PELJAR I. - Hrvatski hidrografski institut

HI-N-20
PELJAR I.
JADRANSKO MORE - ISTO»NA OBALA
»ETVRTO IZDANJE
1999.
Hrvatski hidrografski institut, Split

© Sva prava pridræana / All Rights Reserved
HRVATSKI HIDROGRAFSKI INSTITUT
21000 SPLIT, Zrinsko-Frankopanska 161
Telefon: +385/21/361-840, 361-792
Telefax: +385/21/47-045
Teleks: 26 270 HIRH
NAKLADA:
500 primjeraka
TISAK:
Zrinski, »akovec
CIP-Katalogizacija u publikaciji
SveuËiliπna knjiænica u Splitu
UDK 656.61 (262.3)
PELJAR I. : Jadransko more - istoËna obala . - 4. izd. -
Split : Hrvatski hidrografski institut, 1999. - 496 str. s razl. pag.
: ilustr. (preteæno u bojama) ; 29 cm
1. izd. 1952. - Kazalo.
ISBN 953-6165-13-9
ISBN 953-6165-13-9

01
05
PREDGOVOR
10
15
20
25
PELJAR I - istoËna obala Jadranskog mora, Ëetvrto izdanje, izraappleen je prema najnovijim podacima koje je
prikupio Hrvatski hidrografski institut.
Ostali izvori:
Portolano del Mediterraneo, Volume 1/C, Istituto Idrografico della Marina, Genova 1995 (s ispravcima do
1999. godine)
Portolano del Mediterraneo, Generalita - Parte I, Istituto Idrografico della Marina, Genova 1979 (s ispravcima
do 1999. godine)
Instructions Nautiques, Volume D4, S.H.O.M., Paris 1991 (s ispravcima do 1999. godine)
Mediterranean Pilot, Volume III, Tenth Edition 1988, Hydrographic Office, Taunton, England (s ispravcima
do 1999. godine).
Peljar je aæuriran sa podacima do kraja travnja 1999. godine. Svi ispravci iz prethodnog izdanja koji imaju
oznaku (T), a joπ su na snazi, tiskani su kao prilog.
Svim suradnicima za doprinos u izradbi Peljara Institut izraæava posebnu zahvalnost.
30
Ravnatelj
dr. sc. Zvonko GræetiÊ
35
40
45
50
55

01
SADRÆAJ
05
Stranica
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . III
Sadræaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
Dio A - Uvodni dio
GrafiËki prikaz opisa obale (dio C) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A 3
Uvodna objaπnjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A 5
GrafiËki prikazi pomorskih karata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A 8
Hrvatski izrazi na kartama i u Peljaru (talijanski, engleski i albanski) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A 11
Znaci i kratice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A 15
Dio B - OpÊi dio
Poglavlje B-I
- OpÊi podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B 3
- Hidrografski i oceanografski podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B 3
- Meteoroloπki podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B 15
- Magnetske prilike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B 25
- Upute za plovidbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B 26
Poglavlje B-II
Vaænije obavijesti i propisi - Republika Hrvatska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B 31
Poglavlje B-III
Vaænije obavijesti i propisi
- Republika Italija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B 75
- Republika Slovenija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B 83
- Savezna Republika Jugoslavija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B 85
- Republika Albanija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B 88
DIO C - Opis obala
GrafiËki prikaz Poglavlja C-I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
POGLAVLJE C-I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Golfo di Trieste (TrπÊanski zaljev) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Zapadna obala Istre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Juæni rt Istre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
GrafiËki prikaz Poglavlja C-II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
POGLAVLJE C-II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Kvarner . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
- E obala Istre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
- Vela vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
- W obala otoka Cres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
- Unijski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
- W obala otoka Loπinj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
RijeËki zaljev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
- Obala kopna od uvale BrseË do Luke Preluk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
- Obala kopna od Luke Preluk do luke Kraljevica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
- NW obala otoka Krk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
- Srednja vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Peljar I
V

01
05
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
- SW obala otoka Krk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
- E obala otoka Cres (Srednja vrata) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
KvarneriÊ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
- S obala otoka Krk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
- Senjska vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
- Grgurov kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
- Rapski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
- NW obala otoka Rab . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
- SW obala otoka Rab . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
- Paπki kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
- Barbatski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
- SW obala otoka Pag . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
- E obala otoka Cres (KvarneriÊ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
- SE obala otoka Cres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
- Loπinjski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
- SW obala otoka Cres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
- E obala otoka Loπinj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
- IloviËka vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
- KvarneriËka vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
GrafiËki prikaz Poglavlja C-III . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
POGLAVLJE C-III . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Tihi kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Vinodolski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Velebitski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
- N dio Velebitskog kanala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
- E obala otoka Krk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
- NE obala otoka Rab . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
- Srednji dio Velebitskog kanala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
- NE obala otoka Pag . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
- S dio Velebitskog kanala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Novigradsko more . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
- Rijeka Zrmanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
- Karinsko more . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
GrafiËki prikaz Poglavlja C-IV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
POGLAVLJE C-IV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Kanali sjeverne Dalmacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Virsko more . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
- Maunski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
- Juæni dio SW obale otoka Pag . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
- Kanal Nove Povljane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
- Ninsko-ljubaËki kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
- Pohlipski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
- Olipski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
- Silbanski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
- Premudska vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
- ©kardska vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
- Prolaz i Luka Zapuntel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
- SedmovraÊe (Maknare) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Zadarsko podruËje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
- NW obala Dugog otoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
- SW obala Dugog otoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
- Otok Kornat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
- Kornatski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
VI
Peljar I

01
05
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
- Prolaz u Kornatski kanal s jugoistoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
- Prolazi jugoistoËno od otoka Kornat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
- Srednji kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
- ZverinaËki kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
- Tunski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
- Sestrunjski i Rivanjski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
- NE obala Dugog otoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
- Ravski, Lavdarski i Iπki kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
- NE dio Srednjeg kanala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
- SW obala otoka Ugljan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
- Prolaz Mali Ædrelac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
- SE dio Srednjeg kanala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
- SW obala otoka Paπman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
- Sitski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
- Æutski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
- Zadarski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
- NE obala otoka Ugljan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
- Paπmanski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
©ibensko podruËje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
- Obala kopna od Paπmanskog kanala do luke Tribunj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
- Murterski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
- Æirjanski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
- Kakanski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
- Kaprijski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
- Zmajanski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
- PrviÊki kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
- ©ibenska vrata i Zlarinski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
- ©ibenski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
- Kanal sv. Ante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
- Rijeka Krka i Prokljansko jezero . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
- Obala kopna od Luke Grebaπtica do rta PloËe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
GrafiËki prikaz Poglavlja C-V . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
POGLAVLJE C-V . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
Kanali juæne Dalmacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
- Biπevski kanal i W obala otoka Vis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
- S obala otoka Vis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
- E obala otoka Vis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
- N obala otoka Vis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
- Viπki kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
- Obala kopna od rta PloËe do rta Jelinak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
- DrveniËki kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
- ©oltanski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
- Splitski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
- Obala kopna od rta Jelinak do luke StobreË . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
- Trogirski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
- Splitska vrata i W obala otoka BraË . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
- BraËki kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
- Obala kopna od luke StobreË do luke Makarska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
- N obala otoka BraË . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
- Hvarski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246
- S obala otoka BraË . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246
- Obala kopna od luke Makarska do luke Zaostrog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
- N obala otoka Hvar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250
- Pakleni kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
Peljar I
VII

01
05
10
15
20
25
30
35
- KorËulanski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256
- ©Êedrovski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
- S obala otoka Hvar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
- W obala otoka KorËula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
- N obala otoka KorËula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258
- W obala poluotoka Peljeπac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
- Peljeπki kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262
- S obala poluotoka Peljeπac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
- N obala otoka KorËula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
- NE obala otoka KorËula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266
- Neretvanski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
- Obala kopna od luke Zaostrog do rijeke Neretve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
- Rijeka Neretva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
- Obala kopna od rijeke Neretve do zaljeva Klek-Neum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
- Kanal Malog Stona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
- N obala poluotoka Peljeπac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277
- Lastovski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278
- S obala otoka KorËula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278
- Mljetski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
- S obala poluotoka Peljeπac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
- N obala otoka Mljet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
- S obala otoka Mljet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286
- KoloËepski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286
- Mali i Veliki Vratnik i prolaz Harpoti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287
- Lopudska vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288
- KoloËepska vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289
- Velika vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289
- Obala kopna od luke Ston do luke Dubrovnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
- Stonski kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
GrafiËki prikaz Poglavlja C-VI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297
POGLAVLJE C-VI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
PodruËje od luke Dubrovnik do Sjevernog krfskog kanala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
- Obala kopna od luke Dubrovnik do zaljeva Boka kotorska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
- Boka kotorska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302
- Obala kopna od zaljeva Boka kotorska do uπÊa rijeke Bojane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
- Obala Albanije od uπÊa rijeke Bojane do Sjevernog krfskog kanala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315
40
45
DIO D - dodatni dio
Popis grafiËkih prikaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D 3
Popis shema luka i uputa za plovidbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D 3
Popis fotografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D 5
Popis slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D 7
Popis tablica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D 8
Abecedni popis naziva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D 9
50
55
VIII
Peljar I

B-I
Karta 100-19
01
OPΔI PODACI
05
10
15
20
25
30
Geografski podaci
Jadransko more je dio Sredozemnog mora izmeappleu Balkanskog i Apeninskog poluotoka, na geografskoj duæini
izmeappleu 12° 15’E i 19° 45’E i geografskoj πirini izmeappleu 39° 45’N i 45° 45’N. Juæna granica ukljuËuje
Otrantska vrata u cijelosti i ide spojnicom rt Santa Maria di Leuca - sjeverna obala otoka Krfa - uπÊe rijeke
Butrintit. Uzduæna os mjerena od uπÊa rijeke Butrintit do Porto di Lido (Venezia) iznosi 475 nautiËkih milja,
a πirinska os, okomita na uzduænu, od luke Omiπ do luke Vasto 117 nautiËkih milja. Jadransko more obuhvaÊa
138.595 km 2 povrπine.
Ukupna duljina svih obala (kopna i otoka) iznosi 7.912 km, a koeficijent razvedenosti 6.1; duljina obale
Republike Hrvatske je 5.835.5 km (74%), Italije 1.272 km (16%), Albanije 406 km (5%), Crne Gore 260 km
(3.3%), Slovenije 44.5 km (0.5%) i BiH 21 km (0.3%). Koeficijent razvedenosti hrvatske obale iznosi 11, te
se ubraja u najrazvedenije morske obale svijeta.
Kopnena obala Jadranskoga mora duga je 3.737 km, od Ëega hrvatska 1.777.5 km (48%), talijanska 1.249 km
(33%), albanska 396 km (11%), crnogorska 249 km (6,7%), slovenska 44.5 km (0.01%) i bosanskohercegovaËka
0.005%). OtoËna je obala duga 4.174 km, od Ëega hrvatska 4.058 km (97,2%), talijanska 23 km, albanska
10 km, crnogorska 11 km i grËka 73 km.
Od oko 1.250 otoka, otoËiÊa, grebena i hridi, uglavnom uz istoËnu obalu, najviπe ih je u hrvatskom dijelu
Jadrana (1.185). NajveÊi su Krk (405.78 km 2 ), Cres (405.78 km 2 ) i BraË (349.57 km 2 ).
Dio istoËne obale Jadrana od uvale Sveti Jernej do uπÊa rijeke Dragonje pripada Republici Sloveniji. Obala
od uπÊa rijeke Dragonje do sredine ulaza u Boku kotorsku pripada Republici Hrvatskoj, ukljuËujuÊi sve
otoke duæ te obale i otoËje Palagruæa.
Dio obale od sredine ulaza u Boku kotorsku do uπÊa rijeke Bojane pripada SR Jugoslaviji, a od uπÊa rijeke
Bojane do uvale Ftelia u Sjevernom krfskom kanalu, ukljuËujuÊi i otok Sazan pripada Republici Albaniji.
Zapadna obala Jadrana, od rta Santa Maria di Leuca i dio istoËne obale do uvale Sveti Jernej, ukljuËujuÊi i
otoke Tremiti i Pianosa pripada Republici Italiji.
GrËki otoci Othonoi (Fano) i Marlera, iako su u Jadranskom moru, opisani su u Peljaru Jonskog mora.
HIDROGRAFSKI I OCEANOGRAFSKI PODACI
35
40
45
50
Priroda obale
Jadransko more izmeappleu Balkanskog i Apeninskog poluotoka okruæeno je gorskim lancima Apenina, Alpa,
Dinarida i Helenida.
Na istoËnoj obali planinski lanac Dinarida pruæa se u smjeru sjeverozapad-jugoistok, usporedno sa smjerom
pruæanja obalne crte i otoËnog arhipelaga, i to na nekim mjestima neposredno od obale. U srediπnjem dijelu
dinarski planinski lanac se lagano povija u smjeru zapad-istok, udaljujuÊi se od obale, pa je i smjer pruæanja
otoËnog arhipelaga na tom dijelu isti kao i smjer planina na kopnu.
Obala Albanije proteæe se u smjeru meridijana. Obalna crta je usporedna sa smjerom protezanja albanskih
planina koje pripadaju πarskopindskom sustavu. Primorska ravnica ovdje je promjenljive πirine, od 5 do
50 km. Jedino u juænom dijelu (juæno od Valone) obala postaje strma i visoka.
Zapadna, talijanska obala Jadrana raznolika je po izgledu. Od rta Santa Maria di Leuca pa do planinskog
masiva Gargano obalni je pojas jednoliËan i nizak s gotovo neprekinutim nizom pjeπËanih plaæa i ponegdje
moËvarnih podruËja. U pozadini ovog dijela obale uzdiæe se visoravan Puglie. Na poluotoku Gargano vapnenaËki
masiv Monte Calvo uzdiæe se do visine 1.054 m. Sjeverno od ovog poluotoka pa do Ortone obala
je stjenovita, ponegdje prekinuta πljunkovitim plaæama, zatim opet postaje niska, jednoliËna i uglavnom
pjeπËana. IduÊi prema sjeveru nisku obalu naglo prekida okomita strmina Monte Conero (kod Ancone),
zatim se opet nastavlja posve niska i pjeπËana obala do πirokog, moËvarnog uπÊa rijeke Po. U Venecijskom
zaljevu karakteristiËno je lagunsko podruËje sve do luke Monfalcone, a onda prema istoku obala postaje
visoka i strma sa slikovitom pozadinom kraπke visoravni oko TrπÊanskog zaljeva.
55
Peljar I B 3

Karta 100-18
HIDROGRAFSKI PODACI
B-I
01
05
10
15
20
25
30
35
Slika 2: Batimetrijska karta Jadranskog mora
Slika 4: Sedimentoloπka karta Jadranskog mora
40
45
50
55
B 4
Peljar I

B-I
HIDROGRAFSKI PODACI Karta 100-18
01
05
Otoci
Osim nekoliko otoka i otoËiÊa juæno od otoka Vis, izmeappleu 42. i 43. paralele, svi otoci u Jadranu nalaze se
uz istoËnu obalu. Rt PloËa dijeli to otoËje u dvije velike skupine: sjevernu, Ëiji je smjer protezanja gotovo
usporedan s obalnom crtom, i juænu, u kojoj se veliki otoci pruæaju u smjeru zapad-istok. Orografski oblici
na svim otocima karakteristiËne su toËke za brzu i toËnu orijentaciju.
10
15
Dubine
U Jadranskom moru dubine se od sjevera prema jugu postupno poveÊavaju. U TrπÊanskom zaljevu najveÊe
dubine su 25 m i sve do paralele rta Kamenjak ne prelaze 50 m. Na jugoistoku do spojnice otoci Kornati -
Giulianova dubine su do 100 m, a u blizini otoËiÊa Jabuka naglo se spuπtaju do 270 m. Na spojnici Primoπten
- Pescara na morskom je dnu popreËno æljebasto udubljenje duæine 64 milje i prosjeËne πirine 10 milja. To
je JabuËka kotlina koja se prema jugoistoku produæuje u Palagruπki prag s prosjeËnom dubinom od 170 m.
Taj prag dijeli sjeverni i srednji Jadran od juænoga dijela, gdje se morsko dno abisalno spuπta u
Juænojadransku kotlinu, kruænog oblika s najveÊom dubinom od oko 1.240 m. Prema Otrantskim vratima
dno se lagano uzdiæe stvarajuÊi podmorski prag sa dubinama od 600 do 800 m. Reljef dna Jadranskog mora
i uzduæni presjek dubina prikazani su na slikama 2 i 3.
20
25
30
35
40
45
50
55
Slika 3: Uzduæni presjek dubina Jadranskog mora
Peljar I B 5

B-I
OCEANOGRAFSKI PODACI Karta 100-18
01
05
10
15
20
Tablica 1: Srednja amplituda i srednja ekstremna amplituda (za vrijeme sizigija)
LUKA Srednja amplituda (m) Srednja ekstremna amplituda (m)
Bar 0.22 0.27
Dubrovnik 0.23 0.29
Split 0.24 0.33
Zadar 0.29 0.38
Bakar 0.30 0.47
Mali Loπinj 0.33 0.45
Rovinj 0.48 0.67
Koper 0.66 0.90
Trst 0.68 0.96
Jaki vjetrovi, ovisno o smjeru, donose vodu prema obali ili je odnose od obale, πto takoappleer uzrokuje kolebanje
razine mora.
PoveÊanje tlaka zraka i jaki, dugotrajni sjeverni vjetrovi (bura i tramontana) mogu uzrokovati sniæenje razine
mora do 0.50 m u juænom i srednjem Jadranu, a u sjevernom Jadranu do 0.60 m. Smanjenje tlaka zraka i
jaki dugotrajni juæni vjetrovi (jugo, lebiÊ) mogu uzrokovati porast razine mora do 0.80 m u srednjem i
juænom Jadranu, a u sjevernom Jadranu do 1.50 m, πto uzrokuje poplave u nekim lukama.
25
30
Slika 5: ©irenje glavne plimne poludnevne komponente M 2
35
40
45
Slika 6: ©irenje plimnih dnevnih komponenta K 1 i P 1
50
55
Osim prisilnog kolebanja razine mora, brze i intenzivne promjene tlaka zraka, te smjera i brzine vjetra mogu
uzrokovati i slobodne oscilacije razine mora - seπi. U cijelom bazenu Jadranskog mora javljaju se seπi s periodima
osciliranja od oko 22 sata (uninodalni seπ) i oko 11 sati (binodalni seπ). Amplituda jadranskog seπa
moæe biti i do 0.60 m. Seπi se javljaju i u pojedinim manjim dijelovima Jadrana: zaljevima, uvalama, kanalima,
uπÊima rijeka i lukama. Tako su npr. osnovni seπi Kaπtelanskog zaljeva perioda oko 1 sat, Splitskog kanala oko
2.5 sata, Velebitskog kanala oko 2.2 sata i Neretvanskog kanala oko 1.5 sati, a amplituda im je do 0.30 m.
Peljar I B 7

B-I
OCEANOGRAFSKI PODACI Karta 100-18
01
05
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
Slika 7: Izoterme srednje povrπinske temperature Jadrana po sezonama
Peljar I B 9

B-I
UPUTE ZA PLOVIDBU Karta 100-18
01
05
10
15
20
25
30
35
Slika 21: Plovidbeni putovi na Jadranu
40
45
50
55
Peljar I B 29

01
05
10
15
POGLAVLJE C-V
KANALI JUÆNE DALMACIJE
OD RTA PLO»A DO LUKE DUBROVNIK
20
25
30
35
40
45
50
55
PodruËje otvorenog mora pred rtom PloËa bez ijednog otoka i otoËiÊa odvaja sjevernu skupinu jadranskih
otoka i kanala od juænih. Promjena pravca pruæanja dinarskog planinskog lanca u smjeru zapad-istok podudara
se sa smjerom pruæanja otoka i kanala.
Iz πibenskog podruËja brodovi plove prema istoku i jugoistoku ili obratno prostranim kanalima (DrveniËki,
©oltanski, Splitski, BraËki, Hvarski, Biπevski, Viπki, KorËulanski, Neretvanski, Peljeπki, Lastovski, Mljetski i
KoloËepski) izmeappleu velikih otoka (Drvenik, ©olta, »iovo, BraË, Hvar, Vis, Biπevo, KorËula, Lastovo, Mljet),
a s otvorenog mora prema lukama na kopnu i na otocima plovnim prolazima (DrveniËka vrata, ©oltanski
kanal, Splitska vrata, Veliki Vratnik i Harpoti).
ORIJENTACIJA: Orografski oblici na otocima ove skupine vrlo su karakteristiËne toËke za brzu i dobru
orijentaciju. S otvorenog mora ploveÊi prema ovom podruËju istiËu se usamljeni otoËiÊi Jabuka (96 m) i
Svetac (316 m), zatim otoci Vis (587 m), Lastovo (417 m), Mljet (513 m), otoËiÊ Sv. Andrija (52 m) i hridi
Grebeni. U plovidbi kanalima na otocima se istiËu: Vidova gora (780 m) na otoku BraË, Kom (508 m) na
otoku KorËula i Sv. Ilija (961 m) na poluotoku Peljeπac, i visoki gorski lanci na obali kopna: Kozjak
(779 m), Mosor (1339 m), Biokovo (1762 m) i osamljeno brdo Tmor (899 m) sa stoæastim vrhom u jugoistoËnom
dijelu ove obale. Gornji dijelovi gorskih lanaca su kameniti, a zimi su Ëesto pokriveni snijegom.
Obalni pojas i otoci dobro su obraappleeni i poπumljeni.
VREMENSKE PRILIKE: U cijelom podruËju bura moæe puhati olujnom jaËinom, a orkanskom jaËinom moæe
puhati u BraËkom kanalu u uvali Vrulja, ispred uπÊa rijeke Neretve i u zatonu Æuljana na poluotoku Peljeπac.
Predznaci bure su svijetli oblaci na najviπim planinskim masivima, od kojih se otkidaju manji dijelovi. Bura
obiËno traje 2-3 dana, no nerijetko moæe puhati i do jednog tjedna. Olujna i orkanska bura uzrokuju kratke
valove i podiæu morsku praπinu, te moæe biti smanjena vidljivost.
Jugo u unutarnjem dijelu juænodalmatinskog arhipelaga puπe uzduæ kanala, te moæe poprimiti olujnu jaËinu
uzrokujuÊi valovito i jaËe valovito more. Uz juæne obale vanjskih otoka i obale kopna olujno jugo uzrokuje
jako valovito i teπko more (valovi i preko 5 m) i pojavu ukriæanog mora. »esto sjeverno od spojnice rt PloËa
- otok Vis puπe jaka bura, a juæno od tog podruËja puπe jugo.
Jaki SW i W vjetrovi uzrokuju na juænim i zapadnim obalama otoka jako valovito more (valovi i preko 4 m),
pa i u unutarnjem dijelu otoËja, posebno na sjeveroistoËnim dijelovima kanalskih podruËja. »esta je pojava
da nakon juga vjetar okrene na SW smjer (lebiÊ), uzrokujuÊi jako ukriæano more.
Jaki N i NW vjetrovi (tramontana) uzrokuju jako valovito more na podruËju vanjskih otoka, a u kanalima
uzrokuju jaËe valovito more. U ljetnim mjesecima maestral na otvorenom moru moæe uzrokovati jaËe
valovito more dok uz obalu puπu vjetrovi zmorac i kopnenjak.
Peljar I 215

Karta 100-23
PALAGRUÆA
C-V
01
05
10
15
20
25
MAGLA: Na cijelom podruËju magla je rijetka pojava, u prosjeku se javlja 1-2 puta godiπnje; na podruËju
dubrovaËkog primorja i otoka Mljet u prosjeku manje od jednog dana u godini, a na podruËju otoka
Palagruæa oko 4-5 dana u godini.
MORSKE STRUJE: Uz vanjske obale od rta PloËa do otoka KorËula prevladava NW struja brzine 0.5-1.0 Ëv.
Na podruËju otoka KorËula i Mljet struja ima W smjer. U kanalima su struje slabije (do 0.5 Ëv) i uglavnom
usmjerene duæ kanala. Struje morskih mijena postiæu brzine do 0.3 Ëv, a u uæim kanalskim podruËjima do
0.5 Ëv. Olujni vjetrovi, posebno jugo, mogu poveÊati brzinu struje i do 1.5 Ëv.
RAZINA MORA: Srednje amplitude morskih mijena su od 0.2 do 0.3 m. Dugotrajni olujni vjetrovi mogu podiÊi
razinu mora do 0.5 m (ciklonalno jugo) i sniziti do 0.3 m (anticiklonalna bura). U pojedinim kanalima i zaljevima
mogu se pojaviti slobodne oscilacije s amplitudama do 0.5 m.
GUSTOΔA MORA: U rasponu od 1024.0 kg/m 3 (ljeti) do 1029.0 kg/m 3 (zimi). U podruËju uπÊa rijeke
Neretve i Neretvanskog kanala za velikog dotoka slatke vode gustoÊa moæe poprimiti vrijednosti i ispod
1020.0 kg/m 3 .
UPUTE ZA PLOVIDBU: Iz sjevernog prema juænom Jadranu po buri i juænim vjetrovima brodovi su bolje
zaπtiÊeni od valova ploveÊi Paklenim i Peljeπkim kanalom nego u Viπkom i Lastovskom kanalu.
Od rta PloËa prema uπÊu Neretve brodovi plove Hvarskim kanalom (to je kraÊi plovni put), a po buri uz
juænu obalu otoka Hvar.
PloveÊi iz sjeverozapada treba se pribliæiti rtu PloËa; ploveÊi iz jugoistoka pribliæiti se otoku Mljet. Na
vanjskim plovnim putovima treba ploviti na optiËkoj daljini otoka Lastovo, Suπac, Vis i Svetac, a na
otvorenom moru na optiËkoj daljini usamljenog otoËiÊa Jabuka.
UPOZORENJE: Paziti na:
- PodruËje za vjeæbe gaappleanja (vidi Poglavlje B-II).
- Odlagaliπte eksplozivnog materijala je na poziciji 2,8 milje u smjeru 333° od otoËiÊa Jabuka (pribliæno
43° 05.5’N - 15° 27.6’E) polumjera 2.5 milje.
30
35
40
45
50
55
216
Peljar I

C-V
OTOCI PALAGRUÆA Karta 100-22
01
05
10
OtoËiÊ Jabuka (43° 05.5’N - 15° 27.9’E) vrlo je dobra toËka za orijentaciju, osobito za brodove koji s
otvorenog mora plove prema rtu PloËa. KarakteristiËan je po stoæastom obliku (96 m) i tamnim granitnim
stijenama na pustom obzoru.
Uokolo otoËiÊa dubine su velike; WNW od otoËiÊa je pliËina Jabuka (6.5 m); okruæena velikim dubinama.
Otok Svetac (43° 01,5’N - 15° 45,2’E) po svom osamljenom poloæaju na otvorenom moru dobra je toËka za
orijentaciju. Strm je, a viπi dijelovi otoka (316 m) gusto su poπumljeni.
Uokolo otoka dubine su velike, ali nema pogodnih mjesta za sidrenje, a na strmim i kamenitim obalama
nema ni mjesta za privez. Od niskog rta Kriæice, na jugozapadnom dijelu otoka, pruæa se obalna pliËina
(3 m) i zapadno od ove pliËine hrid Kamik. U blizini otoka struje stalnog toka zimi stvaraju jake vrtloge.
15
OtoËiÊ Brusnik je jugoistoËno od otoka Svetac. Visok je 30 m i tamne je boje. Uz jugoistoËnu i sjeverozapadnu
obalu ima nekoliko hridi. Sjeverno od otoËiÊa je pliËina 7 m, a jugoistoËno pliËina PloËa (14.5 m).
20
OTOCI PALAGRUÆA su najudaljeniji otoËiÊi od hrvatske obale, gotovo na sredini udaljenosti izmeappleu poluotoka
Gargano i otoka Lastovo.
UPOZORENJE: Treba izbjegavati plovidbu izmeappleu ovih otoËiÊa jer u njihovoj blizini ima mnoπtvo hridi,
grebena i pliËina. NoÊu crveni sektor svjetla (22 m istoËno od svjetionika na otoku Palagruæa) pokriva sve
otoËiÊe, hridi i pliËine ESE od otoka Palagruæa i 3 milje udaljeni otoËiÊ Galijula i hridi i pliËine oko njega.
25
30
35
Otok Palagruæa je najveÊi u ovoj skupini, kamenit je i gotovo bez biljnog obraπtaja. Juæna obala otoka je
klisurasta, a sjeverna obala je na pojedinim mjestima strma i abradirana.
Na najviπem vrhu otoka (103 m) je svjetionik - osmerokutna kamena kula iznad kuÊe. IstoËno od svjetionika
vidi se siva kuÊa. Ispred zapadnog rta otoka su hridi VoliÊi i Pupak.
U uvalicama Stara vlaka i Æalo mogu se zakloniti brodice, ali ih po olujnom moru treba izvuÊi na obalu.
OtoËiÊ Mala Palagruæa je jugoistoËno od otoka Palagruæa, manji je i niæi (51 m). Okruæen je hridima,
grebenima i pliËinama. SjeveroistoËno od otoËiÊa je otoËiÊ Kamik od tramuntane, a jugoistoËno otoËiÊ
Kamik od oπtra.
Hr. Pupak Hr. VoliÊi
Svjetionik
Kamik od oπtra
Mala Palagruæa Kamik od
tramuntane
40
Otoci Palagruæa u smjeru N, udaljenost 2 milje
45
Kamik od
tramuntane
Svjetionik
Hr. VoliÊi
Hr. Pupak
50
Otoci Palagruæa u smjeru S, udaljenost 2 milje
55
Peljar I 217

Karta 100-22
OTOK VIS
C-V
01
05
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
220
Peljar I

C-V
OTOK VIS Karta 100-22
01
05
10
15
ZALJEV VI©KA LUKA je duboko uvuËen u sjevernu obalu otoka Vis; okruæen je strmim obroncima breæuljaka
na kojima su obraappleeni vinogradi.
OtoËiÊ Host dijeli ulaz u zaljev u dva prolaza.
ORIJENTACIJA: Pred ulazom u zaljev svjetlo na hridi Krava - betonska kula s galerijom; svjetlo na otoËiÊu
Host - osmerokutna kamena kula uz kuÊu; svjetlo na hridi VoliÊi - betonska kula s galerijom; ruπevine
tvrappleave Velington na uzvisini s jedne strane zaljeva i tvrappleave Torjun na uzvisini s druge strane zaljeva; mjesto
Vis u dnu zaljeva.
VREMENSKE PRILIKE: Bura olujne jaËine uzrokuje jaËe valovito more. IstoËna obala zaljeva je izloæena NW
vjetrovima koji uzrokuju jaËe valovito more.
SIDRI©TE: VeÊi brodovi mogu sidriti u srednjem i u juænom dijelu zaljeva, na dubinama 20-30 m; dno dræi
dobro. Manji brodovi mogu sidriti u uvali Kut, ali su izloæeni N i NW vjetrovima; po buri i jugu mogu sidriti
zapadno od poluotoËiÊa Prirovo.
KABELI I CJEVOVODI: U zapadnom dijelu zaljeva juæno od uvale Stonca poloæen je cjevovod otpadnih voda
do daljine 300 m istoËno od hotela.
UPOZORENJE: Pri uplovljenju paziti na hridi Krava i VoliÊi i na otoËiÊ Host.
20
25
30
35
40
45
50
Vis, trajektni pristan (iz E; 1995.)
Vis (43° 03.7’N - 16° 11.5’E; oko 4.350 stanovnika/1991.) je luka u juænom dijelu zaljeva.
VEZ: Manji brodovi pristaju uz ozidanu obalu zapadno od LuËke ispostave ili istoËno od te zgrade; taj je dio
obale izloæen valovima bure. Uz gat trajektnog pristaniπta (W dio luke) dubine su 6-9 m. Uz obalu u uvali
Kut mogu pristati brodovi do 2 m gaza.
OPSKRBA: Gorivo na crpki na malom gatu u NW dijelu luke. Na daljini 5-6 m od gata dubine su oko 7 m.
Voda iz hidranta na trajektnom pristaniπtu.
UPRAVNI ORGANI I JAVNE SLUÆBE: LuËka ispostava, sezonski pomorski graniËni prijelaz, policija, poπta,
ambulanta.
PROMETNE VEZE: Brodske i cestovne.
VI©KI KANAL je prolaz izmeappleu otoka Vis i skupine otoka i otoËiÊa Pakleni otoci juæno od krajnjeg zapadnog
dijela otoka Hvar. U kanalu nema zapreka za plovidbu, osim πto brodovi veÊeg gaza po uzburkanom moru
moraju zaobilaziti podruËje manjih dubina (10.5 m) na 5.2 milje SE od rta StonËica.
KABELI I CJEVOVODI: Izmeappleu otoka Vis i skupine Pakleni otoci poloæeno je nekoliko podmorskih kabela.
UPOZORENJE: Brod je slobodan od pliËina i hridi pred ulazom u zaljev Viπka luka ako plovi u osvijetljenom
sektoru svjetionika na rtu StonËica.
55
Peljar I 221

C-V
DRVENI»KA VRATA Karta 100-21
01
05
DRVENI»KA VRATA je prolaz izmeappleu otoka Drvenik mali i Drvenik veliki. U tom prolazu treba ploviti bliæe
obali otoka Drvenik veliki jer se niski kameniti rt Kuknara na istoËnoj obali otoka Drvenik mali vrlo slabo
vidi.
Na sredini sjevernog ulaza u prolaz dobro se vidi otoËiÊ Malta iako je visok samo 5 m. NoÊu je u crvenom
sektoru svjetla na glavi gata u uvali Borak na otoku Drvenik mali. Zapadno od otoËiÊa Malta tri su pliËine
sa dubinama 18 m i 15 m.
KABELI I CJEVOVODI: Izmeappleu otoka Drvenik veliki i Drvenik mali poloæen je podmorski kabel.
10
15
20
25
30
35
OtoËiÊ Murvica, svjetionik
Otok Drvenik mali je poπumljen, a najviπi breæuljak na otoku visok je 79 m.
Na sjevernoj obali otoka, na rtu Pasike je svjetlo - osmerokutna kamena kula na betonskom podnoæju.
ZAKLONI©TA: Prije uplovljenja u ©oltanski kanal brodovi svih veliËina mogu se za vrijeme bure skloniti u:
- uvali Vela Rina, na juænoj obali otoka. Sidri se u pokrivenom smjeru: rt Kalafat - otoËiÊ Orud, na dubinama
17-30 m. Manji brodovi sidre bliæe istoËnoj obali uvale. Na prvi znak vjetra s mora sidriπte treba
napustiti;
- uvali Borak, izloæena je buri, a naroËito E vjetrovima; mali brodovi se mogu vezati uz gat ispred sela
(dubine 1.3-3.8 m). Za vrijeme istoËnih vjetrova paziti na struju NW smjera.
Otok Drvenik veliki je poπumljen, osobito na NE strani otoka breæuljci su gusto poπumljeni, najviπi je vrh
178 m. Brodovi koji plove s jugozapada kroz DrveniËka vrata dobro vide crkvu na vrhu breæuljka (93 m).
ZAKLONI©TA: Osim luke Drvenik, koja je zaπtiÊena od svih vjetrova, dobra su zakloniπta:
- uvala Solinska na juænoj obali gdje mali brodovi mogu sidriti samo po buri i za lijepog vremena;
- uvala Mala luka na zapadnoj obali za male brodove po svim vjetrovima osim po NW vjetru; dno dræi dobro.
40
45
Drvenik je dobro zaπtiÊena luka u dnu duboke uvale na sjevernoj obali otoka Drvenik veliki.
ORIJENTACIJA: Crkva na breæuljku visokom 93 m iznad zapadne obale uvale; svjetlo na sjevernom uglu
pristana - crveni æeljezni stup.
VREMENSKE PRILIKE: ZaπtiÊena je od svih vjetrova i valova.
SIDRI©TE: Brodovi mogu sidriti na sredini vanjskog dijela uvale, na dubinama 30-40 m uzimajuÊi vez na
obalu prema NE. Mali brodovi mogu sidriti u uvalici Grabule gdje su zaπtiÊeni od svih vjetrova.
KABELI I CJEVOVODI: Izmeappleu otoka Drvenik veliki i obale kopna i izmeappleu otoka Drvenik veliki i Drvenik
mali poloæeni su podmorski kabeli. Na zapadnoj obali uvale je znak upozorenja za kabel.
VEZ: Manji brodovi se veæu uz ozidanu obalu gdje su dubine oko 2.5 m.
50
55
©OLTANSKI KANAL je prolaz izmeappleu otoka Drvenik veliki i ©olta. Plovan je za brodove svih veliËina, ali
otoËiÊi na jugozapadnom ulazu i pliËine na sredini ulaza oteæavaju plovidbu, pogotovo noÊu jer je kanal
slabo oznaËen svjetlima.
Bliæe otoku Drvenik veliki otoËiÊi su Orud (31 m) i MaËaknar (16 m); ispred juæne obale otoËiÊa Orud je
pliËina od 3 m, a u produæenju juæne obale otoËiÊa MaËaknar plitko podruËje i oko 0.2 milje juæno od otoËiÊa
pliËina od 12 m.
Peljar I 223

Karta 100-26
©OLTANSKI KANAL; SPLITSKI KANAL
C-V
01
05
10
15
20
25
30
35
40
45
Na sredini prolaza izmeappleu otoËiÊa MaËaknar i Stipanska je pliËina od 6.5 m.
OtoËiÊi pred zapadnom obalom otoka ©olta okruæeni su pliËinama.
Na istoËnom ulazu u kanal ESE od otoËiÊa Krknjaπ veli (14 m) je pliËina od 10 m.
ORIJENTACIJA: Kad se plovi iz SW, dobro se iz daljine vidi crkva na breæuljku visokom 93 m na otoku
Drvenik veliki; otoËiÊi Stipanska (70 m) i Balkun (55 m) u blizini obale otoka ©olta; crkva na poluotoËiÊu
izmeappleu uvala Maslinica i ©eπula vidi se dobro s manje daljine.
VREMENSKE PRILIKE: Bura moæe puhati olujnom jaËinom, te uzrokovati valovito more. Kanal je donekle
zaπtiÊen od juga; jugozapadni vjetrovi mogu uzrokovati jaËe valovito more s ukriæanim valovima.
MORSKE STRUJE: Prevladavaju struje morskih mijena brzine do 0.4 Ëv. Olujno jugo moæe uzrokovati struju
brzine do 1.5 Ëv preteæno W smjera, te jake vrtloæne struje.
KABELI I CJEVOVODI: Izmeappleu otoka Drvenik veliki i ©olta poloæen je podmorski kabel.
UPOZORENJE: Za vrijeme tamnih noÊi je nemoguÊe uoËiti otoËiÊ Stipanska, pa se veÊim brodovima ne preporuËa
ploviti ovim kanalom; svjetla u luci Maslinica i na hridi Galera ne pruæaju sigurnu orijentaciju. Tada
je bolje ploviti kroz DrveniËki kanal jer je dobro oznaËen svjetlima.
NoÊu treba izbjegavati plovidbu ovim kanalom kad ima vjetra i valova.
UPUTE ZA PLOVIDBU: Danju se sa sjeverozapada plovi u pokrivenom smjeru: sjeverni rub otoËiÊa Stipanska
- brdo Rudine na otoku »iovo (209 m); kada brod proapplee suboËice otoËiÊu Stipanska, treba okrenuti prema
N obali otoka ©olta i ploviti uz tu obalu do suboËice pliËini Mlin u Splitskom kanalu; oznaËena je motkom
i znakom na vrhu (usamljena opasnost). Kada se danju plovi sa sjeveroistoka, u Splitskom kanalu se plovi
prema sjevernoj obali otoka ©olta (noÊu se plovi slobodno juæno od pliËine Mlin dræeÊi se na vidiku svjetla
u luci Split), a kad se proapplee blizu sjeverozapadnog rta otoka ©olta, okrene se prema sjeverozapadnom rtu
otoËiÊa Stipanska (noÊu se okreÊe Ëim se doapplee u vidik svjetla u luci Maslinica); kad se proapplee otoËiÊ
Stipanska, okrene se u kurs koji vodi slobodno od pliËine (6.5 m) na sredini prolaza izmeappleu otoËiÊa
MaËaknar i Stipanska.
SPLITSKI KANAL je prolaz izmeappleu juæne obale otoka »iovo i sjeverne obale otoka ©olta i zapadne obale
otoka BraË. Prema istoku se nastavlja BraËkim kanalom. S otvorenog mora uplovljava se kroz DrveniËki
kanal, ©oltanski kanal ili kroz Splitska vrata. Svi su ovi prolazi plovni za brodove svih veliËina.
ORIJENTACIJA: Grad Split; vrhunci brda u pozadini: Biranj (631 m) sa crkvom i Kozjak (779 m).
VREMENSKE PRILIKE: Bura moæe puhati olujnom jaËinom, te uzrokovati valovito more. Jugo i SW vjetrovi
uzrokuju valovito i jaËe valovito more.
MORSKE STRUJE: Prevladavaju struje morskih mijena brzine do 0.3 Ëv. Olujno jugo moæe uzrokovati W struju
brzine do 1.5 Ëv, a uz obalu otoka ©olta moguÊa je pojava vrtloænih strujanja.
KABELI I CJEVOVODI: Izmeappleu rta Zubatni ratac na otoku BraË i uvale Lestimerova na otoku ©olta poloæen
je podmorski cjevovod.
UPUTE ZA PLOVIDBU: U zapadnom dijelu kanala pliËina Mlin je na najpliÊem dijelu oznaËena motkom i
znakom na vrhu (usamljena opasnost - noÊna). Ova je pliËina na pokrivenom smjeru: ruπevina kapele na
otoËiÊu Arkanappleel - N rub otoka Drvenik veliki i NW rt otoËiÊa Orud - rt Novica na otoku Drvenik veliki.
Danju je brod slobodan od pliËine ako plovi juæno od sjeciπta ova dva pokrivena smjera. NoÊu brod plovi
slobodno juæno od ove pliËine i od pliËine 11.5 m, NW od pliËine Mlin, ako plovi na vidiku svjetla na lukobranu
luke Split; ove su dvije pliËine izmeappleu smjerova 299° i 304° na svjetlo Galera na ulazu u Trogirski
zaljev.
Veliki brodovi moraju paziti na uzdignuto dno na oko 2.5 do 3.5 milje SE od ulaza u luku Split. Na sjevernom
dijelu ovog podruËja su dvije pliËine (8.5 m i 9.8 m).
50
OBALA KOPNA od rta Jelinak do luke StobreË otok »iovo koji je s kopnom spojen pokretnim mostom
dijeli u dva velika zaljeva: Trogirski i Kaπtelanski na sjevernom dijelu Splitskog kanala. U pozadini Trogirskog
zaljeva uzdiæe se neposredno od obale brdo Veliki Jelinak (581 m); od obale u Kaπtelanskom zaljevu brda
Biranj (631 m) sa crkvom, Kozjak (779 m) i Sv. Jure (676 m), a iznad luke StobreË planina Mosor (1.379 m).
55
224
Peljar I

C-V
TROGIRSKI KANAL Karta 100-21
01
05
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
Trogir (43° 31.0’N - 16° 15.4’E; oko 10.300 stanovnika/1991.) je luka u najuæem dijelu Trogirskog kanala,
zapadno od pokretnog mosta. Izmeappleu obale kopna i sjeverne obale otoËiÊa preko uskog kanala u kojemu
su obiËno vezane brodice je most.
KABELI I CJEVOVODI: U kanalu je poloæeno nekoliko podmorskih kabela: na 50 m i na 600 m zapadno, na
oko 20 m istoËno od pokretnog mosta i jedan sredinom kanala. Jedan podmorski cjevovod je 80 m zapadno,
a drugi 450 m istoËno od pokretnog mosta.
PELJARENJE: Vidi poglavlje B-II.
Peljar I 227

Karta 100-21
TROGIRSKI KANAL; KA©TELANSKI ZALJEV
C-V
01
05
10
VEZ: Uz ozidanu obalu otoËiÊa, W od mosta mogu pristati brodovi do 2.5 m gaza, a uz ozidani dio obale
na otoku »iovo brodovi do 2 m gaza. Vez na ovim obalama je dobar po svim vjetrovima; jedino na juænom
dijelu obale, istoËno od mosta, za vrijeme istoËnih vjetrova vez nije siguran.
Brodice se vezuju u marini.
LU»KE USLUGE: Sve vrste popravaka u brodogradiliπtu (na sjevernoj obali zaljeva Saldun) i dokovanje u
plutajuÊem doku.
OPSKRBA: Gorivo na benzinskoj crpki u marini. Voda iz hidranata na obali i u marini.
UPRAVNI ORGANI I JAVNE SLUÆBE: LuËka ispostava, poπta, ambulanta, ljekarna.
PROMETNE VEZE: Brodske i cestovne. Zrakoplovne iz zraËne luke Resnik.
15
20
25
Trogir, panorama (iz W)
30
35
40
OTOK »IOVO zapadnim dijelom sjeverne obale zatvara Trogirski zaljev, istoËnim dijelom Kaπtelanski
zaljev, a pokretnim mostom spojen je s obalom kopna u najuæem dijelu Trogirskog kanala.
Juæna obala otoka od rta »iovo do uvale Movarπtica je klisurasta, visoka, s velikim dubinama neposredno
uz obalu. Ostale su obale mjestimice strme i kamenite, preteæno obrasle niskim grmljem, a oko luËica
Arbanija i Slatine obraappleena su podruËja. Najviπe brdo Rudine (209 m) je u sredini otoka.
ZAKLONI©TA: U zaljevu Saldun veliki brodovi mogu sidriti juæno od rta »ubrijan, na dubini 28 m, a mogu
se vezati uz pristan brodogradiliπta sa dopuπtenjem uprave. Za male brodove dobro je zakloniπte u uvali
Razetinovac na sjevernoj obali i
- luËica Slatine, izloæena N i NE vjetrovima, a za vrijeme E i SE vjetrova valovima mrtvog mora; vjetrovi iz
I i II kvadranta stvaraju ispred luke velike valove, pa je oteæano uplovljenje;
- uvala Movarπtica, zaπtiÊena je od bure;
- uvala Sv. Fumija, s juæne je strane zaπtiÊuju tri otoËiÊa pa je pogodna za sidrenje i za vrijeme juga i bure.
VeÊi brodovi moraju uploviti sa zapada jer je dubina u prolazu izmeappleu otoka »iovo i otoËiÊa Sv. Fumija 4 m.
45
50
55
KA©TELANSKI ZALJEV je prostrana uvala; s juæne strane je otok »iovo i poluotok Marjan a ulaz je izmeappleu
rtova »iovo i Marjan. U pozadini sjeverne obale zaljeva uzdiæu se strme stijene planine Kozjak.
Zapadni dio zaljeva Trogirski kanal povezuje s Trogirskim zaljevom. IstoËni dio zaljeva od rta Marjan u
smjeru 024° do obale izmeappleu Kaπtel SuÊurca i Kaπtel Gomilice je Sjeverna luka, dio luke Split.
ORIJENTACIJA: Kada se dolazi s jugoistoka, grad Split, a na ulazu u zaljev rt »iova i zgrada Oceanografskog
instituta na rtu Marjan; na obali kopna dobro se vide zgrade i hangar u luËici Divulje. U blizini krajnjeg
jugozapadnog dijela zrakoplovne staze u zraËnoj luci Split svjetlo je na stupu 97 m iznad mora, a na kraju
sjeveroistoËnog dijela staze dva svjetla 59 i 40 m iznad mora.
VREMENSKE PRILIKE: Bura moæe puhati olujnom jaËinom uzrokujuÊi valovito more i podiæuÊi morsku
praπinu. Jugo na ulazu u zaljev puπe viπe iz SSE smjera, dok u unutraπnjosti zaljeva puπe iz ESE i E, uzrokujuÊi
valovito i jaËe valovito more.
228
Peljar I