Oko istoka br. 55
Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. Besplatan primerak na svakih petnaest dana. Elektronsko izdanje na sajtu okoistoka.rtvbor.rs Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. Besplatan primerak na svakih petnaest dana. Elektronsko izdanje na sajtu okoistoka.rtvbor.rs
БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ“, БОР бр. 55 - 1. мај, 2015. год. година III<br />Вода стигла у Манастириште<br />Председник Општине Бор Живорад<br />Петровић предао на употребу водовод<br />у овом злотском засеоку. За завршетак<br />радова из општинског буџета издвојено<br />осам милиона динара » стр. 2<br />Сваки десети ради на црно<br />У Борском округу разматрана заједничка акција у циљу<br />смањења броја непријављених радника » стр. 5<br />Потекао бакар из<br />нове топионице<br />Савременом, флеш<br />смелтинг технологијом,<br />произведено је првих<br />150 тона црвеног метала.<br />Смањена је цена прераде<br />бакра, а истовремено<br />грађани Бора и околине<br />добили су чистије небо<br />» стр. 3<br />Општина Бор поново стипендира<br />најбоље студенте и ђаке » стр. 4<br />Прекогранична сарадња » стр. 8<br />ЈП „Штампа, радио и филм“ у акцији<br />„Најбоље из Србије“ » стр. 6<br />Дружење деце и писца » стр. 9
- Page 2 and 3: стр.2 петак, 1. мај 2015
- Page 4 and 5: стр.4<br />петак, 1. мај
- Page 6 and 7: стр.6<br />петак, 1. мај
- Page 8 and 9: стр. 8<br />петак, 1. ма
- Page 10 and 11: стр.10<br />петак, 1. ма
- Page 12: стр.12<br />петак, 1. ма
БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ“, БОР бр. <strong>55</strong> - 1. мај, 2015. год. година III<<strong>br</strong> />
Вода стигла у Манастириште<<strong>br</strong> />
Председник Општине Бор Живорад<<strong>br</strong> />
Петровић предао на употребу водовод<<strong>br</strong> />
у овом злотском засеоку. За завршетак<<strong>br</strong> />
радова из општинског буџета издвојено<<strong>br</strong> />
осам милиона динара » стр. 2<<strong>br</strong> />
Сваки десети ради на црно<<strong>br</strong> />
У Борском округу разматрана заједничка акција у циљу<<strong>br</strong> />
смањења броја непријављених радника » стр. 5<<strong>br</strong> />
Потекао бакар из<<strong>br</strong> />
нове топионице<<strong>br</strong> />
Савременом, флеш<<strong>br</strong> />
смелтинг технологијом,<<strong>br</strong> />
произведено је првих<<strong>br</strong> />
150 тона црвеног метала.<<strong>br</strong> />
Смањена је цена прераде<<strong>br</strong> />
бакра, а истовремено<<strong>br</strong> />
грађани Бора и околине<<strong>br</strong> />
добили су чистије небо<<strong>br</strong> />
» стр. 3<<strong>br</strong> />
Општина Бор поново стипендира<<strong>br</strong> />
најбоље студенте и ђаке » стр. 4<<strong>br</strong> />
Прекогранична сарадња » стр. 8<<strong>br</strong> />
ЈП „Штампа, радио и филм“ у акцији<<strong>br</strong> />
„Најбоље из Србије“ » стр. 6<<strong>br</strong> />
Дружење деце и писца » стр. 9
стр.2 петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />
АКТУЕЛНОСТИ број <strong>55</strong><<strong>br</strong> />
Поправљен далековод<<strong>br</strong> />
ка Мајданпеку<<strong>br</strong> />
Далековод 177 ка Мајданпеку,<<strong>br</strong> />
на потезу Мали Кривељ –<<strong>br</strong> />
Шушулајка, где су током децембарског<<strong>br</strong> />
невремена оштећени<<strong>br</strong> />
далеководни стубови, опет је у<<strong>br</strong> />
погону. Јавно предузеће „Електромрежа<<strong>br</strong> />
Србије“, уз помоћ<<strong>br</strong> />
Привредног друштва „Електроисток<<strong>br</strong> />
- изградња“, поставило<<strong>br</strong> />
је нове стубове, чиме је са још<<strong>br</strong> />
једне стране омогућено снабдевање<<strong>br</strong> />
Мајданпека електричном<<strong>br</strong> />
енергијом.<<strong>br</strong> />
Уз помоћ хаваријских стубова<<strong>br</strong> />
далековод је био у функцији<<strong>br</strong> />
до сагледавања ситуације и почетка<<strong>br</strong> />
радова у фебруару.<<strong>br</strong> />
Велику штету претрпео је и<<strong>br</strong> />
далековод 150, од Бора до Мајданпека,<<strong>br</strong> />
који ће према проценама<<strong>br</strong> />
надлежних у борском погону<<strong>br</strong> />
бити враћен у функцију до краја<<strong>br</strong> />
године.<<strong>br</strong> />
На територији општине Бор<<strong>br</strong> />
услед невремена, пало је више<<strong>br</strong> />
стотина далеководних стубова,<<strong>br</strong> />
а најкритичнија ситуација је на<<strong>br</strong> />
далеководу 150 ка Мајданпеку,<<strong>br</strong> />
где је невреме оборило 25 стубова,<<strong>br</strong> />
а због крађе фазних проводника<<strong>br</strong> />
недавно су пала још два<<strong>br</strong> />
далеководна стуба. У току су и<<strong>br</strong> />
радови на далеководу на Црном<<strong>br</strong> />
Врху, на далеководима на потезима<<strong>br</strong> />
Копита и Маркова Крчма,<<strong>br</strong> />
као и изнад села Оснић где<<strong>br</strong> />
је планирана и трајна санација.<<strong>br</strong> />
Марија Ћосић<<strong>br</strong> />
Занимљива идеја ученика Основне школе у Злоту<<strong>br</strong> />
Израда међународног<<strong>br</strong> />
фракталског тепиха<<strong>br</strong> />
Ученици Основне школе<<strong>br</strong> />
„Петар Радовановић“ у Злоту<<strong>br</strong> />
укључили су се у међународни<<strong>br</strong> />
пројекат израде највећег математичког<<strong>br</strong> />
фракталског тепиха,<<strong>br</strong> />
„Тепих Сирпински“. Пројекат је<<strong>br</strong> />
покренуо Математички факултет<<strong>br</strong> />
у Алмерији, у Шпанији, где<<strong>br</strong> />
ће од делова који пристигну из<<strong>br</strong> />
више од 240 школа широм света,<<strong>br</strong> />
фракталски тепих и бити комплетиран.<<strong>br</strong> />
Планиране димензије<<strong>br</strong> />
су 45x45 метара. У израду раванског<<strong>br</strong> />
фрактала, злотска школа<<strong>br</strong> />
укључена је као једина из источне<<strong>br</strong> />
Србије.<<strong>br</strong> />
У изради дела фрактала у<<strong>br</strong> />
Злоту, учествовало је 64 ученика<<strong>br</strong> />
шестог, седмог и осмог разреда.<<strong>br</strong> />
Материјал који садржи 4.096<<strong>br</strong> />
После чекања од четврт века<<strong>br</strong> />
Манастириште<<strong>br</strong> />
најзад добило воду<<strong>br</strong> />
ЗЛОТ» Председник<<strong>br</strong> />
Општине Бор Живорад Петровић<<strong>br</strong> />
са сарадницима, званично је<<strong>br</strong> />
предао на употребу водовод у насељу<<strong>br</strong> />
Манастириште у селу Злот.<<strong>br</strong> />
Општина Бор је за завршетак<<strong>br</strong> />
радова, који су окончани у<<strong>br</strong> />
предвиђеном року, из буџета<<strong>br</strong> />
издвојила осам милиона динара.<<strong>br</strong> />
- Ово је још један доказ да<<strong>br</strong> />
локална самоуправа испуњава<<strong>br</strong> />
дата обећања. Ми смо априла<<strong>br</strong> />
прошле године рекли да ћемо<<strong>br</strong> />
врло брзо да завршимо и прву<<strong>br</strong> />
и другу фазу водовода у Манастиришту.<<strong>br</strong> />
Подсећам да је прва<<strong>br</strong> />
фаза завршена у октобру, а сада<<strong>br</strong> />
предајемо водовод на употребу.<<strong>br</strong> />
Овај део Злота, после 26 година,<<strong>br</strong> />
добија воду. Домаћинства, њих<<strong>br</strong> />
36, добила су воду за пиће, коју<<strong>br</strong> />
могу да употребе за пољопривреду<<strong>br</strong> />
и сточарство. Капацитет<<strong>br</strong> />
налепница љубичасте и зелене<<strong>br</strong> />
боје, стигао је из Шпаније, а<<strong>br</strong> />
ђаци су радо прихватили ову занимљиву<<strong>br</strong> />
страну математике.<<strong>br</strong> />
Да математика у Основној<<strong>br</strong> />
школи „Петар Радовановић“ у<<strong>br</strong> />
Злоту није досадна и напорна<<strong>br</strong> />
наука, доказале су ученице седмог<<strong>br</strong> />
разреда које су пожелеле да<<strong>br</strong> />
креирају и 3Д фрактал.<<strong>br</strong> />
У пројекат израде фракталског<<strong>br</strong> />
тепиха укључено је 28<<strong>br</strong> />
земаља широм света и око 15<<strong>br</strong> />
хиљада ученика. Без обзира на<<strong>br</strong> />
разлике, ученици су, комуницирајући<<strong>br</strong> />
путем математичких<<strong>br</strong> />
формула креирали заједнички<<strong>br</strong> />
и јединствен облик, фракталски<<strong>br</strong> />
тепих који ће бити комплетиран<<strong>br</strong> />
и приказан 2016. године у<<strong>br</strong> />
Шпанији.<<strong>br</strong> />
Марија Ћосић<<strong>br</strong> />
водовода је 10 кубних метара<<strong>br</strong> />
на сат. Настављамо даље. Следи<<strong>br</strong> />
фамозни водовод у Шарбановцу,<<strong>br</strong> />
за који ће јавни тендер бити завршен<<strong>br</strong> />
до краја маја, затим Метовница,<<strong>br</strong> />
јер је неопходно да<<strong>br</strong> />
свако село има основне ствари,<<strong>br</strong> />
првенствено воду - нагласио је<<strong>br</strong> />
Живорад Петровић, председник<<strong>br</strong> />
Општине Бор<<strong>br</strong> />
За 36 домаћинстава, колико<<strong>br</strong> />
их има у овом делу Злота, то ће<<strong>br</strong> />
значити нови почетак и другачији<<strong>br</strong> />
начин живота, јер су се за<<strong>br</strong> />
снабдевање водом досада довијали<<strong>br</strong> />
како су знали и умели.<<strong>br</strong> />
У Месној заједници Злот<<strong>br</strong> />
кажу да су тиме завршени сви<<strong>br</strong> />
пројекти водоснабдевања и да<<strong>br</strong> />
практично сви становници овог<<strong>br</strong> />
села сада имају здраву пијаћу<<strong>br</strong> />
воду.<<strong>br</strong> />
Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />
Нема<<strong>br</strong> />
салмонеле<<strong>br</strong> />
Захваљујући здравственој<<strong>br</strong> />
просвећености становника<<strong>br</strong> />
Борске општине и стручном<<strong>br</strong> />
раду превентивне службе Дома<<strong>br</strong> />
здравља у Бору уназад неколико<<strong>br</strong> />
година епидемије салмонеле<<strong>br</strong> />
није било а и број инфекција се<<strong>br</strong> />
смањује. Тако су прошле године<<strong>br</strong> />
забележене само 4 инфекцијеније,<<strong>br</strong> />
док се највечи број у протеклих<<strong>br</strong> />
пет година бележи 2013.<<strong>br</strong> />
када их је било десет, што је изузетно<<strong>br</strong> />
повољно у односу на ранији<<strong>br</strong> />
период, када је, нарочито у<<strong>br</strong> />
летњим периодима било 5-6 епидемија<<strong>br</strong> />
и кућних и колективних.<<strong>br</strong> />
Е. Д.<<strong>br</strong> />
twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />
dailymotion.com/rtvbor
број <strong>55</strong> АКТУЕЛНОСТИ<<strong>br</strong> />
петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />
стр.3<<strong>br</strong> />
У новој топионици почела производња бакра<<strong>br</strong> />
Изливене прве аноде<<strong>br</strong> />
БОР» У Топионици и рафинацији<<strong>br</strong> />
бакра Рударско-топионичарског<<strong>br</strong> />
басена Бор, у вечери<<strong>br</strong> />
између минуле суботе и недеље,<<strong>br</strong> />
изливене су прве аноде бакра<<strong>br</strong> />
добијеног новом технологијом<<strong>br</strong> />
топљења концентрата. Прва количина<<strong>br</strong> />
бакра потекла је око 22<<strong>br</strong> />
часа и 30 минута, а савремена,<<strong>br</strong> />
флеш смелтинг технологија,<<strong>br</strong> />
какву има само мали број топионица<<strong>br</strong> />
у свету, за почетак је испоручила<<strong>br</strong> />
150 тона црвеног метала,<<strong>br</strong> />
одмах изливеног у аноде.<<strong>br</strong> />
Према речима генералног<<strong>br</strong> />
директора Рударско-топионичарског<<strong>br</strong> />
басена Бор Благоја<<strong>br</strong> />
Спасковског, овим је показано да<<strong>br</strong> />
БОР» Једанаеста седница<<strong>br</strong> />
Скупштине општине Бор, одложена<<strong>br</strong> />
због недостатка кворума,<<strong>br</strong> />
закључена је, 16. априла, за мало<<strong>br</strong> />
више од три сата рада. Од предложених<<strong>br</strong> />
30, одборници су усвојили<<strong>br</strong> />
29 одлука, а преостала, о<<strong>br</strong> />
увођењу Октобарског признања,<<strong>br</strong> />
повучена је на додатно разматрање.<<strong>br</strong> />
Већином гласова, одборници<<strong>br</strong> />
су се сагласили са предложеним<<strong>br</strong> />
кадровским решењима у<<strong>br</strong> />
избору челних људи у Топлани,<<strong>br</strong> />
Водоводу, Боговини и борском<<strong>br</strong> />
Дому здравља.<<strong>br</strong> />
За вршиоца дужности директора<<strong>br</strong> />
у Топлани изабран је Дарко<<strong>br</strong> />
Милићевић, у Водоводу Зоран<<strong>br</strong> />
Марковић, а у Боговини Душица<<strong>br</strong> />
Јањић. Миодраг Карабашевић<<strong>br</strong> />
изабран је, по конкурсу, за директора<<strong>br</strong> />
Дома здравља у Бору, са<<strong>br</strong> />
четворогодишњим мандатом.<<strong>br</strong> />
Усвојена је и одлука о<<strong>br</strong> />
учешћу општине у проценту<<strong>br</strong> />
целокупан систем производње у<<strong>br</strong> />
топионици од овог тренутка несметано<<strong>br</strong> />
функционише.<<strong>br</strong> />
- Република Србија овим добија<<strong>br</strong> />
веће учешће Бора у бруто<<strong>br</strong> />
друштвеном производу и развој<<strong>br</strong> />
услужне прераде, виши стандард,<<strong>br</strong> />
а мештани и чисто небо<<strong>br</strong> />
изнад свог града - нагласио је<<strong>br</strong> />
Благоје Спасковски, упутивши<<strong>br</strong> />
честитке и захвалност свима<<strong>br</strong> />
који су допринели да велики посао<<strong>br</strong> />
буде успешно окончан.<<strong>br</strong> />
За замену технологије<<strong>br</strong> />
топљења новом, савременом аутогеном<<strong>br</strong> />
јединицом, са фабриком<<strong>br</strong> />
сумпорне киселине која испуњава<<strong>br</strong> />
светске еколошке стандар-<<strong>br</strong> />
јавног капитала Центроистока, а<<strong>br</strong> />
одборници и власти и опозиције<<strong>br</strong> />
сагласили су се да би требало<<strong>br</strong> />
издејствовати да се из приватизације<<strong>br</strong> />
тог предузећа изузме<<strong>br</strong> />
објекат пијаце, који локална самоуправа<<strong>br</strong> />
жели да уреди и задржи<<strong>br</strong> />
у власништву.<<strong>br</strong> />
Највише дискусија на седници<<strong>br</strong> />
чуло се о одлукама о одређивању<<strong>br</strong> />
матичних подручја на<<strong>br</strong> />
територији општине, за коју је<<strong>br</strong> />
објашњено да је реч о техничком<<strong>br</strong> />
захтеву због увођења електронске<<strong>br</strong> />
управе и могућности<<strong>br</strong> />
добијања докумената путем<<strong>br</strong> />
рачунара, о плану коришћења<<strong>br</strong> />
средстава буџетског фонда за<<strong>br</strong> />
заштиту животне средине, у<<strong>br</strong> />
којем је најзначајнији пројекат<<strong>br</strong> />
замена застарелих азбестно-бетонских<<strong>br</strong> />
водоводних цеви, као<<strong>br</strong> />
и о изради ревизије стратегије<<strong>br</strong> />
одрживог развоја. Промена оснивачког<<strong>br</strong> />
акта Јавног предузећа<<strong>br</strong> />
После одлагања због недостатка кворума, одржана 11. седница СО Бор<<strong>br</strong> />
После три и по године изградње,<<strong>br</strong> />
претходног пројектовања, функционалног<<strong>br</strong> />
испитивања и „уходавања“ опреме у<<strong>br</strong> />
топионици и фабрици сумпорне киселине у<<strong>br</strong> />
Бору и пратећим постројењима, добијене<<strong>br</strong> />
су прве аноде бакра по савременој, флешсмелтинг<<strong>br</strong> />
технологији, какву има мали број<<strong>br</strong> />
топионица у свету<<strong>br</strong> />
Након изливања првих тона<<strong>br</strong> />
анода из нових пирометалуршких<<strong>br</strong> />
постројења, у топионици је<<strong>br</strong> />
настављена производњеа Из<<strong>br</strong> />
аутогене флеш смелтинг пећи<<strong>br</strong> />
изливено је још 160 тона анодног<<strong>br</strong> />
бакра, а концентрација гасова<<strong>br</strong> />
сведена је на минимум и у<<strong>br</strong> />
граду и у топионици.<<strong>br</strong> />
- На овај начин најбоље<<strong>br</strong> />
потврђујемо да нови погони,<<strong>br</strong> />
топионичка пећ и фабрика<<strong>br</strong> />
сумпорне киселине раде континуирано.<<strong>br</strong> />
Смањили смо цену<<strong>br</strong> />
прераде бакра, а иствовремено<<strong>br</strong> />
грађани Бора и околине<<strong>br</strong> />
добили су чистије небо, какво<<strong>br</strong> />
је било 1903. године - каже<<strong>br</strong> />
Благоје Спасковски, генерални<<strong>br</strong> />
директор РТБ-а Бор.<<strong>br</strong> />
де, уложен је 251<<strong>br</strong> />
милион евра. Као<<strong>br</strong> />
резултат, осим<<strong>br</strong> />
чистог неба, доноси<<strong>br</strong> />
удвостручену<<strong>br</strong> />
производњу<<strong>br</strong> />
бакра, племенитих<<strong>br</strong> />
метала и<<strong>br</strong> />
сумпорне киселине, при чему<<strong>br</strong> />
је пројектовани капацитет нове<<strong>br</strong> />
технологије до 400 хиљада тона<<strong>br</strong> />
концентрата бакра годишње.<<strong>br</strong> />
Нову топионицу и фабрику<<strong>br</strong> />
сумпорне киселине у Бору<<strong>br</strong> />
градили су канадски „СНЦ Лавалин“,<<strong>br</strong> />
подизвођач и власник<<strong>br</strong> />
аутогене флеш-смелтинг технологије<<strong>br</strong> />
„Отокумпу“, финска<<strong>br</strong> />
компанија „Оутотек“, а надзор<<strong>br</strong> />
над пословима и локалним радовима<<strong>br</strong> />
повереним „Енергопројекту“,<<strong>br</strong> />
обавио је Грађевински<<strong>br</strong> />
факултет у Београду.<<strong>br</strong> />
Велики део уграђених елемената<<strong>br</strong> />
произведен је у Србији,<<strong>br</strong> />
а да би прве аноде и биле изливене<<strong>br</strong> />
по новој технологији<<strong>br</strong> />
топљења, у пројекту изградње<<strong>br</strong> />
укупно је ангажовано око 800<<strong>br</strong> />
радника.<<strong>br</strong> />
Бојан Обрадовић<<strong>br</strong> />
Нова кадровска решења у јавном сектору<<strong>br</strong> />
за стамбене услуге<<strong>br</strong> />
објашњена<<strong>br</strong> />
је усклађивањем<<strong>br</strong> />
са законом, по<<strong>br</strong> />
коме се ово<<strong>br</strong> />
предузеће више<<strong>br</strong> />
не бави закупом<<strong>br</strong> />
пословног<<strong>br</strong> />
простора.<<strong>br</strong> />
Осим нових<<strong>br</strong> />
кадровских решења,<<strong>br</strong> />
на седници Скупштине<<strong>br</strong> />
општине усвојене су и све друге<<strong>br</strong> />
предложене одлуке, изузев<<strong>br</strong> />
увођења Октобарских награда,<<strong>br</strong> />
коју је председник Општине<<strong>br</strong> />
Бор Живорад Петровић повукао<<strong>br</strong> />
на додатно разматрање након<<strong>br</strong> />
супротстављене аргументације<<strong>br</strong> />
о томе да ли је услов за добијање<<strong>br</strong> />
признања пребивалиште на територији<<strong>br</strong> />
општине Бор.<<strong>br</strong> />
На једанаестој седници<<strong>br</strong> />
Скупштине општине Бор, одборници<<strong>br</strong> />
су једногласно прихватили<<strong>br</strong> />
и одлуку о стипендирању<<strong>br</strong> />
студената и награђивању ученика,<<strong>br</strong> />
којом се стипендирање<<strong>br</strong> />
дефицитарних кадрова поново<<strong>br</strong> />
уводи после три године. Такође<<strong>br</strong> />
и одлуку о поверавању услуге<<strong>br</strong> />
помоћи у кући Центру за социјални<<strong>br</strong> />
рад.<<strong>br</strong> />
Тајним гласањем, још<<strong>br</strong> />
на почетку седнице, за новог<<strong>br</strong> />
члана Општинског већа у<<strong>br</strong> />
Бору изабран је Александар<<strong>br</strong> />
Орловић.<<strong>br</strong> />
Бојан Обрадовић<<strong>br</strong> />
youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />
facebook.com/rtvbor
стр.4<<strong>br</strong> />
петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />
Опала наплата комуналних услуга<<strong>br</strong> />
Опомене дужницима<<strong>br</strong> />
БОР» Јавно стамбено предузеће<<strong>br</strong> />
Бор упутило је опомене<<strong>br</strong> />
пред тужење грађанима који нису<<strong>br</strong> />
платили комуналне услугеза<<strong>br</strong> />
период април - јун 2014. одине.<<strong>br</strong> />
У овом предузећу кажу да је<<strong>br</strong> />
дуг грађана за комуналне услуге<<strong>br</strong> />
већи од 270 милиона динара, а<<strong>br</strong> />
да је степен наплате потраживања<<strong>br</strong> />
од знатно опао.<<strong>br</strong> />
- Уколико грађани не плате<<strong>br</strong> />
у одређеном року дуговања за<<strong>br</strong> />
стамбене услуге, мораћемо да<<strong>br</strong> />
прибегнемо принудној наплати,<<strong>br</strong> />
преко извршитеља. То нам<<strong>br</strong> />
је законска обавеза, јер смо и од<<strong>br</strong> />
Основног суда у Бору добили<<strong>br</strong> />
писмено обавештење да принудна<<strong>br</strong> />
наплата више не може да иде<<strong>br</strong> />
преко њих. Када предмет стигне<<strong>br</strong> />
до извршитеља, обавезе дужника<<strong>br</strong> />
се додатно увећавају за таксу која<<strong>br</strong> />
није тако мала и креће се, у зависности<<strong>br</strong> />
од дуга, од 5.700 динара<<strong>br</strong> />
БОР» Студенти из општине<<strong>br</strong> />
Бор поново ће моћи да конкуришу<<strong>br</strong> />
за стипендије, за које ће,<<strong>br</strong> />
након вишегодишње паузе, средства<<strong>br</strong> />
бити обезбеђена из буџета,<<strong>br</strong> />
одлука је одборника Скупштине<<strong>br</strong> />
Општине Бор. Висина стипендије<<strong>br</strong> />
зависиће од буџетских<<strong>br</strong> />
средстава, а Комисија за стипендирање<<strong>br</strong> />
и награђивање Општине<<strong>br</strong> />
Бор донела је правилник који<<strong>br</strong> />
утврђује критеријуме за доделу<<strong>br</strong> />
стипендија.<<strong>br</strong> />
- Мало је каснила израда<<strong>br</strong> />
правилника, али трудили смо<<strong>br</strong> />
се да га урадимо на најбољи<<strong>br</strong> />
начин. Тако ће право на стипендије<<strong>br</strong> />
од наредне године имати<<strong>br</strong> />
студенти основних академских<<strong>br</strong> />
студија, као и мастер студија<<strong>br</strong> />
који имају просек изнад 8,5.<<strong>br</strong> />
Такође, услов је и да имају пребивалиште<<strong>br</strong> />
у општини Бор, јер<<strong>br</strong> />
желимо да, пре свега нашој деци,<<strong>br</strong> />
помогнемо колико можемо.<<strong>br</strong> />
Висина стипендија зависиће од<<strong>br</strong> />
па на више. Ми са грађанима<<strong>br</strong> />
можемо да склопимо споразум о<<strong>br</strong> />
репрограму, али само уколико се<<strong>br</strong> />
грађанин јави пре него што предмет<<strong>br</strong> />
дође до извршитеља. Уопште<<strong>br</strong> />
степен наплате је опао и креће се<<strong>br</strong> />
око 80 одсто. Апелујем на грађане<<strong>br</strong> />
да редовно измирују обавезе,<<strong>br</strong> />
јер уколико се степен наплате не<<strong>br</strong> />
повећа барем до 90 одсто, наредна<<strong>br</strong> />
грејна сезона биће озбиљно<<strong>br</strong> />
доведена у питање - каже Срђан<<strong>br</strong> />
Радошевић, директор Јавно<<strong>br</strong> />
стамбеног предузећа Бор.<<strong>br</strong> />
Како би избегли плаћање комуналних<<strong>br</strong> />
услуга, грађани често<<strong>br</strong> />
од суда успевају да добију потврду<<strong>br</strong> />
о малим приходима,<<strong>br</strong> />
иако то није потпуно<<strong>br</strong> />
тачно.<<strong>br</strong> />
Радници Јавно<<strong>br</strong> />
стамбеног предузећа<<strong>br</strong> />
почеће, од наредне недеље,<<strong>br</strong> />
да обилазе дужнике<<strong>br</strong> />
и да им на лицу<<strong>br</strong> />
места омогуће да плате<<strong>br</strong> />
дуг. Како не би било злоупотреба,<<strong>br</strong> />
радници ће долазити код<<strong>br</strong> />
грађана са јасним обележјима<<strong>br</strong> />
и легитимацијом, а за плаћена<<strong>br</strong> />
дуговања ће на лицу места издавати<<strong>br</strong> />
признанице.<<strong>br</strong> />
Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />
средстава у буџету Општине<<strong>br</strong> />
Бор, али настојали смо да износ<<strong>br</strong> />
може да покрије цену смештаја<<strong>br</strong> />
у студентском дому као и исхрану<<strong>br</strong> />
у студентској мензи - каж<<strong>br</strong> />
Др Горан Јоксимовић, члан<<strong>br</strong> />
Општинског већа у<<strong>br</strong> />
Бору задужен за образовање<<strong>br</strong> />
.<<strong>br</strong> />
Осим најбољих<<strong>br</strong> />
студената, од наредне<<strong>br</strong> />
школске године,<<strong>br</strong> />
од Општине Бор стипендије<<strong>br</strong> />
ће моћи да<<strong>br</strong> />
добију и средњошколци,<<strong>br</strong> />
али они који<<strong>br</strong> />
похађају школе за<<strong>br</strong> />
таленте. Награђивање најбољих<<strong>br</strong> />
основаца и средњошколаца<<strong>br</strong> />
борских школа, са запаженим<<strong>br</strong> />
успехом на републичким такмичењима<<strong>br</strong> />
није ни прекидано.<<strong>br</strong> />
- Сваке године висину награде<<strong>br</strong> />
за ученике који су постигли<<strong>br</strong> />
запажене резултате на републичким<<strong>br</strong> />
такмичењима одређује<<strong>br</strong> />
ДРУШТВО број <strong>55</strong><<strong>br</strong> />
Новине у борском Дому здравља<<strong>br</strong> />
БОР» На Дечијем<<strong>br</strong> />
одељењу Дома<<strong>br</strong> />
здравља у Бору<<strong>br</strong> />
отворено је развојно<<strong>br</strong> />
саветовалиште<<strong>br</strong> />
за децу. У Саветовалишту,<<strong>br</strong> />
чији<<strong>br</strong> />
је циљ откривање<<strong>br</strong> />
деце са факторима<<strong>br</strong> />
ризика и контрола<<strong>br</strong> />
Повратак старој пракси у Општини Бор после вишегодишње паузе<<strong>br</strong> />
Стипендије за студенте и средњошколце<<strong>br</strong> />
Отворено развојно<<strong>br</strong> />
саветовалиште за децу<<strong>br</strong> />
У саставу Саветовалишта је пет ординација, комплетно<<strong>br</strong> />
опремљених у оквиру ДИЛС пројекта и подршке надлежног<<strong>br</strong> />
министартва и локалне самоуправе у Бору<<strong>br</strong> />
председник Општине бор, колко<<strong>br</strong> />
ће то бити ове школске године<<strong>br</strong> />
још не знамо и то зависи од<<strong>br</strong> />
расположивог новца у буџету,<<strong>br</strong> />
али је важно да то награђивање<<strong>br</strong> />
није ни прекидано, нити ће бити<<strong>br</strong> />
прекинуто - додаје Др Горан<<strong>br</strong> />
Јоксимовић.<<strong>br</strong> />
Висина награде или стипендије<<strong>br</strong> />
и није толико битна, важно<<strong>br</strong> />
је да ученици и студенти са<<strong>br</strong> />
најбољим оценама заслуженим<<strong>br</strong> />
личним трудом, добију и признање<<strong>br</strong> />
од средине у којој живе.<<strong>br</strong> />
Елда Драгаш<<strong>br</strong> />
њиховог развоја,<<strong>br</strong> />
Стручни тим који<<strong>br</strong> />
чине логопед, педијатар, психолог,<<strong>br</strong> />
физиотерапеут и други, решаваће<<strong>br</strong> />
проблеме деце до седам<<strong>br</strong> />
година. Саветовалиште има пет<<strong>br</strong> />
комплетно опремљених ординација<<strong>br</strong> />
и две радионице за децу од<<strong>br</strong> />
три до седам година, отворене у<<strong>br</strong> />
оквиру ДИЛС пројекта.<<strong>br</strong> />
Развојно саветовалиште за<<strong>br</strong> />
децу на Дечијем одељењу Дома<<strong>br</strong> />
здравља у Бору отворено<<strong>br</strong> />
је са циљем да се проблеми и<<strong>br</strong> />
поремећаји на време открију<<strong>br</strong> />
и третирају на адекватан начин.<<strong>br</strong> />
У саставу Саветовалишта<<strong>br</strong> />
је пет ординација, комплетно<<strong>br</strong> />
опремљених у оквиру ДИЛС<<strong>br</strong> />
пројекта и подршке надлежног<<strong>br</strong> />
министартва, али и локалне<<strong>br</strong> />
самоуправе у Бору. У пријатном<<strong>br</strong> />
амбијенту помоћ деци са<<strong>br</strong> />
сметњама у развоју овде ће пружати<<strong>br</strong> />
тим стручњака борског<<strong>br</strong> />
Дома здравља.<<strong>br</strong> />
- Најважније је на време<<strong>br</strong> />
уочити проблем и ми смо ту да<<strong>br</strong> />
помогнемо и стално пратимо<<strong>br</strong> />
раст и развој те деце, а према нашој<<strong>br</strong> />
евиденцији такве деце има<<strong>br</strong> />
близу 240 - истиче др Мирослав<<strong>br</strong> />
Карабашевић директор Дома<<strong>br</strong> />
здравља.<<strong>br</strong> />
Отварању развојног саветовалишта<<strong>br</strong> />
присуствовао је и<<strong>br</strong> />
Душан Марковић, председник<<strong>br</strong> />
Скупштине Општине Бор.<<strong>br</strong> />
- Данас смо сведоци да локална<<strong>br</strong> />
самоуправа чини све да<<strong>br</strong> />
побољша здравство, у овом<<strong>br</strong> />
случају здравствену заштиту<<strong>br</strong> />
најмлађих. Мислим да је ово<<strong>br</strong> />
најбоља потврда тога, а раздвајање<<strong>br</strong> />
Дома здравља и Болнице<<strong>br</strong> />
у Бору даје своје ефекте, а<<strong>br</strong> />
ми смо ту да помогнемо колико<<strong>br</strong> />
год можемо - рекао је Душан<<strong>br</strong> />
Марковић.<<strong>br</strong> />
Развојно саветовалиште за<<strong>br</strong> />
децу у борском Дому здравља,<<strong>br</strong> />
радиће, у почетку једном недељно,<<strong>br</strong> />
четвртком, али ће ускоро,<<strong>br</strong> />
након повратка педијатра са<<strong>br</strong> />
специјализације, бити отворено<<strong>br</strong> />
сваког дана.<<strong>br</strong> />
Елда Драгаш<<strong>br</strong> />
twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />
dailymotion.com/rtvbor
БОР» На основу појачаних<<strong>br</strong> />
регионалних контрола које<<strong>br</strong> />
је републичка инспекција рада<<strong>br</strong> />
од почетка године спровела у<<strong>br</strong> />
четири региона, откривено је да<<strong>br</strong> />
приближно десет одсто радника<<strong>br</strong> />
у Србији ради на црно.<<strong>br</strong> />
Да би се смањио број непријављених<<strong>br</strong> />
радника и договориле<<strong>br</strong> />
активности у борби<<strong>br</strong> />
против сиве економије и рада<<strong>br</strong> />
на црно, у Борском округу одржан<<strong>br</strong> />
је састанак представника<<strong>br</strong> />
локалних самоуправа општина<<strong>br</strong> />
број <strong>55</strong> ПРИВРЕДА<<strong>br</strong> />
петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />
Презентација компаније Хенкел на Борском језеру<<strong>br</strong> />
Производи намењени<<strong>br</strong> />
рударству<<strong>br</strong> />
БОР» Компанија „Хенкел<<strong>br</strong> />
Србија“ и РТБ Бор организовали<<strong>br</strong> />
су на Борском језеру регионални<<strong>br</strong> />
скуп о коришћењу производа<<strong>br</strong> />
ове компаније у рударској индустрији.<<strong>br</strong> />
Стручњаци комбината<<strong>br</strong> />
бакра имали су прилику да<<strong>br</strong> />
стекну знања о новим технологијама<<strong>br</strong> />
у одржавању дробилица,<<strong>br</strong> />
млинова, флотација и индустријских<<strong>br</strong> />
пумпи.<<strong>br</strong> />
Одржавање машина и опреме<<strong>br</strong> />
у рудницима бакра, олова<<strong>br</strong> />
и цинка, стални су проблем са<<strong>br</strong> />
којим се сусрећу запослени и<<strong>br</strong> />
руководство у овим компанијама.<<strong>br</strong> />
Примена нових технологија<<strong>br</strong> />
може значајно да помогне стабилном<<strong>br</strong> />
и дужем раду механизације<<strong>br</strong> />
и смањењу трошкова производње,<<strong>br</strong> />
речено је на стручном<<strong>br</strong> />
скупу у хотелу „Језеро“ на Борском<<strong>br</strong> />
језеру.<<strong>br</strong> />
- Верујемо да ће представљање<<strong>br</strong> />
напредних технологија<<strong>br</strong> />
допринети ефикаснијем и квалитетнијем<<strong>br</strong> />
одржавању машина које<<strong>br</strong> />
се користе у басенским рудницима<<strong>br</strong> />
- рекао је Благоје Спасковски<<strong>br</strong> />
генерални директор РТБ-а<<strong>br</strong> />
Бор на отварању стручног скупа.<<strong>br</strong> />
- Ту смо да наша достигнућа<<strong>br</strong> />
и начин њихове примене у рударству<<strong>br</strong> />
поделимо са стручњацима<<strong>br</strong> />
који одржавају опрему у<<strong>br</strong> />
рудницима. Имали смо добру сарадњу<<strong>br</strong> />
и до сада са РТБ-ом Бор.<<strong>br</strong> />
Она траје више од четири деценије<<strong>br</strong> />
на обострано задовољство -<<strong>br</strong> />
рекао је Владимир Радуловић,<<strong>br</strong> />
директор продаје компаније<<strong>br</strong> />
„Хенкел“.<<strong>br</strong> />
Савете и практична решења<<strong>br</strong> />
за одржавање машина и опреме<<strong>br</strong> />
у рудницима бакра, олова и цинка<<strong>br</strong> />
у хотелу „Језеро“ имали су<<strong>br</strong> />
прилику да чују, осим стручњака<<strong>br</strong> />
комбината бакра и представници<<strong>br</strong> />
још три рудника.<<strong>br</strong> />
Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />
Борба против сиве економије приоритет државе<<strong>br</strong> />
Сваки десети ради на црно<<strong>br</strong> />
Бор, Мајданпек,<<strong>br</strong> />
Неготин и Кладово,<<strong>br</strong> />
министарства<<strong>br</strong> />
унутрашњих<<strong>br</strong> />
послова и инспекцијских<<strong>br</strong> />
служби са<<strong>br</strong> />
директором републичког<<strong>br</strong> />
Инспектората<<strong>br</strong> />
за рад Бојаном<<strong>br</strong> />
Јоцићем.<<strong>br</strong> />
Сузбијање рада на црно<<strong>br</strong> />
је, ове године, главни задатак<<strong>br</strong> />
инспекције рада, како би се<<strong>br</strong> />
заштитила права запослених,<<strong>br</strong> />
искључила нелојална конкуренција<<strong>br</strong> />
на тржишту, повећао број<<strong>br</strong> />
пријављених радника и обезбедио<<strong>br</strong> />
прилив новца у републички<<strong>br</strong> />
буџет.<<strong>br</strong> />
- Циљ је да успоставимо што<<strong>br</strong> />
бољу сарадњу са локалним самоуправама<<strong>br</strong> />
и привредницима,<<strong>br</strong> />
како би постигли што боље резултате<<strong>br</strong> />
на сузбијању сиве еконо-<<strong>br</strong> />
БОР» Општинска управа<<strong>br</strong> />
Бор поништила је недавно расписани<<strong>br</strong> />
конкурс за финансирање<<strong>br</strong> />
и суфинансирање програма<<strong>br</strong> />
и пројеката од јавног интереса.<<strong>br</strong> />
Спорна је била одредба по<<strong>br</strong> />
којој су право на конкурс осим<<strong>br</strong> />
удружења грађана имали и други<<strong>br</strong> />
правни субјекти, а по образложењу<<strong>br</strong> />
финансијске службе<<strong>br</strong> />
Општине Бор то право немају<<strong>br</strong> />
профитне организације.<<strong>br</strong> />
Конкурс се односио на<<strong>br</strong> />
пројекте у областима социјалне<<strong>br</strong> />
заштите, друштвене бриге о<<strong>br</strong> />
деци и младима, заштите и промовисања<<strong>br</strong> />
људских и мањинских<<strong>br</strong> />
права, образовања<<strong>br</strong> />
и одрживог<<strong>br</strong> />
развоја.<<strong>br</strong> />
- Комисија<<strong>br</strong> />
се састала у петак<<strong>br</strong> />
да размотри<<strong>br</strong> />
пријаве, међутим<<strong>br</strong> />
одредба по<<strong>br</strong> />
којој за ове програме<<strong>br</strong> />
могу да конкуришу удружења<<strong>br</strong> />
грађана и други доста је<<strong>br</strong> />
непрецизна и по њој на конкурс<<strong>br</strong> />
може да се јаве сва удружења,<<strong>br</strong> />
мије. Друга половина 2014. године<<strong>br</strong> />
искоришћена је да се припреми<<strong>br</strong> />
стратегија за ову годину,<<strong>br</strong> />
пронађу и отклоне слабости у<<strong>br</strong> />
раду инспекцијских служби и<<strong>br</strong> />
да се промени начин рада. Прошле<<strong>br</strong> />
године је контролисано 16<<strong>br</strong> />
привредних области, а од почетка<<strong>br</strong> />
2015. године уведен је нешто<<strong>br</strong> />
другачији систем. Увели смо регионалне<<strong>br</strong> />
и окружне контроле.<<strong>br</strong> />
У првом кварталу проверавали<<strong>br</strong> />
смо Нишавски округ, где смо у<<strong>br</strong> />
једној смени затекли 70 радника<<strong>br</strong> />
који нису били пријављени, затим<<strong>br</strong> />
Београдски округ где је затечено<<strong>br</strong> />
више од 140 непријављених<<strong>br</strong> />
радника, Панчево и Ковин<<strong>br</strong> />
- каже Бојан Јоцић, директор<<strong>br</strong> />
републичког Инспектората за<<strong>br</strong> />
рад.<<strong>br</strong> />
Он додаје да званични подаци<<strong>br</strong> />
говоре да се за 2.062.000<<strong>br</strong> />
радника плаћају доприноси.<<strong>br</strong> />
стр.5<<strong>br</strong> />
Поништен конкурс<<strong>br</strong> />
Због спорне одредбе, по којој су за средства могле да<<strong>br</strong> />
конкуришу и профитне организације, Општинска управа<<strong>br</strong> />
у Бору поништила је Конкурс за финансирање програма и<<strong>br</strong> />
пројеката од јавног интереса<<strong>br</strong> />
али након консултација са правном<<strong>br</strong> />
и финансијском службом<<strong>br</strong> />
Општине Бор јасно је да за ове<<strong>br</strong> />
програме који ће се финансирати<<strong>br</strong> />
из буџета не могу да конкуришу<<strong>br</strong> />
профитне организације. Ми смо<<strong>br</strong> />
предложили начелнику Општинске<<strong>br</strong> />
управе да због ове непрецизне<<strong>br</strong> />
формулације поништи<<strong>br</strong> />
конкурс и да се распише други.<<strong>br</strong> />
Очекујемо да ћемо у најкраћем<<strong>br</strong> />
могућем року донети одлуку<<strong>br</strong> />
како би се у складу са прецизним<<strong>br</strong> />
правилима конкурс што пре<<strong>br</strong> />
расписао - нагласио је Славиша<<strong>br</strong> />
Буђелан, члан Општинског већа<<strong>br</strong> />
у Бору и председник Комисије.<<strong>br</strong> />
Одлука о поништавању<<strong>br</strong> />
конкурса<<strong>br</strong> />
објављена<<strong>br</strong> />
је на сајту<<strong>br</strong> />
Општине Бор, а<<strong>br</strong> />
биће прослеђена<<strong>br</strong> />
и свим субјектима<<strong>br</strong> />
који су<<strong>br</strong> />
конкурисали. За<<strong>br</strong> />
програме које ће се финансирати<<strong>br</strong> />
из општинског буџета биће издвојена<<strong>br</strong> />
4 и по милиона динара.<<strong>br</strong> />
Елда Драгаш<<strong>br</strong> />
У Борском округу одржан је састанак<<strong>br</strong> />
представника Инспектората за рад и локалних<<strong>br</strong> />
самоуправа на коме је разматрана заједничка<<strong>br</strong> />
акција у циљу смањења нелегалног рада<<strong>br</strong> />
Појачане контроле допринеле су<<strong>br</strong> />
да држава у прва четири месеца<<strong>br</strong> />
ове године издвоји две милијарде<<strong>br</strong> />
динара мање за субвенције<<strong>br</strong> />
пензионом фонду јер је једини<<strong>br</strong> />
начин да се он напуни повећање<<strong>br</strong> />
броја радника за које се плаћају<<strong>br</strong> />
доприноси.<<strong>br</strong> />
- Једини начин да се сузбије<<strong>br</strong> />
сива економија је заједничка<<strong>br</strong> />
акција инспекцијских служби,<<strong>br</strong> />
министарства унутрашњих<<strong>br</strong> />
послова, грађана и надлежних<<strong>br</strong> />
инспекција - наглашава Мирослав<<strong>br</strong> />
Кнежевић, начелник борског<<strong>br</strong> />
управног округа.<<strong>br</strong> />
Планирано је да до краја<<strong>br</strong> />
године око сто хиљада радника<<strong>br</strong> />
који нису пријављени и раде на<<strong>br</strong> />
црно, пређу из такозване сиве<<strong>br</strong> />
зоне у радни однос, чуло се између<<strong>br</strong> />
осталог на састанку у Борском<<strong>br</strong> />
округу.<<strong>br</strong> />
Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />
youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />
facebook.com/rtvbor
стр.6<<strong>br</strong> />
петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />
Дигитални сигнал плаћаће<<strong>br</strong> />
и корисници кабловске<<strong>br</strong> />
Процес дигитализације у Србији<<strong>br</strong> />
званично је почео у Вршцу,<<strong>br</strong> />
гашењем аналогног сигнала у<<strong>br</strong> />
станици Вршачки брег. После<<strong>br</strong> />
Вршца, који је први прешао на<<strong>br</strong> />
дигитални сигнал, у плану је да<<strong>br</strong> />
8. маја то учине Суботица, Сомбор,<<strong>br</strong> />
Кикинда, а потом 18. маја<<strong>br</strong> />
Чот – Венац. Гашење предајника<<strong>br</strong> />
на Авали предвиђено је за<<strong>br</strong> />
25. мај, на предајницима на Руднику,<<strong>br</strong> />
Црном врху и у Јагодини,<<strong>br</strong> />
Торнику-Овчару, Тупижници,<<strong>br</strong> />
Дели Јовану 1. јуна. Последњи,<<strong>br</strong> />
15. јуна, биће угашени предајници<<strong>br</strong> />
на Бесној кобили, Јастрепцу,<<strong>br</strong> />
Копаонику и Церу. По завршетку<<strong>br</strong> />
процеса дигитализације, дигитални<<strong>br</strong> />
сигнал биће обезбеђен<<strong>br</strong> />
за 95 одсто територије Србије,<<strong>br</strong> />
што је прописано Женевском<<strong>br</strong> />
конвенцијом.<<strong>br</strong> />
По окончању процеса дигитализације<<strong>br</strong> />
најлошију слику на<<strong>br</strong> />
телевизорима имаће корисници<<strong>br</strong> />
кабловске телевизије са основним<<strong>br</strong> />
пакетима, који ће и даље<<strong>br</strong> />
Привредна комора Србије<<strong>br</strong> />
Министарство трговине, туризма<<strong>br</strong> />
и телекомуникација и дневни<<strong>br</strong> />
економски лист „Привредни<<strong>br</strong> />
преглед“ организовали су једанаесту<<strong>br</strong> />
акцију „Најбоље из<<strong>br</strong> />
Србије“ у којој су бирани најус-<<strong>br</strong> />
примати само аналогни<<strong>br</strong> />
сигнал и мораће да доплате<<strong>br</strong> />
уколико хоће дигитални<<strong>br</strong> />
сигнал.<<strong>br</strong> />
Према последњим подацима<<strong>br</strong> />
РАТЕЛ-а из 2013.<<strong>br</strong> />
године, таквих има близу<<strong>br</strong> />
1, 2 милиона, што је чак<<strong>br</strong> />
четири петине од укупног<<strong>br</strong> />
броја од 1, 5 милиона корисника<<strong>br</strong> />
кабловске телевизије у<<strong>br</strong> />
Србији.<<strong>br</strong> />
Сви они ће моћи да се пребаце<<strong>br</strong> />
на дигиталну телевизију, и то<<strong>br</strong> />
на два начина. Први је куповином<<strong>br</strong> />
скупљег пакета код њиховог<<strong>br</strong> />
кабловског оператера, који нуди<<strong>br</strong> />
и дигиталну телевизију, што ће<<strong>br</strong> />
их коштати додатних неколико<<strong>br</strong> />
стотина динара месечно на претплату<<strong>br</strong> />
која у просеку износи око<<strong>br</strong> />
1. 100 динара.<<strong>br</strong> />
Други начин је повратак на<<strong>br</strong> />
такозвану „земаљску“ телевизију,<<strong>br</strong> />
коју би пратили уз помоћ<<strong>br</strong> />
антене, а која ће од половине<<strong>br</strong> />
јуна бити потпуно дигитална.<<strong>br</strong> />
И то ће, додуше, изискивати<<strong>br</strong> />
додатне трошкове - за куповину<<strong>br</strong> />
новог телевизора са ДВБ-Т2<<strong>br</strong> />
рисивером, који може да прима<<strong>br</strong> />
дигитални сигнал (цена од 300<<strong>br</strong> />
евра) или за набавку сет-топ бокса,<<strong>br</strong> />
уређаја који се прикључи на<<strong>br</strong> />
старији телевизор и омогућава<<strong>br</strong> />
му да прима дигитални сигнал<<strong>br</strong> />
(цена од 2. 500 до 5. 000 динара).<<strong>br</strong> />
Ново признање за нашу медијску кућу<<strong>br</strong> />
ЈП „ШРИФ“ међу<<strong>br</strong> />
најбољима у Србији<<strong>br</strong> />
пешнији брендови<<strong>br</strong> />
на српском<<strong>br</strong> />
тржишту.<<strong>br</strong> />
Циљ акције<<strong>br</strong> />
јесте да подстиче<<strong>br</strong> />
стварања<<strong>br</strong> />
квалитетних српских<<strong>br</strong> />
производа,<<strong>br</strong> />
да промовише<<strong>br</strong> />
најбоље робне<<strong>br</strong> />
и корпоративне брендове из<<strong>br</strong> />
Србије, јача њихову тржишну<<strong>br</strong> />
позицију и улива поверење<<strong>br</strong> />
потрошачима и партнерима у<<strong>br</strong> />
земљи и иностранству. У акцији<<strong>br</strong> />
најбоље из Србије пресудан је<<strong>br</strong> />
глас потрошача, а гласање је би-<<strong>br</strong> />
У ФОКУСУ број <strong>55</strong><<strong>br</strong> />
Упркос најавама и корисници кабловске телевизије,<<strong>br</strong> />
уколико желе дигитални сигнал, мораће својим<<strong>br</strong> />
оператерима да, уз редовну месечну претплату,<<strong>br</strong> />
доплатe неколико стотина динара. - Гашење<<strong>br</strong> />
аналогног сигнала је у току, а завршиће се 15. јуна<<strong>br</strong> />
Битно је напоменути да цена<<strong>br</strong> />
сет-топ бокс уређаја не утиче<<strong>br</strong> />
на квалитет слике, а разлика је<<strong>br</strong> />
у коришћеним компонентама и<<strong>br</strong> />
материјалима, као и од трговачке<<strong>br</strong> />
марже.<<strong>br</strong> />
Ови корисници после тога<<strong>br</strong> />
неће имати друге трошкове за<<strong>br</strong> />
примање дигиталног сигнала,<<strong>br</strong> />
који осим квалитетније слике засад<<strong>br</strong> />
пружа и могућност враћања<<strong>br</strong> />
програма ако сте нешто пропустили<<strong>br</strong> />
да погледате, снимања<<strong>br</strong> />
емисија како бисте их касније<<strong>br</strong> />
погледали, а гледаоци ће моћи<<strong>br</strong> />
да примају и упозорења да на<<strong>br</strong> />
каналу који тренутно не прате<<strong>br</strong> />
ускоро почиње емисија коју би<<strong>br</strong> />
желели да гледају.<<strong>br</strong> />
Дигитализација<<strong>br</strong> />
ће и особама које<<strong>br</strong> />
имају проблема са<<strong>br</strong> />
слухом учинити<<strong>br</strong> />
доступним и садржаје<<strong>br</strong> />
попут забавних<<strong>br</strong> />
или информативних<<strong>br</strong> />
емисија<<strong>br</strong> />
које се не емитују<<strong>br</strong> />
уживо, са титлом<<strong>br</strong> />
у дну екрана. Прве<<strong>br</strong> />
информације указивале су на то<<strong>br</strong> />
да грађани који имају кабловску<<strong>br</strong> />
неће морати ништа да мењају<<strong>br</strong> />
нити докупљују, већ ће кабловски<<strong>br</strong> />
оператери аутоматски сигнал<<strong>br</strong> />
пребацити на дигитални. Истина<<strong>br</strong> />
је изгледа потпуно другачија.<<strong>br</strong> />
ло бесплатно. Детаљне информације<<strong>br</strong> />
о критеријумима избора,<<strong>br</strong> />
жирију и наградама доступне су<<strong>br</strong> />
на сајту www. najbolјeizsrbije.rs<<strong>br</strong> />
Јавно гласање у категоријама<<strong>br</strong> />
робних, страних и корпоративних<<strong>br</strong> />
брендова, као и за<<strong>br</strong> />
остале категорије у којима се<<strong>br</strong> />
налазе најбоља јавна и државна<<strong>br</strong> />
предузећа, међу којима је и јавно<<strong>br</strong> />
предузеће „Штампа радио<<strong>br</strong> />
и филм“ у Бору, завршено је<<strong>br</strong> />
29.априла 2015.године. У свакој<<strong>br</strong> />
категорији гласало се за један<<strong>br</strong> />
Такође, прича је била да ће<<strong>br</strong> />
држава најугроженијим категоријама<<strong>br</strong> />
становништва обезбедити<<strong>br</strong> />
бесплатне сет-топ боксове,<<strong>br</strong> />
али недавно је пропао уговор<<strong>br</strong> />
који је Министарство трговине,<<strong>br</strong> />
туризма и телекомуникација раније<<strong>br</strong> />
склопило са „Орионом“, па<<strong>br</strong> />
та компанија неће моћи да прода<<strong>br</strong> />
држави сет-топ боксове за најсиромашније,<<strong>br</strong> />
већ ће ови добијати<<strong>br</strong> />
само ваучере.<<strong>br</strong> />
Чак 38 одсто становника у<<strong>br</strong> />
Србији телевизијски програм и<<strong>br</strong> />
даље прати преко обичних кровних<<strong>br</strong> />
или собних антена. Дигитализација<<strong>br</strong> />
се, дакле, директно<<strong>br</strong> />
тиче око 2, 5 милиона грађана<<strong>br</strong> />
Србије који прате „земаљску“<<strong>br</strong> />
телевизију. Поред оних око 1, 5<<strong>br</strong> />
милиона грађана који су на кабловској<<strong>br</strong> />
мрежи, још нешто више<<strong>br</strong> />
од 3<strong>55</strong>. 000 грађана Србије<<strong>br</strong> />
телевизију гледа преко ИПТВ-а.<<strong>br</strong> />
Елда Драгаш<<strong>br</strong> />
Привредна комора Србије, Министарство трговине,<<strong>br</strong> />
туризма и телекомуникација и дневни економски лист<<strong>br</strong> />
„Привредни преглед“ организовали су акцију „Најбоље<<strong>br</strong> />
из Србије“ у којој су бирани најуспешнији брендови на<<strong>br</strong> />
српском тржишту. - Гласање је завршено 29. априла, а<<strong>br</strong> />
међу најуспешнијим компанијама, гласало се и за Јавно<<strong>br</strong> />
предузеће „Штампа, радио и филм“ у Бору<<strong>br</strong> />
бренд, али након првог гласања<<strong>br</strong> />
није могла да се промени одлука<<strong>br</strong> />
и гласа за неки други бренд у датој<<strong>br</strong> />
категорији.<<strong>br</strong> />
Организатори ак ције<<strong>br</strong> />
„Најбоље из Србије“ истичу да<<strong>br</strong> />
је за успех акције важно што ће<<strong>br</strong> />
на тај начин добити и најбољу<<strong>br</strong> />
потврду квалитета, најбољу меру<<strong>br</strong> />
успеха и изузетности, подршку<<strong>br</strong> />
још успешнијем пословању, као<<strong>br</strong> />
и подстицај за креативност и<<strong>br</strong> />
најбоље улагање у развој бренда.<<strong>br</strong> />
Елда Драгаш<<strong>br</strong> />
twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />
dailymotion.com/rtvbor
број <strong>55</strong> У ФОКУСУ<<strong>br</strong> />
петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />
Локална самоуправа финансира радове<<strong>br</strong> />
Реновирање<<strong>br</strong> />
сеоских школа<<strong>br</strong> />
Протеклог викенда ученици<<strong>br</strong> />
осмог разреда полагали су пробне<<strong>br</strong> />
тестове из математике, српског<<strong>br</strong> />
језика и комбиновани тест,<<strong>br</strong> />
као увертиру пре полагања мале<<strong>br</strong> />
матуре. Симулација испита темељно<<strong>br</strong> />
је припремљена и реализована<<strong>br</strong> />
тако да за завршно полагање<<strong>br</strong> />
сви буду потпуно спремни.<<strong>br</strong> />
Резултат пробног теста не<<strong>br</strong> />
улази у оцену, већ ће ђацима и наставницима<<strong>br</strong> />
послужити да утврде<<strong>br</strong> />
ниво знања, као и да се упознају<<strong>br</strong> />
са процедуром полагања. Ученике<<strong>br</strong> />
је, како су сами истакли, највише<<strong>br</strong> />
бринуо комбиновани тест.<<strong>br</strong> />
После уређења основних<<strong>br</strong> />
школа у Шарбановцу и Доњој<<strong>br</strong> />
Белој Реци, у општини Бор у току<<strong>br</strong> />
је сређивање основних школа<<strong>br</strong> />
у Брестовцу и у Злоту.<<strong>br</strong> />
За постављање нове столарије<<strong>br</strong> />
и термо изолације на ове<<strong>br</strong> />
две школе локална самоуправа<<strong>br</strong> />
је из буџета издвојила више од<<strong>br</strong> />
двадесет милиона динара.<<strong>br</strong> />
На школи „Станоје Миљковић“<<strong>br</strong> />
у Брестовцу завршена је<<strong>br</strong> />
замена столарије, а до средине<<strong>br</strong> />
маја очекује се и завршетак постављања<<strong>br</strong> />
спољне изолације и<<strong>br</strong> />
уређења фасаде.<<strong>br</strong> />
Тиме ће ова школа добити<<strong>br</strong> />
потпуно нови изглед, ученици<<strong>br</strong> />
боље услове за рад.У току је<<strong>br</strong> />
постављање термо-изолације на<<strong>br</strong> />
основној школи „Петар Радовановић“<<strong>br</strong> />
у Злоту, а дрвена столарија<<strong>br</strong> />
је већ замењена новом ПВЦ<<strong>br</strong> />
столаријом.<<strong>br</strong> />
- Осим побољшања услова<<strong>br</strong> />
рада у школи, очекују се и значајно<<strong>br</strong> />
смањење трошкова у зимској<<strong>br</strong> />
сезони за грејање објекта<<strong>br</strong> />
- рекао је Живорад Петровић,<<strong>br</strong> />
председник Општине Бор, приликом<<strong>br</strong> />
обиласка школе у Злоту.<<strong>br</strong> />
- Завршили смо школе у<<strong>br</strong> />
Шарбановцу и Доњој Белој Реци,<<strong>br</strong> />
сада се завршавају и школе<<strong>br</strong> />
у Злоту и Брестовцу. У плану<<strong>br</strong> />
су и средње школе и сређивање<<strong>br</strong> />
крова и постављање изолације у<<strong>br</strong> />
основној школи „Вук Караџић“<<strong>br</strong> />
у Бору. Трудимо се да ученицима<<strong>br</strong> />
обезбедимо максималне услове<<strong>br</strong> />
за рад, али и да повећањем<<strong>br</strong> />
енергетске ефикасности уште-<<strong>br</strong> />
Пробно полагање<<strong>br</strong> />
мале матуре<<strong>br</strong> />
Мала матура биће одржана<<strong>br</strong> />
15, 16. и 17. јуна, најављено је<<strong>br</strong> />
из Министарства просвете, науке<<strong>br</strong> />
и технолошког развоја. Првог<<strong>br</strong> />
дана ученици осмог разреда полагаће<<strong>br</strong> />
тест из српског, односно<<strong>br</strong> />
матерњег језика, другог дана из<<strong>br</strong> />
математике, док ће 17. јуна решавати<<strong>br</strong> />
комбиновани тест. Ове<<strong>br</strong> />
године промењен је и систем бодовања<<strong>br</strong> />
за упис у средње школе,<<strong>br</strong> />
па ће успех из основне вредети<<strong>br</strong> />
70 бодова, док ће мала матура<<strong>br</strong> />
носити 30 - по 10 поена са сваког<<strong>br</strong> />
од три теста.<<strong>br</strong> />
Марија Ћосић<<strong>br</strong> />
димо на грејању. Задовољан<<strong>br</strong> />
сам квалитетом радова које смо<<strong>br</strong> />
видели на школи „Петар Радованович“<<strong>br</strong> />
у Злоту - каже Живорад<<strong>br</strong> />
Петровић, председник<<strong>br</strong> />
Општине Бор.<<strong>br</strong> />
Проблем у основној школи<<strong>br</strong> />
„Петар Радовановић“ у Злоту је<<strong>br</strong> />
и монтажна спортска хала, која,<<strong>br</strong> />
иако је у њу уложено 27 милиона<<strong>br</strong> />
динара, није у функцији<<strong>br</strong> />
јер прокишњава, а грејање не<<strong>br</strong> />
функционише.<<strong>br</strong> />
БОР» Ученици борских<<strong>br</strong> />
средњих школа и ове године<<strong>br</strong> />
учествовали су у пројекту<<strong>br</strong> />
Уније средњошколаца Србије<<strong>br</strong> />
„Средњошколци за средњошколце“.<<strong>br</strong> />
Овај пројекат спроводи<<strong>br</strong> />
се у земљама широм света, а<<strong>br</strong> />
идеја је подстицање активизма<<strong>br</strong> />
код ученика, али и друштвено<<strong>br</strong> />
одговорног пословања предузећа.<<strong>br</strong> />
Борски средњошколци радили<<strong>br</strong> />
су у различитим градским<<strong>br</strong> />
предузећима и установама, а зарађена<<strong>br</strong> />
средства биће уплаћена у<<strong>br</strong> />
први средњошколски фонд.<<strong>br</strong> />
Унија средњошколаца Србије<<strong>br</strong> />
постоји од 2003. године са<<strong>br</strong> />
задатком да побољша услове<<strong>br</strong> />
школовања средњошколаца, као<<strong>br</strong> />
и да спроведе акције које су њих<<strong>br</strong> />
значајне. “Друштвени дан” преузет<<strong>br</strong> />
је из земаља широм света,<<strong>br</strong> />
где одређени број средњошколаца<<strong>br</strong> />
једног дана у школској години<<strong>br</strong> />
не похађа наставу, већ волонтира<<strong>br</strong> />
у предузећима. Циљ пројекта<<strong>br</strong> />
јесте подстицање активизма код<<strong>br</strong> />
ученика, али и друштвено одговорног<<strong>br</strong> />
пословања предузећа.<<strong>br</strong> />
Борски средњошколци, који<<strong>br</strong> />
другу годину заредом учествују<<strong>br</strong> />
стр.7<<strong>br</strong> />
- Мораћемо да поднесемо<<strong>br</strong> />
кривичне пријаве против одговорних<<strong>br</strong> />
и надзорног органа.<<strong>br</strong> />
Невероватно је да је потрошено<<strong>br</strong> />
толико пара, а сала не може да<<strong>br</strong> />
се користи, деца су на улици.<<strong>br</strong> />
Оспособићемо је, али ћемо пре<<strong>br</strong> />
тога да проверимо на који начин<<strong>br</strong> />
су средства утрошена - каже<<strong>br</strong> />
Петровић.<<strong>br</strong> />
Завршетак радова очекује се<<strong>br</strong> />
почетком маја.<<strong>br</strong> />
Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />
Пројекат „Средњошколци за средњошколце“<<strong>br</strong> />
Волонтирањем до<<strong>br</strong> />
радних навика<<strong>br</strong> />
у пројекту, били су ангажовани<<strong>br</strong> />
у различитим градским предузећима<<strong>br</strong> />
и установама.<<strong>br</strong> />
Ученици борских средњих<<strong>br</strong> />
школа овај дан провели су у<<strong>br</strong> />
градским ресторанима и кафићима,<<strong>br</strong> />
туристичким агенцијама,<<strong>br</strong> />
продавницама, кампу на<<strong>br</strong> />
Борском језеру, у Јавном предузећу<<strong>br</strong> />
„Штампа, радио и филм“,<<strong>br</strong> />
Асоцијацији за развој општине<<strong>br</strong> />
Бор и Канцеларији за младе.<<strong>br</strong> />
Дневнице које средњошколци<<strong>br</strong> />
током „Друштвеног дана“<<strong>br</strong> />
зараде, уплаћиваће се у<<strong>br</strong> />
први средњошколски фонд<<strong>br</strong> />
„Средњошколци за средњошколце“<<strong>br</strong> />
који је основала Унија<<strong>br</strong> />
средњошколаца Србије. Новац<<strong>br</strong> />
из фонда касније се кроз конкурсе<<strong>br</strong> />
расподељује ученичким<<strong>br</strong> />
парламентима и користи за обнову<<strong>br</strong> />
или модернизацију школа.<<strong>br</strong> />
Ученици Гимназије „Бора Станковић“<<strong>br</strong> />
у Бору, прошле године су<<strong>br</strong> />
добијена средства искористили<<strong>br</strong> />
за сређивање школског дворишта,<<strong>br</strong> />
фасаде школе и учионице,<<strong>br</strong> />
а одржане су и различите<<strong>br</strong> />
радионице.<<strong>br</strong> />
Марија Ћосић<<strong>br</strong> />
youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />
facebook.com/rtvbor
стр. 8<<strong>br</strong> />
петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />
Прекогранична сарадња<<strong>br</strong> />
прилика за развој<<strong>br</strong> />
Представници локалне самоуправе састали су се у Бору са<<strong>br</strong> />
руководством града Турн Северина и општине Свињица<<strong>br</strong> />
из Румуније. - Циљ сусрета био је успостављање сарадње<<strong>br</strong> />
на пројектима прекограничне сарадње, како би се добила<<strong>br</strong> />
средства из ИПА фондова Европске уније<<strong>br</strong> />
БОР» Представници града<<strong>br</strong> />
Турн Северин и општине<<strong>br</strong> />
Свињица из Румуније посетили<<strong>br</strong> />
су општину Бор. На састанку са<<strong>br</strong> />
руководством борске општине,<<strong>br</strong> />
разговарало се о могућностима<<strong>br</strong> />
за израду и спровођење пројекта<<strong>br</strong> />
прекограничне сарадње, којима<<strong>br</strong> />
би могло да се конкурише за<<strong>br</strong> />
средства из ИПА фондова Европске<<strong>br</strong> />
уније. Искуства која гости<<strong>br</strong> />
из Румуније имају значајна<<strong>br</strong> />
су, како би се пројекти формирали<<strong>br</strong> />
на прави начин.<<strong>br</strong> />
- Ово је први од низа сусрета<<strong>br</strong> />
које очекујемо. Ми се иначе познајемо,<<strong>br</strong> />
али сада почињемо рад<<strong>br</strong> />
на изради пројеката прекограничне<<strong>br</strong> />
сарадње, чији је циљ да<<strong>br</strong> />
донесу побољшање живота и<<strong>br</strong> />
стандарда становницима Бора и<<strong>br</strong> />
Турн Северина. Имамо планове,<<strong>br</strong> />
а сматрам да, с обзиром на дугогодишње<<strong>br</strong> />
пријатељство Србије<<strong>br</strong> />
и Румуније, заједничким радом<<strong>br</strong> />
можео да остваримо добре резултате<<strong>br</strong> />
- нагласио је Саша Вукадиновић,<<strong>br</strong> />
заменик председника<<strong>br</strong> />
Општине Бор<<strong>br</strong> />
- Имајући у виду да је Србија,<<strong>br</strong> />
као што је један наш историчар<<strong>br</strong> />
говорио, поред Црног<<strong>br</strong> />
мора била једини пријатељ<<strong>br</strong> />
Румунима, као нови почетак<<strong>br</strong> />
наших односа, пренео бих вам<<strong>br</strong> />
намеру грађана Турн Северина,<<strong>br</strong> />
да се побратиме са вашим градом.<<strong>br</strong> />
Као што сте и сами рекли,<<strong>br</strong> />
оно што нас заиста занима јесте<<strong>br</strong> />
сарадња у економском погледу,<<strong>br</strong> />
али ни остале области, као сто<<strong>br</strong> />
је култура, историја, спорт не<<strong>br</strong> />
смеју изостати. Заједно ћемо<<strong>br</strong> />
успети и у економском погледу,<<strong>br</strong> />
с обзиром да Европска Унија<<strong>br</strong> />
пружа одређена средства за<<strong>br</strong> />
финансирање пројеката побратимљених<<strong>br</strong> />
градова. Већ је почео<<strong>br</strong> />
пројекат прекограничне сарадње<<strong>br</strong> />
између Румуније и Бугарске, сада<<strong>br</strong> />
следи пројекат Руминија-Србија,<<strong>br</strong> />
тако да је веома добро што<<strong>br</strong> />
смо се састали, јер је и у оквиру<<strong>br</strong> />
овог финансирања веома је битан<<strong>br</strong> />
принцип ”први који је дошао<<strong>br</strong> />
је и први који је услужен”.<<strong>br</strong> />
Веома је велика граница између<<strong>br</strong> />
Румуније и Србије, и требало би<<strong>br</strong> />
да ми са ове стране, из источног<<strong>br</strong> />
дела нашег суседства пожуримо<<strong>br</strong> />
да би смо искористили што више<<strong>br</strong> />
средстава за финансирање -<<strong>br</strong> />
нагласио је Ливиу Николича,<<strong>br</strong> />
заменик председника Општине<<strong>br</strong> />
Турн Северин.<<strong>br</strong> />
Већ постоји неколико пројеката<<strong>br</strong> />
из области здравствене<<strong>br</strong> />
заштите, туризма и инфраструктуре,<<strong>br</strong> />
који су припремљени и за<<strong>br</strong> />
које су заинтересоване обе стране.<<strong>br</strong> />
На састанку је дат и предлог<<strong>br</strong> />
да се две општине побратиме и<<strong>br</strong> />
тиме појачају сарадњу.<<strong>br</strong> />
По завршетку пријема у<<strong>br</strong> />
Општини Бор, делегација из<<strong>br</strong> />
Румуније обишла је борску<<strong>br</strong> />
болницу.<<strong>br</strong> />
Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />
СПЕКТАР број <strong>55</strong><<strong>br</strong> />
ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ<<strong>br</strong> />
DZÎLJILJI *A TRJEKUT<<strong>br</strong> />
KOMPANIJA „HENKEL“ LA<<strong>br</strong> />
LAKU BORULUJ<<strong>br</strong> />
» Kompanija Henkel Srbija šî<<strong>br</strong> />
RTB Bor a organizujit la Laku<<strong>br</strong> />
Boruluj întîlnjaua regională đe<<strong>br</strong> />
koristît produkturlji lu kompanija<<strong>br</strong> />
asta în industrija đe majdanjerit.<<strong>br</strong> />
„Ginđim kă prezentujit tehnologij<<strong>br</strong> />
alje nuoj o să dukă kătră maj<<strong>br</strong> />
bun dus grižă đe mašînj, karje să<<strong>br</strong> />
koristăsk în majdanurj“, a spus<<strong>br</strong> />
direktoru general lu RTB Bor<<strong>br</strong> />
Blagoje Spaskovski la đeškis<<strong>br</strong> />
întîlnjaua.<<strong>br</strong> />
Kum să dukă grižă đe mašînj šî<<strong>br</strong> />
opremă în majdanurj đe aramă,<<strong>br</strong> />
plumb šî cink a putut să audă,<<strong>br</strong> />
pje lîngă strućnja+i lu RTB Bor,<<strong>br</strong> />
šî uaminji đin înkă tri majdanurj.<<strong>br</strong> />
Întîlnjaua asta je đe koristît<<strong>br</strong> />
tehnologij nuoj kînd je vuorba<<strong>br</strong> />
đe dus griža đe mašînj đe drobit,<<strong>br</strong> />
ma+inat, flotacije, da šî pumpj đe<<strong>br</strong> />
industrije.<<strong>br</strong> />
INSPEKCIJA ĐE LUKRAT<<strong>br</strong> />
» Prîn kontrolje maj đase, karje<<strong>br</strong> />
lja făkut inspekcija republji+i, đi la<<strong>br</strong> />
în+eput anu ăsta în patru regionurj,<<strong>br</strong> />
sa găsît kă vro 10 la sută đin<<strong>br</strong> />
lukrătorj în Sîrbije nu sînt prijivic<<strong>br</strong> />
la lukru. Pintru sa împucîna<<strong>br</strong> />
număru ăsta šî sa încălje&e +e să<<strong>br</strong> />
să fakă kontra ekonomija sură, în<<strong>br</strong> />
okolu Boruluj sa cînut întîlnjaua<<strong>br</strong> />
ku uaminji đin samoupravilji<<strong>br</strong> />
lokalje, Ministarstva đe Policije<<strong>br</strong> />
šî službelje đe inspekcije<<strong>br</strong> />
ku direktoru lu Inspektoratu<<strong>br</strong> />
republji+i Bojan Jocić.<<strong>br</strong> />
În plan je pînă pje svršît anu ăsta<<strong>br</strong> />
100 đe mij đe lukrătorj, karje nu<<strong>br</strong> />
sînt prijivic, să sămnje ljegamîntu<<strong>br</strong> />
đe lukrat, sa audzît la întîlnjaua,<<strong>br</strong> />
da asta să puaće fa+e numa<<strong>br</strong> />
prîn lukrat împrjeună službelje<<strong>br</strong> />
đe inspekcije, Ministarstva đe<<strong>br</strong> />
Policije šî inspekcijlji đe resor.<<strong>br</strong> />
EKIPA BORULUJ JE<<strong>br</strong> />
KΊĆIGĂTORJU TURNIRULUJ<<strong>br</strong> />
„SĂ ŽUKĂM ĐE 16“<<strong>br</strong> />
» Ekipa Boruluj je kîšćigătorju<<strong>br</strong> />
ku totu alu turniru „Sa žukăm đe<<strong>br</strong> />
16“ în Beograd după +e a kăpătat<<strong>br</strong> />
meću ku ekipa „Siguracîja lu RTS“<<strong>br</strong> />
ku rezultatu 2:1. Meću la kăpătat<<strong>br</strong> />
în alje đi la urmă sekunde ku golu<<strong>br</strong> />
lu Marko Cokić. Maj đe întîj golu<<strong>br</strong> />
la dat Nikola Krstić, karje je al maj<<strong>br</strong> />
bun žukător a turniruluj. Trofeju<<strong>br</strong> />
đe žukat în fjalu kum trăbuje la<<strong>br</strong> />
kăpătat Marko Terzić đin ekipa<<strong>br</strong> />
Boruluj.<<strong>br</strong> />
Turniru ăsta je organizujit ka dat<<strong>br</strong> />
în gînd đe lukrătorji lu RTS karje<<strong>br</strong> />
a pjerit în bombardujitu Sîrbiji<<strong>br</strong> />
în anu 1999. La turnir anu ăsta a<<strong>br</strong> />
prispit două mij šî 500 đe sportišć,<<strong>br</strong> />
da fudbalu mik la žukat 170 đe<<strong>br</strong> />
ekipurj đin Beograd, Subotica,<<strong>br</strong> />
Zrenjanin, Požarevac, Njiš,<<strong>br</strong> />
Jagodina, Užice, Kragujevac, Bor,<<strong>br</strong> />
da šî đin Holandija, Slovenija,<<strong>br</strong> />
Republjika Srpska šî distriktu<<strong>br</strong> />
Brčko.<<strong>br</strong> />
Provorba: Aleksander Ilić<<strong>br</strong> />
Да се не заборави<<strong>br</strong> />
Традицонална манифестација „Сусрети села“ борске<<strong>br</strong> />
општине настављена је у Злоту, Оштрељу и Брестовцу. - Осим<<strong>br</strong> />
приказа старих обичаја код Влаха, у сваком селу домаћину,<<strong>br</strong> />
приређена је и изложба под називом „Оруђа,справе и алати<<strong>br</strong> />
у различитим видовима привређивања“<<strong>br</strong> />
Други круг сусрета села борске<<strong>br</strong> />
општине настављен је у Злоту,<<strong>br</strong> />
највећем селу борске општине,<<strong>br</strong> />
где су домаћини угостили<<strong>br</strong> />
Културно уметничко друштво<<strong>br</strong> />
из Слатине. Осим традиоционалних<<strong>br</strong> />
игара, специфичних за<<strong>br</strong> />
Злот, како то пропозиције предвиђају,<<strong>br</strong> />
приређена је и изложба<<strong>br</strong> />
по називом „Оруђа, справе и<<strong>br</strong> />
алати у различитим видовима<<strong>br</strong> />
привређивања“.<<strong>br</strong> />
- Домаћинство које би у<<strong>br</strong> />
свом дворишту имало плуг за<<strong>br</strong> />
орање, дрљачу, плуг за шпартање,<<strong>br</strong> />
запрежна кола, добар пар<<strong>br</strong> />
крава за вучу сматрало се богатим<<strong>br</strong> />
домаћинством. Поред овог<<strong>br</strong> />
оруђа,сваки домаћин бринуо<<strong>br</strong> />
се и трудио да обезбеди својој<<strong>br</strong> />
породици храну, огрев, одећу<<strong>br</strong> />
и пиће. А поред чувања деце,<<strong>br</strong> />
спремања хране, прања пеглања,<<strong>br</strong> />
жена је била и остала главни<<strong>br</strong> />
учесник у свим овим пословима.<<strong>br</strong> />
Жена , у традиционалном домаћиунству<<strong>br</strong> />
код Влаха је и орач,<<strong>br</strong> />
копач,преља, ткаља, цепач дрва,<<strong>br</strong> />
чобаница, косач - каже Љиљана<<strong>br</strong> />
Букић аутор изложбе у Злоту.<<strong>br</strong> />
И у Оштрељу и Брестовцу<<strong>br</strong> />
приређене су сличне изложбе, а<<strong>br</strong> />
током изведбе на сцени чланови<<strong>br</strong> />
културно уметничких друштава<<strong>br</strong> />
извели су и народне обичаје из<<strong>br</strong> />
овог краја као што су „Истеривање<<strong>br</strong> />
вампира из села“ и „Мирење<<strong>br</strong> />
завађених комшија“.<<strong>br</strong> />
Други круг сусрета села борске<<strong>br</strong> />
општине настављају се након<<strong>br</strong> />
првомајских празника.<<strong>br</strong> />
Зоран Максић<<strong>br</strong> />
twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />
dailymotion.com/rtvbor
Борска публика још једном је<<strong>br</strong> />
напунила салу Биоскопа ’’Звезда’’<<strong>br</strong> />
до последњег места у нади<<strong>br</strong> />
да ће се добро забавити уз позоришну<<strong>br</strong> />
представу „Љубавници“<<strong>br</strong> />
Позоришта „Славија“, што се<<strong>br</strong> />
и догодило. Глумци Марко Живић,<<strong>br</strong> />
Срђан Карановић, Бојана<<strong>br</strong> />
Ординачев, Катарина Марковић,<<strong>br</strong> />
дочарали су причу која почива<<strong>br</strong> />
на забуни насталој због замршених<<strong>br</strong> />
љубавних односа.<<strong>br</strong> />
Све се догађа на Златибору,<<strong>br</strong> />
у једној викендици, када Бора,<<strong>br</strong> />
кога игра Марко Живић, поку-<<strong>br</strong> />
број <strong>55</strong> КУЛТУРА<<strong>br</strong> />
петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />
Гостовање београдског позоришта „Славија“<<strong>br</strong> />
„Љубавници“ у Бору<<strong>br</strong> />
шава да отпрати своју супругу<<strong>br</strong> />
код маме, очекујући своју љубавницу,<<strong>br</strong> />
која треба да стигне<<strong>br</strong> />
из Црне Горе. Да би комад био<<strong>br</strong> />
што замршенији појављују се и<<strong>br</strong> />
љубавник Борине супруге, кога<<strong>br</strong> />
у овој представи тумачи Срђан<<strong>br</strong> />
Карановић, као и куварица која<<strong>br</strong> />
прихвата игру да спашава брак.<<strong>br</strong> />
Представа „Љубавници“.<<strong>br</strong> />
рађена по тексту Маркла Камелотија,<<strong>br</strong> />
у режији Радета Вукотића,<<strong>br</strong> />
на комичан<<strong>br</strong> />
начин осликава<<strong>br</strong> />
мушко – женске<<strong>br</strong> />
односе и шаље<<strong>br</strong> />
поруку да, ма<<strong>br</strong> />
колико били различити,<<strong>br</strong> />
у једном<<strong>br</strong> />
смо веома слични,<<strong>br</strong> />
у љубави и<<strong>br</strong> />
немогућности да<<strong>br</strong> />
одолимо искушењима<<strong>br</strong> />
која она<<strong>br</strong> />
собом носи.<<strong>br</strong> />
Организатор представе је<<strong>br</strong> />
борски Центар за културу.<<strong>br</strong> />
Снежана Анђеловић<<strong>br</strong> />
Представа „Театра на Сави“ за најмлађе<<strong>br</strong> />
Басна о „Три прасета“<<strong>br</strong> />
одушевила малишане<<strong>br</strong> />
БОР» Позната прича о три<<strong>br</strong> />
прасета, која праве кућу и вуку<<strong>br</strong> />
који покушава да их у томе спречи<<strong>br</strong> />
и поједе, једна је од најпопуларнијих<<strong>br</strong> />
басни још од 18. века,<<strong>br</strong> />
а међу најпрепознатљивије уврстила<<strong>br</strong> />
се захваљујући цртаном<<strong>br</strong> />
филму, који је 1933. године урадио<<strong>br</strong> />
Волт Дизни. Тако су<<strong>br</strong> />
уз ову причу расле генерације<<strong>br</strong> />
и генерације деце,<<strong>br</strong> />
а најмлађим Боранима,<<strong>br</strong> />
ову свима знану басну,<<strong>br</strong> />
приближили су, кроз позоришну<<strong>br</strong> />
представу, глумци<<strong>br</strong> />
„Театра на Сави“ у Београду,<<strong>br</strong> />
који Три прасета<<strong>br</strong> />
успешно играју од 1993.<<strong>br</strong> />
- Од тада се променило<<strong>br</strong> />
15 глумаца, осим Боре<<strong>br</strong> />
Ненића, који је стварно бард<<strong>br</strong> />
глумишта и за ову представу<<strong>br</strong> />
која је играна много пута, Бора<<strong>br</strong> />
Ненић је више пута награђиван<<strong>br</strong> />
- истако је Никола Марковић,<<strong>br</strong> />
глумац и уметнички директор<<strong>br</strong> />
„Театра на Сави“.<<strong>br</strong> />
Три прасета су, кажу глумци<<strong>br</strong> />
„Театра на Сави“, поучна,<<strong>br</strong> />
лепа, разиграна, духовита, али<<strong>br</strong> />
једноставна прича и није јој потребно<<strong>br</strong> />
осавремењавање. Повучена<<strong>br</strong> />
разиграном глумом, деца<<strong>br</strong> />
увек и свуда активно учествују у<<strong>br</strong> />
представи.<<strong>br</strong> />
Представа „Три прасета“<<strong>br</strong> />
играна је у борском биоскопу<<strong>br</strong> />
„Звезда“, а организатор је Центар<<strong>br</strong> />
за културу у Бору, који ће за<<strong>br</strong> />
најмлађе суграђане, до краја позоришне<<strong>br</strong> />
сезоне, приредити још<<strong>br</strong> />
неколико пријатних изненађења.<<strong>br</strong> />
Елда Драгаш<<strong>br</strong> />
стр. 9<<strong>br</strong> />
Дружење с писцем<<strong>br</strong> />
Горданом Тимотијевић<<strong>br</strong> />
БОР» На Дечијем одељењу<<strong>br</strong> />
Народне библиотеке у Бору организовано<<strong>br</strong> />
је још једно дружење<<strong>br</strong> />
са аутором прича за најмлађе.<<strong>br</strong> />
Овог пута борску библиотеку<<strong>br</strong> />
посетила је писац за децу Гордана<<strong>br</strong> />
Тимотијевић. За ову прилику,<<strong>br</strong> />
најмлађи чланови библиотеке<<strong>br</strong> />
илустровали су приче из Горданине<<strong>br</strong> />
књиге „Свракин сат“. Ауторку<<strong>br</strong> />
су обрадовали дечији радови,<<strong>br</strong> />
као и начин на који су малишани<<strong>br</strong> />
представили животињски<<strong>br</strong> />
свет о коме роман говори.<<strong>br</strong> />
Према њеним речима, деца<<strong>br</strong> />
заиста читају и књижевност их<<strong>br</strong> />
У галерији Музеја рударства<<strong>br</strong> />
и металургије у Бору отворена је<<strong>br</strong> />
изложба слика Ненада Васиљевића<<strong>br</strong> />
под називом „Бору и Боранима“.<<strong>br</strong> />
То је четврта самостална<<strong>br</strong> />
изложба овог борског сликара,<<strong>br</strong> />
којом је заокружио тридесет<<strong>br</strong> />
пет година успешног бављења<<strong>br</strong> />
сликарством.<<strong>br</strong> />
- Сликари имају визију, они<<strong>br</strong> />
виде будућност, а пут који ка будућности<<strong>br</strong> />
трасира борски сликар<<strong>br</strong> />
Ненад Васиљевић Нешке јесте<<strong>br</strong> />
пут љубави и уметности - рекао<<strong>br</strong> />
је на отварању изузетно посећене<<strong>br</strong> />
изложбе Миленко Јанковић,<<strong>br</strong> />
оснивач и директор Центара за<<strong>br</strong> />
визуелне уметности „Барти“ у<<strong>br</strong> />
Београду.<<strong>br</strong> />
- Ја сам заиста задивљен сликама,<<strong>br</strong> />
овде је сва лепота Бора и<<strong>br</strong> />
околине пренета и забележена<<strong>br</strong> />
интересује, само им је потребно<<strong>br</strong> />
привући пажњу, а дружење и радионице<<strong>br</strong> />
јесу најбољи начин за то.<<strong>br</strong> />
Гордана Тимотијевић до сада<<strong>br</strong> />
је издала шест књига за децу, а<<strong>br</strong> />
књига „Свракин сат“ проглашена<<strong>br</strong> />
је за најбољи роман за децу<<strong>br</strong> />
објављен у току 2012. године. За<<strong>br</strong> />
дечија књижевна дела Гордана је<<strong>br</strong> />
два пута освајала и награду Фестивала<<strong>br</strong> />
хумора за децу „Сребрно<<strong>br</strong> />
Гашино перо“, награду Змајевих<<strong>br</strong> />
дечјих игара, награду Вечерњих<<strong>br</strong> />
новости „Гордана Брајовић“, као<<strong>br</strong> />
и Невенову награду.<<strong>br</strong> />
Марија Ћосић<<strong>br</strong> />
Изложба слика Ненада Васиљевића<<strong>br</strong> />
Боранима за јубилеј<<strong>br</strong> />
на платно, а Ненад то ради управо<<strong>br</strong> />
као највећи и најбљи српски<<strong>br</strong> />
сликари. Изложени радови<<strong>br</strong> />
потврђују да је савладао све<<strong>br</strong> />
сликарске вештине - додао је<<strong>br</strong> />
Јанковић.<<strong>br</strong> />
- Ја сам реалан човек и сликам<<strong>br</strong> />
онако како видим и што мислим<<strong>br</strong> />
да је пријемчиво за око и<<strong>br</strong> />
другим људима. То је реализам,<<strong>br</strong> />
који јако ценим, па га стога и<<strong>br</strong> />
радим. Мислим да нисам погрешио<<strong>br</strong> />
- каже Ненад Васиљевић<<strong>br</strong> />
Изложба слика „Бору и Боранима“<<strong>br</strong> />
биће отворена до 7.<<strong>br</strong> />
маја. Посетиоци имају прилику<<strong>br</strong> />
да у алерији Музеја рударства и<<strong>br</strong> />
металургије погледају више од<<strong>br</strong> />
40 одабраних уља на платну, које<<strong>br</strong> />
је овај борски сликар урадио у<<strong>br</strong> />
протекле три и по деценије.<<strong>br</strong> />
Елда Драгаш<<strong>br</strong> />
youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />
facebook.com/rtvbor
стр.10<<strong>br</strong> />
петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />
МОЗАИК број <strong>55</strong><<strong>br</strong> />
Гастрономске чаролије<<strong>br</strong> />
За Први мај,<<strong>br</strong> />
празник рада<<strong>br</strong> />
Сећам се првомајских празника „оних“ година. Цела наша<<strong>br</strong> />
мала породица: родитељи, сестра и ја би се упутили „тристаћем“<<strong>br</strong> />
, касније „ладом“, пут Космаја, Златибора, Таре са „прикључним<<strong>br</strong> />
машинама“: роштиљ,<<strong>br</strong> />
сто и столице за пикник,<<strong>br</strong> />
најбољим месом из комшијске<<strong>br</strong> />
месаре, вином,<<strong>br</strong> />
сифоном за шприцер и уз<<strong>br</strong> />
обавезан осмех. Сви смо<<strong>br</strong> />
били неизмерно срећни!<<strong>br</strong> />
Прослављамо празник<<strong>br</strong> />
рада, Први мај у природи.<<strong>br</strong> />
Одушевљење!<<strong>br</strong> />
А роштиљ није био обичан. Увек се месо на другачији начин<<strong>br</strong> />
пекло. Ако решите да овај Први мај уприличите са роштиљем, а<<strong>br</strong> />
ред је, зарад традиције, направите СВИЊСКА РЕБАРЦА на онај<<strong>br</strong> />
стари начин, из „оних“ година.<<strong>br</strong> />
Потребно вам је: 1 кг свињских ребараца, 2 кашике маслаца,<<strong>br</strong> />
200 г исецканог црног лука, 1 чен исецканог белог лука, 200<<strong>br</strong> />
г пекмеза, 100<<strong>br</strong> />
мл црног вина,<<strong>br</strong> />
50 мл винског<<strong>br</strong> />
сирћета, пола<<strong>br</strong> />
twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />
Свињска ребарца<<strong>br</strong> />
на роштиљу<<strong>br</strong> />
кашичице бибера<<strong>br</strong> />
и со<<strong>br</strong> />
Припрема:<<strong>br</strong> />
За маринаду<<strong>br</strong> />
растопите<<strong>br</strong> />
маслац и додајте<<strong>br</strong> />
насецкани<<strong>br</strong> />
црни и бели<<strong>br</strong> />
лук. Умешајте<<strong>br</strong> />
и остале састојке. Месо ставите у дубљи суд са водом, посолите и<<strong>br</strong> />
кувајте око пола сата. Извадите га, просушите, премажите маринадом<<strong>br</strong> />
и нека одстоји најмање сат времена. Након тога можете да га<<strong>br</strong> />
печете на роштиљу.<<strong>br</strong> />
Уз све ово додајте природу, хладан шприцер (са сода водом, ако<<strong>br</strong> />
је пронађете). И обавезан осмех, под условом да нисмо заборавили<<strong>br</strong> />
да се смејемо од срца.<<strong>br</strong> />
Можда вам ово делује као носталгија, али обрадујте<<strong>br</strong> />
вашу децу нечим новим, а то је дружење са њима.<<strong>br</strong> />
Мирјана Васић<<strong>br</strong> />
• Демократија на наш начин не<<strong>br</strong> />
трпи конкуренцију - да бу будалсти<<strong>br</strong> />
били равномерно распоређени.<<strong>br</strong> />
• Један сам од срећника који једва<<strong>br</strong> />
саставља крај с крајем. То показује<<strong>br</strong> />
да смо успели да обезбедимо<<strong>br</strong> />
власт какву заслужујемо.<<strong>br</strong> />
Пеко Лаличић<<strong>br</strong> />
• Наши преци имали су лепу<<strong>br</strong> />
будућност, али смо онда дошли<<strong>br</strong> />
ми.<<strong>br</strong> />
• Наши корени су дубоки. Никако<<strong>br</strong> />
да се померимо с места.<<strong>br</strong> />
Милен Миливојевић<<strong>br</strong> />
лоБОРизми<<strong>br</strong> />
• Од свих споменика највећи и<<strong>br</strong> />
најоригиналнији је онај у Брестовачкој<<strong>br</strong> />
бањи - личи на летње<<strong>br</strong> />
базене.<<strong>br</strong> />
• Ко продаје бакар, зло не мисли.<<strong>br</strong> />
Ко продаје знање, ништа<<strong>br</strong> />
не мисли.<<strong>br</strong> />
Брана Филиповић<<strong>br</strong> />
• Нема разлога да не верујемо<<strong>br</strong> />
нашим властима. Толико дуго<<strong>br</strong> />
нас успешно лажу.<<strong>br</strong> />
• Диктатор има пуне руке посла.<<strong>br</strong> />
Мора сам да ведри и да облачи.<<strong>br</strong> />
Драгомир Раденковић<<strong>br</strong> />
Пролећно<<strong>br</strong> />
уређење града<<strong>br</strong> />
Пролећно уређење Бора је у пуном јеку. ЈКП „3.октобар“ почело<<strong>br</strong> />
је озелењавање и садњу биљака у главним улицама у граду. Прва<<strong>br</strong> />
фаза је завршена, а после првомајских празника очекује се наставак<<strong>br</strong> />
радова и у другим деловима општине.<<strong>br</strong> />
- Фокусирали смо се на улице „Зелени Булевар“ и „Моше Пијаде“<<strong>br</strong> />
где је посађено пет хиљада садница цвећа - каже Далибор Орсовановић,<<strong>br</strong> />
директор ЈКП „3. октобар“ Бор<<strong>br</strong> />
У току је и уређењу Борског језера како би спремно дочекало<<strong>br</strong> />
грађане на традиционалном првомајском уранку. Д.Ђорђевић<<strong>br</strong> />
Клуб за спортски риболов „Поштар“ из Бора организовао је такмичење<<strong>br</strong> />
у риболову за своје чланове у више категорија на Борском<<strong>br</strong> />
језеру. Најбољи са овог такмичења представљаће овај спортски клуб<<strong>br</strong> />
на куп такмичењима широм Србије током ове године.<<strong>br</strong> />
Клуб за спортски риболов „Поштар из Бора“ организоваће и куп<<strong>br</strong> />
такмичење риболоваца Србије на Борском језеру 22. јуна ове године,<<strong>br</strong> />
а очекује се учешће 20 екипа са више од 80 риболоваца.<<strong>br</strong> />
З. Максић<<strong>br</strong> />
Поетски кутак<<strong>br</strong> />
ТОЧАК<<strong>br</strong> />
Хитнуо ореол с главе<<strong>br</strong> />
пут небеса<<strong>br</strong> />
Прохујао крај Великих и<<strong>br</strong> />
Малих кола<<strong>br</strong> />
подјарио равнодушни сјај звезда<<strong>br</strong> />
прекалио се доградио паоцима<<strong>br</strong> />
испао из непредвиђене орбите<<strong>br</strong> />
приземио се<<strong>br</strong> />
зауставио у бескорисној ротацији<<strong>br</strong> />
На точак су распели оног без ореола<<strong>br</strong> />
и покренули направу<<strong>br</strong> />
Био је то епохални проналазак.<<strong>br</strong> />
Такмичење<<strong>br</strong> />
риболоваца<<strong>br</strong> />
Сергије Лајковић<<strong>br</strong> />
dailymotion.com/rtvbor
МОЗАИК<<strong>br</strong> />
број <strong>55</strong> петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />
стр.11<<strong>br</strong> />
ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<<strong>br</strong> />
ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<<strong>br</strong> />
7.00 Будилица<<strong>br</strong> />
9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />
10.00 Вести на знаковном<<strong>br</strong> />
језику (р)<<strong>br</strong> />
10.15 Агро дан<<strong>br</strong> />
10.30 Кућица у цвећу<<strong>br</strong> />
11.00 Мојим се селом...<<strong>br</strong> />
11.25 Бели лук...<<strong>br</strong> />
12.00 Вести<<strong>br</strong> />
12.15 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />
13.00 Атлас/Гуливер<<strong>br</strong> />
14.00 Вести<<strong>br</strong> />
14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />
14.25 АБС/Ауто<<strong>br</strong> />
15.25 Зелена патрола<<strong>br</strong> />
16.00 Дневник<<strong>br</strong> />
16.30 Серијски филм<<strong>br</strong> />
16.<strong>55</strong> Меридијанима<<strong>br</strong> />
17.30 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
17.40 Око истока<<strong>br</strong> />
18.20 Храна и вино<<strong>br</strong> />
19.00 Дневник<<strong>br</strong> />
19.20 Вести на<<strong>br</strong> />
влашком<<strong>br</strong> />
19.30 „Нинџа корњаче“<<strong>br</strong> />
20.00 Спортска хрон.<<strong>br</strong> />
20.30 Серијски филм<<strong>br</strong> />
21.00 Нокаут<<strong>br</strong> />
21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />
22.00 Данас<<strong>br</strong> />
22.20 Вести на<<strong>br</strong> />
влашком<<strong>br</strong> />
22.30Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />
23.05 Меридијанима<<strong>br</strong> />
00.00 Вести<<strong>br</strong> />
00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />
01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />
7.00 Будилица<<strong>br</strong> />
9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />
9.50 Агро дан<<strong>br</strong> />
10.00 Палета (р)<<strong>br</strong> />
10.<strong>55</strong> Простор<<strong>br</strong> />
11.25 На точковима<<strong>br</strong> />
12.00 Вести<<strong>br</strong> />
12.15 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />
13.05 АБС шоу<<strong>br</strong> />
13.40 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
14.00 Вести<<strong>br</strong> />
14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />
14.25 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />
15.20 Спортска<<strong>br</strong> />
хроника(р)<<strong>br</strong> />
16.00 Дневник<<strong>br</strong> />
16.30 Атлас<<strong>br</strong> />
17.00 Енергија...<<strong>br</strong> />
17.15 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
17.30 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
17.40 Око истока<<strong>br</strong> />
18.20 Храна и вино<<strong>br</strong> />
19.00 Дневник<<strong>br</strong> />
19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />
језику<<strong>br</strong> />
19.30 Кућица у цвећу<<strong>br</strong> />
20.00 Ауто флеш<<strong>br</strong> />
20.30 Радим градим<<strong>br</strong> />
21.15 Серијски филм<<strong>br</strong> />
22.00 Данас<<strong>br</strong> />
Вести на влашком<<strong>br</strong> />
22.20 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />
23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />
00.00 Вести<<strong>br</strong> />
00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />
01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />
7.00 Будилица<<strong>br</strong> />
9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />
9.45 Времеплов<<strong>br</strong> />
10.10 Агро дан<<strong>br</strong> />
10.15 Атлас/Гуливер<<strong>br</strong> />
10.45 Више од спорта<<strong>br</strong> />
11.35 Бели лук и....<<strong>br</strong> />
12.00 Вести<<strong>br</strong> />
12.30 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />
13.00 Свет на длану<<strong>br</strong> />
13.30 Времеплов<<strong>br</strong> />
14.00 Вести<<strong>br</strong> />
14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />
14.25 Вино и ...<<strong>br</strong> />
14.50 Ауто флеш<<strong>br</strong> />
15.20 Корак<<strong>br</strong> />
16.00 Дневник<<strong>br</strong> />
16.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />
16.45 На трагу....<<strong>br</strong> />
17.30 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
17.40 Око истока<<strong>br</strong> />
18.15 Улична патрола<<strong>br</strong> />
19.00 Дневник<<strong>br</strong> />
19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />
језику<<strong>br</strong> />
19.30 Храна и вино<<strong>br</strong> />
20.00 На трагу....<<strong>br</strong> />
20.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />
21.00 Филм на виде(л)о<<strong>br</strong> />
21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />
22.00 Данас<<strong>br</strong> />
22.20 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />
23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />
00.00 Вести<<strong>br</strong> />
00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />
01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />
Културна дешавања<<strong>br</strong> />
Установа ,,Центар за културу Општине Бор“<<strong>br</strong> />
» 1. мaj – Првомајски уранак на Борском језеру<<strong>br</strong> />
» 8. мај - 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“<<strong>br</strong> />
у селу Шарбановац у 20 сати. Сусрет између Шарбановца и Злота<<strong>br</strong> />
» 9. мај – Концерт бенда ,,Sun set“ у клубу ,,Театар“ у 22 сата.<<strong>br</strong> />
Цена улазнице је 100,00 динара.<<strong>br</strong> />
» 9. мај – 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“ у<<strong>br</strong> />
селу Д.Б.Река у 20 сати. Сусрет између Д.Б.Реке и Оштреља.<<strong>br</strong> />
» 10. мај – 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“<<strong>br</strong> />
у селу Метовница у 20 сати. Сусрет између Метовнице и Брестовца<<strong>br</strong> />
» 12. мај - 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“ у<<strong>br</strong> />
селу Слатина у 20 сати. Сусрет између Слатине и Кривеља<<strong>br</strong> />
» Од 13. до 16. маја - Међународни фестивал фолклора ,,Борско<<strong>br</strong> />
пролеће“ у Бору. Цена улазнице је 150,00 динара<<strong>br</strong> />
» 14. мај - Позоришна представа ,,Арт“ – Београдско драмско<<strong>br</strong> />
позориште у биоскопу ,,Звезда“ у 20 сати. Цена улазнице је 500,00<<strong>br</strong> />
динара<<strong>br</strong> />
» 15. мај - Републичко такмичење рецитатора ,,Песниче народа<<strong>br</strong> />
мог“ у Ваљеву<<strong>br</strong> />
7.00 Будилица<<strong>br</strong> />
9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />
10.00 Агро дан<<strong>br</strong> />
10.15 Вино и ....<<strong>br</strong> />
10.45 Лек из природе<<strong>br</strong> />
11.15 Меридијанима<<strong>br</strong> />
11.35 Бели лук...<<strong>br</strong> />
12.00 Вести<<strong>br</strong> />
12.30 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />
13.00 Корак<<strong>br</strong> />
13.30 Времеплов<<strong>br</strong> />
14.00 Вести<<strong>br</strong> />
14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />
14.25 ABS show<<strong>br</strong> />
14.<strong>55</strong> Радим градим<<strong>br</strong> />
15.25 Филм на виде(л)о<<strong>br</strong> />
16.00 Дневник<<strong>br</strong> />
16.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />
17.30 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
17.40 Око истока<<strong>br</strong> />
18.15 Енергија...<<strong>br</strong> />
18.45Времеплов<<strong>br</strong> />
19.00 Дневник<<strong>br</strong> />
19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />
језику<<strong>br</strong> />
19.30 Храна и вино<<strong>br</strong> />
20.00 На трагу....<<strong>br</strong> />
20.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />
21.05 Агро дан<<strong>br</strong> />
21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />
22.00 Данас<<strong>br</strong> />
22.20 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />
23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />
00.00 Вести<<strong>br</strong> />
00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />
01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />
7.00 Будилица<<strong>br</strong> />
9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />
10.00 Агро дан<<strong>br</strong> />
10.15 Енергија на....<<strong>br</strong> />
10.30 Калеидоскоп<<strong>br</strong> />
11.30 Бели лук и....<<strong>br</strong> />
12.00 Вести<<strong>br</strong> />
12.30 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />
13.00 Везе<<strong>br</strong> />
13.30Времеплов<<strong>br</strong> />
13.45 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
14.00 Вести<<strong>br</strong> />
14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />
14.25 Улови трофеј<<strong>br</strong> />
14.<strong>55</strong> Србија коју волим<<strong>br</strong> />
16.00 Дневник<<strong>br</strong> />
16.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />
16.45 На трагу...<<strong>br</strong> />
17.30 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
17.40 Око истока<<strong>br</strong> />
18.15 Навигатор<<strong>br</strong> />
18.45 Времеплов<<strong>br</strong> />
19.00 Дневник<<strong>br</strong> />
19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />
језику<<strong>br</strong> />
19.30 Храна и вино<<strong>br</strong> />
20.00 На трагу...<<strong>br</strong> />
20.25 Меридијанима<<strong>br</strong> />
21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />
22.00 Данас<<strong>br</strong> />
22.20 Вести на<<strong>br</strong> />
румунском<<strong>br</strong> />
22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />
23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />
00.00 Вести<<strong>br</strong> />
00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />
01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />
ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ<<strong>br</strong> />
Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:<strong>55</strong><<strong>br</strong> />
Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово<<strong>br</strong> />
пристаниште) 05:16, 10:27 и<<strong>br</strong> />
18:22<<strong>br</strong> />
Бор - Пожаревац 00:04<<strong>br</strong> />
Мајданпек - Бор (из Мајданпека)<<strong>br</strong> />
4:00, 9:15 и 17:05<<strong>br</strong> />
Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45,<<strong>br</strong> />
14:30, 19:50 и 23:01<<strong>br</strong> />
АУТОБУСИ<<strong>br</strong> />
Поласци из Бора за<<strong>br</strong> />
Београд 04:00(радним даном),<<strong>br</strong> />
04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46,<<strong>br</strong> />
14:30, 15:30<<strong>br</strong> />
Лесковац и Врање 02:45 16:30<<strong>br</strong> />
Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним<<strong>br</strong> />
даном), 08:00 (радним даном)<<strong>br</strong> />
08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,<<strong>br</strong> />
Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним<<strong>br</strong> />
даном), 08:00 (радним даном) 08:40<<strong>br</strong> />
14:30 16:30 20:<strong>55</strong> 22:25<<strong>br</strong> />
Неготин и Кладово 07:30<<strong>br</strong> />
Д. Милановац 10:40 , 15:10<<strong>br</strong> />
Мајданпек 15:10, 17:30<<strong>br</strong> />
Параћин 05:00 05:16 15:30<<strong>br</strong> />
Јагодина 05:00 15:30<<strong>br</strong> />
Жагубица - Пожаревац 07:30<<strong>br</strong> />
СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<<strong>br</strong> />
6.50 Фарма<<strong>br</strong> />
7.45 Навигатор<<strong>br</strong> />
8.00 Будилица<<strong>br</strong> />
10.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
10.15 52 викенда<<strong>br</strong> />
11.00 Школирање<<strong>br</strong> />
12.00 Вести<<strong>br</strong> />
12.15 Серијски филм<<strong>br</strong> />
13.10 Позајми ми ауто<<strong>br</strong> />
14.05 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
14.15 Корак 21<<strong>br</strong> />
16.00 Дневник<<strong>br</strong> />
16.20 За све Роме<<strong>br</strong> />
16.35 Гуливер<<strong>br</strong> />
17.05 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
17.20 Храна и вино<<strong>br</strong> />
18.15 Култ арт<<strong>br</strong> />
19.00 Дневник<<strong>br</strong> />
19.30 Слике живота<<strong>br</strong> />
20.00 Глас Америке<<strong>br</strong> />
20.35 Вино и<<strong>br</strong> />
виноградарство<<strong>br</strong> />
21.00 Калеидоскоп<<strong>br</strong> />
22.00 Вести<<strong>br</strong> />
22.10 Документарни<<strong>br</strong> />
програм<<strong>br</strong> />
23.10 52 викенда<<strong>br</strong> />
00.00 Вести<<strong>br</strong> />
00.15 Ноћни програм<<strong>br</strong> />
7.05 У нашем атару<<strong>br</strong> />
8.00 Будилица<<strong>br</strong> />
10.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
10.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />
11.15 Лек из природе<<strong>br</strong> />
12.00 Вести<<strong>br</strong> />
12.15 Село моје<<strong>br</strong> />
12.45 “Prîn saćilji<<strong>br</strong> />
nuastre” емисија на<<strong>br</strong> />
влашком језику<<strong>br</strong> />
13.15 Здравље<<strong>br</strong> />
14.00 Вести на знаковном<<strong>br</strong> />
језику<<strong>br</strong> />
14.10 Палета, програм<<strong>br</strong> />
на румунском језику<<strong>br</strong> />
15.15 Радим градим<<strong>br</strong> />
16.00 Дневник<<strong>br</strong> />
16.20 Ретроспектива,<<strong>br</strong> />
програм на влашком<<strong>br</strong> />
језику<<strong>br</strong> />
16.35 Ауто флеш<<strong>br</strong> />
17.05 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />
17.20 Непознатом...<<strong>br</strong> />
18.25 Слике живота<<strong>br</strong> />
19.00 Дневник<<strong>br</strong> />
19.20 Инфо 7<<strong>br</strong> />
19.<strong>55</strong> Времеплов<<strong>br</strong> />
20.00 Глас Америке<<strong>br</strong> />
20.35 Ауто спринт<<strong>br</strong> />
21.20 Простор<<strong>br</strong> />
22.00 Вести<<strong>br</strong> />
22.10 Документарни<<strong>br</strong> />
програм<<strong>br</strong> />
23.10 Више од спорта<<strong>br</strong> />
00.00 Вести<<strong>br</strong> />
00.10 Ноћни програ<<strong>br</strong> />
*Програмска шема је подложна променама<<strong>br</strong> />
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ<<strong>br</strong> />
Позивни број 030<<strong>br</strong> />
Аутобуска станица 423-770<<strong>br</strong> />
Аутобуска станица<<strong>br</strong> />
„Бортравел“ 457-760<<strong>br</strong> />
Железничка станица 421-371<<strong>br</strong> />
Полицијска управа 192<<strong>br</strong> />
Ватросаци 193<<strong>br</strong> />
Хитна помоћ 194<<strong>br</strong> />
Електродистрибуција 422-888<<strong>br</strong> />
Топлификација 426-398<<strong>br</strong> />
Водовод 421-234<<strong>br</strong> />
ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ<<strong>br</strong> />
Хотел „Језеро“ 482-940<<strong>br</strong> />
Хотел „Албо“ 249-69-62<<strong>br</strong> />
Хотел „Српска круна“ 477-077<<strong>br</strong> />
Клуб РТБ Бор 477-008<<strong>br</strong> />
АПОТЕКЕ<<strong>br</strong> />
Апотека у Дому здравља<<strong>br</strong> />
421-624<<strong>br</strong> />
Апотека „Стеван Јаковљевић“<<strong>br</strong> />
424-167<<strong>br</strong> />
Апотека „Здравље“ 428-866<<strong>br</strong> />
Апотека у Злоту 2561-958<<strong>br</strong> />
НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<<strong>br</strong> />
Информације на телефоне: Центар за културу 030-424-546 ( од<<strong>br</strong> />
8 до 14 сати)<<strong>br</strong> />
youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />
19:20h<<strong>br</strong> />
facebook.com/rtvbor
стр.12<<strong>br</strong> />
петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />
Још један богат спортски викенд<<strong>br</strong> />
Боранима медаље у<<strong>br</strong> />
борилачким спортовима<<strong>br</strong> />
Јуниорка Кикбокс клуба<<strong>br</strong> />
Бор Марина Младеновић<<strong>br</strong> />
освојила је нову златну медаљу<<strong>br</strong> />
на државном шампионату, овог<<strong>br</strong> />
пута у дисциплини К1, у Лазаревцу.<<strong>br</strong> />
Борска такмичарка, у<<strong>br</strong> />
категорији до 70 килограма, у<<strong>br</strong> />
финалу је савладала представницу<<strong>br</strong> />
Ниша.<<strong>br</strong> />
- Марина Младеновић је и<<strong>br</strong> />
актуелна јуниорска првакиња<<strong>br</strong> />
у дисциплини лоу-кик, па ће<<strong>br</strong> />
покушати да ускоро и одбрани<<strong>br</strong> />
титулу и тиме, највероватније,<<strong>br</strong> />
БОР» У организацији<<strong>br</strong> />
Гимнастичког клуба Бор и Гимнастичког<<strong>br</strong> />
савеза југоисточне<<strong>br</strong> />
Србије, у сали Основне школе<<strong>br</strong> />
„Бранко Радичевић“ у Бору одржано<<strong>br</strong> />
је прво гимнастичко такмичење<<strong>br</strong> />
у историји овог спорта<<strong>br</strong> />
у граду бакра. Реч је о првом<<strong>br</strong> />
колу регионалног првенства, у<<strong>br</strong> />
коме је наступало 70 такмичара<<strong>br</strong> />
из Ниша, Прокупља, Крушевца,<<strong>br</strong> />
Лесковца, Пирота, Зајечара,<<strong>br</strong> />
Неготина, Књажевца и домаћег<<strong>br</strong> />
Гимнастичког клуба Бор.<<strong>br</strong> />
- После 40 година први пут<<strong>br</strong> />
је организација оваквог такмичења<<strong>br</strong> />
у Бору. Реч је о „Ц“ програму,<<strong>br</strong> />
само мушка гимнастика.<<strong>br</strong> />
Знамо сви каква је ситуација у<<strong>br</strong> />
школама, основним и средњим,<<strong>br</strong> />
када је реч о справама. Све основне<<strong>br</strong> />
школе изашле су у сусрет,<<strong>br</strong> />
Прво гимнастичко такмичење у Бору<<strong>br</strong> />
Најмлађи се окрећу<<strong>br</strong> />
базичном спорту<<strong>br</strong> />
и средња Машинско-електротехничка,<<strong>br</strong> />
школа у Кривељу и ова<<strong>br</strong> />
која нам је дала простор, школа<<strong>br</strong> />
„Бранко Радичевић“, која нам је<<strong>br</strong> />
помогла и око намештања справа,<<strong>br</strong> />
њиховог допремања и остало<<strong>br</strong> />
- каже Александар Динић, тренер<<strong>br</strong> />
у Гимнастичком клубу Бор.<<strong>br</strong> />
Пехаре, медаље и бодове за<<strong>br</strong> />
збирни пласман у регионалном<<strong>br</strong> />
такмичењу, са кога најбољи одлазе<<strong>br</strong> />
на државно првенство у „Ц“<<strong>br</strong> />
програму, млади гимнастичари<<strong>br</strong> />
освајали су у дисциплинама партер,<<strong>br</strong> />
коњ са хватаљкама, кругови,<<strong>br</strong> />
прескок, разбој и вратило.<<strong>br</strong> />
- Највише волим козлић и<<strong>br</strong> />
очекујем највеће резултате. А<<strong>br</strong> />
тренирам годину дана - каже<<strong>br</strong> />
млади борски такмичар Огњен<<strong>br</strong> />
Михајловић, док његов клупски<<strong>br</strong> />
друг Богдан Митић каже да<<strong>br</strong> />
Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор<<strong>br</strong> />
Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић<<strong>br</strong> />
Новинар-редактор Чедомир Васић<<strong>br</strong> />
Припрема за штампу Марко Стојчев<<strong>br</strong> />
Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<<strong>br</strong> />
СПОРТ број <strong>55</strong><<strong>br</strong> />
избори пласман у репрезентацију<<strong>br</strong> />
Србије - каже Синиша<<strong>br</strong> />
Владимировић, тренер борских<<strong>br</strong> />
кикбоксера.<<strong>br</strong> />
На међународном турниру<<strong>br</strong> />
„Златни појас“ за полетарце,<<strong>br</strong> />
пионире и наде у Чачку Карате<<strong>br</strong> />
клуб Бор освојио<<strong>br</strong> />
је осам медаља:<<strong>br</strong> />
две златне, сребрну<<strong>br</strong> />
и пет бронзаних.<<strong>br</strong> />
Златне медаље<<strong>br</strong> />
освојиле су Ива и<<strong>br</strong> />
ена Марјановић,<<strong>br</strong> />
а Ива Марјановић<<strong>br</strong> />
освојила је и сребрну<<strong>br</strong> />
медаљу.<<strong>br</strong> />
На истом такмичењу<<strong>br</strong> />
Карате клуб Тигар освојио<<strong>br</strong> />
је шест медаља.<<strong>br</strong> />
Фудбалери Бора поражени<<strong>br</strong> />
су у Јагодини од Табана 2:0, у<<strong>br</strong> />
23. колу источне групе Српске<<strong>br</strong> />
лиге. Хајдук Вељко изгубио је у<<strong>br</strong> />
Неготину од Радничког из Пирота<<strong>br</strong> />
3:1, Тимок и Радан играли су<<strong>br</strong> />
нерешено без голова 0:0, док је<<strong>br</strong> />
Ђердап поражен у Нишу од Цара<<strong>br</strong> />
Константина 3:1. Екипа Бора је<<strong>br</strong> />
осма, са 33 освојена бода.<<strong>br</strong> />
У Зони исток борски Рудар<<strong>br</strong> />
поражен је од Сврљига у гостима<<strong>br</strong> />
3:1, Неметали су изгубили<<strong>br</strong> />
у гостима од Моравице 8:2, а<<strong>br</strong> />
Брестовац је поражен од Дунава<<strong>br</strong> />
3:0. На првом месту на табели је<<strong>br</strong> />
Дунав са 58 бодова, борски Рудар<<strong>br</strong> />
је четрнаести са 19 бодова.<<strong>br</strong> />
У 19. колу источне групе<<strong>br</strong> />
Прве лиге рукометаши Бора поражени<<strong>br</strong> />
су у гостима од Врања<<strong>br</strong> />
36:28 и са четири победе, два<<strong>br</strong> />
нерешена исхода и 13 пораза на<<strong>br</strong> />
десетом су месту на табели.<<strong>br</strong> />
У последњем колу Прве<<strong>br</strong> />
регионалне лиге група исток<<strong>br</strong> />
кошаркаши Бора победили су<<strong>br</strong> />
екипу нишког Јуниора 92:68.<<strong>br</strong> />
Борска екипа је са осам победа<<strong>br</strong> />
и 18 пораза на претпоследњем<<strong>br</strong> />
месту на табели.<<strong>br</strong> />
Три такмичара Бодибилдинг<<strong>br</strong> />
клуба Партизан у Бору изборила<<strong>br</strong> />
су пласман на Балкански шампионат<<strong>br</strong> />
у Румунији, наредног<<strong>br</strong> />
викенда. Никола Милановић<<strong>br</strong> />
му је коњ са хватаљкама омиљена<<strong>br</strong> />
дисциплина и да тренира<<strong>br</strong> />
гимнастику иако његови школски<<strong>br</strong> />
другови нису баш много заинтересовани<<strong>br</strong> />
за овај спорт.<<strong>br</strong> />
Првом такмичењу у Бору<<strong>br</strong> />
присуствовао је и председник<<strong>br</strong> />
Гимнастичког савеза југоисточне<<strong>br</strong> />
Србије, професор доктор<<strong>br</strong> />
Драгољуб Петровић, коме је<<strong>br</strong> />
удружење професора физичког<<strong>br</strong> />
васпитања у Бору уручило пригодан<<strong>br</strong> />
поклон за допринос развоју<<strong>br</strong> />
гимнастике, али и за дугогодишњи<<strong>br</strong> />
предан рад на Универзитету<<strong>br</strong> />
у Нишу, на коме је, до<<strong>br</strong> />
пензије, стручно знање успешно<<strong>br</strong> />
преносио и великом броју борских<<strong>br</strong> />
професора.<<strong>br</strong> />
- Право да вам кажем, гимнастика<<strong>br</strong> />
сад не може да се сврста<<strong>br</strong> />
међу најважније спортове, јер ми<<strong>br</strong> />
РУКОМЕТАШИЦЕ<<strong>br</strong> />
У БАРАЖУ<<strong>br</strong> />
Победом над кладовским<<strong>br</strong> />
Ђердапом у последњој утакмици<<strong>br</strong> />
у источној групи Прве лиге рукометашице<<strong>br</strong> />
Бора пласирале су се у<<strong>br</strong> />
бараж за попуну Супер A лиге као<<strong>br</strong> />
другопласирана екипа. Такмичење<<strong>br</strong> />
у баражу почиње у среду, 29.<<strong>br</strong> />
априла траје до до 22. Јуна, а прву<<strong>br</strong> />
утакмицу рукометашице Бора играће<<strong>br</strong> />
у гостима са Новом Пазовом.<<strong>br</strong> />
У конкуренцији је требало да<<strong>br</strong> />
буде осам екипа али је од баража<<strong>br</strong> />
одустала александровачка Жупа.<<strong>br</strong> />
био је најбољи у бодибилдинг<<strong>br</strong> />
категорији до 80 килограма, али<<strong>br</strong> />
и свеукупни победник Бодибилдинг<<strong>br</strong> />
купа у Београду, уједно и<<strong>br</strong> />
изборног такмичења за састав<<strong>br</strong> />
репрезентације. Партизан ће на<<strong>br</strong> />
Балканијади заступати и Слободан<<strong>br</strong> />
Јанковић, који је у Београду<<strong>br</strong> />
освојио бронзану медаљу, а Катарина<<strong>br</strong> />
Царановић наступаће у<<strong>br</strong> />
јуниорској категорији бикини<<strong>br</strong> />
модел, након што је у Београду<<strong>br</strong> />
заузела пето место у сениорској<<strong>br</strong> />
конкуренцији.<<strong>br</strong> />
Маријана Симић<<strong>br</strong> />
имамо традицију у неким другим<<strong>br</strong> />
спортовима, сасвим другачијим,<<strong>br</strong> />
пре свега екипним. Али ми се и<<strong>br</strong> />
не бавимо тиме да се вратимо у<<strong>br</strong> />
неки врхунски спорт. Ми смо у<<strong>br</strong> />
региону задужени пре свега за<<strong>br</strong> />
масовност и укључење гимнастике<<strong>br</strong> />
у школски спорт- каже професор<<strong>br</strong> />
доктор Драгољуб Петровић,<<strong>br</strong> />
председник Гимнастичког<<strong>br</strong> />
савеза југоисточне Србије.<<strong>br</strong> />
А после успешне организације<<strong>br</strong> />
првог кола, у Гимнастичком<<strong>br</strong> />
клубу Бор најављују и нови<<strong>br</strong> />
узлет када је реч о резултатима,<<strong>br</strong> />
али у квалитету рада, јер почетни<<strong>br</strong> />
успеси од прошле године обавезују,<<strong>br</strong> />
а такмичари су упознали<<strong>br</strong> />
конкуренцију и спремни су за<<strong>br</strong> />
озбиљан рад у, кажу тешком, али<<strong>br</strong> />
и лепом спорту.<<strong>br</strong> />
Бојан Обрадовић