Poglavlje 1 - Mikro knjiga

Prvi deo: 

Smeãtaçe podataka 

u tabele 

1 

Poglavlje 1: Izrada prve baze podataka 

Poglavlje 2: Izrada pametnijih tabela 

Poglavlje 3: Rad s tabelarnim prikazom: sortiraçe, 

pretraæivaçe, filtriraçe i drugo 

Poglavlje 4: Spreåavaçe unosa neprihvatàivih podataka 

Poglavlje 5: Povezivaçe tabela

POGLAVLJE 

1 

Izrada prve 

baze podataka 

Iako to Microsoft ne priznaje, Access moæe da bude odbojan – toliko da zbog 

çega oblije hladan znoj i najsamouverenijeg kancelarijskog veterana. Uprkos 

tome ãto je Microsoft potroãio milone dolara da bi se Access ãto lakãe koristio, 

veñina àudi ga i daàe smatra najsloæenijim programom u paketu Office. Verovatno 

su u pravu. 

Access izgleda odbojniji od bilo kog drugog Officeovog programa zbog naåina 

na koji rade baze podataka. Jednostavno reåeno, za baze podataka vaæe stroga 

pravila. Drugi programi nisu toliko strogi. Na primer, moæete pokrenuti Word 

i odmah zapoåeti pisaçe pisma. Ili, moæete pokrenuti Excel i preñi na izradu finansijskog 

izveãtaja. Access je neuporedivo maçe tolerantan. Pre nego ãto u 

Accessovu bazu podataka unesete prvi podatak, morate joj prvo formirati 

strukturu. A åak i nakon ãto definiãete strukturu, verovatno ñete utroãiti dodatno 

vreme na izradu drugih korisnih alatki, kao ãto su dobre rutine za pretraæivaçe 

podataka i upotrebàivi obrasci koje ñete koristiti da biste pojednostavili 

pretraæivaçe i unoãeçe podataka. U pripremaçe svega navedenog treba uloæiti 

napor napor i vaàa dobro poznavati naåin na koji rade baze podataka. 

U ovom poglavàu savladañete otpor koji moæda imate prema Accessu i nauåiti 

kako se pravi jednostavna ali funkcionalna baza podataka. Usput ñete se upoznati 

sa Accessovim novim korisniåkim interfejsom i saznañete ãta moæete da 

smestite u bazu podataka. Nakon toga, biñete spremni da zapoånete prouåavaçe 

prefiçene umetnosti projektovaça baza podataka, ãto je detaàno opisano 

na stranicama ove kçige. 

23

Ãta je Accessova baza podataka 

Kao ãto veñ znate, baza podataka je zbirka podataka. U Accessu je svaka baza podataka 

smeãtena u jednu datoteku. Ta datoteka sadræi objekte baze podataka (engl. database objects), 

koji su çene komponente. 

Objekti baze podataka su najvaæniji sastojci Accessove baze podataka. Postoji ãest vrsta tih 

objekata: 

• Tabele sluæe za skladiãteçe podataka. One su srce svake baze podataka, a moæete ih napraviti 

koliko god vam je potrebno da biste uskladiãtili sve vrste podataka s kojima radite. 

Ako se bavite bildovaçem, baza podataka o pripremi moæe da sadræi, u tri odvojene tabele, 

podatke o veæbama koje svakog dana obavàate, zatim popis sprava na kojima veæbate, 

kao i podatke o broju i vrsti visokoproteinskih napitaka kojima se svakodnevno kàukate. 

• Upiti omoguñavaju da brzo izvrãite odreœenu akciju nad odgovarajuñom tabelom. Najåeãñe 

je ta akcija uåitavaçe podataka koji vas zanimaju (na primer, deset najprodavanijih 

artikala u Æikinoj bakalnici ili ãta ste sve kupili odreœenog datuma). Meœutim, pomoñu 

upita moæete i da meçate vrednosti podataka. 

• Obrasci su vizuelno dopadàivi prozori koje sami pravite, i rasporeœujete i bojite çihove 

elemente. Obrasci su jednostavan naåin za prikazivaçe ili meçaçe podataka koji se nalaze 

u tabelama. 

• Izveãtaji omoguñavaju da odãtampate deo ili sve podatke iz date tabele. Moæete zadati gde 

treba da se prikaæu podaci na odãtampanoj stranici, kako ñe se oni grupisati i sortirati i 

kako treba da budu formatirani. 

• Makroi su mini-programi koji automatizuju uobiåajene poslove. Pomoñu makroa moæete 

jednostavno doñi do rezultata koji vam trebaju a da pri tom ne morate postati programer. 

• Moduli su datoteke koje sadræe programski kôd na Visual Basicu. Taj kôd moæete upotrebiti 

da biste obavili gotovo sve ãto vam zatreba – od aæuriraça 10.000 zapisa do slaça poruke 

e-poãtom. (Poglavàe 16 sadræi celu priåu o Visual Basicu.) 

Sve navedene sastojke baza podataka poznavaoci Accessa nazivaju objektima jer se svima 

çima upravàa, u suãtini, na isti naåin. Ako æelite da koristite objekat odreœene vrste, napravite 

ga u bazi podataka, nadenite mu ime, a zatim ga podesite kako vam odgovara. Kasnije moæete 

da prikazujete te objekte, da ih preimenujete ili da obriãete one koji vam viãe ne trebaju. 

Savet Projektovaçe baze podataka je postupak pravàeça i konfigurisaça objekata baze podataka. Za one koji vole 

brojeve, jedna Accessova baza podataka moæe sadræati najviãe 32.768 objekata. 

U ovom poglavàu, baviñete se samo najosnovnijom vrstom objekata baze podataka: tabelama. 

Ali prvo morate saznati neãto viãe o bazama podataka i Accessovom okruæeçu. 

24 POGLAVLJE 1: IZRADA PRVE BAZE PODATAKA

Prvi koraci 

Vreme je da zapoånete putovaçe i pokrenete Access. Krenuñete od ãarene stranice Getting 

Started (slika 1-1). 

Pritisnite ovde 

da biste izabrali 

kategoriju ãablona 

Pritisnite ovde da biste 

zapoåeli izradu nove, 

prazne baze podataka 

Pritisnite ovde da biste u svojim 

direktorijumima pronaãli postojeñu 

bazu podataka koju æelite da otvorite 


otvorili bazu podataka 

s kojom ste nedavno radili 


na osnovu ãablona napravili 

novu bazu podataka 

Slika 1-1: 

Stranica Getting Started 

je pomalo meãavina 

Windowsovog 

programa i Web stranice. 

Hiperveze na levoj 

strani prozora 

omoguñavaju biraçe 

kategorija ãablona 

(unapred pripremàenih 

baza podataka 

koje moæete preuzeti 

i napuniti svojim podacima). 

Ili ispitajte hiperveze 

u doçem delu 

prozora koje vode ka 

najnovijim vestima i 

savetima u vezi sa 

Accessom. 

Dosadno vam je? 

Pritisnite jednu 

od hiperveza da biste 

doãli do saveta za Access, 

objavàenih na Officeovoj 

Web stranici 

Stranica Getting Started na prvi pogled izgleda malo pretrpano ali, u suãtini, ona ima samo 

tri namene: 

• Prikazuje najnoviji sadræaj s Microsoftove Web lokacije Office Online. Na primer, tamo 

moæete proåitati korisne tekstove o Accessu, nañi savete koji ñe vam uãtedeti vreme ili 

preuzeti ispravke i dopune Accessa. Sve hiperveze otvaraju zaseban prozor åitaåa Weba. 

• Omoguñava da otvorite bazu podataka koju ste nedavno koristili. Pogledajte odeàak 

Open Recent Database na desnoj strani, gde se nalazi spisak tih baza podataka. 

• Omoguñava izradu nove baze podataka. Moæete krenuti od prazne baze podataka (upotrebite 

dugme Blank Database) ili moæete pokuãati da naœete gotov ãablon koji odgovara 

onom ãto vam treba. 

PRVI KORACI 25

PITANJE KOJE SE ÅESTO POSTAVLJA 

Upotreba baze podataka koju je neko drugi napravio 

Mogu li da koristim bazu podataka koju nisam ja 

napravio? 

Mada se rad sa svakom bazom podataka odvija u dva 

koraka (prvo je neko napravi, a zatim je korisnici pune 

podacima), nije neophodno da oba posla obavàa ista 

osoba. U stvari, u poslovnom svetu, te poslove åesto 

obavàaju razliåiti àudi. 

Na primer, student koji zaraœuje preko leta radeñi u firmi 

koja prodaje pivo na veliko, moæe da napravi bazu 

podataka u kojoj se evidentiraju porudæbine kupaca 

(posao broj 1). Odeàeçe prodaje moæe potom da unosi 

porudæbine u tu bazu podataka (posao broj 2), dok ih 

drugi zaposleni pregledaju i obraœuju (takoœe posao 

broj 2). 

Zaposleni u magacinu mogu da se staraju o tome da zalihe 

budu u redu (takoœe posao broj 2), a kçigovoœa 

moæe da prati ukupan promet (posao broj 2). 

Ukoliko je posao broj 1 (izrada baze podataka) dobro 

obavàen, posao broj 2 (upotreba baze podataka) moæe 

biti izuzetno jednostavan. U stvari, ako je baza podataka 

projektovana kako treba, àudi koji slabo poznaju Access 

mogu ipak da ga koriste za unoãeçe, aæuriraçe i 

pretraæivaçe podataka. Ãto je najlepãe, ne treba åak ni 

da znaju kako u stvari koriste Access! 

Viãe o zajedniåkom koriãñeçu Accessa s drugima, saznañete 

u poglavàu 18. 

INFORMATOR 

Ãabloni: jedna veliåina odgovara mnogima 

Ãabloni (engl. templates) jesu unapred pripremàene 

baze podataka. Svrha ãablona je da vam uãtede trud pri 

pri izradi nove baze podataka i omoguñe vam da odmah 

preœete u fazu finog podeãavaça i unoãeça podataka. 

Kao ãto biste mogli oåekivati, za tu pogodnost se mora 

platiti. Åak i ako naœete ãablon koji omoguñava rad s 

vrstom podataka koje hoñete da pratite, moæda ñete 

ustanoviti da vam ta unapred definisana struktura ne 

odgovara potpuno. Na primer, ako se opredelite za 

ãablon Home Inventory kako biste popisali onu gomilu 

raznih stvari koje imate u podrumu, moæe se dogoditi 

da nedostaju neki podaci koje biste æeleli da imate 

(kao ãto je oåekivan prihod od prodaje na lokaciji eBay) 

a postoje drugi detaài koji su vam nevaæni (na primer, 

datum kupovine svakog komada). Da bi taj ãablon 

postao upotrebàiv, morañete izmeniti dizajn postojeñe 

tabele, za ãta je potrebno isto poznavaçe Accessa kao 

za izradu nove tabele od poåetka. 

U ovoj kçizi, nauåiñete da sami pravite baze podataka 

od poåetka i da podeãavate i prilagoœavate svaki çihov 

kvadratni centimetar. Poãto postanete struånjak za Access, 

provodiñete puno zabavnih åasova igrajuñi se sa 

unapred pripremàenim ãablonima i prilagoœavajuñi ih 

svojim potrebama. 

Moæda razmiãàate o tome kako bi bilo lepo kad biste stranicu Getting Started mogli da 

prilagodite svojim potrebama. Access omoguñava da to uradite, ali ne baã tako lako – to se 

preporuåuje samo za organizacije koje æele da standardizuju stranicu Getting Started tako da 

boàe odgovara çenim zaposlenima. Poslovna organizacija moæe da doda hiperveze koje vode 

ka Web lokaciji kompanije ili standardizovan ãablon za izradu baza podataka. Ako vas zanima 

ta moguñnost, potrebna vam je joã jedna alatka: Access Developer’s Toolkit, koju moæete besplatno 

preuzeti na adresi http://msdn.microsoft.com. (U vreme pisaça ove kçige, ta alatka joã 

nije bila na raspolagaçu.) 


Stranica Getting Started samo je ulazna kapija ka moguñnostima Accessa – u radçi ñete nañi 

mnogo viãe toga nego ãto ima u izlogu. Ali neñete moñi da ispitate druge delove Accessa dok 

ne napravite novu bazu podataka, ãto je opisano u narednom odeàku. 

INFORMATOR 

Access odlazi na Web 

Jedna od najzgodnijih osobina stranice Getting Started 

jeste naåin na koji vam pribavàa sveæ sadræaj s Weba. Postupak 

se odvija tako neprimetno da neñete biti ni svesni 

da se neãto dogaœa. Kada pokrenete Access, on u pozadini 

uspostavàa vezu s Microsoftovim moñnim Web 

serverima i zahteva najnovije informacije koje prikazuje 

u odeàku s hipervezama, pri dnu stranice Getting Started. 

S vremena ne vreme, videñete da se sadræaj tog 

odeàka meça. Jednog dana se tu moæe pojaviti tekst o 

makro virusima, a sledeñeg dana tu ñete nañi tekst pun 

saveta za uãtedu vremena. (Kada miãem pritisnete hipervezu, 

tekst ålanka se prikazuje u Accessovom prozoru 

Help, ali neka vas to ne vara – sadræaj je ipak samo 

Web stranica dovuåena s Web stranice Office Online.) 

Sliåna åarolija odvija se kad pretraæujete ãablone za baze 

podataka (biraçem jedne od kategorija ponuœenih pod 

zaglavàem From Microsoft Office Online). U tom sluåaju 

takoœe, Access odlazi na Web – ali ovog puta da bi 

dobio listu odgovarajuñih ãablona. 

Taj sistem zasnovan na Webu omoguñava da iskoristite 

najnoviji razvoj i najsveæiji sadræaj, a da pri tome ne morate 

nadograœivati svoju verziju Accessa. Razume se, ne 

treba posebno isticati da neñete videti nikakve promene 

ako vaã raåunar ne moæe da se poveæe sa Internetom. 

(Umesto toga, preostañe vam samo da neprestano 

gledate u bajat sadræaj.) 

Ako æelite da pretraæujete znatno veñi katalog tekstova i 

drugih resursa posveñenih Accessu, moæete sami (izvan 

Accessa) preñi na Web lokaciju Office Online, tako ãto u 

svom åitaåu Weba zadate http://office.microsoft.com. 

Izrada nove baze podataka 

U ovom poglavàu, napraviñete priliåno jednostavnu bazu podataka. Ovaj primer je projektovan 

za åuvaçe podataka o vrednoj kolekciji klimoglavih lutkica (engl. bobblehead doll). 

(Za one koje ne znaju ãta je to, klimoglava lutkica je figura s prekomerno velikom glavom na 

opruzi, zbog koje izgleda kao da stalno klima glavom. Klimoglava lutkica obiåno predstavàa 

neku poznatu liånost, politiåara, sportistu ili neki izmiãàeni lik.) 

Savet Baza podataka Bobblehead, kao i sve druge baze podataka koje se pomiçu u ovoj kçizi, nalazi se na Webu. 

Viãe informacija o tome nañi ñete na strani 18, u uvodnom delu. 

Evo kako se pravi nova i prazna baza podataka: 

1. Na stranici Getting Started, pritisnite dugme Blank Database. 

Na desnoj strani pojaviñe nov pano (slika 1-2). 

2. Upiãite ime datoteke. 

Sve podatke koji pripadaju jednoj bazi podataka, Access smeãta u jednu datoteku åiji je nastavak 

imena .accdb (ãto je skrañenica za Access database). Nemojte zadræati ime koje Access 

predlaæe automatski (kao ãto je Database1.accdb). Umesto toga, zadajte neãto 

prikladnije. U ovom primeru, odgovara Bobblehead.accdb. 

PRVI KORACI 27

Slika 1-2: 

Baza podataka Bobblehead.accdb 

biñe smeãtena u direktorijum 

C:\Documents and 

Settings\Matt\My Documents. 

Ime datoteke moæete izmeniti 

ako pritisnete poàe File Name; 

u drugi direktorijum prelazite 

kada pritisnete ikonicu 

omotnice. 

Imena Accessovih datoteka – kao i svih drugih – mogu da sadræe kombinacije slova, razmaka, 

brojeva, zagrada, crtica (-) i podvlaka (_). Obiåno je sigurnije da izbegavate druge 

specijalne znakove, od kojih neki nisu ni dozvoàeni. 

Napomena Windows moæda ne prikazuje nastavke imena datoteka, a to zavisi od podeãenosti raåunara. Umesto da 

u alatkama za pretraæivaçe datoteka kao ãto je Windows Explorer vidite datoteku Accessove baze podataka kao Moja- 

PropalaSvadba.accdb, moæda ñete videti samo ime MojaPropalaSvadba (bez nastavka .accdb). U tom sluåaju, na osnovu 

ikonice ipak moæete prepoznati koja je vrsta datoteke u pitaçu. Ako pored imena datoteke vidite malu Accessovu 

ikonicu (slika kàuåa), to je znak da gledate u Accessovu bazu podataka. Ukoliko vidite neãto drugo (npr. malu slikarsku 

paletu), morañete da logiåki pogaœate koja je vrsta datoteke u pitaçu. 

3. Izaberite odrediãni direktorijum. 

Kao i svi ostali Officeovi programi, Access pretpostavàa da svaku datoteku koju napravite 

æelite da smestite u svoj liåni direktorijum My Documents. Ako nije tako, u okviru za dijalog 

File New Database pritisnite sliåicu omotnice, preœite u direktorijum koji æelite (slika 

1-3), pa pritisnite dugme OK. 


Slika 1-3: 

Okvir za dijalog File 

New Database omoguñava 

da izaberete 

gde ñete smestiti datoteku 

nove Accessove 

baze podataka. Takoœe 

vam pruæa moguñnost 

da napravite novu bazu 

podataka u jednom od 

formata s kojim rade 

prethodne verzije Accessa 

(.mdb). U tom 

sluåaju, na listi “Save as 

type” morate izabrati 

opcije za format 2000 

ili 2002-2003, kao ãto je 

ovde prikazano. Ako 

koristite Windows Vistu, 

ustanoviñete da okvir 

za dijalog File New Database 

izgleda sasvim 

drugaåije, ali pruæa iste 

moguñnosti. 

4. Pritisnite dugme Create (u doçem desnom delu Accessovog prozora). 

Access formira datoteku baze podataka i otvara tabelarni prikaz u kojem moæete poåeti da 

pravite svoju prvu tabelu. 

Poãto napravite novu bazu podataka ili otvorite postojeñu, sadræaj Accessovog prozora se 

malo meça. Pri vrhu ekrana se pojavàuje impresivna paleta alatki (Accessova traka), a na levoj 

strani – navigacioni pano. Sada ste u Accessovom upravàaåkom centru, gde moæete obavàati 

sve poslove vezane za baze podataka (slika 1-4). 

U uvodu su objaãçene osnove naåina na koji radi Accessova traka. (Viãe detaàa o tome nañi 

ñete na strani 6.) Ali, vreme je da razmotrite kako moæete dodati tabelu svojoj potpuno novoj 

i praznoj bazi podataka i tako je uåiniti korisnom. 

Ãta su tabele 

Tabele su mesta za åuvaçe podataka. Svaka baza podataka mora sadræati barem jednu tabelu 

– bez tabele neñete moñi da uskladiãtite nijedan podatak. Za jednostavnu bazu podataka, kao 

ãto je Bobblehead, dovoàna je samo jedna tabela (koju ñemo nazvati Dolls /lutkice/). Ali ako 

treba da åuvate viãe lista povezanih podataka, potrebno vam je viãe od jedne tabele. U bazi 

podataka SvadbaZaPunoPara.accdb, moæda ñete æeleti da åuvate podatke o gostima koje ste 

pozvali na svoje venåaçe, o poklonima koje ste dobili i o tome koliko vas je sve to koãtalo. U 

poglavàu 5, nañi ñete puno primera baza podataka koje se sastoje od viãe tabela. 

Na slici 1-5 prikazan je primer tabele. 

PRVI KORACI 29

Traka 

Navigacioni 

pano 

Prozor dokumenta 

Slika 1-4: 

Navigacioni pano na levoj 

strani omoguñava 

pristup pojedinim elementima 

(ili objektima) 

u bazi podataka. 

Pomoñu navigacionog 

panoa moæete prelaziti 

s liste proizvoda na listu 

kupaca i nazad. Traka 

duæ gorçe ivice prozora 

prikazuje Accessove 

komande podeàene 

u grupe. Ta traka je 

komandno mesto s kojeg 

moæete obavàati 

razne poslove u bazi 

podataka. Srediãçi 

prozor za dokumente 

zauzima preostali deo 

Accessovog prozora. 

U tom prozoru obavàañete 

svoj deo posla, kao 

ãto je projektovaçe 

tabela i unoãeçe 

podataka. 

SAVET MUDRIMA 

Deàeçe baza podataka sa starijim verzijama Accessa 

Starije verzije Accessa ne rade s formatom .accdb. Ako 

pokuãate da otvorite Bobblehead.accdb u Accessu 

2003, dobiñete samo prazan prozor i poruku o greãci. 

Starije verzije Accessa rade s .mdb formatom datoteka 

(ãto je skrañenica za Microsoft database). Iako Access 

2007 uspeãno radi i sa .accdb i sa .mdb datotekama, 

prethodne verzije Accessa prepoznaju samo .mdb. (A 

samo da bi æivot bio zanimàiviji, postoje zapravo tri verzije 

.mdb formata: onaj zaista stari prvobitni format, poboàãana 

verzija koja se pojavila sa Accessom 2000 i joã 

bolja verzija koju je Microsoft uveo sa Accessom 2002 i 

ponovo upotrebio za Access 2003.) 

Evo ãta bi trebalo da znate kako biste izabrali odgovarajuñi 

format za svoje nove baze podataka. Najboàe je izabrati 

standardni format .accdb ako ne treba da vodite 

raåuna o kompatibilnosti, zato ãto obezbeœuje najboàe 

performanse i pruæa nekoliko dodatnih moguñnosti. Ali 

ako je potrebno da baze podataka delite sa starijim verzijama 

Accessa, zaboravite na novu igraåku i umesto çe 

i daàe koristite oprobani i potvrœeni format .mdb. 

Da biste u Accessu 2007 napravili .mdb datoteku baze 

podataka u starom stilu, upotrebite opciju “Save as type” 

(slika 1-3). Moæete izabrati format datoteka Access 

2002-2003, ili åak i stariji format Access 2000. (Ako nameravate 

da se vratite joã daàe u proãlost, recimo na 

format Access 95, biñe vam potreban vremeplov.) 


Zapis 

Ime tabele 

Poàe åije je ime Character 

Slika 1-5: 

Svaki zapis u tabeli zauzima 

zaseban red. Svako 

poàe zapisa predstavàeno 

je zasebnom kolonom. 

U ovoj tabeli, vidi se da 

ste uneli podatke o ãest 

klimoglavih lutkica. 

Podatke o svakoj lutkici 

smeãtate u pet poàa (ID, 

Character, Manufacturer, 

PurchasePrice i Date- 

Acquired). 

Pre nego ãto poånete da projektujete tu tabelu, treba da znate nekoliko vrlo jednostavnih 

pravila: 

• Tabela nije niãta drugo do grupa zapisa. Zapis (engl. record) jeste zbirka podataka o jednoj 

konkretnoj stvari. Na primer, u tabeli Dolls, svaki zapis predstavàa jednu klimoglavu 

lutkicu. U tabeli Porodica, svaki zapis bi predstavàao jednog ålana porodice. U tabeli Proizvodi, 

svaki zapis bi predstavàao jedan artikal koji se prodaje. Shvatili ste suãtinu. 

• Svaki zapis je podeàen na poàa. Svako poàe sadræi drugaåiju vrstu podataka. Na primer, 

u tabeli Dolls, u jednom poàu se åuva podatak o osobi po åijem liku je lutkica napravàena, 

u drugom poàu se åuva podatak o ceni, u treñem podatak o staçu u kojem ste je kupili itd. 

• Tabele imaju nepromenàivu strukturu. Drugim reåima, ne moæete krãiti pravila. Ako 

napravite åetiri poàa, svaki zapis mora se sastojati od åetiri poàa (mada je prihvatàivo da 

neka poàa ostanu prazna ako çihove vrednosti nisu poznate). 

INFORMATOR 

Planiraçe baze podataka za poåetnike 

Mnogi poznavaoci baza podataka predlaæu da pre nego 

ãto pokrenete Access, dobro razmotrite koje sve vrste 

podataka æelite da åuvate u bazi podataka. Evo kako se 

to radi. Prvo, odredite vrstu liste koja vam treba tako ãto 

ñete zavrãiti reåenicu “Treba mi lista.…” (Primer: “Treba 

mi lista svih klimoglavih lutkica koje imam u podrumu.”) 

Potom, napiãite na paråetu papira sve vrste podataka za 

koje smatrate da ñe vam trebati.Neki detaài su oåigledni 

sami po sebi. Na primer, za kolekciju klimoglavih lutkica, 

verovatno ñete æeleti da evidentirate podatke kao 

ãto su ime lutkice, cena i datum kad ste je kupili. 

Za unoãeçe drugih detaàa, kao ãto je godina izrade, 

kompanija koja ju je proizvela i kratak opis izgleda ili 

staça u kojem se nalazi, treba viãe znaça. 

Poãto zavrãite postupak i utvrdite koji su vam sve vaæni 

podaci potrebni, spremni ste da napravite odgovarajuñu 

tabelu u Accessu. Primer klimoglavih lutkica ilustruje 

vaæan aspekt projektovaça baza podataka: prvo 

planirajte bazu podataka a zatim je napravite u Accessu. 

U poglavàu 5 saznañete viãe o planiraçu sloæenijih 

baza podataka. 

PRVI KORACI 31

Izrada jednostavne tabele 

Åim otvorite novu bazu podataka, ona je gotovo prazna. Da biste mogli poåeti da je koristite, 

Access pravi i prvi objekat u bazi podataka – tabelu åije je ime Table1. Problem je to ãto tabela 

poåiçe svoj æivot potpuno prazna, bez ijednog definisanog poàa (i bez podataka). 

Ako ste sledili korake postupka izrade nove baze podataka (strana 27), sada ste u prikazu Datasheet 

(slika 1-5), gde moæete direktno unositi podatke u tabelu. Treba samo da prilagodite 

tabelu svojim potrebama. 

To moæete uraditi na dva naåina: 

• Prikaz Design omoguñava da precizno definiãete sve aspekte tabele pre nego ãto poånete 

da je koristite. Gotovo svi profesionalci u oblasti baza podataka radije koriste prikaz Design, 

a vi ñete poåeti da ga koristite uz poglavàe 2. 

• Prikaz Datasheet omoguñava da upisujete podatke direktno u tabelu. Osim toga, u çemu 

moæete napraviti tabelu tako ãto ñete uneti prvi red podataka. Taj pristup primeniñete u 

ovom poglavàu. 

Naredni koraci opisuju kako da pretvorite novu praznu tabelu (kao ãto je Table1) u tabelu 

Dolls, koristeñi prikaz Datasheet: 

1. Da biste definisali tabelu, treba da unesete u çu prvi zapis. 

U ovom primeru, to znaåi da u mislima uzmete prvu lutkicu i stavite je na listu. Za ovaj 

primer, upotrebiñete smeãnu lutkicu Homera Simpsona. 

Napomena Nevaæno je koju ñete lutkicu upisati prvu. Accessove tabele nisu sortirane, ãto znaåi da çihov sadræaj 

nema odreœen redosled. Meœutim, redove tabele moæete sortirati na naåin koji vam odgovara kada ih kasnije uåitavate 

iz tabele. 

2. U koloni Add New Field prikaza Datasheet, upiãite vrednost prvog podatka u zapisu 

(slika 1-6). 

Na osnovu jednostavne analize koju ste ranije napravili (strana 31), znate da za svaku lutkicu 

treba da unesete åetiri podatka. Za lutkicu s likom Homera Simpsona, ti podaci su: 

“Homer Simpson” (ime), “Fictional Industries” (proizvoœaå), 7,99 (cena) i tekuñi datum 

(datum kupovine). Mada unoãeçe podataka moæete zapoåeti od bilo kog poàa, logiåno je 

da poånete od imena, koje je oåigledno identifikacioni podatak. 

3. Pritisnite taster Tab da biste preãli u sledeñe poàe i vratili se na korak 2. 

Ponavàajte korake 2 i 3 dok ne unesete sva poàa koja vam trebaju, pri åemu morate voditi 

raåuna da svaki podatak unesete u zasebnu kolonu. 

Ako æelite da budete malo maãtovitiji, dodajte simbol za novåanu jedinicu ($) kada unosite 

cenu, a datum upiãite u formatu koji Windows prepoznaje (na primer, January 1, 2008 

ili 01-01-2008). Ti pokazateài opisuju Accessu vrstu podataka koju unosite u kolonu. (U 

poglavàu 2 saznañete kako da sami odreœujete tip podataka u koloni i izbegnete nesporazume.) 

Slika 1-7 prikazuje konaåan oblik zapisa. 


Ovde unesite prvi podatak... 

...a zatim sledeñi podatak 

unesite ovde 

Slika 1-6: 

Da biste popunili prvi 

zapis podacima, najpre 

unesite neãto u 

prvo poàe zapisa (kao 

ãto je ime lutkice “Homer 

Simpson”). Potom, 

pritisnite taster 

Tab da biste preãli u 

drugu kolonu i uneli 

drugi podatak. Zasad 

zanemarite kolonu ID – 

Access je dodaje svakoj 

tabeli da bi identifikovao 

redove u çoj. 

Slika 1-7: 

Dosad je jedini problem 

sa ovim primerom bio 

sledeñi: kada zapoånete 

unoãeçe novog zapisa, 

Access poljima dodeàuje 

neverovatno beskorisna 

imena. Njegov 

izbor imena vidi se u 

zaglavàu svake kolone 

(koje ñe imati imena 

poput Field1, Field2, 

Field3 itd). Problem s 

tim imenima koja niãta 

ne znaåe jeste to ãto vas 

mogu navesti da podatak 

unesete na pogreãno 

mesto. Vrlo lako se 

moæe dogoditi da cenu 

lutkice upiãete u kolonu 

za datum. Da biste 

spreåili greãke te vrste, 

poàima tabele zadajte 

prikladnija imena. 

Napomena Ako pritisnete taster Tab a da niste niãta uneli u tekuñi red, preñi ñete u sledeñi i poåeti da unosite nov zapis. 

Ako negde pogreãite, moæete se vratiti na prethodni korak pomoñu kursorskih tastera. 

PRVI KORACI 33

INFORMATOR 

Unoãeçe velikih vrednosti u uske kolone 

Poãto jedna kolona moæe sadræati ceo pasus podataka, 

moæe se dogoditi da vam ponestane mesta u poàu kad 

poånete da kucate sadræaj. To nije problem (na kraju 

krajeva, uvek se moæete pomeriti na kraj poàa dok 

unosite çegov sadræaj), ali ipak ometa pri radu. Veñina 

àudi voli da vidi ceo sadræaj kolone u jednom komadu. 

Sreñom, ne morate da patite u tiãini s pretrpanim kolonama. 

Da biste proãirili kolonu, postavite pokazivaå 

miãa na desnu ivicu zaglavàa kolone. (Da biste proãirili 

kolonu åije je ime Field1, postavite pokazivaå miãa na 

desnu ivicu poàa s natpisom Field1.) Prevucite zatim kolonu 

udesno da biste poveñali çenu ãirinu koliko vam 

odgovara. 

Ako ste pomalo nestrpàivi, postoji preåica. Dvaput pritisnite 

desnu ivicu kolone da biste je proãirili tako da se 

vidi ceo najduæi podatak iz date kolone (pod uslovom 

da se time kolona ne proãiruje izvan granica Accessovog 

prozora). Na taj naåin moæete dobiti sav prostor 

koji vam treba. 

4. Vreme je da ispravite imena kolona. Dvaput pritisnite zaglavàe kolone (npr. Field1). 

Ime kolone prelazi u reæim Edit. 

5. Upiãite novo ime, a zatim pritisnite taster Enter. Vratite se na korak 4. 

Ponovite postupak dok ne ispravite sva imena poàa. Za ovaj primer odgovarajuña imena 

poàa bila bi Character (lik), Manufacturer (proizvoœaå), PurchasePrice (nabavna cena) i 

DateAcquired (datum kupovine). Slika 1-8 pokazuje kako se to radi. 

Slika 1-8: 

Da biste zadali prikladnija 

imena poàa, dvaput 

pritisnite zaglavàe 

kolone. Upiãite odgovarajuñe 

ime poàa, pa 

pritisnite taster Enter. 

Na strani 79 nañi ñete 

viãe informacija o imenovaçu 

poàa, ali zasad 

zadajte kratka zaglavàa 

koja sadræe samo tekst, 

bez razmaka, kao na 

ovoj slici. 

Savet Nemojte se ustruåavati da poboàãate strukturu tabele. Poàe uvek moæete naknadno preimenovati ili åak moæete 

dodati tabeli nova poàa. (Moguñe je i da obriãete postojeña poàa, ali ñete u tom sluåaju obrisati i sve podatke iz njih.) 

6. Pritisnite dugme Office ➝ Save (ili upotrebite preåicu Ctrl+S) da biste tabelu snimili u 

bazu podataka. 

Access ñe traæiti da zadate ime tabele (slika 1-9). 


7. Upiãite odgovarajuñe ime tabele, pa pritisnite OK. 

Åestitamo! Tabela je sada sastavni deo baze podataka. 

Slika 1-9: 

Dobro ime za tabelu sastoji se od kratkog teksta bez razmaka 

(kao Dolls u ovom primeru). 

Napomena Tehniåki gledano, nije neophodno da odmah snimite tabelu u bazu podataka. Access ñe vas zapitati æelite 

li da je snimite kada zatvorite çen tabelarni prikaz (tako ãto pritisnete simbol X u gorçem desnom uglu prozora dokumenta) 

ili kada zatvorite Access. 

Kao ãto vidite, izraditi jednostavnu tabelu u Accessu gotovo je podjednako lako kao uneti 

podatke u Excelu ili u Wordu. Ako ste baã nestrpàivi da pokuãate joã jedanput, napravite 

drugu tabelu u bazi podataka tako ãto ñete na Accessovoj traci izabrati Create ➝ Table. Ali, pre 

nego ãto doœete do te faze, korisno je da pogledate kako se meça sadræaj postojeñe tabele. 

Meçaçe sadræaja tabele 

Sada imate potpuno funkcionalnu (mada sasvim jednostavnu) bazu podataka, saåinjenu od 

jedne tabele koja sadræi jedan zapis. Vaã sledeñi korak je popuçavaçe tabele korisnim podacima. 

Taj åesto dosadan postupak zove se unoãeçe podataka (engl. data entry). 

Da biste popunili tabelu Dolls, koristiñete isti tabelarni prikaz kao onaj pomoñu kojeg ste definisali 

tu tabelu. U çemu moæete obavàati sledeña tri osnovna posla: 

• Aæuriraçe postojeñeg zapisa. Preœite na odgovarajuñe mesto u tabelarnom prikazu (pomoñu 

kursorskih tastera ili miãa), a zatim upiãite nov podatak koji zameçuje postojeñi. 

Druga moguñnost je da preœete u reæim Edit, koji je opisan u narednom odeàku. 

• Umetaçe novog zapisa. Preœite na sam kraj tabele, u red koji na levoj strani sadræi zvezdicu 

(*). Taj red zapravo ne postoji dok ne poånete da unosite podatke u çega. U tom 

trenutku, Access formira red, a zvezdicu pomera nadole, u prvi red neposredno ispod. Postupak 

moæete beskrajno ponavàati da biste dodali proizvoljan broj novih redova (Access 

moæe da obraœuje milione). 

• Brisaçe zapisa. Postoji viãe naåina da uklonite postojeñi zapis, ali je najjednostavnije da 

desnim tasterom miãa pritisnete marginu na levoj strani zapisa i da zatim izaberete opciju 

Delete Record. Access ñe vas pitati æelite li zaista da obriãete zapis koji ste izabrali, zato ãto 

kasnije neñete moñi da se predomislite. 

PRVI KORACI 35

SAVET MUDRIMA 

Kada niste sigurni, nemoje niãta brisati 

Veñina iskusnih projektanata baza podataka retko briãu 

zapise iz svojih baza. Svaki deliñ podataka moæe biti 

vaæan. 

Na primer, zamislite da imate bazu podataka u kojoj se 

åuvaju podaci o proizvodima koje poãtom prodaje 

kompanija za origami figure. Moæda mislite kako je logiåno 

da se obriãu podaci o proizvodima koji se viãe ne 

prave i koji se viãe ne mogu naruåivati. Meœutim, ipak 

postoje razlozi zbog kojih bi trebalo saåuvati zapise o 

tim starim proizvodima. Na primer, moæda ñete æeleti 

da saznate koje su se kategorije proizvoda najboàe prodavale 

tokom proãle godine. Ili, moæda odreœeni proizvoœaå 

viãe ne izraœuje papir koji sadræi azbestna vlakna, 

a vi treba da pronaœete sve kupce koji su ga naruåili. Da 

biste obavili navedene poslove, potrebno je da saåuvate 

sve zapise o svim proizvodima. 

To pravilo “niãta se ne baca” vaæi za sve vrste baza 

podataka. Na primer, zamislite da evidentirate podatke 

o studentima vrhunske kulinarske akademije. Kada se 

zavrãi predavaçe jednog predmeta, ne moæete tek tako 

obrisati zapise o tom predmetu. Moæe biti potrebno 

utvrditi da li odreœeni student ima preduslove za drugi 

predmet, koje je sve predavaåe dosad sluãao itd. 

Isto vaæi za zaposlene koji odlaze u penziju ili prelaze na 

druga radna mesta, za stvari koje ste ranije imali, ali koje 

ste prodali itd. Svi ti podaci su vam potrebni (a verovatno 

ñete morati da ih åuvate dok ste æivi). 

U mnogim sluåajevima, umetnuñete u tabelu nekoliko 

dodatnih poàa koja ñe vam omoguñiti da razlikujete stare 

podatke od novih. Na primer, u tabeli Proizvodi napravite 

poàe prestalaProizvodça kako biste oznaåavali 

proizvode koji viãe nisu na raspolagaçu kupcima. Potom 

moæete izostaviti te proizvode iz obrasca za unoãeçe 

novih porudæbina. 

Reæim Edit 

Verovatno ñete mnogo raditi u tabelarnom prikazu. Opustite se. Olakãañete sebi æivot ako 

upoznate nekoliko detaàa. 

Kao ãto veñ znate, pomoñu kursorskih tastera moæete prelaziti iz jednog poàa u drugo, ili iz 

jednog reda u drugi. Meœutim, moæda ñete imati izvesnih teãkoña pri meçaçu vrednosti u 

tabeli. Åim poånete da kucate, Access briãe postojeñi red. Da biste izmenili to ponaãaçe, morate 

preñi u reæim Edit, tako ãto pritisnete taster F2. Kada u reæimu Edit kucate nov tekst, ne 

briãete sadræaj koji se veñ nalazi u poàu. Umesto toga, moæete ga meçati ili dopuçavati. Da 

biste izaãli iz reæima Edit, ponovo pritisnite F2. Slika 1-10 prikazuje razliku. 

Savet U reæim Edit moæete takoœe uñi, i izañi iz çega, ako dvaput pritisnete odgovarajuñu ñeliju tabelarnog prikaza. 

Reæim Edit utiåe i na naåin rada kursorskih tastera. U reæimu Edit, kursorski tasteri omoguñavaju 

pomeraçe unutar tekuñeg poàa. Na primer, da biste preãli u sledeñu ñeliju, morate 

se pomeriti do kraja tekuñe ñelije, a zatim joã jedanput pritisnuti strelicu udesno ( ➝ ). U reæimu 

Normal, akcija kursorskih tastera uvek je pomeraçe iz jedne ñelije u drugu. 


Slika 1-10: 

Gore: Reæim Normal. Ako sad poånete da kucate, 

odmah ñete obrisati postojeñi tekst (“Hobergarten”). 

Åiçenica da je ceo tekst u ñeliji istaknut, jasan je 

pokazateà da ñete ga obrisati. 

Dole: Reæim Edit. Kursor pokazuje poloæaj u tekuñem 

poàu. Ako sad poånete da kucate, umetnuñete tekst 

izmeœu “Hober” i “garten”. 

Tasteri preåice 

Iskusni korisnici znaju da se najbræe radi kada se koriste zapetàane kombinacije tastera kao 

ãto su Ctrl+Alt+Shift+*. Mada nije uvek lako zapamtiti te kombinacije, nekoliko tabela ñe 

vam pomoñi u tome. Tabela 1-1 sadræi korisne tastere koji ñe vam pomoñi da letite po tabelarnom 

prikazu. 

Tabela 1-1. Tasteri za kretaçe po tabelarnom prikazu 

Taster 

Tab (ili Enter) 

Shift+Tab 

→ 

← 

↑ 

↓ 

Home 

End 

Rezultat 

Pomera kursor jedno poàe udesno, odnosno nadole, kada doœete do desne ivice 

tabele. Ovaj taster takoœe iskàuåuje reæim Edit ako je dotad bio aktivan. 

Pomera kursor jedno poàe ulevo, odnosno nagore, kada doœete do leve ivice tabele. 

Ovaj taster takoœe iskàuåuje reæim Edit. 

Pomera kursor jedno poàe udesno (u reæimu Normal), odnosno nadole, kada doœete 

do desne ivice tabele. U reæimu Edit, ovaj taster pomera kursor na sledeñi znak u 

tekuñem poàu. 

Pomera kursor jedno poàe ulevo (u reæimu Normal), odnosno nagore, kada doœete 

do leve ivice tabele. U reæimu Edit, ovaj taster pomera kursor na prethodni znak u 

tekuñem poàu. 

Pomera kursor u prethodni red (osim ako ste veñ na poåetku tabele). Ovaj taster 

takoœe iskàuåuje reæim Edit. 

Pomera kursor nadole, u sledeñi red (odnosno na poloæaj novog reda ako ste na 

kraju tabele). Ovaj taster takoœe iskàuåuje reæim Edit. 

Pomera kursor u prvo poàe tekuñeg reda. Ovaj taster vas postavàa na poåetak 

tekuñeg poàa ako ste u reæimu Edit. 

Pomera kursor u posledçe poàe tekuñeg reda. Ovaj taster vas postavàa na kraj 

tekuñeg poàa ako ste u reæimu Edit. 

PRVI KORACI 37

Tabela 1-1. Tasteri za kretaçe po tabelarnom prikazu (nastavak) 

Taster 

Page Down 

Page Up 

Ctrl+Home 

Ctrl+End 

Rezultat 

Pomera kursor za jedan prozor unapred (pod pretpostavkom da imate veñu tabelu 

åiji ceo sadræaj ne moæe da stane u jedan Accessov prozor). Ovaj taster takoœe 

iskàuåuje reæim Edit. 

Pomera kursor za jedan prozor unazad. Ovaj taster takoœe iskàuåuje reæim Edit. 

Pomera kursor u prvo poàe prvog reda. Ovaj taster ne radi niãta ako niste u reæimu 

Edit. 

Pomera kursor u posledçe poàe posledçeg reda. Ovaj taster ne radi niãta ako niste 

u reæimu Edit. 

U tabeli 1-2 navedeno je nekoliko zgodnih tastera za aæuriraçe zapisa. 

Tabela 1-2. Tasteri za aæuriraçe zapisa 

Esc 

Ctrl+Z 

Ctrl+” 

Ctrl+; 

Ctrl+Alt+Space 

Poniãtava sve izmene koje ste naåinili u tekuñem poàu. Ovaj taster deluje samo ako 

ga upotrebite u reæimu Edit. Izmena poåiçe da vaæi åim preœete u narednu ñeliju. 

(Druge moguñnosti poniãtavaça pruæa komanda Undo, opisana u nastavku teksta.) 

Vraña staçe pre posledçe izmene. Naæalost, Accessov mehanizam Undo nije ni blizu 

tako moñan kao u drugim Officeovim programima. Na primer, Access omoguñava da 

poniãtite samo posledçu izmenu, a ako zatvorite tabelarni prikaz, ne moæete åak ni 

toliko da uradite. Komandu Undo moæete upotrebiti odmah poãto unesete nov zapis 

da biste ga uklonili, ali je ne moæete upotrebiti da biste poniãtili operaciju brisaça. 

Kopira u tekuñe poàe vrednost iz poàa neposredno iznad tekuñeg. To je koristan trik 

kada vam zatreba da unesete viãe zapisa koji sadræe sliåne podatke. Slika 1-11 prikazuje 

delovaçe tog åesto previœanog trika. 

Umeñe tekuñi datum u tekuñe poàe. Format datuma zavisi od toga kako je podeãen 

na raåunaru, ali oåekujte neãto nalik na 24-12-2007. Viãe o tome kako Access radi s 

datumima, saznañete na strani 66. 

Umeñe u poàe podrazumevanu vrednost. Kako se zadaje podrazumevana vrednost, 

saznañete na strani 116. 

Slika 1-11: 

Jedan korisnik Accessa 

je na eBayu danas kupio 

puno lutkica i treba 

da unesete u bazu podatke 

o çima. Pomoñu 

brze preåice Ctrl+” 

odgovarajuñi taster, 

datum kupovine iz prethodnog 

zapisa kopira 

se u tekuñe poàe. 


Isecaçe, kopiraçe i umetaçe podataka pomoñu Clipboarda 

Access, kao i praktiåno svaki drugi program koji radi pod Windowsom, omoguñava da isecate 

blokove podataka i umeñete ih s jednog mesta na drugo. To je trik koji se lako izvodi samo pomoñu 

tri preåice na tastaturi: Ctrl+C za kopiraçe, Ctrl+X za isecaçe (sliåno kopiraçu, ali se 

sadræaj na izvoru briãe) i Ctrl+V za umetaçe podatka. Kada ste u reæimu Edit, pomoñu tih 

preåica moæete kopirati na Clipboard sve ãto ste prethodno istakli u poàu. Ako niste u reæimu 

Edit, operacija kopiraça ili isecaça zahvata sadræaj celog poàa. 

NEBRUÃENI DRAGUÀ 

Kopiraçe celog zapisa u jednom koraku 

Mehanizam kopiraça i umetaça koristiñete uglavnom 

za krañe delove podataka. Meœutim, u Accessu postoji 

malo poznata moguñnost kopiraça celog zapisa. Postupak 

se sastoji od sledeñih koraka: 

1. Miãem pritisnite marginu na levoj strani zapisa koji 

æelite da kopirate. 

2. Time ñete istañi ceo zapis. (Ako æelite da kopirate 

grupu od viãe susednih zapisa, dræeñi pritisnut taster 

Shift, prevucite miãem nadole ili nagore dok ih sve 

ne izaberete.) 

3. Desnim tasterom miãa pritisnite blok izabranih zapisa, 

a zatim izaberite Copy. 

4. Tako ñete kopirati ceo izabrani sadræaj na Windowsov 

Clipboard. 

5. Preœite na dno tabele dok ne vidite oznaku za nov 

red (zvezdicu). 

6. Desnim tasterom miãa pritisnite marginu na levoj 

strani oznake za nov red, zatim izaberite opciju Paste. 

Gotovo – dobili ste duplikat. (Istini za voàu, jedan podatak 

nije baã sasvim isti. Access aæurira kolonu ID zapisa 

koji ste umetnuli, i dodeàuje joj novu vrednost. Razlog 

je to ãto svaki zapis mora sadræati jedinstvenu vrednost 

u koloni ID. Zaãto je tako, saznañete na strani 78.) 

Snimaçe na disk i otvaraçe Accessovih baza podataka 

Za razliku od drugih programa, Access ne zahteva da ruåno snimate u bazu izmene koje naåinite 

jer se to radi automatski. 

Kada napravite novu bazu podataka (strana 26), Access snima çenu datoteku na disk. Poãto 

bazi podataka dodate tabelu ili drugi objekat, Access te izmene takoœe snima u datoteku baze 

podataka. A kada unesete nove podatke ili aæurirate postojeñe, Access gotovo odmah upisuje 

te izmene u datoteku baze podataka na disku. 

Taj automatski postupak snimaça izmena u bazu odvija se u pozadini, a vi verovatno neñete 

niãta primetiti. Ali nemojte brinuti kada zatvorite Access a on vas ne pita æelite li da saåuvate 

izmene – sve su izmene veñ zapisane onog trenutka kad ih unesete. 

Izrada rezervnih kopija 

Automatsko snimaçe izmena moæe biti problem kad greãkom napravite neæeàenu izmenu. 

Ako ste dovoàno brzi, moæete upotrebiti komandu Undo da biste poniãtili posledçu izmenu 

koju ste naåinili (slika 1-12). Meœutim, poãto komanda Undo poniãtava samo posledçu izmenu, 

ne pomaæe kada izmenite viãe zapisa a onda otkrijete problem. Takoœe je nekorisna 

ako tabelu zatvorite a zatim je ponovo otvorite. 

SNIMAÇE NA DISK I OTVARAÇE ACCESSOVIH BAZA PODATAKA 39

Slika 1-12: 

Komanda Undo nalazi se na 

paleti alatki Quick Access u 

gorçem levom uglu Accessovog 

prozora (zaokruæeno), 

tako da je uvek dostupna. 

Zbog toga je korisno da åeãñe pravite rezervne kopije baze podataka. Da biste napravili rezervnu 

kopiju baze, treba samo da kopirate çenu datoteku u drugi direktorijum, ili da kopiji date 

drugo ime (na primer, Bobblehead_Backup1.accdb). Te poslove moæete obavàati u Windows 

Exploreru, ali Access pruæa i lakãu moguñnost. Izaberite dugme Office ➝ Manage ➝ Back Up 

Database, a Access ñe sam napraviti kopiju baze podataka, na mestu koje zadate (slika 1-13). 

Slika 1-13: 

Kada izaberete dugme 

Office ➝ Manage ➝ 

Back Up Database, Access 

predlaæe ime datoteke 

åiji je sastavni deo 

tekuñi datum. To omoguñava 

da otvorite 

datoteku koja vam 

odgovara kad imate 

viãe datoteka rezervnih 

kopija. 

Napomena I daàe je vaãa obaveza da se setite da treba napraviti rezervnu kopiju baze podataka. U Access nije 

ugraœena moguñnost automatske izrade rezervnih kopija, ali moæete upotrebiti neku drugu alatku kako biste povremeno 

kopirali datoteku baze podataka. Primer takve alatke je Windowsov Task Scheduler koji se isporuåuje uz veñinu verzija 

Windowsa. (Kratko i razumàivo uputstvo za upotrebu Task Schedulera nañi ñete na www.pctechguide.com/ 

tutorials/ScheduleTasks.htm.) 


NEBRUÃENI DRAGULJ 

Saæimaçe baze podataka 

Kada u bazu unosite nove podatke, Access ne pakuje 

uvek çen sadræaj tako da zauzima ãto maçe mesta. 

Umesto toga, Access viãe brine o tome kako da podatke 

ãto bræe upiãe u bazu i uåita ih iz çe. 

Kako budete koristili bazu podataka, moæda ñete ustanoviti 

da se naduvava, kao riba koja stoji na suncu od 

proãle nedeàe. Ako bazu podataka æelite da vratite na 

razumnu veliåinu, moæete iskoristiti moguñnost nazvanu 

saæimaçe (engl. compacting). Da biste to uradili, 

izaberite dugme Office ➝ Manage ➝ Compact and Repair 

Database. Koliåina slobodnog prostora koju ñete 

dobiti veoma je promenàiva, ali nije neuobiåajeno da se 

baza podataka veliåine 10 MB saæme na åetvrtinu prvobitne 

veliåine. 

Jedini problem sa saæimaçem baze podataka jeste da 

se setite da ga primenite. Ako æelite da baza podataka 

uvek bude saæeta na najmaçu moguñu veliåinu, moæete 

podesiti Access tako da bazu podataka uvek saæme kad 

je zatvorite. Evo kako se to radi: 

1. Otvorite bazu podataka koju æelite da saæimate 

automatski. 

2. Izaberite dugme Office ➝ Access Options. Access ñe 

otvoriti prozor Access Options gde moæete podesiti 

viãe konfiguracionih parametara. 

3. Sa liste na levoj strani, izaberite stavku Current Database. 

4. U odeàku na desnoj strani, potvrdite poàe “Compact 

on Close”. 

5. Pritisnite OK da biste izmene snimili u bazu. 

Parametar “Compact on Close” moæete ukàuåiti za svaku 

bazu podataka za koju smatrate da je to potrebno. 

Imajte samo u vidu da ta opcija nije standardno ukàuåena 

za novu bazu podataka koju napravite. 

Snimaçe baze podataka pod drugim imenom ili u drugom formatu 

Ako poæelite da snimite bazu podataka pod drugim imenom, na drugom mestu ili u nekom 

starijem Accessovom formatu datoteka, upotrebite pouzdanu komandu Save As. Izaberite 

dugme Office ➝ Save As, a zatim zadajte jednu od opcija prikazanih na slici 1-14. Meœutim, 

imajte u vidu da Access, poãto formira novu datoteku baze podataka, nadaàe çu koristi. 

Drugim reåima, ako zatim napravite novu tabelu ili izmenite postojeñe podatke, Access 

meça novu datoteku. (Ako æelite da se vratite u staru datoteku, morate je ponovo otvoriti u 

Accessu, ili upotrebite joã jedanput komandu Save As.) 

Otvaraçe baze podataka 

Poãto napravite bazu podataka, lako ñete je kasnije otvoriti. Moæete primeniti jednu od sledeñih 

moguñnosti: 

• Dvaput pritisnite ime datoteke baze podataka. (Moæete je pronañi pomoñu programa My 

Computer, Windows Explorer ili je ostavite direktno na radnoj povrãini.) Ne zaboravite, 

Accessove baze podataka imaju nastavak imena .accdb or .mdb. 

• Pokrenite Access, a zatim potraæite ime baze podataka u odeàku Open Recent Database, 

na desnoj strani prozora Getting Started. (Isti spisak je na raspolagaçu i u meniju Office, 

ãto je prikazano na slici 1-15.) 

• Pokrenite Access, izaberite dugme Office ➝ Open, a zatim potraæite datoteku Accessove 

baze podataka koja vam treba. 


Slika 1-14: 

Pritisnite udesno usmerenu 

strelicu pored komande menija 

Save As da bi se pojavio 

ovaj podmeni. (Ako pritisnete 

samo natpis Save As, 

izvrãiñe se samo podrazumevana 

akcija, ãto je snimaçe u 

bazu tekuñeg izabranog objekta, 

a ne snimaçe cele 

baze podataka na disk.) Izaberite 

zatim jednu od ponuœenih 

opcija ispod 

zaglavàa “Save the database 

in another format” (snimaçe 

baze u drugom 

formatu). 

Slika 1-15: 

Lista Recent Documents 

menija Office pojavàuje 

se i u odeàku 

Open Recent Database 

prozora Getting Started. 

Ako ste veñ otvorili neku 

bazu podataka, lista Recent 

Documents je 

zgodnija jer ne morate 

da se vrañate u prozor 

Getting Started. 


Kada otvorite postojeñu bazu podataka, zapaziñete neãto pomalo åudno. Access preko celog 

prozora prikazuje upozoravajuñu poruku koja zvuåi zabriçavajuñe a tiåe se bezbednosti baze 

podataka (slika 1-16). 

Slika 1-16: 

Ovo bezbednosno upozoreçe 

znaåi da Access nema povereça 

u vaãu bazu podataka – 

drugim reåima, otvorio je vaãu 

datoteku u specijalnom 

zaãtiñenom reæimu koji spreåava 

da vaãa baza podataka 

izvrãi ikakvu operaciju koja se 

smatra riziånom. 


sakrili traku s porukom 

To bezbednosno upozoreçe pomalo zbuçuje jer zasad baza podataka nije åak ni pokuãala da 

uradi neãto riziåno. Meœutim, åim poånete da pravite baze podataka koje sadræe programski 

kôd (ãto je opisano u petom delu kçige) ili kada poånete da koristite akcione upite (poglavàe 

8), priåa postaje savim drugaåija. U toj fazi moæe biti korisno da Access podesite tako da prepoznaje 

vaãe datoteke i ima malo viãe povereça u vas. 

PITANJE KOJE SE ÅESTO POSTAVLJA 

Åemu sluæi .laccdb datoteka? 

Vidim dodatnu datoteku s nastavkom imena .laccdb. 

Åemu ona sluæi? 

Dosad ste se bavili datotekama s nastavkom imena .accdb. 

Ali ako imate naviku da pretraæujete unaokolo pomoñu 

Windows Explorera, moæda ste zapazili datoteku 

koju niste vi napravili a koja ima kriptiåni nastavak .laccdb. 

Pored datoteke Bobblehead.accdb, moæda ste zapazili 

i zagonetnu Bobblehead.laccdb. 

Buduñi da Access pravi .laccdb datoteku kada otvorite 

datoteku baze podataka, a uklaça je kada zatvorite 

bazu podataka, videñete tu datoteku samo ako vi 

(ili neko drugi) radite s bazom podataka. 

Pomoñu datoteke .laccddb Access prati ko sve koristi otvorenu 

bazu podataka. Slovo l je skrañenica od reåi lock 

(brava, katanac) a datoteka obezbeœuje sledeñe: kada 

bazu podataka koristi viãe àudi istovremeno, oni ne 

mogu da meçaju isti zapis u isto vreme (ãto moæe biti 

uzrok raznih vrsta glavoboàa). 

Viãe o tome kako Access radi u viãekorisniåkom 

okruæeçu saznañete u poglavàu 18, ali zasad moæete 

slobodno zanemariti datoteku .laccddb. Ne morate praviti 

çene rezervne kopije. 


U meœuvremenu, verovatno se pitate ãta bi trebalo da uradite s porukom. Imate dve 

moguñnosti: 

• Pritisnite simbol X na desnoj strani poruke da biste je uklonili. (Ona ñe se ponovo pojaviti 

kada sledeñi put otvorite bazu podataka.) 

• Podesite Access da ima povereça u vaãe baze podataka tako ãto ñete odrediti pouzdanu lokaciju 

– direktorijum na åvrstom disku u koji ñete smeãtati datoteke baza podataka. Kako 

se zadaje pouzdana lokacija, saznañete na strani 461. 

Otvaraçe viãe baza podataka u isto vreme 

Kad god izaberete dugme Office ➝ Open, Access zatvara tekuñu bazu podataka, a zatim otvara 

onu koju odaberete. Ako æelite da radite s viãe baza podataka u isto vreme, morate pokrenuti 

viãe primeraka Accessa. (Tu akciju raåunarski zaluœenici zovu pokretaçe viãe instanci 

istog programa.) 

Postupak je gotovo postiœujuñe jednostavan. Ako dvaput pritisnete ime druge datoteke baze 

podataka kada je Access veñ otvoren, na paleti poslova pojavàuje se joã jedan Accessov prozor 

za tu bazu podataka. Druga moguñnost je da pokrenete drugu (treñu, åetvrtu…) instancu Accessa 

pomoñu menija Start, i da zatim pomoñu dugmeta Office ➝ Open otvorite u svakoj instanci 

drugu bazu podataka. 

ZA ISKUSNE KORISNIKE 

Zadavaçe podrazumevanog direktorijuma koji Access koristi 

za baze podataka 

Access uvek pretpostavàa da nove baze podataka koje 

napravite æelite da smestite u direktorijum My Documents. 

Iako moæete da zadate razliåitu lokaciju kad god 

snimate na disk ili otvarate neku bazu podataka, ako 

imate drugi direktorijum koji åesto upotrebàavate, korisno 

je da çega zadate kao podrazumevano mesto za 

datoteke baza podataka. Access moæete podesiti tako 

da koristi taj direktorijum na sledeñi naåin: 

1. Izaberite dugme Office ➝ Access Options. Otvoriñe 

se prozor Access Options. 

2. Na listi na levoj strani izaberite stavku Popular. 

3. U odeàku na desnoj strani, potraæite naslov “Creating 

databases”. Ispod çega, nañi ñete poàe “Default 

database folder”. Upiãite u çega putaçu direktorijuma 

koju æelite da zadate (na primer, C:\Baze 

podataka), ili pritisnite dugme Browse da biste ga 

izabrali. 

Kada zavrãite, pritisnite OK da biste snimili izmene. 

Otvaraçe baze podataka napravàene u starijoj verziji Accessa 

Pomoñu dugmeta Office ➝ Open moæete otvoriti Accessovu bazu podataka koju je neko napravio 

u jednoj od prethodnih verzija Accessa. (Viãe informacija o razliåitim formatima Accessovih 

datoteka nañi ñete na strani 30, u odeljku “Deàeçe baza podataka sa starijim 

verzijama Accessa”.) 


Access radi s datotekama starijih baza podataka na drugaåiji naåin, ãto zavisi od toga koliko 

su stare. Evo ãta se dogaœa: 

• Ako otvorite datoteku u formatu Accessa 2002–2003, neñe se pojaviti nikakva napomena, 

niti upozoreçe. Access zadræava tekuñi format datoteke a vi moæete slobodno menjati ãta 

god æelite. 

• Ukoliko otvorite datoteku u formatu Accessa 2000, voæça ñe takoœe biti prijatna. Meœutim, 

ako izmenite strukturu baze podataka, nove komponente koje dodate moæda neñe biti 

upotrebàive u Accessu 2000. 

• Ako otvorite neku joã stariju Accessovu datoteku (kao ãto su one napravàene u Accessu 97, 

95 ili 2.0), Access ñe vas zapitati æelite li da prebacite bazu podataka u noviji format ili da je 

samo otvorite (slika 1-17). 

Slika 1-17: 

Access pruæa moguñnost da 

birate kada otvorite datoteku 

baze podataka napravàenu 

u Accessu 97, 95, ili 

2.0. Ako izaberete opciju 

konverzije u drugi format 

(pritisnite Yes), Access kopira 

postojeñu bazu podataka 

u novu datoteku, u formatu 

Access 2002-2003. Tu kopiju 

potom moæete meçati na 

uobiåajeni naåin. Ukoliko 

izaberete opciju otvaraça 

baze podataka (pritisnite 

No), Access otvara izvornu 

datoteku, ali ne pravi çenu 

kopiju. I daàe moæete da 

meçate postojeñe podatke 

i unosite nove, ali ne moæete 

meçati strukturu objekata 

u bazi podataka. 

Savet Format tekuñe baze podataka moæete utvrditi po tekstu izmeœu zagrada u naslovnom redu Accessovog prozora. 

Ako otvorite datoteku baze podataka u formatu Accessa 2002-2003, naslovni red Accessovog prozora sadræañe neãto 

poput “Bobblehead: Database (Access 2002-2003 file format)”. 

Kada otvorite stariju Accessovu bazu podataka, zapaziñete joã jednu promenu. Poãto otvorite 

tabelu, ona se neñe pojaviti u prozoru s karticama (kao na slici 1-20) veñ u obiånom prozoru 

koji moæete pomerati gde god æelite unutar glavnog Accessovog prozora. To na poåetku izgleda 

u redu, dok ne otvorite viãe tabela u isto vreme. A onda Accessov prozor postaje zaista pretrpan, 

kao na slici 1-18. 


Slika 1-18: 

U Accessovoj bazi 

podataka starijeg tipa, 

prozori mogu da se 

meœusobno prekrivaju. 

Neñe proñi puno vremena, 

i tabela koja 

vam treba nañi ñe se 

zatrpana na dnu gomile 

prozora. 

To donekle nezgodno ponaãaçe ugraœeno je radi oåuvaça sliånosti s prethodnim verzijama 

Accessa. Ali nemojte brinuti – moæete se vratiti na zgodne kartice s jeziåcima åak i ako bazu 

podataka ne prebacite u novi format. Treba samo da podesite jednu konfiguracionu opciju 

baze podataka: 

1. Izaberite dugme Office ➝ Access Options. Otvoriñe se prozor Access Options. 

2. Sa liste na levoj strani, izaberite opciju Current Database. 

3. Ispod zaglavàa Application Options, potraæite opciju Document Windows Options, 

gde moæete izabrati Overlapping Windows (standard u Accessu 2003) ili Tabbed Windows 

(buduñnost koja dolazi). 

4. Pritisnite OK. 

5. Zatvorite, a zatim ponovo otvorite bazu podataka kako bi poåela da vaæi nova opcija. 

Da biste saåuvali retro izgled, pomoñu istog parametra moæete postiñi da se u potpuno novoj 

Accessovoj bazi podataka tabele otvaraju u preklopljenim prozorima umesto u prozorima s 

karticama. 

Izrada joã jedne baze podataka 

Pravàeçe nove baze podataka je dosad najlakãi posao. Treba samo da izaberete dugme Office ➝ 

New. Access vas vraña u prozor Getting Started, gde moæete napraviti novu praznu bazu podataka 

ako pritisnete veñ poznato dugme Blank Database, kao ãto je ranije opisano (strana 25). 

Navigacioni pano 

Vreme je da se vratimo korak nazad i razmotrimo ãta ste dosad uradili. Napravili ste bazu 

podataka Bobblehead, u koju ste uneli jedan objekat: tabelu åije je ime Dolls. U tabelu Dolls 

uneli ste nekoliko zapisa. Joã nemate maãtovite prozore, izveãtaje, ni rutine za pretraæivaçe 

podataka koje åine da baza podataka glatko radi, ali imate najvaæniji sastojak – organizovane 

podatke. 


Jedno od pitaça kojim se joã nismo bavili odnosi se na to kako se upravàa objektima koji se 

nalaze u bazi podataka. Na primer, ako imate viãe od jedne tabele, moæda ñe vam trebati 

naåin da prelazite iz jedne u drugu. To omoguñava navigacioni pano, prikazan na slici 1-19. 

Slika 1-19: 

Smatrate da navigacioni 

pano zauzima previãe 

mesta? Pritisnite 

dugme Open/Close u 

gorçem desnom uglu 

(gore) i navigacioni 

pano ñe nestati iz vidokruga 

da bi se napravilo 

viãe mesta za prikaz 

tabele (dole). Ponovo 

pritisnite dugme da bi 

se pano vratio. 

Pristupaçe tabelama pomoñu navigacionog panoa 

Navigacioni pano prikazuje objekte (strana 24) koji pripadaju bazi podataka i omoguñava rad 

s çima. Meœutim, neñete baã uvek moñi da vidite sve objekte u bazi podataka u svakom trenutku. 

Na navigacionom panou, sadræaj se moæe prikazati na razliåite naåine, pa ñete lakãe 

pronañi taåno ono ãto vas zanima. 

Åim napravite novu bazu podataka, navigacioni pano prikazuje samo tabele koje se u çoj 

nalaze. To je zasad sasvim dovoàno – na kraju krajeva, vaãa baza podataka ne sadræi niãta 

drugo osim tabela koje ste dosad napravili. (U poglavàu 14 saznañete kako da prilagodite navigacioni 

pano svojim potrebama.) 

NAVIGACIONI PANO 47

Da biste zaista isprobali moguñnosti navigacionog panoa, treba vam baza podataka koja 

sadræi viãe od jedne tabele. Za prvu probu, na Accessovoj traci izaberite Create ➝ Table da biste 

napravili novu praznu tabelu. Sledite korake postupka opisanog na strani 32 da biste definisali 

tabelu i uneli u çu zapis ili dva. 

Savet Ne znate koju biste tabelu napravili? Na primer, moæete napraviti tabelu Collectors (kolekcionari) za podatke o prijateàima 

koji dele s vama istu opsednutost lutkicama. Pokuãajte da smislite nekoliko korisnih poàa za tu tabelu (imajuñi pri 

tome u vidu da joã ne treba da se udubàujete u detaàe), a zatim uporedite svoju verziju s primerom na slici 1-20. 

Poãto dodate novu tabelu, u navigacionom panou prikazuju se istovremeno i nova i stara tabela. 

Ako zatim poæelite da otvorite jednu od çih, samo je dvaput pritisnite miãem. Ukoliko imate 

viãe tabela otvorenih u isto vreme, Access ih organizuje u prozore s karticama (slika 1-20). 

Kartica tabele Dolls 

Kartica tabele Collectors 

Zatvara prozor 

tekuñe tabele (Collectors) 

Slika 1-20: 

Na navigacionom 

panou moæete istovremeno 

otvoriti proizvoàan 

broj tabela. 

Access otvara svaku 

u zasebnom prozoru 

s karticom. Da biste 

preãli iz jednog prozora 

u drugi, samo pritisnite 

odgovarajuñi 

jeziåak kartice. Ako 

smatrate da je ekran 

pretrpan, pritisnite 

simbol X na desnom 

kraju grupe jeziåaka 

da biste zatvorili 

prozor tekuñe tabele. 

Ako otvorite baã puno tabela, u odreœenom trenutku viãe neñe biti dovoàno mesta da se prikaæu 

svi jeziåci. U tom sluåaju, na levi i desni kraj grupe jeziåaka kartica, Access dodaje dugmad 

za pomeraçe. Pomoñu tih dugmadi moæete prelaziti s jedne kartice na drugu, ali 

postupak je neãto sporiji. 

Upravàaçe bazama podataka 

Dosad ste nauåili da otvorite tabelu pomoñu navigacionog panoa. Meœutim, otvaraçe tabela 

nije jedina operacija koja se moæe obaviti pomoñu tog panoa. Nad svakim objektom koji se 

prikazuje na navigacionom panou moæete izvrãiti joã tri jednostavne operacije: 

• Preimenovaçe. Desnim tasterom miãa pritisnite objekat, pa izaberite Rename. Upiãite 

potom novo ime objekta, pa pritisnite Enter. Primenite taj postupak ako smatrate da bi 

boàe ime za tabelu Dolls bilo LutkiceUMojojSvetskiPoznatojKolekciji. 


NEBRUÃENI DRAGULJ 

Saæimaçe Accessove trake 

Veñina àudi je sasvim zadovoàna ãto se Accessova traka 

stalno vidi u gorçem delu Accessovog prozora, sa 

svom dugmadi na dohvat ruke. Meœutim, onima koji 

barataju ozbiànijim koliåinama podataka potreban je 

maksimalan prostor za prikazivaçe tih podataka. Oni 

bi radije da vide zapis nego ãarenu paletu sa alatkama. 

Ako to vaæi i za vas, obradovañe vas to ãto Accessovu 

traku moæete saæeti na red jeziåaka kartica, kao na slici 

1-21. Da biste to uradili, dvaput pritisnite naslov bilo 

koje kartice na traci. 

Åak i kad je traka u saæetom obliku, i daàe moæete koristiti 

sve çene alatke. Samo pritisnite odgovarajuñi jeziåak. 

Ako pritisnete Home, iznad otvorene tabele prikazañe 

se sadræaj kartice Home. Åim pritisnete dugme koje 

vam je trebalo na kartici Home (ili pritisnete drugo mesto 

u Accesovom prozoru), traka se ponovo saæima. 

Isti trik radi i kada komandu na traci pokrenete s tastature, 

ãto je opisano na strani 8. 

Ako Accessovu traku koristite samo povremeno, ili viãe 

volite da upotrebljavate preåice s tastature, korisno je 

da traku prebacite u saæeti oblik. Åak i kada je traka 

saæeta, komande na çoj su uvek na raspolagaçu; potreban 

je samo dodatni pritisak miãem da biste otvorili 

odgovarajuñu karticu. S druge strane, ako åesto poseæete 

za komandama na traci, ili uåite Access i æelite da 

pregledate traku kako biste videli ãta je sve na raspolagaçu, 

nemojte je saæimati. Korist je veña od vrednosti 

izgubàenog prostora na ekranu. 

Slika 1-21: 

Da li svaki kvadratni 

centimetar ekrana æelite 

da iskoristite za 

podatke? Accessovu 

traku ñete saæeti (u oblik 

prikazan ovde) ako 

dvaput pritisnete naslov 

jedne od çenih 

kartica. Miãem pritisnite 

jeziåak s naslovom 

kartice da biste tu karticu 

privremeno otvorili, 

ili dvaput pritisnite bilo 

koji jeziåak da biste 

celu traku vratili na 

ekran. A ako isti trik 

æelite da izvedete bez 

podizaça prstiju s tastature, 

upotrebite 

preåicu Ctrl+F1. 

• Kopiraçe. Desnim tasterom miãa pritisnite objekat, a zatim izaberite Copy. Desnim tasterom 

miãa pritisnite bilo gde unutar navigacionog panoa, a zatim izaberite Paste. Access ñe 

traæiti da zadate ime kopije. Moguñnost kopiraça objekta je korisna ako hoñete da izmenite 

strukturu postojeñe tabele, ali joã ne æelite da uklonite prvobitnu verziju tabele. 

NAVIGACIONI PANO 49

• Brisaçe. Desnim tasterom miãa pritisnite objekat, pa izaberite Delete. Access ñe zahtevati 

da potvrdite operaciju brisaça jer je ne moæete naknadno poniãtiti. 

Access pruæa joã nekoliko drugih moguñnosti za premeãtaçe objekata baze podataka i za çihovo 

uklaçaçe iz vidokruga; njima ñete se baviti malo kasnije. 

SAVET ZA UÃTEDU VREMENA 

Pravàeçe preåice za tabelu 

Verovatno veñ znate da na Windowsovu radnu povrãinu 

moæete postaviti preåicu koja upuñuje na datoteku baze 

podataka. Da biste to uradili, izaberite New ➝ Shortcut, 

a zatim postupite prema uputstvima da biste zadali datoteku 

baze podataka i ime preåice. Potom, kad god 

poæelite da otvorite tu bazu podataka, moæete dvaput 

pritisnuti çenu preåicu. 

Verovatno ne znate da moæete napraviti preåicu koja otvara 

bazu podataka i zajedno s çom, odreœenu tabelu. 

U stvari, postupak je åak jednostavniji od pravàeça 

obiåne preåice. Uradite sledeñe: 

1. Podesite veliåinu Accessovog prozora tako da ne 

zauzima ceo ekran, a zatim minimizujte prozore 

drugih programa. To ñe vam omoguñiti da vidite radnu 

povrãinu iza Accessovog prozora, ãto je kàuåno 

za ovaj trik. 

2. Na navigacionom panou pronaœite tabelu koja vam 

treba. Prevucite tu tabelu iz Accessovog prozora na 

radnu povrãinu. 

3. Otpustite taster miãa. Access ñe napraviti preåicu åije 

ñe ime biti neãto nalik na “Shortcut to Dolls in Bobblehead.accdb”. 

Dvaput pritisnite tu preåicu da biste 

pokrenuli bazu podataka Bobblehead i odmah otvorili 

tabelu Dolls u tabelarnom prikazu.

Poglavlje 1 - Mikro knjiga

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?