.<<strong>br</strong> />

Организатори сајма били<<strong>br</strong> />

су Туристичка организација<<strong>br</strong> />

општине Неготин, Друштво<<strong>br</strong> />

пчелара „Хајдук Вељко“ и Удружење<<strong>br</strong> />

винара „Неготинске<<strong>br</strong> />

Крајине.<<strong>br</strong> />

Јованка Станојевић<<strong>br</strong> />

се да је тај број много већи с обзиром<<strong>br</strong> />

на то да у Бору има много<<strong>br</strong> />

оних који су због природе своје<<strong>br</strong> />

болести запослени као инвалиди<<strong>br</strong> />

рада, али они не сматрају да<<strong>br</strong> />

припадају овој категорији и тако<<strong>br</strong> />

се не декларишу.<<strong>br</strong> />

Елда Драгаш<<strong>br</strong> />

Годишња скупштина Удружења „Вучица Мартиа“<<strong>br</strong> />

Две године<<strong>br</strong> />

хранитељства у Бору<<strong>br</strong> />

развоја Општине Бор у наредном<<strong>br</strong> />

петогодишњем периоду.<<strong>br</strong> />

Минуле године покренут је и<<strong>br</strong> />

успешно реализован пројекат<<strong>br</strong> />

„Хранитеља и храњеника“. Ово<<strong>br</strong> />

је између осталог речено на<<strong>br</strong> />

трибини поводом обележавања<<strong>br</strong> />

годишњице постојања овог борског<<strong>br</strong> />

удружења.<<strong>br</strong> />

У Удружењу хранитеља планирају<<strong>br</strong> />

да прошире сарадњу са<<strong>br</strong> />

сличним удружењима и организацијама<<strong>br</strong> />

у региону, пре свега<<strong>br</strong> />

у реализацији пројеката који<<strong>br</strong> />

афирмишу хранитељство.<<strong>br</strong> />

Горан Грамић<<strong>br</strong> />

twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />

dailymotion.com/rtvbor


број <strong>56</strong> ПРИВРЕДА<<strong>br</strong> />

петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />

Добар почетак године за РТБ Бор<<strong>br</strong> />

УППР гарантује<<strong>br</strong> />

права радницима<<strong>br</strong> />

БОР» Завршетак изградње<<strong>br</strong> />

нове топионице и њено пуштање<<strong>br</strong> />

у рад обележили су 2015. годину<<strong>br</strong> />

у РТБ-у Бор.<<strong>br</strong> />

- Кренула је нова топионица<<strong>br</strong> />

и нова фабрика сумпорне киселине.<<strong>br</strong> />

Сада с правом, потпуно<<strong>br</strong> />

уверен могу рећи да од следеће<<strong>br</strong> />

недеље дима неће бити. Још<<strong>br</strong> />

неколико дана појављиваће се<<strong>br</strong> />

испади, али краће природе. Већ<<strong>br</strong> />

од средине маја, када крену конвертори<<strong>br</strong> />

имаћемо потпуно чисто<<strong>br</strong> />

небо. Оно што сам говорио протекле<<strong>br</strong> />

три и по године ми смо<<strong>br</strong> />

и остварили - рекао је Благоје<<strong>br</strong> />

Спасковски, генерални директор<<strong>br</strong> />

РТБ-а Бор<<strong>br</strong> />

У марту је завршен изузетно<<strong>br</strong> />

значајан документ који ће<<strong>br</strong> />

РТБ-у Бор омогућити излазак из<<strong>br</strong> />

реструктурирање. Унапред припремљен<<strong>br</strong> />

план реорганизације<<strong>br</strong> />

значиће много за запослене у<<strong>br</strong> />

комбинату бакра, али и за бивше<<strong>br</strong> />

и садашње радника, инвалида<<strong>br</strong> />

рада друге и треће категорије Рударско-топионичарског<<strong>br</strong> />

басена ,<<strong>br</strong> />

који имају привремена решења<<strong>br</strong> />

за пензију. Мерама садржаним у<<strong>br</strong> />

Априлска производња у Рудницима бакра Бор<<strong>br</strong> />

На копу Велики Кривељ<<strong>br</strong> />

УППР-у њихов проблем ће бити<<strong>br</strong> />

решен.<<strong>br</strong> />

- Унапред припремљени<<strong>br</strong> />

план изласка из реструктурирање<<strong>br</strong> />

значи сигурност радницима<<strong>br</strong> />

РТБ-а Бор да ће остати<<strong>br</strong> />

Судбина око 340 предузећа<<strong>br</strong> />

предвиђених за приватизацију<<strong>br</strong> />

биће дефинисана до 1. јула.<<strong>br</strong> />

Од 526 предузећа, колико је на<<strong>br</strong> />

списку за приватизацију, у 188<<strong>br</strong> />

је већ покренут стечајни поступак,<<strong>br</strong> />

а очекује се да од осталих,<<strong>br</strong> />

још у стотинак буде уведен<<strong>br</strong> />

стечај, каже Жељко Сертић, министар<<strong>br</strong> />

привреде.Процес приватизаци<<strong>br</strong> />

суочен са тешкоћама<<strong>br</strong> />

изазваним правним проблемима,<<strong>br</strong> />

пре свега судским процесима<<strong>br</strong> />

који су у току, реституцијом и<<strong>br</strong> />

огромним дуговања појединих<<strong>br</strong> />

предузећа.<<strong>br</strong> />

раскривка изнад планиране<<strong>br</strong> />

БОР» Иако је више од пола последица зимске сезоне, кажу<<strong>br</strong> />

месеца кривељска флотација радила<<strong>br</strong> />

само са две од три млинске У флотацији Велики Кривељ<<strong>br</strong> />

у Руднику бакра Бор.<<strong>br</strong> />

секције, Рудници бакра Бор у априлу<<strong>br</strong> />

су произвели готово 2.300 нове линије за флотирање руде<<strong>br</strong> />

ускоро се очекује пуштање у рад<<strong>br</strong> />

тона концентрата бакра, 1.600 са површинског копа „Церово“,<<strong>br</strong> />

тона из Великог Кривеља, 400 са чиме ће се побољшати њена<<strong>br</strong> />

Церова, а из Јаме 270 тона.<<strong>br</strong> />

На највећем, кривељском<<strong>br</strong> />

копу раскривено је довољно руде<<strong>br</strong> />

за годину дана рада. Од јуна<<strong>br</strong> />

почеће још обимније раскривање<<strong>br</strong> />

источног дела<<strong>br</strong> />

Према плановима за ову<<strong>br</strong> />

годину Рудници бакра Бор из<<strong>br</strong> />

14,77 милиона тона руде треба<<strong>br</strong> />

да дају 32.220 тона бакра у<<strong>br</strong> />

концентрату и уклоне 28,3 милиона<<strong>br</strong> />

тона раскривке. Због тога<<strong>br</strong> />

је приоритетан задатак да се у прерада. Са старом и новом линијом,<<strong>br</strong> />

РББ ће имати капацитет<<strong>br</strong> />

наредном периоду у кпу „Кривељ“<<strong>br</strong> />

уклања више од два милиона<<strong>br</strong> />

тона јаловине месечно. У ровске руде.<<strong>br</strong> />

за прераду 5,5 милиона тона це-<<strong>br</strong> />

априлу је уклоњено милион и Ускоро би требала да буде завршена<<strong>br</strong> />

и комплетна аутоматиза-<<strong>br</strong> />

300 хиљада тона јаловине, због<<strong>br</strong> />

кварова на камионима који су ција процеса. Захваљујући томе<<strong>br</strong> />

што су у флотацији неки параметри<<strong>br</strong> />

побољшани, што се види по<<strong>br</strong> />

квалитету концентрата у коме је<<strong>br</strong> />

садржај бакра преко 20 одсто какви<<strong>br</strong> />

су и захтеви нове топионице,<<strong>br</strong> />

искоришћење бакра из руде веће<<strong>br</strong> />

је од 80 процената, кажу у РББ-у.<<strong>br</strong> />

У прва три месеца 2015. године<<strong>br</strong> />

из руде са кривељског копа<<strong>br</strong> />

добијено је 6.760 тона концентрата<<strong>br</strong> />

бакра, а план је да до краја<<strong>br</strong> />

године производња достигне више<<strong>br</strong> />

од 32 хиљаде тона.<<strong>br</strong> />

Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />

стр.5<<strong>br</strong> />

Ова година у Рударско топионичарском басену<<strong>br</strong> />

Бор остаће упамћена по две значајне ствари. Прва и<<strong>br</strong> />

најважнија је почетак рада нове топионице, а друга је<<strong>br</strong> />

израда Унапред припремљеног плана реорганизације<<strong>br</strong> />

предузећа који обезбеђује сигурност свим радницима<<strong>br</strong> />

ПРОДУЖЕТАК РОКА<<strong>br</strong> />

ЗА 25 СТРАТЕШКИХ ФИРМИ?<<strong>br</strong> />

у државној компанији. Нема<<strong>br</strong> />

приватизације, идемо на стопроцентно<<strong>br</strong> />

државно власништво.<<strong>br</strong> />

Став Владе Републике Србије<<strong>br</strong> />

је да РТБ Бор треба да остане<<strong>br</strong> />

државна компанија. Зато молим<<strong>br</strong> />

све пензионере, инвалиде рада<<strong>br</strong> />

и грађане да мало сачекају да<<strong>br</strong> />

завршимо УППР. Онда ће они<<strong>br</strong> />

добити све оно што траже сада.<<strong>br</strong> />

Влада стоји иза тога и подржава<<strong>br</strong> />

овакав УППР да би и ти проблеми<<strong>br</strong> />

били решени. Његовим<<strong>br</strong> />

усвајањем људи остварују своја<<strong>br</strong> />

права - нагласио је Спасковски.<<strong>br</strong> />

До сада проблем инвалида<<strong>br</strong> />

рада није могао да буде решен,<<strong>br</strong> />

и поред укључивања централе<<strong>br</strong> />

ПИО и Министарства за рад,<<strong>br</strong> />

запошљавање и социјалну политику,<<strong>br</strong> />

јер нема законских могућности<<strong>br</strong> />

за то осим регулисања<<strong>br</strong> />

свих пореских обавеза из протеклог<<strong>br</strong> />

периода и то за све запослене<<strong>br</strong> />

у Басену.<<strong>br</strong> />

Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />

Туризам и<<strong>br</strong> />

чисто небо<<strong>br</strong> />

Почетак рада нове топионице<<strong>br</strong> />

и фабрике сумпорне киселине,<<strong>br</strong> />

донео је Бору чисто небо,<<strong>br</strong> />

а осим задовољних Борана,<<strong>br</strong> />

еколошком помаку радују се и<<strong>br</strong> />

туристи.<<strong>br</strong> />

Чист ваздух могао би да ове<<strong>br</strong> />

сезоне привуче и оне који управо<<strong>br</strong> />

због загађења нису долазили,<<strong>br</strong> />

па туристички радници очекују<<strong>br</strong> />

добру сезону.<<strong>br</strong> />

Хотел „Језеро“ на Борском<<strong>br</strong> />

језеру један је од разлога што<<strong>br</strong> />

многи туристи све чешће бирају<<strong>br</strong> />

овај крај за одмор, рекреацију,<<strong>br</strong> />

али и пословне састанке, семинаре<<strong>br</strong> />

и конференције. Многе туристе<<strong>br</strong> />

из градова широм Србије<<strong>br</strong> />

ове зиме привукло је и скијалиште<<strong>br</strong> />

на Црном Врху код Бора.<<strong>br</strong> />

Надлежни у Јавном предузећу<<strong>br</strong> />

„Борски туристички центар“,<<strong>br</strong> />

протеклу зимску сезону<<strong>br</strong> />

оцењују као веома успешну, а<<strong>br</strong> />

осим уређења и одржавања опреме<<strong>br</strong> />

на Црном Врху, планирају<<strong>br</strong> />

и новине на борском аеродрому.<<strong>br</strong> />

Марија Ћосић<<strong>br</strong> />

youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />

facebook.com/rtvbor


стр.6<<strong>br</strong> />

петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />

У ишчекивању расплета приватизације медија<<strong>br</strong> />

Телевизија Бор<<strong>br</strong> />

обележила рођендан<<strong>br</strong> />

БОР» У протекле 22 године,<<strong>br</strong> />

Телевизија Бор била је<<strong>br</strong> />

сведок времена и догађаја. И<<strong>br</strong> />

оних лепих и оних мање пријатних,<<strong>br</strong> />

али је била и остаће увек<<strong>br</strong> />

објективна телевизија, која је<<strong>br</strong> />

извештавала професионално<<strong>br</strong> />

и зналачки. На свој 22. рођендан,<<strong>br</strong> />

Регионална телевизија Бор<<strong>br</strong> />

својим гледаоцима омогућила је<<strong>br</strong> />

и пријем дигиталног сигнала.<<strong>br</strong> />

- Морам признати да је ово<<strong>br</strong> />

велики дан, 22 године рада је<<strong>br</strong> />

веома дуг период, то је пунолетство<<strong>br</strong> />

и по енглеским принципима,<<strong>br</strong> />

а не само по нашим. Ја тим<<strong>br</strong> />

поводом упућујем искрене честитке,<<strong>br</strong> />

не само директору већ и<<strong>br</strong> />

свим запосленим у овој цењеној<<strong>br</strong> />

медијској кући на крајње рационалном<<strong>br</strong> />

и објективном информисању<<strong>br</strong> />

грађана. Телевизија Бор је<<strong>br</strong> />

била присутна у свим критичним<<strong>br</strong> />

моментима да објективно сними<<strong>br</strong> />

и прикаже догађаје од изузетног<<strong>br</strong> />

значаја за грађане источне<<strong>br</strong> />

Србије, не само битне догађаје<<strong>br</strong> />

у РТБ-у Бор и општини Бор већ<<strong>br</strong> />

и о догађајима значајним за државу<<strong>br</strong> />

Србију. Овом приликом<<strong>br</strong> />

изражавам захвалност, посебно<<strong>br</strong> />

директору који је имао визију<<strong>br</strong> />

да и најудаљенија села у борској<<strong>br</strong> />

општини, као што је Горњане,<<strong>br</strong> />

добију чисту слику Телевизије<<strong>br</strong> />

Бор. Такође, захваљујем на објективном<<strong>br</strong> />

извештавању о изградњи<<strong>br</strong> />

капиталног објекта у РТБ-у Бор,<<strong>br</strong> />

а то је нова топионица и Фабрика<<strong>br</strong> />

сумпорне киселине и молим<<strong>br</strong> />

грађане да имају разумевање што<<strong>br</strong> />

се још увек понекад осети сумпор<<strong>br</strong> />

диоксид, али то је само због<<strong>br</strong> />

уходавања система, већ за неки<<strong>br</strong> />

дан, обећавам, тога више никад у<<strong>br</strong> />

Бору неће бити - рекао је, између<<strong>br</strong> />

осталог, Благоје Спасковски,<<strong>br</strong> />

генерални директор РТБ-а Бор,<<strong>br</strong> />

присуствујући отварању нове режије<<strong>br</strong> />

Телевизије Бор која од овог<<strong>br</strong> />

дана емитује дигитални телевизијски<<strong>br</strong> />

сигнал.<<strong>br</strong> />

- Веома је битно да имате<<strong>br</strong> />

подршку за све идеје које су позитивне.<<strong>br</strong> />

Господин Спасковски<<strong>br</strong> />

је то разумео од првог дана и ја<<strong>br</strong> />

му на томе захваљујем, а исту<<strong>br</strong> />

захвалност упућујем и општини<<strong>br</strong> />

Бор која је схватила визију<<strong>br</strong> />

коју смо јој предочили у ком<<strong>br</strong> />

правцу Телевизија Бор треба да<<strong>br</strong> />

се развија. Када је реч о самој<<strong>br</strong> />

дигитализацији, ми смо завршили<<strong>br</strong> />

једну веома битну фазу,<<strong>br</strong> />

за годину дана уложили смо 55<<strong>br</strong> />

хиљада евра сопствених средстава<<strong>br</strong> />

и на време смо омогућили<<strong>br</strong> />

да дистрибутери преузму наш<<strong>br</strong> />

дигитални сигнал и емитују га,<<strong>br</strong> />

чиме смо покрили целу територију<<strong>br</strong> />

источне Србије. Држава је<<strong>br</strong> />

препознала наше добре намере<<strong>br</strong> />

и наш позитиван став и рад. И<<strong>br</strong> />

министарства препознају наш<<strong>br</strong> />

Владан Нововић, директор ЈП „ШРИФ” уручио је појединим радницима,<<strong>br</strong> />

поводом дана Телевизије Бор, пригодна признања за дугогодишњи рад<<strong>br</strong> />

позитиван став, пре свега када је<<strong>br</strong> />

реч о информисању на језицима<<strong>br</strong> />

националних мањина, чиме је<<strong>br</strong> />

смањена тензија која је постојала<<strong>br</strong> />

пре извесног времена. Ми ћемо<<strong>br</strong> />

и даље бити ослонац државе,<<strong>br</strong> />

пре свега у пропагирању правих<<strong>br</strong> />

културних вредности, као и на<<strong>br</strong> />

пољу информисања на језицима<<strong>br</strong> />

националних мањина -рекао<<strong>br</strong> />

је Владан Нововић, директор<<strong>br</strong> />

јавног предузећа „Штампа, радио<<strong>br</strong> />

и филм“ у Бору.<<strong>br</strong> />

Настојања руководства и<<strong>br</strong> />

У ФОКУСУ број <strong>56</strong><<strong>br</strong> />

Борска телевизија обележила је, свечано и скромно,<<strong>br</strong> />

22 године постојања и рада. - Тим поводом званично је<<strong>br</strong> />

отворена нова режија у коју је уложено 55 хиљада евра<<strong>br</strong> />

сопствених средстава у протеклих годину дана. - Режија<<strong>br</strong> />

је опремљена најсавременијим уређајима за емитовање<<strong>br</strong> />

дигиталног сигнала<<strong>br</strong> />

Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор,<<strong>br</strong> />

присуствовао је отварању нове дигиталне режије Телевизије Бор<<strong>br</strong> />

запослених у Телевизији Бор<<strong>br</strong> />

неће се зауставити само на емитовању<<strong>br</strong> />

дигиталног сигнала, већ<<strong>br</strong> />

ће и убудуће улaгати максималне<<strong>br</strong> />

напоре да гледаоце, не само<<strong>br</strong> />

на територији источне Србије,<<strong>br</strong> />

информише о свим битним догађајима,<<strong>br</strong> />

већ да програм обогати<<strong>br</strong> />

и у осталим елементима<<strong>br</strong> />

телевизијског програма. Поводом<<strong>br</strong> />

22. рођендана Телевизије<<strong>br</strong> />

Бор, појединим радницима додељена<<strong>br</strong> />

су и пригодна признања<<strong>br</strong> />

за дугогодишњи рад у овој медијској<<strong>br</strong> />

кући.<<strong>br</strong> />

Зоран Максић<<strong>br</strong> />

Дигитализација се приводи крају<<strong>br</strong> />

Ускоро гашење<<strong>br</strong> />

аналогног сигнала<<strong>br</strong> />

Процес преласка са аналогног<<strong>br</strong> />

на дигитални систем емитовања<<strong>br</strong> />

телевизијског сигнала<<strong>br</strong> />

у Србији се званично завршава<<strong>br</strong> />

средином јуна.<<strong>br</strong> />

Гледаоци ће у источној Србији<<strong>br</strong> />

аналогни сигнал моћи да<<strong>br</strong> />

прате до првог јуна, а последње<<strong>br</strong> />

зоне у Србији биће угашене петнаестак<<strong>br</strong> />

дана после тога.<<strong>br</strong> />

- Средином марта почело је<<strong>br</strong> />

гашење аналогног сигнала. Бор<<strong>br</strong> />

и источна Србија су на реду до<<strong>br</strong> />

првог јуна, када дефинитивно<<strong>br</strong> />

престаје емитовање аналогног<<strong>br</strong> />

сигнала. До 16. јуна сви предајници<<strong>br</strong> />

прећи ће на потпуно<<strong>br</strong> />

дигитално емитовање и тада<<strong>br</strong> />

више неће бити аналогног телевизјског<<strong>br</strong> />

сигнала у Србији – каже<<strong>br</strong> />

Иван Ћосић, технички директор<<strong>br</strong> />

РТВ Бор.<<strong>br</strong> />

По окончању процеса дигитализације<<strong>br</strong> />

најлошију слику<<strong>br</strong> />

имаће корисници кабловске телевизије<<strong>br</strong> />

са основним пакетима,<<strong>br</strong> />

који ће и даље примати само<<strong>br</strong> />

аналогни сигнал и мораће да доплате<<strong>br</strong> />

уколико хоће да пређу на<<strong>br</strong> />

дигитални сигнал.<<strong>br</strong> />

- Кабловски оператери добили<<strong>br</strong> />

су препоруку да наставе емитовање<<strong>br</strong> />

аналогног сигнала. Корисници<<strong>br</strong> />

који телевизију прате<<strong>br</strong> />

преко кабловских мреже моћи ће<<strong>br</strong> />

још неко време да прате програм<<strong>br</strong> />

без додатних уређеја потребних<<strong>br</strong> />

за гледање дигиталне телевизије.<<strong>br</strong> />

Временом и они ће прећи<<strong>br</strong> />

на потпуно дигитални систем -<<strong>br</strong> />

додаје Иван Ћосић,<<strong>br</strong> />

Према подацима Републичке<<strong>br</strong> />

радио дифузне агенције око<<strong>br</strong> />

38 одсто становника у Србији<<strong>br</strong> />

телевизијски програм и даље<<strong>br</strong> />

прати преко обичних кровних<<strong>br</strong> />

или собних антена, око милион<<strong>br</strong> />

и по грађана прикључено је на<<strong>br</strong> />

кабловске мреже, а нешто више<<strong>br</strong> />

од 350.000 становника телевизију<<strong>br</strong> />

гледа преко ИПТВ-а.<<strong>br</strong> />

Гледаоци у источној Србији<<strong>br</strong> />

моћи ће паралелно да прате дигитални<<strong>br</strong> />

и аналогни сигнал борске<<strong>br</strong> />

телевизија Бор до првог јуна.<<strong>br</strong> />

Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />

twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />

dailymotion.com/rtvbor


број <strong>56</strong> У ФОКУСУ<<strong>br</strong> />

петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />

Обележен 3. мај, Светски дан слободе медија<<strong>br</strong> />

Медији у све тежем положају<<strong>br</strong> />

стр.7<<strong>br</strong> />

Петоминутним прекидом радио и тв<<strong>br</strong> />

програма у 11 и 55 новинари су желели<<strong>br</strong> />

да укажу на тежак положај и проблеме са<<strong>br</strong> />

којима се медији у Србији суочавају у раду<<strong>br</strong> />

Акцијом „Пет минута громогласне<<strong>br</strong> />

тишине“ новинарска<<strong>br</strong> />

удружења у Србији обележила<<strong>br</strong> />

су 3. мај Светски дан слободе<<strong>br</strong> />

медија. Петоминутним прекидом<<strong>br</strong> />

радио и телевизијског програма<<strong>br</strong> />

у 11 и 55 новинари су желели<<strong>br</strong> />

да укажу на тежак положај<<strong>br</strong> />

и проблеме са којима се медији<<strong>br</strong> />

у Србији суочавају. Дан слободе<<strong>br</strong> />

медија обележава се сваке године<<strong>br</strong> />

од 1993. године, установила<<strong>br</strong> />

га је Генерална скупштина УН<<strong>br</strong> />

како би подигла свест држава<<strong>br</strong> />

youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />

Млади таленти на окупу<<strong>br</strong> />

Домаћин ученицима, од 6. разреда основне до 4. разреда<<strong>br</strong> />

средње школе, са територије Тимочког региона била је<<strong>br</strong> />

основна школа „3. октобар“ у Бору<<strong>br</strong> />

БОР» Регионални Центар<<strong>br</strong> />

за таленте организовао је за<<strong>br</strong> />

ученике такмичење у једанаест<<strong>br</strong> />

научних области. Осим приказаног<<strong>br</strong> />

знања, талентовани ученици<<strong>br</strong> />

, њих сто двадесет троје са територије<<strong>br</strong> />

зајечарског и борског<<strong>br</strong> />

округа, презентовали су и 87<<strong>br</strong> />

радова. Овогодишњи домаћин<<strong>br</strong> />

била је основна школа „3. октобар“<<strong>br</strong> />

у Бору.<<strong>br</strong> />

- Такмичење талентованих<<strong>br</strong> />

ученика креће већ током јесени,<<strong>br</strong> />

крајем септембра и почетком<<strong>br</strong> />

октобра и траје све до маја када<<strong>br</strong> />

организујемо регионалну смотру<<strong>br</strong> />

где учествују најбољи ђаци<<strong>br</strong> />

од 6 разреда основне школе до 4.<<strong>br</strong> />

разреда средње школе. Како вршимо<<strong>br</strong> />

одабир? Па тако што ђаци<<strong>br</strong> />

раде контролне тестове из области<<strong>br</strong> />

које сами одаберу, а има их<<strong>br</strong> />

11, од природних и друштвених<<strong>br</strong> />

наука па све до језика и психологије.<<strong>br</strong> />

Деца која данас освоје нека<<strong>br</strong> />

од прва три места пласираће се<<strong>br</strong> />

на републичко такмичење које<<strong>br</strong> />

ће се одржати у Београду - рекла<<strong>br</strong> />

је Милунка Пушица, директор<<strong>br</strong> />

регионалног Центра за таленте.<<strong>br</strong> />

Регионални центар за таленте,<<strong>br</strong> />

у сарадњи са Министарством<<strong>br</strong> />

просвете Србије реализовало је<<strong>br</strong> />

и пројекат „Талентом и образовањем<<strong>br</strong> />

ка Европској унији „.<<strong>br</strong> />

- Пројекат је почео да реализује<<strong>br</strong> />

јесенас и ученике<<strong>br</strong> />

су професори<<strong>br</strong> />

упућивали како да се<<strong>br</strong> />

онлајн пријаве и раде<<strong>br</strong> />

тестове. Деца су била<<strong>br</strong> />

подељена у две групе,<<strong>br</strong> />

од 5. разреда до 8, и<<strong>br</strong> />

од прве до четврте<<strong>br</strong> />

године средње школе.<<strong>br</strong> />

Седморо најбољих<<strong>br</strong> />

наградили смо и књигама - додаје<<strong>br</strong> />

Милунка Пушица.<<strong>br</strong> />

Овогодишње такмичење талентованих<<strong>br</strong> />

ђака борског и зајечарског<<strong>br</strong> />

округа финансирало је<<strong>br</strong> />

Министарство просвете Србије<<strong>br</strong> />

и локална самоуправа у Бору.<<strong>br</strong> />

Зоран Максић<<strong>br</strong> />

БОР» Да природне науке<<strong>br</strong> />

и даље привлаче велику пажњу<<strong>br</strong> />

борских средњошколаца, потврђује<<strong>br</strong> />

и обука из физике, одржана<<strong>br</strong> />

у Машинско електротехничкој<<strong>br</strong> />

школи у Бору. Друштво<<strong>br</strong> />

физичара Србије Борског округа<<strong>br</strong> />

је, у сарадњи са НИС-ом, организовало<<strong>br</strong> />

у Бору обуку за реализацију<<strong>br</strong> />

експерименталних вежби<<strong>br</strong> />

из физике за талентоване ученике<<strong>br</strong> />

борске Гимназије и Машинско<<strong>br</strong> />

електротехничке школе. Циљ<<strong>br</strong> />

оваквог приступа настави јесте<<strong>br</strong> />

БОР» Ученици и наставници<<strong>br</strong> />

Основне школе „Свети<<strong>br</strong> />

Сава“ у Бору приредили су пригодан<<strong>br</strong> />

музичко-забавни програм<<strong>br</strong> />

повом 45 година постојања и рада<<strong>br</strong> />

ове образовне установе.<<strong>br</strong> />

Овогодишња приредба поводом<<strong>br</strong> />

дана школе припремљена<<strong>br</strong> />

је у духу српско-руског пријатељства,<<strong>br</strong> />

а промовисан је и двадесети<<strong>br</strong> />

број часописа Ђачки<<strong>br</strong> />

универзитет.<<strong>br</strong> />

Овом приликом у Народној<<strong>br</strong> />

библиотеци у Бору промовисан<<strong>br</strong> />

чланица о важности<<strong>br</strong> />

медијских слобода.<<strong>br</strong> />

Поводом Светског<<strong>br</strong> />

дана слободе<<strong>br</strong> />

медија Удружење<<strong>br</strong> />

новинара Србије<<strong>br</strong> />

издало је проглас у<<strong>br</strong> />

којем се указује на<<strong>br</strong> />

тежак положај новинара.<<strong>br</strong> />

Година за<<strong>br</strong> />

нама, истиче се у прогласу, на<<strong>br</strong> />

медијску површину избацила је<<strong>br</strong> />

сурову чињеницу да слободи медија<<strong>br</strong> />

не прети опасност само од<<strong>br</strong> />

власти него и анонимних чувара<<strong>br</strong> />

приватног капитала. Упозорава<<strong>br</strong> />

се такође да законом о јавном<<strong>br</strong> />

информисању и медијима није<<strong>br</strong> />

прописана обавеза финансирања<<strong>br</strong> />

медија из буџета локалних<<strong>br</strong> />

самоуправа нити минимум<<strong>br</strong> />

издвајања, због чега четвртина<<strong>br</strong> />

општина ове године неће издвојити<<strong>br</strong> />

„ни динар за пројектно<<strong>br</strong> />

суфинансирање медија“. У<<strong>br</strong> />

Прогласу се додаје да закон<<strong>br</strong> />

прописује краћи рок за повлачење<<strong>br</strong> />

државе из медија, односно<<strong>br</strong> />

њихову приватизацију у односу<<strong>br</strong> />

на остала предузећа, чиме се<<strong>br</strong> />

доводи у питање<<strong>br</strong> />

могућност да запослени<<strong>br</strong> />

у медијима<<strong>br</strong> />

уопште добију<<strong>br</strong> />

новац за отпремнине.<<strong>br</strong> />

Захтева се и<<strong>br</strong> />

да Влада Србије<<strong>br</strong> />

испоштује одредбе<<strong>br</strong> />

Закона и омогући<<strong>br</strong> />

запосленима да постану власници<<strong>br</strong> />

својих медија, уколико се не<<strong>br</strong> />

спроведе њихова приватизација<<strong>br</strong> />

до краја јуна.<<strong>br</strong> />

Удружење новинара Србије<<strong>br</strong> />

у прогласу понавља да нема<<strong>br</strong> />

слободног новинарства у условима<<strong>br</strong> />

беде, корупције и страха од<<strong>br</strong> />

власти. Слобода медија у Србији<<strong>br</strong> />

угрожена је јер новинарство<<strong>br</strong> />

није никада било у тежем економском<<strong>br</strong> />

положају.<<strong>br</strong> />

Пад Србије на светским ранг<<strong>br</strong> />

листама медијских слобода није<<strong>br</strong> />

само последица материјалног<<strong>br</strong> />

положаја новинара, него и настављања<<strong>br</strong> />

праксе власти и политичара<<strong>br</strong> />

да користе медије за<<strong>br</strong> />

политичке обрачуне наводи се у<<strong>br</strong> />

прогласу.<<strong>br</strong> />

Елда Драгаш<<strong>br</strong> />

Сарадња НИС-а и Друштва физичара Србије<<strong>br</strong> />

Ђачка лабораторија<<strong>br</strong> />

- Енергија знања<<strong>br</strong> />

да ученици теоријска знања примене<<strong>br</strong> />

кроз практичан рад. Вежбе<<strong>br</strong> />

су ученици извели у мобилној<<strong>br</strong> />

лабораторији која омогућава извођење<<strong>br</strong> />

више комплексних лабораторијских<<strong>br</strong> />

вежби уз употребу<<strong>br</strong> />

савремене мерне опреме и програма<<strong>br</strong> />

за обраду података.<<strong>br</strong> />

Путујућа лабораторија део<<strong>br</strong> />

је пројекта „Ђачка лабораторија<<strong>br</strong> />

енергије знања“, а обука талентованих<<strong>br</strong> />

ученика биће настављена<<strong>br</strong> />

Неготину и Кладову.<<strong>br</strong> />

Ж. Ранђеловић<<strong>br</strong> />

Дан школе „Свети Сава“<<strong>br</strong> />

је и двадесети број часописа<<strong>br</strong> />

Ђачки универзитет. Часопис у<<strong>br</strong> />

коме су обрађене различите теме,<<strong>br</strong> />

историјске, језичке и школске,<<strong>br</strong> />

припремају ученици историјске<<strong>br</strong> />

секције са професором, а<<strong>br</strong> />

ове године многи текстови посвећени<<strong>br</strong> />

су управо српско-руском<<strong>br</strong> />

пријатељству.<<strong>br</strong> />

Дан школе “Свети Сава” од<<strong>br</strong> />

2012. године обележева се 10.<<strong>br</strong> />

маја, поводом спаљивања моштију<<strong>br</strong> />

Светог Саве на Врачару.<<strong>br</strong> />

М. Ћосић<<strong>br</strong> />

facebook.com/rtvbor


стр. 8<<strong>br</strong> />

петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />

Настављени Сусрети села<<strong>br</strong> />

Традиционална манифестација<<strong>br</strong> />

„Сусрети села борске<<strong>br</strong> />

општине“ настављена је у<<strong>br</strong> />

Шарбановцу, где је домаћи КУД<<strong>br</strong> />

„Бранислав Нушић“ угостио<<strong>br</strong> />

такмичаре и мештане Злота.<<strong>br</strong> />

Осим такмичарског дела на<<strong>br</strong> />

самој сцени, где се приказују<<strong>br</strong> />

песме, игре и народни обичаји<<strong>br</strong> />

Влаха овог краја, саставни део<<strong>br</strong> />

сусрета је и изложба на тему<<strong>br</strong> />

„Оруђа, справе и алати у различитим<<strong>br</strong> />

видовима традиционалног<<strong>br</strong> />

привређивања“.<<strong>br</strong> />

- Није било тешко сакупити<<strong>br</strong> />

ове, да их назовем експонатима.<<strong>br</strong> />

Наши чланови су сами донели<<strong>br</strong> />

све што смо изложили. Друга је<<strong>br</strong> />

У Доњој Белој Реци су настављени<<strong>br</strong> />

Сусрети села борске<<strong>br</strong> />

општине. КУД „Милан Васић Перица“<<strong>br</strong> />

био је домаћин културно<<strong>br</strong> />

уметничком просветном друштву<<strong>br</strong> />

из Оштреља.<<strong>br</strong> />

Другог дана прошлог викенда<<strong>br</strong> />

54. Сусрети села настављени су у<<strong>br</strong> />

Метовници , где је домаће културно<<strong>br</strong> />

уметничко друштво угостило<<strong>br</strong> />

чланове КУД-а „Ђидо“ из<<strong>br</strong> />

Брестовца.<<strong>br</strong> />

ствар интересантна, млади питају,<<strong>br</strong> />

баш их је било доста док<<strong>br</strong> />

смо ми намештали све што је изложено,<<strong>br</strong> />

за ове предмете, за шта<<strong>br</strong> />

су служили и да ли је стварно<<strong>br</strong> />

земља обрађивана на овај начин<<strong>br</strong> />

- рекао је Драган Адамовић,<<strong>br</strong> />

потпредседник КУД-а „Бранислав<<strong>br</strong> />

Нушић“ из Шарбановца.<<strong>br</strong> />

Када је реч о самом програму<<strong>br</strong> />

чланови културно уметничког<<strong>br</strong> />

друштва из Шарбановца извели<<strong>br</strong> />

су стари обичај по називом<<strong>br</strong> />

„Русаље“, који како кажу датира<<strong>br</strong> />

од пре пар хиљада година.<<strong>br</strong> />

- Ово је врло архаичан и мистичан<<strong>br</strong> />

обичај који вуче корене из<<strong>br</strong> />

давнина, те „Русаље“ су митска<<strong>br</strong> />

бића које су се женама јављале<<strong>br</strong> />

у сну и онда су оне падале у<<strong>br</strong> />

транс, комуницирале са мртвима<<strong>br</strong> />

а након тога добијале визионарске<<strong>br</strong> />

моћи и бавиле се врачањем<<strong>br</strong> />

- рекла је Александра Митровски,<<strong>br</strong> />

конферансије КУД-а „Бранислав<<strong>br</strong> />

Нушић“ из Шарбановца.<<strong>br</strong> />

Завршна манифестација 54.<<strong>br</strong> />

„Сусрета села борске општине“<<strong>br</strong> />

одржаће се 23. маја, када ће<<strong>br</strong> />

бити проглашен и овогодишњи<<strong>br</strong> />

победник.<<strong>br</strong> />

Зоран Максић<<strong>br</strong> />

Манифестација у организацији „Вилажа“<<strong>br</strong> />

Разлике нас спајају<<strong>br</strong> />

У оквиру пројекта „Иствил<<strong>br</strong> />

– разлике нас спајају“ Удружења<<strong>br</strong> />

грађана Вилаж у Злоту у<<strong>br</strong> />

Сали Дома културе у Бору одржан<<strong>br</strong> />

је пригодан културно-уметнички<<strong>br</strong> />

програм. Наступали су<<strong>br</strong> />

словеначка певачка група<<strong>br</strong> />

„Мали Венчик”, чланови<<strong>br</strong> />

КУД-ова „Бранислав<<strong>br</strong> />

Нушић“ из Шарбановца<<strong>br</strong> />

и „Ђидо“ из Брестовца,<<strong>br</strong> />

као и солисти удружења<<strong>br</strong> />

„Вилаж“. Гости манифестације<<strong>br</strong> />

били су чланови<<strong>br</strong> />

КУД-а „Гартроз“ из Нове<<strong>br</strong> />

Горице у Словенији.<<strong>br</strong> />

Најзначајнија интернационална<<strong>br</strong> />

манифестација коју<<strong>br</strong> />

ће удружење грађана Вилаж организовати<<strong>br</strong> />

ове године биће пети<<strong>br</strong> />

међународни фестивал фолклора<<strong>br</strong> />

„Малиник“ у септембру.<<strong>br</strong> />

Горан Грамић<<strong>br</strong> />

СПЕКТАР број <strong>56</strong><<strong>br</strong> />

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ<<strong>br</strong> />

DZÎLJILJI *A TRJEKUT<<strong>br</strong> />

KANONU ĐE PROCJESU<<strong>br</strong> />

ÎNAINĆE ĐE TREJERAT<<strong>br</strong> />

» Pje Kanonu đe procjesu<<strong>br</strong> />

înainće đe trejerat, karje<<strong>br</strong> />

pornješće đin junu al đe întîj,<<strong>br</strong> />

saćanji o să puata da ka lukru<<strong>br</strong> />

đe împrumutat rodu +e vinje,<<strong>br</strong> />

ku +e maj ljesnjik o să lukre. În<<strong>br</strong> />

ministarstva đe resor spun kă<<strong>br</strong> />

asta o să în+apă în Agencija APR<<strong>br</strong> />

pje în+eput la jun.<<strong>br</strong> />

Aša kanon a đe întîja uoară<<strong>br</strong> />

pornješće în Evropă. Banji pje<<strong>br</strong> />

kanonu ăsta i pot koristî uaminji,<<strong>br</strong> />

preduzetnji+i šî firmilji. Să<<strong>br</strong> />

ašćaptă ku pornjitu luj maj marje<<strong>br</strong> />

să fije siguracîja grăuncîluor,<<strong>br</strong> />

pintru kă un uslov đe sămnat<<strong>br</strong> />

ljegamîntu o să fije siguracîja<<strong>br</strong> />

roduluj +e vinje.<<strong>br</strong> />

KARNJA ÎNGJECATĂ?<<strong>br</strong> />

» Împrjeunarja kumpărătoriluor<<strong>br</strong> />

šî +eva medij a spus kă pje pjaca<<strong>br</strong> />

Sîrbiji jastă karnje đin Unija<<strong>br</strong> />

Evropi, karje je đežgjecată šî să<<strong>br</strong> />

vinđe ka pruaspadă. Ministru<<strong>br</strong> />

đe kîmpokultură Snežana<<strong>br</strong> />

Bogosavljević Bošković a spus kă<<strong>br</strong> />

uaminji nu trăbuje să fije îngrižîc<<strong>br</strong> />

pintru kă karnja je ka lumja.<<strong>br</strong> />

Karnja îngjecată să đežgjacă šî să<<strong>br</strong> />

koristăšće numa đe profăkut.<<strong>br</strong> />

Kum đe Televizija Bor a spus<<strong>br</strong> />

kumpărători, i pînă akuma nu<<strong>br</strong> />

sînt îngrižîc šî kumpără karnje<<strong>br</strong> />

în kasapnjice. I ginđesk kă tot<<strong>br</strong> />

je kontrolisît šî karnja să puaće<<strong>br</strong> />

koristî făr đe spajmă. În dugăj<<strong>br</strong> />

БОР» Изложбом оружја,<<strong>br</strong> />

одликовања и медаља из Балканских<<strong>br</strong> />

и из Првог светског рата,<<strong>br</strong> />

под називом „Чувајте ми Југославију“,<<strong>br</strong> />

почела је изложбена<<strong>br</strong> />

делатност Музеја рударства и<<strong>br</strong> />

металургије у Бору у програму<<strong>br</strong> />

манифестације „Музеји Србије<<strong>br</strong> />

– десет дана од десет до десет“.<<strong>br</strong> />

На изложби је приказана<<strong>br</strong> />

биографија свих владара династије<<strong>br</strong> />

Карађорђевић са акцентом<<strong>br</strong> />

на њихову повезаност<<strong>br</strong> />

са овим делом Србије, пре<<strong>br</strong> />

свега са Бором и околином.<<strong>br</strong> />

- На овој изложби Борани<<strong>br</strong> />

ће бити у прилици да виде<<strong>br</strong> />

изузетно драгоцену збирку<<strong>br</strong> />

оружја етнолошке збирке Музеја<<strong>br</strong> />

рударства и металургије, као и<<strong>br</strong> />

медаље и одликовања, које су са<<strong>br</strong> />

заслуге и храброст додељиване<<strong>br</strong> />

у Балканским и у Првом светском<<strong>br</strong> />

рату из историјске збирке<<strong>br</strong> />

spun kă karnja je pruaspadă šî nu<<strong>br</strong> />

să đežgjacă.<<strong>br</strong> />

DIGITALIZACIJA<<strong>br</strong> />

» Trjekut đi pje signal analog<<strong>br</strong> />

pje ăla digital în Sîrbije să fîršăšće<<strong>br</strong> />

pje mižlok la jun. Uaminji în<<strong>br</strong> />

Sîrbija đe răsărit signalu analog o<<strong>br</strong> />

săl puată urmări pînă pje junu al<<strong>br</strong> />

đe întîj, da alje đi la urmă zuanje<<strong>br</strong> />

în Sîrbije o să să stîngă vro 15<<strong>br</strong> />

dzîlje după asta.<<strong>br</strong> />

După fîršît digitalizacija, a maj<<strong>br</strong> />

ra sljikă o so ajbă uaminji karje<<strong>br</strong> />

televizija o kapătă prîn kablu<<strong>br</strong> />

ku paketu primar, karje šî maj<<strong>br</strong> />

đeparće o să kapiće signal analog<<strong>br</strong> />

šî trăbuje înkă să plăćaskă dakă<<strong>br</strong> />

vuor signalu digital.<<strong>br</strong> />

SKRIJAT LA FAKULTETURJ<<strong>br</strong> />

» Testurj đe orijentacija<<strong>br</strong> />

profesională, karje lja rešît<<strong>br</strong> />

maturancî în školjilji mižlo+inje,<<strong>br</strong> />

în Služba nacională đe găsît lukru<<strong>br</strong> />

or pje Internet, mult lja ažutat<<strong>br</strong> />

să aljagă fakultetu đe karje o<<strong>br</strong> />

să pregăćaskă ispitu đe primit.<<strong>br</strong> />

Gimnazijalcî Boruluj a spus<<strong>br</strong> />

kă aša a otărît pje kum a arătat<<strong>br</strong> />

rezultaturlji la test, +e vojesk šî +e<<strong>br</strong> />

ar vrja să lukre.<<strong>br</strong> />

Kum spun pedago&i, školari akuma<<strong>br</strong> />

otărăsk đe un lukru marje în vjaca.<<strong>br</strong> />

Strućnja+i spun kă trebujeljilji đe<<strong>br</strong> />

lukru să skimbă, da đe mjerćig<<strong>br</strong> />

maj đeparće, trăbuje uomu šî să să<<strong>br</strong> />

interesuje đe +eva lukru.<<strong>br</strong> />

Provorba: Aleksander Ilić<<strong>br</strong> />

Занимљива изложба у борском музеју<<strong>br</strong> />

„Чувајте ми Југославију“<<strong>br</strong> />

борског музеја. Узели смо назив<<strong>br</strong> />

„Чувајте ми Југославију“ јер<<strong>br</strong> />

сматрамо да је то асоцијација на<<strong>br</strong> />

све Карађорђевиће, а не само на<<strong>br</strong> />

краља Александра који јесте и<<strong>br</strong> />

формирао Југославију коју многи<<strong>br</strong> />

историчари називају највећом<<strong>br</strong> />

српском заблудом - рекла је Сузана<<strong>br</strong> />

Мијић, директор Музеја<<strong>br</strong> />

рударства и металургије у Бору.<<strong>br</strong> />

Организатор манифестације<<strong>br</strong> />

је Музеј рударства и металургије<<strong>br</strong> />

у Бору.<<strong>br</strong> />

Горан Грамић<<strong>br</strong> />

twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />

dailymotion.com/rtvbor


БОР» „Долина мира“, галерија<<strong>br</strong> />

скулптура Милорада Антића<<strong>br</strong> />

Пиркета, на Борском језеру<<strong>br</strong> />

надомак Бора, отворена је, Првог<<strong>br</strong> />

маја, за све поштоваоце уметности.<<strong>br</strong> />

Поставку коју чини 36<<strong>br</strong> />

скулптура, посетиоци ће моћи да<<strong>br</strong> />

виде до краја летње сезоне.<<strong>br</strong> />

У дворишту викендице на<<strong>br</strong> />

Борском језеру Милорад Антић<<strong>br</strong> />

Пирке већ дуги низ година<<strong>br</strong> />

представља скулптуре рађене<<strong>br</strong> />

у дрвету, а од скора и у металу.<<strong>br</strong> />

БОР» Народној библиотеци<<strong>br</strong> />

у Бору одобрен је пројекат за<<strong>br</strong> />

финансирање часописа „Бележница“<<strong>br</strong> />

у износу од 50 хиљада динара.На<<strong>br</strong> />

конкурс Министарства<<strong>br</strong> />

културе и информисања Републике<<strong>br</strong> />

Србије за финансирање<<strong>br</strong> />

и суфинансирање пројеката је,<<strong>br</strong> />

само за област издавачке делатности,<<strong>br</strong> />

периодичних публикација<<strong>br</strong> />

у уметности и култури,<<strong>br</strong> />

приспело 120 пријава, а одобрено<<strong>br</strong> />

је 65.<<strong>br</strong> />

- Нисмо били годинама у<<strong>br</strong> />

могућности да хонорар додели-<<strong>br</strong> />

број <strong>56</strong> КУЛТУРА<<strong>br</strong> />

петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />

Долина мира отворила<<strong>br</strong> />

врата посетиоцима<<strong>br</strong> />

„Долина мира“ традиционално<<strong>br</strong> />

се отвара првог маја, а ово је десета<<strong>br</strong> />

сезона током које ће поштоваоци<<strong>br</strong> />

уметности моћи да посете<<strong>br</strong> />

изложбу скулптура.<<strong>br</strong> />

Током летњих месеци мало<<strong>br</strong> />

мира и уживања у уметности<<strong>br</strong> />

многи људи потражили су управо<<strong>br</strong> />

на овом месту. Познати<<strong>br</strong> />

скулптор спремно дочекује госте<<strong>br</strong> />

и ове године, предано радећи<<strong>br</strong> />

нове фигуре од дрвета и метала.<<strong>br</strong> />

Марија Ћосић<<strong>br</strong> />

Министарство културе одобрило средства<<strong>br</strong> />

Пројекат за „Бележницу“<<strong>br</strong> />

мо сарадницима, а знате како<<strong>br</strong> />

је без обзира на сталне чланове<<strong>br</strong> />

редакције ипак тешко обезбедити<<strong>br</strong> />

сараднике и неке наруценте<<strong>br</strong> />

текстове посебно везане за историју<<strong>br</strong> />

и културно наследје овога<<strong>br</strong> />

краја - каже Весна Тешовић,<<strong>br</strong> />

директор Народне библиотеке<<strong>br</strong> />

у Бору.<<strong>br</strong> />

Ове године Народна<<strong>br</strong> />

библиотека Бор на конкурс<<strong>br</strong> />

се пријавила само<<strong>br</strong> />

са једним пројектом, због<<strong>br</strong> />

проблема око реализације<<strong>br</strong> />

пројеката одобрених прошле<<strong>br</strong> />

године, чија је реализација<<strong>br</strong> />

још у току јер је<<strong>br</strong> />

новац почео да пристиже<<strong>br</strong> />

тек крајем године.<<strong>br</strong> />

Иначе, за одобрених 65<<strong>br</strong> />

пројеката у области издавачке<<strong>br</strong> />

делатности – периодичних публикација<<strong>br</strong> />

у уметности и култури,<<strong>br</strong> />

министарство ће укупно издвојити<<strong>br</strong> />

10,18 милиона динара.<<strong>br</strong> />

Елда Драгаш<<strong>br</strong> />

ЗАЈЕЧАР» „Од трагедије<<strong>br</strong> />

до победе“ назив је изложбе, која<<strong>br</strong> />

је, 7. маја, отворена у Зајечару,<<strong>br</strong> />

а коју су заједно организовали<<strong>br</strong> />

Историјски архив и Матична<<strong>br</strong> />

библиотека овог града. Ради се<<strong>br</strong> />

о изложби монографских публикација<<strong>br</strong> />

и архивске грађе поводом<<strong>br</strong> />

обележавања 70 година од победе<<strong>br</strong> />

над фашизмом.<<strong>br</strong> />

Изложба фотографија, плаката<<strong>br</strong> />

и докумената, који су везани за<<strong>br</strong> />

ЗАЈЕЧАР» У Радул беговом<<strong>br</strong> />

конаку у Зајечару отворена<<strong>br</strong> />

је зложба „Србија у исечцима“,<<strong>br</strong> />

ауторке Еме Фик. Представљена<<strong>br</strong> />

је збирка илустрација које<<strong>br</strong> />

приказују путовање Еме Фик<<strong>br</strong> />

кроз Србију, јединствена представа<<strong>br</strong> />

Србије из угла једног<<strong>br</strong> />

странца.<<strong>br</strong> />

Ема Фик је обишла Србију,<<strong>br</strong> />

посетила градове у којима постоје<<strong>br</strong> />

просторије Америчког<<strong>br</strong> />

кутка, где је водила радионице<<strong>br</strong> />

из области илустрација на тему<<strong>br</strong> />

стр. 9<<strong>br</strong> />

Изложене монографије и архивска грађа поводом<<strong>br</strong> />

70 година победе над фашизмом<<strong>br</strong> />

Од трагедије до победе<<strong>br</strong> />

овај период, како је речено на отварању,<<strong>br</strong> />

само је мали допринос у<<strong>br</strong> />

афирмацији овог важног датума.<<strong>br</strong> />

- Ово је само један у низу<<strong>br</strong> />

заједничких пројеката, када су<<strong>br</strong> />

институције културе у граду у<<strong>br</strong> />

питању, а Библиотека и Архив<<strong>br</strong> />

ће настојати да<<strong>br</strong> />

и у наредном<<strong>br</strong> />

периоду осветле<<strong>br</strong> />

неке моменте<<strong>br</strong> />

из наше, не тако<<strong>br</strong> />

давне прошлости,<<strong>br</strong> />

без обзира<<strong>br</strong> />

да ли је догађај<<strong>br</strong> />

везан за Тимочку<<strong>br</strong> />

крајину или<<strong>br</strong> />

земљу у целини<<strong>br</strong> />

- каже Велибор<<strong>br</strong> />

Тодоров,<<strong>br</strong> />

директор Историјског архива у<<strong>br</strong> />

Зајечару.<<strong>br</strong> />

Изложба ће бити постављена<<strong>br</strong> />

наредних месец дана.<<strong>br</strong> />

Давор Марушић<<strong>br</strong> />

Изложба Еме Фик уз подршку амбасаде САД<<strong>br</strong> />

Србија у исечцима<<strong>br</strong> />

визуелног приказивања културе<<strong>br</strong> />

САД и Србије. Илустрацијама<<strong>br</strong> />

је описала своја искуства испунивши<<strong>br</strong> />

своје свеске запажањима.<<strong>br</strong> />

Изложба „Србија у исечцима“<<strong>br</strong> />

има за циљ да прикаже лепоту<<strong>br</strong> />

Србије, онако како је доживела<<strong>br</strong> />

једна Американка. Путовање<<strong>br</strong> />

ове уметнице кроз Србију, као и<<strong>br</strong> />

изложбе које приређује широм<<strong>br</strong> />

земље, део су пројекта Амбасаде<<strong>br</strong> />

САД, која јој је дала и подршку<<strong>br</strong> />

за његову реализацију.<<strong>br</strong> />

Давор Марушић<<strong>br</strong> />

youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />

facebook.com/rtvbor


стр.10<<strong>br</strong> />

петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />

МОЗАИК број <strong>56</strong><<strong>br</strong> />

Гастрономске чаролије<<strong>br</strong> />

Цветне<<strong>br</strong> />

чаролије<<strong>br</strong> />

Пролеће и мај месец је период када нас мирис пробуђене природе<<strong>br</strong> />

омамљује и наша машта се разбуктава, па нам је потребна<<strong>br</strong> />

и промена хране, јер је свима доста тешких зимских оброка. Ево<<strong>br</strong> />

нечега што ће обрадовати маштовите<<strong>br</strong> />

сладокусце, жељне нечег новог, укусног,<<strong>br</strong> />

али и веома деликатног.<<strong>br</strong> />

Када поменемо багрем и његов цвет,<<strong>br</strong> />

прва асоцијација је мед . Овде се не<<strong>br</strong> />

ради о меду, већ о веома укусном и интересантном<<strong>br</strong> />

јелу.<<strong>br</strong> />

Састојци: 30-40 расцветаних цветова багрема, 2 јаја, 1 шољица<<strong>br</strong> />

газиране воде, по потреби брашна, 3 до 4 кашике хлебних презли,<<strong>br</strong> />

уље за пржење (сунцокретово или од семенки грожђа), мало соли.<<strong>br</strong> />

Припрема: Немојте користити цвет у фази пупољка, јер он још<<strong>br</strong> />

увек не мирише довољно снажно. Цвет уберите на чистом месту<<strong>br</strong> />

и немојте га нипошто прати, јер ћете уништити његов прелепи<<strong>br</strong> />

мирис. Скините цветиће са цветних дршки у једну чинију. Затим<<strong>br</strong> />

припремите пох на следећи начин: Измутите у чинији два јајета,<<strong>br</strong> />

шољицу газиране минералне воде, брашно. Потребно је да добијете<<strong>br</strong> />

смесу попут оне за палачинке, али нешто гушћу. По потреби<<strong>br</strong> />

додавати минералну воду како би се остварила идеална густина.<<strong>br</strong> />

Помешајте ову смесу<<strong>br</strong> />

са цветовима багрема.Угрејте<<strong>br</strong> />

уље у посуди<<strong>br</strong> />

у којој ћете пржити<<strong>br</strong> />

уштипке. Када је уље<<strong>br</strong> />

скоро врело, у мешавину<<strong>br</strong> />

цветова багрема<<strong>br</strong> />

и смесе за палачинке<<strong>br</strong> />

додајте презле и промешајте.<<strong>br</strong> />

Каши ком сипајте смесу на врело уље. Пржите уштипке са<<strong>br</strong> />

обе стране док се не зарумене. Пржене уштипке вадите из посуде<<strong>br</strong> />

и ређајте у тањир постављен кухињским убрусом како би упио вишак<<strong>br</strong> />

уља. Благо посолите.<<strong>br</strong> />

Послужите га са салатом благог укуса са што мање зачина, јер<<strong>br</strong> />

ваше јело има веома благ, префињен укус и сваки додатни зачин ће<<strong>br</strong> />

прекрити укусе и арому јела. Свежу салату је веома лепо зачинити<<strong>br</strong> />

и украсити шаком свежих багремових цветића, на пример. Благи<<strong>br</strong> />

сир је добродошао као прилог. Кисела павлака или преливи на бази<<strong>br</strong> />

киселе павлаке такође ће лепо допунити ваш оброк.<<strong>br</strong> />

Овим јелом ћете обрадовати своју децу, себе, своје префињене<<strong>br</strong> />

госте, склоне разговорима о посебностима, егзотичним местима,<<strong>br</strong> />

дивним јелима. Е па, ево, узвратите им.<<strong>br</strong> />

Мирјана Васић<<strong>br</strong> />

• Мито не примамо! Али кад<<strong>br</strong> />

сте већ понудили - узећемо да<<strong>br</strong> />

вас не увредимо.<<strong>br</strong> />

• Кад би живели од обећања<<strong>br</strong> />

политичара, одавно би били<<strong>br</strong> />

земља благостања.<<strong>br</strong> />

Мирослав Мишел Болтрес<<strong>br</strong> />

• Овде се тачно зна шта доноси<<strong>br</strong> />

нови дан. Ноћ!<<strong>br</strong> />

• Код нас ни просјак нема више<<strong>br</strong> />

шта да тражи, а камоли окупатор.<<strong>br</strong> />

Милен Миливојевић<<strong>br</strong> />

twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />

Уштипци од<<strong>br</strong> />

цвета багрема<<strong>br</strong> />

лоБОРизми<<strong>br</strong> />

• Ко је рекао да ћемо поштедети<<strong>br</strong> />

жене и децу, па то нам је<<strong>br</strong> />

најтраженија роба.<<strong>br</strong> />

• У Србију ће стићи пролеће<<strong>br</strong> />

кад уместо висибабаљ буду висили<<strong>br</strong> />

криминалци.<<strong>br</strong> />

Весна Денчић<<strong>br</strong> />

• Рекао сам збогом памети.<<strong>br</strong> />

Гајим наду да ћу постати барем<<strong>br</strong> />

министар.<<strong>br</strong> />

• Ја сам дете данашњице. Не<<strong>br</strong> />

видим никог око себе.<<strong>br</strong> />

Пеко Лаличић<<strong>br</strong> />

Отворена Злотска пећина<<strong>br</strong> />

Поетски кутак<<strong>br</strong> />

Пролећна песма<<strong>br</strong> />

Маслачци лете као снови<<strong>br</strong> />

свила корњаче озари хомоље<<strong>br</strong> />

без бола цветају у гори<<strong>br</strong> />

јеле пробуђене<<strong>br</strong> />

Поред стазе што се плави<<strong>br</strong> />

самују брезе мирисаве<<strong>br</strong> />

из траве се цветић јави<<strong>br</strong> />

постављајући питање<<strong>br</strong> />

зашто су малих птица песме<<strong>br</strong> />

утихнуле.<<strong>br</strong> />

Испред Лазареве пећине,<<strong>br</strong> />

у борском селу Злот, једног од<<strong>br</strong> />

најлепших и најатрактивнијих<<strong>br</strong> />

спелеолошких локалитета у источној<<strong>br</strong> />

Србији, сваког другог<<strong>br</strong> />

маја, већ годинама, традиционално<<strong>br</strong> />

се окупљају мештани<<strong>br</strong> />

овог села и становници борске<<strong>br</strong> />

општине, као и многобројни гости<<strong>br</strong> />

из других крајева, како наше<<strong>br</strong> />

тако и суседних земаља. За ову<<strong>br</strong> />

лепу традицију мајског уранка<<strong>br</strong> />

на Злотским пећинама Удружење<<strong>br</strong> />

грађана „Вилаж“ из Злота<<strong>br</strong> />

приредило је посебан програм.<<strong>br</strong> />

- Успевамо већ годинама да<<strong>br</strong> />

у Злот и борску општину доведемо<<strong>br</strong> />

фолклорне групе и госте из<<strong>br</strong> />

разних земаља. Њихов боравак<<strong>br</strong> />

је увек и прилика за промоцију<<strong>br</strong> />

лепота којима овај крај обилује.<<strong>br</strong> />

Најважније је да се овде лепо<<strong>br</strong> />

проведу и оду задовољни, носећи<<strong>br</strong> />

са собом причу о богатству<<strong>br</strong> />

природних лепота околине Бора,<<strong>br</strong> />

гостољубивим домаћинима<<strong>br</strong> />

и другим лепим утисцима. То<<strong>br</strong> />

је добра реклама, која ће у овај<<strong>br</strong> />

крај довести и друге туристе -<<strong>br</strong> />

каже Југослав Ђорђевић, потпредседник<<strong>br</strong> />

Удружења грађана<<strong>br</strong> />

„Вилаж“.<<strong>br</strong> />

Лазарева пећина у Злоту званично<<strong>br</strong> />

је своја врата отворила<<strong>br</strong> />

другог маја и тиме је Туристичка<<strong>br</strong> />

организација Бора обележила<<strong>br</strong> />

почетак нове сезоне.<<strong>br</strong> />

- Прошле године пећину<<strong>br</strong> />

је посетило око 4.000 гостију.<<strong>br</strong> />

Бићемо задовољни ако и ове<<strong>br</strong> />

године достигнемо тај број. Организоваћемо<<strong>br</strong> />

туре на пола сата<<strong>br</strong> />

кроз уређени део Злотске пећине.<<strong>br</strong> />

Цена улазнице је 200 динара.<<strong>br</strong> />

Пећина ће бити отворена до<<strong>br</strong> />

краја октобра, сваког дана, осим<<strong>br</strong> />

уторка, од девет до 17 сати. Туристи<<strong>br</strong> />

ће моћи да сврате и у мотел,<<strong>br</strong> />

који ће ове године бити под<<strong>br</strong> />

управом Спортског центра Бор -<<strong>br</strong> />

истиче Жаклина Туфонић, директор<<strong>br</strong> />

Туристичке организације<<strong>br</strong> />

општине Бор.<<strong>br</strong> />

Обилазак Злотске пећине<<strong>br</strong> />

само је један део туристичке<<strong>br</strong> />

понуде околине Бора. Поред<<strong>br</strong> />

пећине су Злотска река и Лазарев<<strong>br</strong> />

кањон, јединствен по животињском<<strong>br</strong> />

и биљном свету.<<strong>br</strong> />

Елда Драгаш<<strong>br</strong> />

Живанка Жиле Драгошановић<<strong>br</strong> />

dailymotion.com/rtvbor


МОЗАИК<<strong>br</strong> />

број <strong>56</strong> петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />

стр.11<<strong>br</strong> />

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<<strong>br</strong> />

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<<strong>br</strong> />

7.00 Будилица<<strong>br</strong> />

9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />

10.00 Вести на знаковном<<strong>br</strong> />

језику (р)<<strong>br</strong> />

10.15 Агро дан<<strong>br</strong> />

10.30 Кућица у цвећу<<strong>br</strong> />

11.00 Мојим се селом...<<strong>br</strong> />

11.25 Бели лук...<<strong>br</strong> />

12.00 Вести<<strong>br</strong> />

12.15 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />

13.00 Атлас/Гуливер<<strong>br</strong> />

14.00 Вести<<strong>br</strong> />

14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />

14.25 АБС/Ауто<<strong>br</strong> />

15.25 Зелена патрола<<strong>br</strong> />

16.00 Дневник<<strong>br</strong> />

16.30 Серијски филм<<strong>br</strong> />

16.55 Меридијанима<<strong>br</strong> />

17.30 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

17.40 Око истока<<strong>br</strong> />

18.20 Храна и вино<<strong>br</strong> />

19.00 Дневник<<strong>br</strong> />

19.20 Вести на<<strong>br</strong> />

влашком<<strong>br</strong> />

19.30 „Нинџа корњаче“<<strong>br</strong> />

20.00 Спортска хрон.<<strong>br</strong> />

20.30 Серијски филм<<strong>br</strong> />

21.00 Нокаут<<strong>br</strong> />

21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />

22.00 Данас<<strong>br</strong> />

22.20 Вести на<<strong>br</strong> />

влашком<<strong>br</strong> />

22.30Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />

23.05 Меридијанима<<strong>br</strong> />

00.00 Вести<<strong>br</strong> />

00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />

01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />

7.00 Будилица<<strong>br</strong> />

9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />

9.50 Агро дан<<strong>br</strong> />

10.00 Палета (р)<<strong>br</strong> />

10.55 Простор<<strong>br</strong> />

11.25 На точковима<<strong>br</strong> />

12.00 Вести<<strong>br</strong> />

12.15 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />

13.05 АБС шоу<<strong>br</strong> />

13.40 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

14.00 Вести<<strong>br</strong> />

14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />

14.25 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />

15.20 Спортска<<strong>br</strong> />

хроника(р)<<strong>br</strong> />

16.00 Дневник<<strong>br</strong> />

16.30 Атлас<<strong>br</strong> />

17.00 Енергија...<<strong>br</strong> />

17.15 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

17.30 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

17.40 Око истока<<strong>br</strong> />

18.20 Храна и вино<<strong>br</strong> />

19.00 Дневник<<strong>br</strong> />

19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />

језику<<strong>br</strong> />

19.30 Кућица у цвећу<<strong>br</strong> />

20.00 Ауто флеш<<strong>br</strong> />

20.30 Радим градим<<strong>br</strong> />

21.15 Серијски филм<<strong>br</strong> />

22.00 Данас<<strong>br</strong> />

Вести на влашком<<strong>br</strong> />

22.20 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />

23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />

00.00 Вести<<strong>br</strong> />

00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />

01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />

7.00 Будилица<<strong>br</strong> />

9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />

9.45 Времеплов<<strong>br</strong> />

10.10 Агро дан<<strong>br</strong> />

10.15 Атлас/Гуливер<<strong>br</strong> />

10.45 Више од спорта<<strong>br</strong> />

11.35 Бели лук и....<<strong>br</strong> />

12.00 Вести<<strong>br</strong> />

12.30 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />

13.00 Свет на длану<<strong>br</strong> />

13.30 Времеплов<<strong>br</strong> />

14.00 Вести<<strong>br</strong> />

14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />

14.25 Вино и ...<<strong>br</strong> />

14.50 Ауто флеш<<strong>br</strong> />

15.20 Корак<<strong>br</strong> />

16.00 Дневник<<strong>br</strong> />

16.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />

16.45 На трагу....<<strong>br</strong> />

17.30 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

17.40 Око истока<<strong>br</strong> />

18.15 Улична патрола<<strong>br</strong> />

19.00 Дневник<<strong>br</strong> />

19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />

језику<<strong>br</strong> />

19.30 Храна и вино<<strong>br</strong> />

20.00 На трагу....<<strong>br</strong> />

20.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />

21.00 Филм на виде(л)о<<strong>br</strong> />

21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />

22.00 Данас<<strong>br</strong> />

22.20 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />

23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />

00.00 Вести<<strong>br</strong> />

00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />

01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />

Културна дешавања<<strong>br</strong> />

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“<<strong>br</strong> />

» 15. мaj – Републичко такмичење рецитатора ,,Песниче народа<<strong>br</strong> />

мог“ у Ваљеву<<strong>br</strong> />

» 16. мај - Наступ драмског студија са представом ,,Весели воз“<<strong>br</strong> />

у Музеју рударства и металургије Бор<<strong>br</strong> />

» 17. мај – 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“ у<<strong>br</strong> />

селу Бучје у 20 сати. Сусрет између Бучја и Луке.<<strong>br</strong> />

» 18. мај – Концерт етно група ,,Ђурђевак“ и ,,Здравац“ из Бора<<strong>br</strong> />

у 19 сати у сали Дома културе. Улаз слободан<<strong>br</strong> />

» 23. мај – Завршна манифестација ,,Сусрети села општине<<strong>br</strong> />

Бор“ у селу Шарбановац у 19 сати<<strong>br</strong> />

» 29. мај - Међународни фестивал гитаре у Турн Северину<<strong>br</strong> />

Информације на телефоне: Центар за културу 030-424-546 ( од<<strong>br</strong> />

8 до 14 сати)<<strong>br</strong> />

7.00 Будилица<<strong>br</strong> />

9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />

10.00 Агро дан<<strong>br</strong> />

10.15 Вино и ....<<strong>br</strong> />

10.45 Лек из природе<<strong>br</strong> />

11.15 Меридијанима<<strong>br</strong> />

11.35 Бели лук...<<strong>br</strong> />

12.00 Вести<<strong>br</strong> />

12.30 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />

13.00 Корак<<strong>br</strong> />

13.30 Времеплов<<strong>br</strong> />

14.00 Вести<<strong>br</strong> />

14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />

14.25 ABS show<<strong>br</strong> />

14.55 Радим градим<<strong>br</strong> />

15.25 Филм на виде(л)о<<strong>br</strong> />

16.00 Дневник<<strong>br</strong> />

16.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />

17.30 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

17.40 Око истока<<strong>br</strong> />

18.15 Енергија...<<strong>br</strong> />

18.45Времеплов<<strong>br</strong> />

19.00 Дневник<<strong>br</strong> />

19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />

језику<<strong>br</strong> />

19.30 Храна и вино<<strong>br</strong> />

20.00 На трагу....<<strong>br</strong> />

20.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />

21.05 Агро дан<<strong>br</strong> />

21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />

22.00 Данас<<strong>br</strong> />

22.20 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />

23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />

00.00 Вести<<strong>br</strong> />

00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />

01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />

7.00 Будилица<<strong>br</strong> />

9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />

10.00 Агро дан<<strong>br</strong> />

10.15 Енергија на....<<strong>br</strong> />

10.30 Калеидоскоп<<strong>br</strong> />

11.30 Бели лук и....<<strong>br</strong> />

12.00 Вести<<strong>br</strong> />

12.30 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />

13.00 Везе<<strong>br</strong> />

13.30Времеплов<<strong>br</strong> />

13.45 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

14.00 Вести<<strong>br</strong> />

14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />

14.25 Улови трофеј<<strong>br</strong> />

14.55 Србија коју волим<<strong>br</strong> />

16.00 Дневник<<strong>br</strong> />

16.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />

16.45 На трагу...<<strong>br</strong> />

17.30 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

17.40 Око истока<<strong>br</strong> />

18.15 Навигатор<<strong>br</strong> />

18.45 Времеплов<<strong>br</strong> />

19.00 Дневник<<strong>br</strong> />

19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />

језику<<strong>br</strong> />

19.30 Храна и вино<<strong>br</strong> />

20.00 На трагу...<<strong>br</strong> />

20.25 Меридијанима<<strong>br</strong> />

21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />

22.00 Данас<<strong>br</strong> />

22.20 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />

23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />

00.00 Вести<<strong>br</strong> />

00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />

01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ<<strong>br</strong> />

Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55<<strong>br</strong> />

Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово<<strong>br</strong> />

пристаниште) 05:16, 10:27 и<<strong>br</strong> />

18:22<<strong>br</strong> />

Бор - Пожаревац 00:04<<strong>br</strong> />

Мајданпек - Бор (из Мајданпека)<<strong>br</strong> />

4:00, 9:15 и 17:05<<strong>br</strong> />

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45,<<strong>br</strong> />

14:30, 19:50 и 23:01<<strong>br</strong> />

АУТОБУСИ<<strong>br</strong> />

Поласци из Бора за<<strong>br</strong> />

Београд 04:00(радним даном),<<strong>br</strong> />

04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46,<<strong>br</strong> />

14:30, 15:30<<strong>br</strong> />

Лесковац и Врање 02:45 16:30<<strong>br</strong> />

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним<<strong>br</strong> />

даном), 08:00 (радним даном)<<strong>br</strong> />

08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,<<strong>br</strong> />

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним<<strong>br</strong> />

даном), 08:00 (радним даном) 08:40<<strong>br</strong> />

14:30 16:30 20:55 22:25<<strong>br</strong> />

Неготин и Кладово 07:30<<strong>br</strong> />

Д. Милановац 10:40 , 15:10<<strong>br</strong> />

Мајданпек 15:10, 17:30<<strong>br</strong> />

Параћин 05:00 05:16 15:30<<strong>br</strong> />

Јагодина 05:00 15:30<<strong>br</strong> />

Жагубица - Пожаревац 07:30<<strong>br</strong> />

6.50 Фарма<<strong>br</strong> />

7.45 Навигатор<<strong>br</strong> />

8.00 Будилица<<strong>br</strong> />

10.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

10.15 52 викенда<<strong>br</strong> />

11.00 Школирање<<strong>br</strong> />

12.00 Вести<<strong>br</strong> />

12.15 Серијски филм<<strong>br</strong> />

13.10 Позајми ми ауто<<strong>br</strong> />

14.05 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

14.15 Корак 21<<strong>br</strong> />

16.00 Дневник<<strong>br</strong> />

16.20 За све Роме<<strong>br</strong> />

16.35 Гуливер<<strong>br</strong> />

17.05 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

17.20 Храна и вино<<strong>br</strong> />

18.15 Култ арт<<strong>br</strong> />

19.00 Дневник<<strong>br</strong> />

19.30 Слике живота<<strong>br</strong> />

20.00 Глас Америке<<strong>br</strong> />

20.35 Вино и<<strong>br</strong> />

виноградарство<<strong>br</strong> />

21.00 Калеидоскоп<<strong>br</strong> />

22.00 Вести<<strong>br</strong> />

22.10 Документарни<<strong>br</strong> />

програм<<strong>br</strong> />

23.10 52 викенда<<strong>br</strong> />

00.00 Вести<<strong>br</strong> />

00.15 Ноћни програм<<strong>br</strong> />

7.05 У нашем атару<<strong>br</strong> />

8.00 Будилица<<strong>br</strong> />

10.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

10.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />

11.15 Лек из природе<<strong>br</strong> />

12.00 Вести<<strong>br</strong> />

12.15 Село моје<<strong>br</strong> />

12.45 “Prîn saćilji<<strong>br</strong> />

nuastre” емисија на<<strong>br</strong> />

влашком језику<<strong>br</strong> />

13.15 Здравље<<strong>br</strong> />

14.00 Вести на знаковном<<strong>br</strong> />

језику<<strong>br</strong> />

14.10 Палета, програм<<strong>br</strong> />

на румунском језику<<strong>br</strong> />

15.15 Радим градим<<strong>br</strong> />

16.00 Дневник<<strong>br</strong> />

16.20 Ретроспектива,<<strong>br</strong> />

програм на влашком<<strong>br</strong> />

језику<<strong>br</strong> />

16.35 Ауто флеш<<strong>br</strong> />

17.05 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

17.20 Непознатом...<<strong>br</strong> />

18.25 Слике живота<<strong>br</strong> />

19.00 Дневник<<strong>br</strong> />

19.20 Инфо 7<<strong>br</strong> />

19.55 Времеплов<<strong>br</strong> />

20.00 Глас Америке<<strong>br</strong> />

20.35 Ауто спринт<<strong>br</strong> />

21.20 Простор<<strong>br</strong> />

22.00 Вести<<strong>br</strong> />

22.10 Документарни<<strong>br</strong> />

програм<<strong>br</strong> />

23.10 Више од спорта<<strong>br</strong> />

00.00 Вести<<strong>br</strong> />

00.10 Ноћни програ<<strong>br</strong> />

*Програмска шема је подложна променама<<strong>br</strong> />

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ<<strong>br</strong> />

Позивни број 030<<strong>br</strong> />

Аутобуска станица 423-770<<strong>br</strong> />

Аутобуска станица<<strong>br</strong> />

„Бортравел“ 457-760<<strong>br</strong> />

Железничка станица 421-371<<strong>br</strong> />

Полицијска управа 192<<strong>br</strong> />

Ватросаци 193<<strong>br</strong> />

Хитна помоћ 194<<strong>br</strong> />

Електродистрибуција 422-888<<strong>br</strong> />

Топлификација 426-398<<strong>br</strong> />

Водовод 421-234<<strong>br</strong> />

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ<<strong>br</strong> />

Хотел „Језеро“ 482-940<<strong>br</strong> />

Хотел „Албо“ 249-69-62<<strong>br</strong> />

Хотел „Српска круна“ 477-077<<strong>br</strong> />

Клуб РТБ Бор 477-008<<strong>br</strong> />

АПОТЕКЕ<<strong>br</strong> />

Апотека у Дому здравља<<strong>br</strong> />

421-624<<strong>br</strong> />

Апотека „Стеван Јаковљевић“<<strong>br</strong> />

424-167<<strong>br</strong> />

Апотека „Здравље“ 428-866<<strong>br</strong> />

Апотека у Злоту 2<strong>56</strong>1-958<<strong>br</strong> />

ПОНЕДЕЉКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР РАДНИМ ДАНОМ<<strong>br</strong> />

07:00<<strong>br</strong> />

ВИКЕНДОМ 08:00<<strong>br</strong> />

youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />

facebook.com/rtvbor


стр.12<<strong>br</strong> />

петак, 15. мај 2015.<<strong>br</strong> />

Расправа о нацрту<<strong>br</strong> />

Закона о спорту<<strong>br</strong> />

БОР» Министарство омладине<<strong>br</strong> />

и спорта Републике Србије<<strong>br</strong> />

од 23. априла организује јавне<<strong>br</strong> />

расправе о Нацрту закона о спорту<<strong>br</strong> />

у градовима широм Србије.<<strong>br</strong> />

Министар омладине и спорта<<strong>br</strong> />

Вања Удовичић, са члановима<<strong>br</strong> />

тима који су учествовали у изради<<strong>br</strong> />

Нацрта, посетио је и Бор, где<<strong>br</strong> />

је са представницима локалне<<strong>br</strong> />

самоуправе, РТБ-а Бор и спортских<<strong>br</strong> />

клубова и организација разговарао<<strong>br</strong> />

о изменама и допунама<<strong>br</strong> />

Закона. Нове законске одредбе<<strong>br</strong> />

односе се пре свега на заштиту<<strong>br</strong> />

младих спортиста, боље и стручније<<strong>br</strong> />

функционисање спортских<<strong>br</strong> />

клубова на локалу, као и на квалитетније<<strong>br</strong> />

функционисање система<<strong>br</strong> />

спорта у Србији.<<strong>br</strong> />

Представници борских<<strong>br</strong> />

спортских клубова и организација<<strong>br</strong> />

са представницима Министарства<<strong>br</strong> />

разговарали су о спорту<<strong>br</strong> />

у општини Бор, проблемима и<<strong>br</strong> />

могућим променама. Председник<<strong>br</strong> />

општине Бор, Живорад Петровић,<<strong>br</strong> />

отворио је јавну расправу<<strong>br</strong> />

и поздравио министра и чланове<<strong>br</strong> />

стручног тима.<<strong>br</strong> />

Јавне расправе о Нацрту закона<<strong>br</strong> />

о спорту биће организоване<<strong>br</strong> />

до 20. маја за представнике свих<<strong>br</strong> />

државних органа, невладиних<<strong>br</strong> />

организација, као и за све заинтересоване<<strong>br</strong> />

субјекте, правна и<<strong>br</strong> />

физичка лица која учествују у<<strong>br</strong> />

систему спорта. Представници<<strong>br</strong> />

Министарства позвали су све заинтересоване<<strong>br</strong> />

спортске раднике<<strong>br</strong> />

да идеје и предлоге достављају и<<strong>br</strong> />

путем мејла. Више информација<<strong>br</strong> />

доступно је на сајту Министарства<<strong>br</strong> />

омладине и спорта Републике<<strong>br</strong> />

Србије.<<strong>br</strong> />

Марија Ћосић<<strong>br</strong> />

Млада кладовљанка<<strong>br</strong> />

на крову света<<strong>br</strong> />

Андријана Милетић је,<<strong>br</strong> />

заједно са седам чланица алпинистичке<<strong>br</strong> />

експедиције, освојила<<strong>br</strong> />

5.663 метра висок вех Хималаја<<strong>br</strong> />

Тарпу Чули у Непалу. Андријана,<<strong>br</strong> />

чланица планинарског<<strong>br</strong> />

друштва „ Врх“, упркос технички<<strong>br</strong> />

захтевном подухвату са 900<<strong>br</strong> />

метара алпинистичког пењања,<<strong>br</strong> />

прва је жена из Тимочке крајине<<strong>br</strong> />

која је освојила неки од врхова<<strong>br</strong> />

Хималаја,<<strong>br</strong> />

сан сваког<<strong>br</strong> />

планинара.<<strong>br</strong> />

- После<<strong>br</strong> />

много напора<<strong>br</strong> />

и захтевног<<strong>br</strong> />

успона, снагом<<strong>br</strong> />

колектива,<<strong>br</strong> />

стигле смо до жељеног циља.<<strong>br</strong> />

Храбриле смо једна другу да<<strong>br</strong> />

истрајемо, то нам је био огро-<<strong>br</strong> />

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор<<strong>br</strong> />

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић<<strong>br</strong> />

Новинар-редактор Чедомир Васић<<strong>br</strong> />

Припрема за штампу Марко Стојчев<<strong>br</strong> />

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<<strong>br</strong> />

СПОРТ број <strong>56</strong><<strong>br</strong> />

Крај градске кошаркашке лиге и џудо првенство<<strong>br</strong> />

„Влашке палачинке“<<strong>br</strong> />

међу најбољима<<strong>br</strong> />

БОР» Екипе „Габи Џинса“<<strong>br</strong> />

и Ресторана „Брест“ код пионира<<strong>br</strong> />

и пионирки, „Дежа Ви“<<strong>br</strong> />

и „Баскеташице“<<strong>br</strong> />

код млађих пионира<<strong>br</strong> />

и пионирки и<<strong>br</strong> />

„Влашке палачинке“<<strong>br</strong> />

у конкуренцији<<strong>br</strong> />

најмлађих кошаркаша<<strong>br</strong> />

у Бору, победнички<<strong>br</strong> />

су тимови<<strong>br</strong> />

Градске кошаркашке<<strong>br</strong> />

лиге у Бору, у<<strong>br</strong> />

организацији Кошаркашког<<strong>br</strong> />

савеза општине Бор.<<strong>br</strong> />

А најбољим тимовима, после<<strong>br</strong> />

месец дана викенд такмичења,<<strong>br</strong> />

уручени су пехари, дипломе и<<strong>br</strong> />

спортске мајце сваком од чланова<<strong>br</strong> />

екипе, док су пригодну статуу<<strong>br</strong> />

добили и појединачно најбољи<<strong>br</strong> />

играчи по категоријама.<<strong>br</strong> />

ман подстицај и зато сам поносна<<strong>br</strong> />

на прву српску женску алпинистичку<<strong>br</strong> />

експедицију која је<<strong>br</strong> />

ушла у историју планинарског<<strong>br</strong> />

спорта у нашој земљи - рекла<<strong>br</strong> />

је Андријана Милетић, неустрашива<<strong>br</strong> />

девојка којој је сан да<<strong>br</strong> />

освоји орловске висине у Непалу<<strong>br</strong> />

постао јава.<<strong>br</strong> />

Зоран Максић<<strong>br</strong> />

А у великој сали спортског<<strong>br</strong> />

центра, Џудо клуб „Бор“ организовао<<strong>br</strong> />

је други од четири турнира<<strong>br</strong> />

централне Србије за полетарце,такође<<strong>br</strong> />

и квалификационо<<strong>br</strong> />

првенство за старије пионире.<<strong>br</strong> />

Иако се медаље додељују на сваком<<strong>br</strong> />

од четири турнира, резултати<<strong>br</strong> />

најмлађих такмичара биће<<strong>br</strong> />

сабрани и тако ће се одредити и<<strong>br</strong> />

најбољи на територији централне<<strong>br</strong> />

Србије. А најбољи старији<<strong>br</strong> />

пионири доказиваће се и на државном<<strong>br</strong> />

џудо првенству. Према<<strong>br</strong> />

речима спортског<<strong>br</strong> />

директора<<strong>br</strong> />

борског клуба<<strong>br</strong> />

Сенте Стојковића,<<strong>br</strong> />

ова два<<strong>br</strong> />

јака надметања<<strong>br</strong> />

уједно су добра<<strong>br</strong> />

најава за<<strong>br</strong> />

велики међународни<<strong>br</strong> />

џудо<<strong>br</strong> />

турнир „Срећно“<<strong>br</strong> />

у Бору, који је на програму<<strong>br</strong> />

предстојећег викенда и на којем<<strong>br</strong> />

МЕЂУОКРУЖНО<<strong>br</strong> />

ТАКМИЧЕЊЕ У РУКОМЕТУ<<strong>br</strong> />

У Бору је одржано међуокружно<<strong>br</strong> />

школско такмичење у рукомету<<strong>br</strong> />

за основне и средње школе. На<<strong>br</strong> />

такмичењу су учествовали победници<<strong>br</strong> />

из Браничевског, Подунавског,<<strong>br</strong> />

Поморавског и Борског округа.<<strong>br</strong> />

Домаће школе поново рачунају<<strong>br</strong> />

на добре резултате, баш као што<<strong>br</strong> />

су ове године имале успеха у пливању<<strong>br</strong> />

и кошарци.<<strong>br</strong> />

Сезона школских такмичења<<strong>br</strong> />

полако се приводи крају. Протекле<<strong>br</strong> />

среде на програму је било<<strong>br</strong> />

међуокружно такмичење у малом<<strong>br</strong> />

фудбалу у Смедереву, а Бор је<<strong>br</strong> />

представљала екипа девојчица из<<strong>br</strong> />

Основне школе „Душан Радовић“.<<strong>br</strong> />

Сва републичка такмичења заказана<<strong>br</strong> />

су за крај маја у Брзећу код<<strong>br</strong> />

Копаоника.<<strong>br</strong> />

М.Симић<<strong>br</strong> />

се очекује око 350 такмичара из<<strong>br</strong> />

пет балканских држава.<<strong>br</strong> />

Бојан Обрадовић

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!