Oko istoka br. 55

Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. Besplatan primerak na svakih petnaest dana. Elektronsko izdanje na sajtu okoistoka.rtvbor.rs Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. Besplatan primerak na svakih petnaest dana. Elektronsko izdanje na sajtu okoistoka.rtvbor.rs

30.04.2015 Views

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ“, БОР бр. 55 - 1. мај, 2015. год. година III<br />Вода стигла у Манастириште<br />Председник Општине Бор Живорад<br />Петровић предао на употребу водовод<br />у овом злотском засеоку. За завршетак<br />радова из општинског буџета издвојено<br />осам милиона динара » стр. 2<br />Сваки десети ради на црно<br />У Борском округу разматрана заједничка акција у циљу<br />смањења броја непријављених радника » стр. 5<br />Потекао бакар из<br />нове топионице<br />Савременом, флеш<br />смелтинг технологијом,<br />произведено је првих<br />150 тона црвеног метала.<br />Смањена је цена прераде<br />бакра, а истовремено<br />грађани Бора и околине<br />добили су чистије небо<br />» стр. 3<br />Општина Бор поново стипендира<br />најбоље студенте и ђаке » стр. 4<br />Прекогранична сарадња » стр. 8<br />ЈП „Штампа, радио и филм“ у акцији<br />„Најбоље из Србије“ » стр. 6<br />Дружење деце и писца » стр. 9

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ“, БОР бр. <strong>55</strong> - 1. мај, 2015. год. година III<<strong>br</strong> />

Вода стигла у Манастириште<<strong>br</strong> />

Председник Општине Бор Живорад<<strong>br</strong> />

Петровић предао на употребу водовод<<strong>br</strong> />

у овом злотском засеоку. За завршетак<<strong>br</strong> />

радова из општинског буџета издвојено<<strong>br</strong> />

осам милиона динара » стр. 2<<strong>br</strong> />

Сваки десети ради на црно<<strong>br</strong> />

У Борском округу разматрана заједничка акција у циљу<<strong>br</strong> />

смањења броја непријављених радника » стр. 5<<strong>br</strong> />

Потекао бакар из<<strong>br</strong> />

нове топионице<<strong>br</strong> />

Савременом, флеш<<strong>br</strong> />

смелтинг технологијом,<<strong>br</strong> />

произведено је првих<<strong>br</strong> />

150 тона црвеног метала.<<strong>br</strong> />

Смањена је цена прераде<<strong>br</strong> />

бакра, а истовремено<<strong>br</strong> />

грађани Бора и околине<<strong>br</strong> />

добили су чистије небо<<strong>br</strong> />

» стр. 3<<strong>br</strong> />

Општина Бор поново стипендира<<strong>br</strong> />

најбоље студенте и ђаке » стр. 4<<strong>br</strong> />

Прекогранична сарадња » стр. 8<<strong>br</strong> />

ЈП „Штампа, радио и филм“ у акцији<<strong>br</strong> />

„Најбоље из Србије“ » стр. 6<<strong>br</strong> />

Дружење деце и писца » стр. 9


стр.2 петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />

АКТУЕЛНОСТИ број <strong>55</strong><<strong>br</strong> />

Поправљен далековод<<strong>br</strong> />

ка Мајданпеку<<strong>br</strong> />

Далековод 177 ка Мајданпеку,<<strong>br</strong> />

на потезу Мали Кривељ –<<strong>br</strong> />

Шушулајка, где су током децембарског<<strong>br</strong> />

невремена оштећени<<strong>br</strong> />

далеководни стубови, опет је у<<strong>br</strong> />

погону. Јавно предузеће „Електромрежа<<strong>br</strong> />

Србије“, уз помоћ<<strong>br</strong> />

Привредног друштва „Електроисток<<strong>br</strong> />

- изградња“, поставило<<strong>br</strong> />

је нове стубове, чиме је са још<<strong>br</strong> />

једне стране омогућено снабдевање<<strong>br</strong> />

Мајданпека електричном<<strong>br</strong> />

енергијом.<<strong>br</strong> />

Уз помоћ хаваријских стубова<<strong>br</strong> />

далековод је био у функцији<<strong>br</strong> />

до сагледавања ситуације и почетка<<strong>br</strong> />

радова у фебруару.<<strong>br</strong> />

Велику штету претрпео је и<<strong>br</strong> />

далековод 150, од Бора до Мајданпека,<<strong>br</strong> />

који ће према проценама<<strong>br</strong> />

надлежних у борском погону<<strong>br</strong> />

бити враћен у функцију до краја<<strong>br</strong> />

године.<<strong>br</strong> />

На територији општине Бор<<strong>br</strong> />

услед невремена, пало је више<<strong>br</strong> />

стотина далеководних стубова,<<strong>br</strong> />

а најкритичнија ситуација је на<<strong>br</strong> />

далеководу 150 ка Мајданпеку,<<strong>br</strong> />

где је невреме оборило 25 стубова,<<strong>br</strong> />

а због крађе фазних проводника<<strong>br</strong> />

недавно су пала још два<<strong>br</strong> />

далеководна стуба. У току су и<<strong>br</strong> />

радови на далеководу на Црном<<strong>br</strong> />

Врху, на далеководима на потезима<<strong>br</strong> />

Копита и Маркова Крчма,<<strong>br</strong> />

као и изнад села Оснић где<<strong>br</strong> />

је планирана и трајна санација.<<strong>br</strong> />

Марија Ћосић<<strong>br</strong> />

Занимљива идеја ученика Основне школе у Злоту<<strong>br</strong> />

Израда међународног<<strong>br</strong> />

фракталског тепиха<<strong>br</strong> />

Ученици Основне школе<<strong>br</strong> />

„Петар Радовановић“ у Злоту<<strong>br</strong> />

укључили су се у међународни<<strong>br</strong> />

пројекат израде највећег математичког<<strong>br</strong> />

фракталског тепиха,<<strong>br</strong> />

„Тепих Сирпински“. Пројекат је<<strong>br</strong> />

покренуо Математички факултет<<strong>br</strong> />

у Алмерији, у Шпанији, где<<strong>br</strong> />

ће од делова који пристигну из<<strong>br</strong> />

више од 240 школа широм света,<<strong>br</strong> />

фракталски тепих и бити комплетиран.<<strong>br</strong> />

Планиране димензије<<strong>br</strong> />

су 45x45 метара. У израду раванског<<strong>br</strong> />

фрактала, злотска школа<<strong>br</strong> />

укључена је као једина из источне<<strong>br</strong> />

Србије.<<strong>br</strong> />

У изради дела фрактала у<<strong>br</strong> />

Злоту, учествовало је 64 ученика<<strong>br</strong> />

шестог, седмог и осмог разреда.<<strong>br</strong> />

Материјал који садржи 4.096<<strong>br</strong> />

После чекања од четврт века<<strong>br</strong> />

Манастириште<<strong>br</strong> />

најзад добило воду<<strong>br</strong> />

ЗЛОТ» Председник<<strong>br</strong> />

Општине Бор Живорад Петровић<<strong>br</strong> />

са сарадницима, званично је<<strong>br</strong> />

предао на употребу водовод у насељу<<strong>br</strong> />

Манастириште у селу Злот.<<strong>br</strong> />

Општина Бор је за завршетак<<strong>br</strong> />

радова, који су окончани у<<strong>br</strong> />

предвиђеном року, из буџета<<strong>br</strong> />

издвојила осам милиона динара.<<strong>br</strong> />

- Ово је још један доказ да<<strong>br</strong> />

локална самоуправа испуњава<<strong>br</strong> />

дата обећања. Ми смо априла<<strong>br</strong> />

прошле године рекли да ћемо<<strong>br</strong> />

врло брзо да завршимо и прву<<strong>br</strong> />

и другу фазу водовода у Манастиришту.<<strong>br</strong> />

Подсећам да је прва<<strong>br</strong> />

фаза завршена у октобру, а сада<<strong>br</strong> />

предајемо водовод на употребу.<<strong>br</strong> />

Овај део Злота, после 26 година,<<strong>br</strong> />

добија воду. Домаћинства, њих<<strong>br</strong> />

36, добила су воду за пиће, коју<<strong>br</strong> />

могу да употребе за пољопривреду<<strong>br</strong> />

и сточарство. Капацитет<<strong>br</strong> />

налепница љубичасте и зелене<<strong>br</strong> />

боје, стигао је из Шпаније, а<<strong>br</strong> />

ђаци су радо прихватили ову занимљиву<<strong>br</strong> />

страну математике.<<strong>br</strong> />

Да математика у Основној<<strong>br</strong> />

школи „Петар Радовановић“ у<<strong>br</strong> />

Злоту није досадна и напорна<<strong>br</strong> />

наука, доказале су ученице седмог<<strong>br</strong> />

разреда које су пожелеле да<<strong>br</strong> />

креирају и 3Д фрактал.<<strong>br</strong> />

У пројекат израде фракталског<<strong>br</strong> />

тепиха укључено је 28<<strong>br</strong> />

земаља широм света и око 15<<strong>br</strong> />

хиљада ученика. Без обзира на<<strong>br</strong> />

разлике, ученици су, комуницирајући<<strong>br</strong> />

путем математичких<<strong>br</strong> />

формула креирали заједнички<<strong>br</strong> />

и јединствен облик, фракталски<<strong>br</strong> />

тепих који ће бити комплетиран<<strong>br</strong> />

и приказан 2016. године у<<strong>br</strong> />

Шпанији.<<strong>br</strong> />

Марија Ћосић<<strong>br</strong> />

водовода је 10 кубних метара<<strong>br</strong> />

на сат. Настављамо даље. Следи<<strong>br</strong> />

фамозни водовод у Шарбановцу,<<strong>br</strong> />

за који ће јавни тендер бити завршен<<strong>br</strong> />

до краја маја, затим Метовница,<<strong>br</strong> />

јер је неопходно да<<strong>br</strong> />

свако село има основне ствари,<<strong>br</strong> />

првенствено воду - нагласио је<<strong>br</strong> />

Живорад Петровић, председник<<strong>br</strong> />

Општине Бор<<strong>br</strong> />

За 36 домаћинстава, колико<<strong>br</strong> />

их има у овом делу Злота, то ће<<strong>br</strong> />

значити нови почетак и другачији<<strong>br</strong> />

начин живота, јер су се за<<strong>br</strong> />

снабдевање водом досада довијали<<strong>br</strong> />

како су знали и умели.<<strong>br</strong> />

У Месној заједници Злот<<strong>br</strong> />

кажу да су тиме завршени сви<<strong>br</strong> />

пројекти водоснабдевања и да<<strong>br</strong> />

практично сви становници овог<<strong>br</strong> />

села сада имају здраву пијаћу<<strong>br</strong> />

воду.<<strong>br</strong> />

Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />

Нема<<strong>br</strong> />

салмонеле<<strong>br</strong> />

Захваљујући здравственој<<strong>br</strong> />

просвећености становника<<strong>br</strong> />

Борске општине и стручном<<strong>br</strong> />

раду превентивне службе Дома<<strong>br</strong> />

здравља у Бору уназад неколико<<strong>br</strong> />

година епидемије салмонеле<<strong>br</strong> />

није било а и број инфекција се<<strong>br</strong> />

смањује. Тако су прошле године<<strong>br</strong> />

забележене само 4 инфекцијеније,<<strong>br</strong> />

док се највечи број у протеклих<<strong>br</strong> />

пет година бележи 2013.<<strong>br</strong> />

када их је било десет, што је изузетно<<strong>br</strong> />

повољно у односу на ранији<<strong>br</strong> />

период, када је, нарочито у<<strong>br</strong> />

летњим периодима било 5-6 епидемија<<strong>br</strong> />

и кућних и колективних.<<strong>br</strong> />

Е. Д.<<strong>br</strong> />

twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />

dailymotion.com/rtvbor


број <strong>55</strong> АКТУЕЛНОСТИ<<strong>br</strong> />

петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />

стр.3<<strong>br</strong> />

У новој топионици почела производња бакра<<strong>br</strong> />

Изливене прве аноде<<strong>br</strong> />

БОР» У Топионици и рафинацији<<strong>br</strong> />

бакра Рударско-топионичарског<<strong>br</strong> />

басена Бор, у вечери<<strong>br</strong> />

између минуле суботе и недеље,<<strong>br</strong> />

изливене су прве аноде бакра<<strong>br</strong> />

добијеног новом технологијом<<strong>br</strong> />

топљења концентрата. Прва количина<<strong>br</strong> />

бакра потекла је око 22<<strong>br</strong> />

часа и 30 минута, а савремена,<<strong>br</strong> />

флеш смелтинг технологија,<<strong>br</strong> />

какву има само мали број топионица<<strong>br</strong> />

у свету, за почетак је испоручила<<strong>br</strong> />

150 тона црвеног метала,<<strong>br</strong> />

одмах изливеног у аноде.<<strong>br</strong> />

Према речима генералног<<strong>br</strong> />

директора Рударско-топионичарског<<strong>br</strong> />

басена Бор Благоја<<strong>br</strong> />

Спасковског, овим је показано да<<strong>br</strong> />

БОР» Једанаеста седница<<strong>br</strong> />

Скупштине општине Бор, одложена<<strong>br</strong> />

због недостатка кворума,<<strong>br</strong> />

закључена је, 16. априла, за мало<<strong>br</strong> />

више од три сата рада. Од предложених<<strong>br</strong> />

30, одборници су усвојили<<strong>br</strong> />

29 одлука, а преостала, о<<strong>br</strong> />

увођењу Октобарског признања,<<strong>br</strong> />

повучена је на додатно разматрање.<<strong>br</strong> />

Већином гласова, одборници<<strong>br</strong> />

су се сагласили са предложеним<<strong>br</strong> />

кадровским решењима у<<strong>br</strong> />

избору челних људи у Топлани,<<strong>br</strong> />

Водоводу, Боговини и борском<<strong>br</strong> />

Дому здравља.<<strong>br</strong> />

За вршиоца дужности директора<<strong>br</strong> />

у Топлани изабран је Дарко<<strong>br</strong> />

Милићевић, у Водоводу Зоран<<strong>br</strong> />

Марковић, а у Боговини Душица<<strong>br</strong> />

Јањић. Миодраг Карабашевић<<strong>br</strong> />

изабран је, по конкурсу, за директора<<strong>br</strong> />

Дома здравља у Бору, са<<strong>br</strong> />

четворогодишњим мандатом.<<strong>br</strong> />

Усвојена је и одлука о<<strong>br</strong> />

учешћу општине у проценту<<strong>br</strong> />

целокупан систем производње у<<strong>br</strong> />

топионици од овог тренутка несметано<<strong>br</strong> />

функционише.<<strong>br</strong> />

- Република Србија овим добија<<strong>br</strong> />

веће учешће Бора у бруто<<strong>br</strong> />

друштвеном производу и развој<<strong>br</strong> />

услужне прераде, виши стандард,<<strong>br</strong> />

а мештани и чисто небо<<strong>br</strong> />

изнад свог града - нагласио је<<strong>br</strong> />

Благоје Спасковски, упутивши<<strong>br</strong> />

честитке и захвалност свима<<strong>br</strong> />

који су допринели да велики посао<<strong>br</strong> />

буде успешно окончан.<<strong>br</strong> />

За замену технологије<<strong>br</strong> />

топљења новом, савременом аутогеном<<strong>br</strong> />

јединицом, са фабриком<<strong>br</strong> />

сумпорне киселине која испуњава<<strong>br</strong> />

светске еколошке стандар-<<strong>br</strong> />

јавног капитала Центроистока, а<<strong>br</strong> />

одборници и власти и опозиције<<strong>br</strong> />

сагласили су се да би требало<<strong>br</strong> />

издејствовати да се из приватизације<<strong>br</strong> />

тог предузећа изузме<<strong>br</strong> />

објекат пијаце, који локална самоуправа<<strong>br</strong> />

жели да уреди и задржи<<strong>br</strong> />

у власништву.<<strong>br</strong> />

Највише дискусија на седници<<strong>br</strong> />

чуло се о одлукама о одређивању<<strong>br</strong> />

матичних подручја на<<strong>br</strong> />

територији општине, за коју је<<strong>br</strong> />

објашњено да је реч о техничком<<strong>br</strong> />

захтеву због увођења електронске<<strong>br</strong> />

управе и могућности<<strong>br</strong> />

добијања докумената путем<<strong>br</strong> />

рачунара, о плану коришћења<<strong>br</strong> />

средстава буџетског фонда за<<strong>br</strong> />

заштиту животне средине, у<<strong>br</strong> />

којем је најзначајнији пројекат<<strong>br</strong> />

замена застарелих азбестно-бетонских<<strong>br</strong> />

водоводних цеви, као<<strong>br</strong> />

и о изради ревизије стратегије<<strong>br</strong> />

одрживог развоја. Промена оснивачког<<strong>br</strong> />

акта Јавног предузећа<<strong>br</strong> />

После одлагања због недостатка кворума, одржана 11. седница СО Бор<<strong>br</strong> />

После три и по године изградње,<<strong>br</strong> />

претходног пројектовања, функционалног<<strong>br</strong> />

испитивања и „уходавања“ опреме у<<strong>br</strong> />

топионици и фабрици сумпорне киселине у<<strong>br</strong> />

Бору и пратећим постројењима, добијене<<strong>br</strong> />

су прве аноде бакра по савременој, флешсмелтинг<<strong>br</strong> />

технологији, какву има мали број<<strong>br</strong> />

топионица у свету<<strong>br</strong> />

Након изливања првих тона<<strong>br</strong> />

анода из нових пирометалуршких<<strong>br</strong> />

постројења, у топионици је<<strong>br</strong> />

настављена производњеа Из<<strong>br</strong> />

аутогене флеш смелтинг пећи<<strong>br</strong> />

изливено је још 160 тона анодног<<strong>br</strong> />

бакра, а концентрација гасова<<strong>br</strong> />

сведена је на минимум и у<<strong>br</strong> />

граду и у топионици.<<strong>br</strong> />

- На овај начин најбоље<<strong>br</strong> />

потврђујемо да нови погони,<<strong>br</strong> />

топионичка пећ и фабрика<<strong>br</strong> />

сумпорне киселине раде континуирано.<<strong>br</strong> />

Смањили смо цену<<strong>br</strong> />

прераде бакра, а иствовремено<<strong>br</strong> />

грађани Бора и околине<<strong>br</strong> />

добили су чистије небо, какво<<strong>br</strong> />

је било 1903. године - каже<<strong>br</strong> />

Благоје Спасковски, генерални<<strong>br</strong> />

директор РТБ-а Бор.<<strong>br</strong> />

де, уложен је 251<<strong>br</strong> />

милион евра. Као<<strong>br</strong> />

резултат, осим<<strong>br</strong> />

чистог неба, доноси<<strong>br</strong> />

удвостручену<<strong>br</strong> />

производњу<<strong>br</strong> />

бакра, племенитих<<strong>br</strong> />

метала и<<strong>br</strong> />

сумпорне киселине, при чему<<strong>br</strong> />

је пројектовани капацитет нове<<strong>br</strong> />

технологије до 400 хиљада тона<<strong>br</strong> />

концентрата бакра годишње.<<strong>br</strong> />

Нову топионицу и фабрику<<strong>br</strong> />

сумпорне киселине у Бору<<strong>br</strong> />

градили су канадски „СНЦ Лавалин“,<<strong>br</strong> />

подизвођач и власник<<strong>br</strong> />

аутогене флеш-смелтинг технологије<<strong>br</strong> />

„Отокумпу“, финска<<strong>br</strong> />

компанија „Оутотек“, а надзор<<strong>br</strong> />

над пословима и локалним радовима<<strong>br</strong> />

повереним „Енергопројекту“,<<strong>br</strong> />

обавио је Грађевински<<strong>br</strong> />

факултет у Београду.<<strong>br</strong> />

Велики део уграђених елемената<<strong>br</strong> />

произведен је у Србији,<<strong>br</strong> />

а да би прве аноде и биле изливене<<strong>br</strong> />

по новој технологији<<strong>br</strong> />

топљења, у пројекту изградње<<strong>br</strong> />

укупно је ангажовано око 800<<strong>br</strong> />

радника.<<strong>br</strong> />

Бојан Обрадовић<<strong>br</strong> />

Нова кадровска решења у јавном сектору<<strong>br</strong> />

за стамбене услуге<<strong>br</strong> />

објашњена<<strong>br</strong> />

је усклађивањем<<strong>br</strong> />

са законом, по<<strong>br</strong> />

коме се ово<<strong>br</strong> />

предузеће више<<strong>br</strong> />

не бави закупом<<strong>br</strong> />

пословног<<strong>br</strong> />

простора.<<strong>br</strong> />

Осим нових<<strong>br</strong> />

кадровских решења,<<strong>br</strong> />

на седници Скупштине<<strong>br</strong> />

општине усвојене су и све друге<<strong>br</strong> />

предложене одлуке, изузев<<strong>br</strong> />

увођења Октобарских награда,<<strong>br</strong> />

коју је председник Општине<<strong>br</strong> />

Бор Живорад Петровић повукао<<strong>br</strong> />

на додатно разматрање након<<strong>br</strong> />

супротстављене аргументације<<strong>br</strong> />

о томе да ли је услов за добијање<<strong>br</strong> />

признања пребивалиште на територији<<strong>br</strong> />

општине Бор.<<strong>br</strong> />

На једанаестој седници<<strong>br</strong> />

Скупштине општине Бор, одборници<<strong>br</strong> />

су једногласно прихватили<<strong>br</strong> />

и одлуку о стипендирању<<strong>br</strong> />

студената и награђивању ученика,<<strong>br</strong> />

којом се стипендирање<<strong>br</strong> />

дефицитарних кадрова поново<<strong>br</strong> />

уводи после три године. Такође<<strong>br</strong> />

и одлуку о поверавању услуге<<strong>br</strong> />

помоћи у кући Центру за социјални<<strong>br</strong> />

рад.<<strong>br</strong> />

Тајним гласањем, још<<strong>br</strong> />

на почетку седнице, за новог<<strong>br</strong> />

члана Општинског већа у<<strong>br</strong> />

Бору изабран је Александар<<strong>br</strong> />

Орловић.<<strong>br</strong> />

Бојан Обрадовић<<strong>br</strong> />

youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />

facebook.com/rtvbor


стр.4<<strong>br</strong> />

петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />

Опала наплата комуналних услуга<<strong>br</strong> />

Опомене дужницима<<strong>br</strong> />

БОР» Јавно стамбено предузеће<<strong>br</strong> />

Бор упутило је опомене<<strong>br</strong> />

пред тужење грађанима који нису<<strong>br</strong> />

платили комуналне услугеза<<strong>br</strong> />

период април - јун 2014. одине.<<strong>br</strong> />

У овом предузећу кажу да је<<strong>br</strong> />

дуг грађана за комуналне услуге<<strong>br</strong> />

већи од 270 милиона динара, а<<strong>br</strong> />

да је степен наплате потраживања<<strong>br</strong> />

од знатно опао.<<strong>br</strong> />

- Уколико грађани не плате<<strong>br</strong> />

у одређеном року дуговања за<<strong>br</strong> />

стамбене услуге, мораћемо да<<strong>br</strong> />

прибегнемо принудној наплати,<<strong>br</strong> />

преко извршитеља. То нам<<strong>br</strong> />

је законска обавеза, јер смо и од<<strong>br</strong> />

Основног суда у Бору добили<<strong>br</strong> />

писмено обавештење да принудна<<strong>br</strong> />

наплата више не може да иде<<strong>br</strong> />

преко њих. Када предмет стигне<<strong>br</strong> />

до извршитеља, обавезе дужника<<strong>br</strong> />

се додатно увећавају за таксу која<<strong>br</strong> />

није тако мала и креће се, у зависности<<strong>br</strong> />

од дуга, од 5.700 динара<<strong>br</strong> />

БОР» Студенти из општине<<strong>br</strong> />

Бор поново ће моћи да конкуришу<<strong>br</strong> />

за стипендије, за које ће,<<strong>br</strong> />

након вишегодишње паузе, средства<<strong>br</strong> />

бити обезбеђена из буџета,<<strong>br</strong> />

одлука је одборника Скупштине<<strong>br</strong> />

Општине Бор. Висина стипендије<<strong>br</strong> />

зависиће од буџетских<<strong>br</strong> />

средстава, а Комисија за стипендирање<<strong>br</strong> />

и награђивање Општине<<strong>br</strong> />

Бор донела је правилник који<<strong>br</strong> />

утврђује критеријуме за доделу<<strong>br</strong> />

стипендија.<<strong>br</strong> />

- Мало је каснила израда<<strong>br</strong> />

правилника, али трудили смо<<strong>br</strong> />

се да га урадимо на најбољи<<strong>br</strong> />

начин. Тако ће право на стипендије<<strong>br</strong> />

од наредне године имати<<strong>br</strong> />

студенти основних академских<<strong>br</strong> />

студија, као и мастер студија<<strong>br</strong> />

који имају просек изнад 8,5.<<strong>br</strong> />

Такође, услов је и да имају пребивалиште<<strong>br</strong> />

у општини Бор, јер<<strong>br</strong> />

желимо да, пре свега нашој деци,<<strong>br</strong> />

помогнемо колико можемо.<<strong>br</strong> />

Висина стипендија зависиће од<<strong>br</strong> />

па на више. Ми са грађанима<<strong>br</strong> />

можемо да склопимо споразум о<<strong>br</strong> />

репрограму, али само уколико се<<strong>br</strong> />

грађанин јави пре него што предмет<<strong>br</strong> />

дође до извршитеља. Уопште<<strong>br</strong> />

степен наплате је опао и креће се<<strong>br</strong> />

око 80 одсто. Апелујем на грађане<<strong>br</strong> />

да редовно измирују обавезе,<<strong>br</strong> />

јер уколико се степен наплате не<<strong>br</strong> />

повећа барем до 90 одсто, наредна<<strong>br</strong> />

грејна сезона биће озбиљно<<strong>br</strong> />

доведена у питање - каже Срђан<<strong>br</strong> />

Радошевић, директор Јавно<<strong>br</strong> />

стамбеног предузећа Бор.<<strong>br</strong> />

Како би избегли плаћање комуналних<<strong>br</strong> />

услуга, грађани често<<strong>br</strong> />

од суда успевају да добију потврду<<strong>br</strong> />

о малим приходима,<<strong>br</strong> />

иако то није потпуно<<strong>br</strong> />

тачно.<<strong>br</strong> />

Радници Јавно<<strong>br</strong> />

стамбеног предузећа<<strong>br</strong> />

почеће, од наредне недеље,<<strong>br</strong> />

да обилазе дужнике<<strong>br</strong> />

и да им на лицу<<strong>br</strong> />

места омогуће да плате<<strong>br</strong> />

дуг. Како не би било злоупотреба,<<strong>br</strong> />

радници ће долазити код<<strong>br</strong> />

грађана са јасним обележјима<<strong>br</strong> />

и легитимацијом, а за плаћена<<strong>br</strong> />

дуговања ће на лицу места издавати<<strong>br</strong> />

признанице.<<strong>br</strong> />

Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />

средстава у буџету Општине<<strong>br</strong> />

Бор, али настојали смо да износ<<strong>br</strong> />

може да покрије цену смештаја<<strong>br</strong> />

у студентском дому као и исхрану<<strong>br</strong> />

у студентској мензи - каж<<strong>br</strong> />

Др Горан Јоксимовић, члан<<strong>br</strong> />

Општинског већа у<<strong>br</strong> />

Бору задужен за образовање<<strong>br</strong> />

.<<strong>br</strong> />

Осим најбољих<<strong>br</strong> />

студената, од наредне<<strong>br</strong> />

школске године,<<strong>br</strong> />

од Општине Бор стипендије<<strong>br</strong> />

ће моћи да<<strong>br</strong> />

добију и средњошколци,<<strong>br</strong> />

али они који<<strong>br</strong> />

похађају школе за<<strong>br</strong> />

таленте. Награђивање најбољих<<strong>br</strong> />

основаца и средњошколаца<<strong>br</strong> />

борских школа, са запаженим<<strong>br</strong> />

успехом на републичким такмичењима<<strong>br</strong> />

није ни прекидано.<<strong>br</strong> />

- Сваке године висину награде<<strong>br</strong> />

за ученике који су постигли<<strong>br</strong> />

запажене резултате на републичким<<strong>br</strong> />

такмичењима одређује<<strong>br</strong> />

ДРУШТВО број <strong>55</strong><<strong>br</strong> />

Новине у борском Дому здравља<<strong>br</strong> />

БОР» На Дечијем<<strong>br</strong> />

одељењу Дома<<strong>br</strong> />

здравља у Бору<<strong>br</strong> />

отворено је развојно<<strong>br</strong> />

саветовалиште<<strong>br</strong> />

за децу. У Саветовалишту,<<strong>br</strong> />

чији<<strong>br</strong> />

је циљ откривање<<strong>br</strong> />

деце са факторима<<strong>br</strong> />

ризика и контрола<<strong>br</strong> />

Повратак старој пракси у Општини Бор после вишегодишње паузе<<strong>br</strong> />

Стипендије за студенте и средњошколце<<strong>br</strong> />

Отворено развојно<<strong>br</strong> />

саветовалиште за децу<<strong>br</strong> />

У саставу Саветовалишта је пет ординација, комплетно<<strong>br</strong> />

опремљених у оквиру ДИЛС пројекта и подршке надлежног<<strong>br</strong> />

министартва и локалне самоуправе у Бору<<strong>br</strong> />

председник Општине бор, колко<<strong>br</strong> />

ће то бити ове школске године<<strong>br</strong> />

још не знамо и то зависи од<<strong>br</strong> />

расположивог новца у буџету,<<strong>br</strong> />

али је важно да то награђивање<<strong>br</strong> />

није ни прекидано, нити ће бити<<strong>br</strong> />

прекинуто - додаје Др Горан<<strong>br</strong> />

Јоксимовић.<<strong>br</strong> />

Висина награде или стипендије<<strong>br</strong> />

и није толико битна, важно<<strong>br</strong> />

је да ученици и студенти са<<strong>br</strong> />

најбољим оценама заслуженим<<strong>br</strong> />

личним трудом, добију и признање<<strong>br</strong> />

од средине у којој живе.<<strong>br</strong> />

Елда Драгаш<<strong>br</strong> />

њиховог развоја,<<strong>br</strong> />

Стручни тим који<<strong>br</strong> />

чине логопед, педијатар, психолог,<<strong>br</strong> />

физиотерапеут и други, решаваће<<strong>br</strong> />

проблеме деце до седам<<strong>br</strong> />

година. Саветовалиште има пет<<strong>br</strong> />

комплетно опремљених ординација<<strong>br</strong> />

и две радионице за децу од<<strong>br</strong> />

три до седам година, отворене у<<strong>br</strong> />

оквиру ДИЛС пројекта.<<strong>br</strong> />

Развојно саветовалиште за<<strong>br</strong> />

децу на Дечијем одељењу Дома<<strong>br</strong> />

здравља у Бору отворено<<strong>br</strong> />

је са циљем да се проблеми и<<strong>br</strong> />

поремећаји на време открију<<strong>br</strong> />

и третирају на адекватан начин.<<strong>br</strong> />

У саставу Саветовалишта<<strong>br</strong> />

је пет ординација, комплетно<<strong>br</strong> />

опремљених у оквиру ДИЛС<<strong>br</strong> />

пројекта и подршке надлежног<<strong>br</strong> />

министартва, али и локалне<<strong>br</strong> />

самоуправе у Бору. У пријатном<<strong>br</strong> />

амбијенту помоћ деци са<<strong>br</strong> />

сметњама у развоју овде ће пружати<<strong>br</strong> />

тим стручњака борског<<strong>br</strong> />

Дома здравља.<<strong>br</strong> />

- Најважније је на време<<strong>br</strong> />

уочити проблем и ми смо ту да<<strong>br</strong> />

помогнемо и стално пратимо<<strong>br</strong> />

раст и развој те деце, а према нашој<<strong>br</strong> />

евиденцији такве деце има<<strong>br</strong> />

близу 240 - истиче др Мирослав<<strong>br</strong> />

Карабашевић директор Дома<<strong>br</strong> />

здравља.<<strong>br</strong> />

Отварању развојног саветовалишта<<strong>br</strong> />

присуствовао је и<<strong>br</strong> />

Душан Марковић, председник<<strong>br</strong> />

Скупштине Општине Бор.<<strong>br</strong> />

- Данас смо сведоци да локална<<strong>br</strong> />

самоуправа чини све да<<strong>br</strong> />

побољша здравство, у овом<<strong>br</strong> />

случају здравствену заштиту<<strong>br</strong> />

најмлађих. Мислим да је ово<<strong>br</strong> />

најбоља потврда тога, а раздвајање<<strong>br</strong> />

Дома здравља и Болнице<<strong>br</strong> />

у Бору даје своје ефекте, а<<strong>br</strong> />

ми смо ту да помогнемо колико<<strong>br</strong> />

год можемо - рекао је Душан<<strong>br</strong> />

Марковић.<<strong>br</strong> />

Развојно саветовалиште за<<strong>br</strong> />

децу у борском Дому здравља,<<strong>br</strong> />

радиће, у почетку једном недељно,<<strong>br</strong> />

четвртком, али ће ускоро,<<strong>br</strong> />

након повратка педијатра са<<strong>br</strong> />

специјализације, бити отворено<<strong>br</strong> />

сваког дана.<<strong>br</strong> />

Елда Драгаш<<strong>br</strong> />

twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />

dailymotion.com/rtvbor


БОР» На основу појачаних<<strong>br</strong> />

регионалних контрола које<<strong>br</strong> />

је републичка инспекција рада<<strong>br</strong> />

од почетка године спровела у<<strong>br</strong> />

четири региона, откривено је да<<strong>br</strong> />

приближно десет одсто радника<<strong>br</strong> />

у Србији ради на црно.<<strong>br</strong> />

Да би се смањио број непријављених<<strong>br</strong> />

радника и договориле<<strong>br</strong> />

активности у борби<<strong>br</strong> />

против сиве економије и рада<<strong>br</strong> />

на црно, у Борском округу одржан<<strong>br</strong> />

је састанак представника<<strong>br</strong> />

локалних самоуправа општина<<strong>br</strong> />

број <strong>55</strong> ПРИВРЕДА<<strong>br</strong> />

петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />

Презентација компаније Хенкел на Борском језеру<<strong>br</strong> />

Производи намењени<<strong>br</strong> />

рударству<<strong>br</strong> />

БОР» Компанија „Хенкел<<strong>br</strong> />

Србија“ и РТБ Бор организовали<<strong>br</strong> />

су на Борском језеру регионални<<strong>br</strong> />

скуп о коришћењу производа<<strong>br</strong> />

ове компаније у рударској индустрији.<<strong>br</strong> />

Стручњаци комбината<<strong>br</strong> />

бакра имали су прилику да<<strong>br</strong> />

стекну знања о новим технологијама<<strong>br</strong> />

у одржавању дробилица,<<strong>br</strong> />

млинова, флотација и индустријских<<strong>br</strong> />

пумпи.<<strong>br</strong> />

Одржавање машина и опреме<<strong>br</strong> />

у рудницима бакра, олова<<strong>br</strong> />

и цинка, стални су проблем са<<strong>br</strong> />

којим се сусрећу запослени и<<strong>br</strong> />

руководство у овим компанијама.<<strong>br</strong> />

Примена нових технологија<<strong>br</strong> />

може значајно да помогне стабилном<<strong>br</strong> />

и дужем раду механизације<<strong>br</strong> />

и смањењу трошкова производње,<<strong>br</strong> />

речено је на стручном<<strong>br</strong> />

скупу у хотелу „Језеро“ на Борском<<strong>br</strong> />

језеру.<<strong>br</strong> />

- Верујемо да ће представљање<<strong>br</strong> />

напредних технологија<<strong>br</strong> />

допринети ефикаснијем и квалитетнијем<<strong>br</strong> />

одржавању машина које<<strong>br</strong> />

се користе у басенским рудницима<<strong>br</strong> />

- рекао је Благоје Спасковски<<strong>br</strong> />

генерални директор РТБ-а<<strong>br</strong> />

Бор на отварању стручног скупа.<<strong>br</strong> />

- Ту смо да наша достигнућа<<strong>br</strong> />

и начин њихове примене у рударству<<strong>br</strong> />

поделимо са стручњацима<<strong>br</strong> />

који одржавају опрему у<<strong>br</strong> />

рудницима. Имали смо добру сарадњу<<strong>br</strong> />

и до сада са РТБ-ом Бор.<<strong>br</strong> />

Она траје више од четири деценије<<strong>br</strong> />

на обострано задовољство -<<strong>br</strong> />

рекао је Владимир Радуловић,<<strong>br</strong> />

директор продаје компаније<<strong>br</strong> />

„Хенкел“.<<strong>br</strong> />

Савете и практична решења<<strong>br</strong> />

за одржавање машина и опреме<<strong>br</strong> />

у рудницима бакра, олова и цинка<<strong>br</strong> />

у хотелу „Језеро“ имали су<<strong>br</strong> />

прилику да чују, осим стручњака<<strong>br</strong> />

комбината бакра и представници<<strong>br</strong> />

још три рудника.<<strong>br</strong> />

Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />

Борба против сиве економије приоритет државе<<strong>br</strong> />

Сваки десети ради на црно<<strong>br</strong> />

Бор, Мајданпек,<<strong>br</strong> />

Неготин и Кладово,<<strong>br</strong> />

министарства<<strong>br</strong> />

унутрашњих<<strong>br</strong> />

послова и инспекцијских<<strong>br</strong> />

служби са<<strong>br</strong> />

директором републичког<<strong>br</strong> />

Инспектората<<strong>br</strong> />

за рад Бојаном<<strong>br</strong> />

Јоцићем.<<strong>br</strong> />

Сузбијање рада на црно<<strong>br</strong> />

је, ове године, главни задатак<<strong>br</strong> />

инспекције рада, како би се<<strong>br</strong> />

заштитила права запослених,<<strong>br</strong> />

искључила нелојална конкуренција<<strong>br</strong> />

на тржишту, повећао број<<strong>br</strong> />

пријављених радника и обезбедио<<strong>br</strong> />

прилив новца у републички<<strong>br</strong> />

буџет.<<strong>br</strong> />

- Циљ је да успоставимо што<<strong>br</strong> />

бољу сарадњу са локалним самоуправама<<strong>br</strong> />

и привредницима,<<strong>br</strong> />

како би постигли што боље резултате<<strong>br</strong> />

на сузбијању сиве еконо-<<strong>br</strong> />

БОР» Општинска управа<<strong>br</strong> />

Бор поништила је недавно расписани<<strong>br</strong> />

конкурс за финансирање<<strong>br</strong> />

и суфинансирање програма<<strong>br</strong> />

и пројеката од јавног интереса.<<strong>br</strong> />

Спорна је била одредба по<<strong>br</strong> />

којој су право на конкурс осим<<strong>br</strong> />

удружења грађана имали и други<<strong>br</strong> />

правни субјекти, а по образложењу<<strong>br</strong> />

финансијске службе<<strong>br</strong> />

Општине Бор то право немају<<strong>br</strong> />

профитне организације.<<strong>br</strong> />

Конкурс се односио на<<strong>br</strong> />

пројекте у областима социјалне<<strong>br</strong> />

заштите, друштвене бриге о<<strong>br</strong> />

деци и младима, заштите и промовисања<<strong>br</strong> />

људских и мањинских<<strong>br</strong> />

права, образовања<<strong>br</strong> />

и одрживог<<strong>br</strong> />

развоја.<<strong>br</strong> />

- Комисија<<strong>br</strong> />

се састала у петак<<strong>br</strong> />

да размотри<<strong>br</strong> />

пријаве, међутим<<strong>br</strong> />

одредба по<<strong>br</strong> />

којој за ове програме<<strong>br</strong> />

могу да конкуришу удружења<<strong>br</strong> />

грађана и други доста је<<strong>br</strong> />

непрецизна и по њој на конкурс<<strong>br</strong> />

може да се јаве сва удружења,<<strong>br</strong> />

мије. Друга половина 2014. године<<strong>br</strong> />

искоришћена је да се припреми<<strong>br</strong> />

стратегија за ову годину,<<strong>br</strong> />

пронађу и отклоне слабости у<<strong>br</strong> />

раду инспекцијских служби и<<strong>br</strong> />

да се промени начин рада. Прошле<<strong>br</strong> />

године је контролисано 16<<strong>br</strong> />

привредних области, а од почетка<<strong>br</strong> />

2015. године уведен је нешто<<strong>br</strong> />

другачији систем. Увели смо регионалне<<strong>br</strong> />

и окружне контроле.<<strong>br</strong> />

У првом кварталу проверавали<<strong>br</strong> />

смо Нишавски округ, где смо у<<strong>br</strong> />

једној смени затекли 70 радника<<strong>br</strong> />

који нису били пријављени, затим<<strong>br</strong> />

Београдски округ где је затечено<<strong>br</strong> />

више од 140 непријављених<<strong>br</strong> />

радника, Панчево и Ковин<<strong>br</strong> />

- каже Бојан Јоцић, директор<<strong>br</strong> />

републичког Инспектората за<<strong>br</strong> />

рад.<<strong>br</strong> />

Он додаје да званични подаци<<strong>br</strong> />

говоре да се за 2.062.000<<strong>br</strong> />

радника плаћају доприноси.<<strong>br</strong> />

стр.5<<strong>br</strong> />

Поништен конкурс<<strong>br</strong> />

Због спорне одредбе, по којој су за средства могле да<<strong>br</strong> />

конкуришу и профитне организације, Општинска управа<<strong>br</strong> />

у Бору поништила је Конкурс за финансирање програма и<<strong>br</strong> />

пројеката од јавног интереса<<strong>br</strong> />

али након консултација са правном<<strong>br</strong> />

и финансијском службом<<strong>br</strong> />

Општине Бор јасно је да за ове<<strong>br</strong> />

програме који ће се финансирати<<strong>br</strong> />

из буџета не могу да конкуришу<<strong>br</strong> />

профитне организације. Ми смо<<strong>br</strong> />

предложили начелнику Општинске<<strong>br</strong> />

управе да због ове непрецизне<<strong>br</strong> />

формулације поништи<<strong>br</strong> />

конкурс и да се распише други.<<strong>br</strong> />

Очекујемо да ћемо у најкраћем<<strong>br</strong> />

могућем року донети одлуку<<strong>br</strong> />

како би се у складу са прецизним<<strong>br</strong> />

правилима конкурс што пре<<strong>br</strong> />

расписао - нагласио је Славиша<<strong>br</strong> />

Буђелан, члан Општинског већа<<strong>br</strong> />

у Бору и председник Комисије.<<strong>br</strong> />

Одлука о поништавању<<strong>br</strong> />

конкурса<<strong>br</strong> />

објављена<<strong>br</strong> />

је на сајту<<strong>br</strong> />

Општине Бор, а<<strong>br</strong> />

биће прослеђена<<strong>br</strong> />

и свим субјектима<<strong>br</strong> />

који су<<strong>br</strong> />

конкурисали. За<<strong>br</strong> />

програме које ће се финансирати<<strong>br</strong> />

из општинског буџета биће издвојена<<strong>br</strong> />

4 и по милиона динара.<<strong>br</strong> />

Елда Драгаш<<strong>br</strong> />

У Борском округу одржан је састанак<<strong>br</strong> />

представника Инспектората за рад и локалних<<strong>br</strong> />

самоуправа на коме је разматрана заједничка<<strong>br</strong> />

акција у циљу смањења нелегалног рада<<strong>br</strong> />

Појачане контроле допринеле су<<strong>br</strong> />

да држава у прва четири месеца<<strong>br</strong> />

ове године издвоји две милијарде<<strong>br</strong> />

динара мање за субвенције<<strong>br</strong> />

пензионом фонду јер је једини<<strong>br</strong> />

начин да се он напуни повећање<<strong>br</strong> />

броја радника за које се плаћају<<strong>br</strong> />

доприноси.<<strong>br</strong> />

- Једини начин да се сузбије<<strong>br</strong> />

сива економија је заједничка<<strong>br</strong> />

акција инспекцијских служби,<<strong>br</strong> />

министарства унутрашњих<<strong>br</strong> />

послова, грађана и надлежних<<strong>br</strong> />

инспекција - наглашава Мирослав<<strong>br</strong> />

Кнежевић, начелник борског<<strong>br</strong> />

управног округа.<<strong>br</strong> />

Планирано је да до краја<<strong>br</strong> />

године око сто хиљада радника<<strong>br</strong> />

који нису пријављени и раде на<<strong>br</strong> />

црно, пређу из такозване сиве<<strong>br</strong> />

зоне у радни однос, чуло се између<<strong>br</strong> />

осталог на састанку у Борском<<strong>br</strong> />

округу.<<strong>br</strong> />

Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />

youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />

facebook.com/rtvbor


стр.6<<strong>br</strong> />

петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />

Дигитални сигнал плаћаће<<strong>br</strong> />

и корисници кабловске<<strong>br</strong> />

Процес дигитализације у Србији<<strong>br</strong> />

званично је почео у Вршцу,<<strong>br</strong> />

гашењем аналогног сигнала у<<strong>br</strong> />

станици Вршачки брег. После<<strong>br</strong> />

Вршца, који је први прешао на<<strong>br</strong> />

дигитални сигнал, у плану је да<<strong>br</strong> />

8. маја то учине Суботица, Сомбор,<<strong>br</strong> />

Кикинда, а потом 18. маја<<strong>br</strong> />

Чот – Венац. Гашење предајника<<strong>br</strong> />

на Авали предвиђено је за<<strong>br</strong> />

25. мај, на предајницима на Руднику,<<strong>br</strong> />

Црном врху и у Јагодини,<<strong>br</strong> />

Торнику-Овчару, Тупижници,<<strong>br</strong> />

Дели Јовану 1. јуна. Последњи,<<strong>br</strong> />

15. јуна, биће угашени предајници<<strong>br</strong> />

на Бесној кобили, Јастрепцу,<<strong>br</strong> />

Копаонику и Церу. По завршетку<<strong>br</strong> />

процеса дигитализације, дигитални<<strong>br</strong> />

сигнал биће обезбеђен<<strong>br</strong> />

за 95 одсто територије Србије,<<strong>br</strong> />

што је прописано Женевском<<strong>br</strong> />

конвенцијом.<<strong>br</strong> />

По окончању процеса дигитализације<<strong>br</strong> />

најлошију слику на<<strong>br</strong> />

телевизорима имаће корисници<<strong>br</strong> />

кабловске телевизије са основним<<strong>br</strong> />

пакетима, који ће и даље<<strong>br</strong> />

Привредна комора Србије<<strong>br</strong> />

Министарство трговине, туризма<<strong>br</strong> />

и телекомуникација и дневни<<strong>br</strong> />

економски лист „Привредни<<strong>br</strong> />

преглед“ организовали су једанаесту<<strong>br</strong> />

акцију „Најбоље из<<strong>br</strong> />

Србије“ у којој су бирани најус-<<strong>br</strong> />

примати само аналогни<<strong>br</strong> />

сигнал и мораће да доплате<<strong>br</strong> />

уколико хоће дигитални<<strong>br</strong> />

сигнал.<<strong>br</strong> />

Према последњим подацима<<strong>br</strong> />

РАТЕЛ-а из 2013.<<strong>br</strong> />

године, таквих има близу<<strong>br</strong> />

1, 2 милиона, што је чак<<strong>br</strong> />

четири петине од укупног<<strong>br</strong> />

броја од 1, 5 милиона корисника<<strong>br</strong> />

кабловске телевизије у<<strong>br</strong> />

Србији.<<strong>br</strong> />

Сви они ће моћи да се пребаце<<strong>br</strong> />

на дигиталну телевизију, и то<<strong>br</strong> />

на два начина. Први је куповином<<strong>br</strong> />

скупљег пакета код њиховог<<strong>br</strong> />

кабловског оператера, који нуди<<strong>br</strong> />

и дигиталну телевизију, што ће<<strong>br</strong> />

их коштати додатних неколико<<strong>br</strong> />

стотина динара месечно на претплату<<strong>br</strong> />

која у просеку износи око<<strong>br</strong> />

1. 100 динара.<<strong>br</strong> />

Други начин је повратак на<<strong>br</strong> />

такозвану „земаљску“ телевизију,<<strong>br</strong> />

коју би пратили уз помоћ<<strong>br</strong> />

антене, а која ће од половине<<strong>br</strong> />

јуна бити потпуно дигитална.<<strong>br</strong> />

И то ће, додуше, изискивати<<strong>br</strong> />

додатне трошкове - за куповину<<strong>br</strong> />

новог телевизора са ДВБ-Т2<<strong>br</strong> />

рисивером, који може да прима<<strong>br</strong> />

дигитални сигнал (цена од 300<<strong>br</strong> />

евра) или за набавку сет-топ бокса,<<strong>br</strong> />

уређаја који се прикључи на<<strong>br</strong> />

старији телевизор и омогућава<<strong>br</strong> />

му да прима дигитални сигнал<<strong>br</strong> />

(цена од 2. 500 до 5. 000 динара).<<strong>br</strong> />

Ново признање за нашу медијску кућу<<strong>br</strong> />

ЈП „ШРИФ“ међу<<strong>br</strong> />

најбољима у Србији<<strong>br</strong> />

пешнији брендови<<strong>br</strong> />

на српском<<strong>br</strong> />

тржишту.<<strong>br</strong> />

Циљ акције<<strong>br</strong> />

јесте да подстиче<<strong>br</strong> />

стварања<<strong>br</strong> />

квалитетних српских<<strong>br</strong> />

производа,<<strong>br</strong> />

да промовише<<strong>br</strong> />

најбоље робне<<strong>br</strong> />

и корпоративне брендове из<<strong>br</strong> />

Србије, јача њихову тржишну<<strong>br</strong> />

позицију и улива поверење<<strong>br</strong> />

потрошачима и партнерима у<<strong>br</strong> />

земљи и иностранству. У акцији<<strong>br</strong> />

најбоље из Србије пресудан је<<strong>br</strong> />

глас потрошача, а гласање је би-<<strong>br</strong> />

У ФОКУСУ број <strong>55</strong><<strong>br</strong> />

Упркос најавама и корисници кабловске телевизије,<<strong>br</strong> />

уколико желе дигитални сигнал, мораће својим<<strong>br</strong> />

оператерима да, уз редовну месечну претплату,<<strong>br</strong> />

доплатe неколико стотина динара. - Гашење<<strong>br</strong> />

аналогног сигнала је у току, а завршиће се 15. јуна<<strong>br</strong> />

Битно је напоменути да цена<<strong>br</strong> />

сет-топ бокс уређаја не утиче<<strong>br</strong> />

на квалитет слике, а разлика је<<strong>br</strong> />

у коришћеним компонентама и<<strong>br</strong> />

материјалима, као и од трговачке<<strong>br</strong> />

марже.<<strong>br</strong> />

Ови корисници после тога<<strong>br</strong> />

неће имати друге трошкове за<<strong>br</strong> />

примање дигиталног сигнала,<<strong>br</strong> />

који осим квалитетније слике засад<<strong>br</strong> />

пружа и могућност враћања<<strong>br</strong> />

програма ако сте нешто пропустили<<strong>br</strong> />

да погледате, снимања<<strong>br</strong> />

емисија како бисте их касније<<strong>br</strong> />

погледали, а гледаоци ће моћи<<strong>br</strong> />

да примају и упозорења да на<<strong>br</strong> />

каналу који тренутно не прате<<strong>br</strong> />

ускоро почиње емисија коју би<<strong>br</strong> />

желели да гледају.<<strong>br</strong> />

Дигитализација<<strong>br</strong> />

ће и особама које<<strong>br</strong> />

имају проблема са<<strong>br</strong> />

слухом учинити<<strong>br</strong> />

доступним и садржаје<<strong>br</strong> />

попут забавних<<strong>br</strong> />

или информативних<<strong>br</strong> />

емисија<<strong>br</strong> />

које се не емитују<<strong>br</strong> />

уживо, са титлом<<strong>br</strong> />

у дну екрана. Прве<<strong>br</strong> />

информације указивале су на то<<strong>br</strong> />

да грађани који имају кабловску<<strong>br</strong> />

неће морати ништа да мењају<<strong>br</strong> />

нити докупљују, већ ће кабловски<<strong>br</strong> />

оператери аутоматски сигнал<<strong>br</strong> />

пребацити на дигитални. Истина<<strong>br</strong> />

је изгледа потпуно другачија.<<strong>br</strong> />

ло бесплатно. Детаљне информације<<strong>br</strong> />

о критеријумима избора,<<strong>br</strong> />

жирију и наградама доступне су<<strong>br</strong> />

на сајту www. najbolјeizsrbije.rs<<strong>br</strong> />

Јавно гласање у категоријама<<strong>br</strong> />

робних, страних и корпоративних<<strong>br</strong> />

брендова, као и за<<strong>br</strong> />

остале категорије у којима се<<strong>br</strong> />

налазе најбоља јавна и државна<<strong>br</strong> />

предузећа, међу којима је и јавно<<strong>br</strong> />

предузеће „Штампа радио<<strong>br</strong> />

и филм“ у Бору, завршено је<<strong>br</strong> />

29.априла 2015.године. У свакој<<strong>br</strong> />

категорији гласало се за један<<strong>br</strong> />

Такође, прича је била да ће<<strong>br</strong> />

држава најугроженијим категоријама<<strong>br</strong> />

становништва обезбедити<<strong>br</strong> />

бесплатне сет-топ боксове,<<strong>br</strong> />

али недавно је пропао уговор<<strong>br</strong> />

који је Министарство трговине,<<strong>br</strong> />

туризма и телекомуникација раније<<strong>br</strong> />

склопило са „Орионом“, па<<strong>br</strong> />

та компанија неће моћи да прода<<strong>br</strong> />

држави сет-топ боксове за најсиромашније,<<strong>br</strong> />

већ ће ови добијати<<strong>br</strong> />

само ваучере.<<strong>br</strong> />

Чак 38 одсто становника у<<strong>br</strong> />

Србији телевизијски програм и<<strong>br</strong> />

даље прати преко обичних кровних<<strong>br</strong> />

или собних антена. Дигитализација<<strong>br</strong> />

се, дакле, директно<<strong>br</strong> />

тиче око 2, 5 милиона грађана<<strong>br</strong> />

Србије који прате „земаљску“<<strong>br</strong> />

телевизију. Поред оних око 1, 5<<strong>br</strong> />

милиона грађана који су на кабловској<<strong>br</strong> />

мрежи, још нешто више<<strong>br</strong> />

од 3<strong>55</strong>. 000 грађана Србије<<strong>br</strong> />

телевизију гледа преко ИПТВ-а.<<strong>br</strong> />

Елда Драгаш<<strong>br</strong> />

Привредна комора Србије, Министарство трговине,<<strong>br</strong> />

туризма и телекомуникација и дневни економски лист<<strong>br</strong> />

„Привредни преглед“ организовали су акцију „Најбоље<<strong>br</strong> />

из Србије“ у којој су бирани најуспешнији брендови на<<strong>br</strong> />

српском тржишту. - Гласање је завршено 29. априла, а<<strong>br</strong> />

међу најуспешнијим компанијама, гласало се и за Јавно<<strong>br</strong> />

предузеће „Штампа, радио и филм“ у Бору<<strong>br</strong> />

бренд, али након првог гласања<<strong>br</strong> />

није могла да се промени одлука<<strong>br</strong> />

и гласа за неки други бренд у датој<<strong>br</strong> />

категорији.<<strong>br</strong> />

Организатори ак ције<<strong>br</strong> />

„Најбоље из Србије“ истичу да<<strong>br</strong> />

је за успех акције важно што ће<<strong>br</strong> />

на тај начин добити и најбољу<<strong>br</strong> />

потврду квалитета, најбољу меру<<strong>br</strong> />

успеха и изузетности, подршку<<strong>br</strong> />

још успешнијем пословању, као<<strong>br</strong> />

и подстицај за креативност и<<strong>br</strong> />

најбоље улагање у развој бренда.<<strong>br</strong> />

Елда Драгаш<<strong>br</strong> />

twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />

dailymotion.com/rtvbor


број <strong>55</strong> У ФОКУСУ<<strong>br</strong> />

петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />

Локална самоуправа финансира радове<<strong>br</strong> />

Реновирање<<strong>br</strong> />

сеоских школа<<strong>br</strong> />

Протеклог викенда ученици<<strong>br</strong> />

осмог разреда полагали су пробне<<strong>br</strong> />

тестове из математике, српског<<strong>br</strong> />

језика и комбиновани тест,<<strong>br</strong> />

као увертиру пре полагања мале<<strong>br</strong> />

матуре. Симулација испита темељно<<strong>br</strong> />

је припремљена и реализована<<strong>br</strong> />

тако да за завршно полагање<<strong>br</strong> />

сви буду потпуно спремни.<<strong>br</strong> />

Резултат пробног теста не<<strong>br</strong> />

улази у оцену, већ ће ђацима и наставницима<<strong>br</strong> />

послужити да утврде<<strong>br</strong> />

ниво знања, као и да се упознају<<strong>br</strong> />

са процедуром полагања. Ученике<<strong>br</strong> />

је, како су сами истакли, највише<<strong>br</strong> />

бринуо комбиновани тест.<<strong>br</strong> />

После уређења основних<<strong>br</strong> />

школа у Шарбановцу и Доњој<<strong>br</strong> />

Белој Реци, у општини Бор у току<<strong>br</strong> />

је сређивање основних школа<<strong>br</strong> />

у Брестовцу и у Злоту.<<strong>br</strong> />

За постављање нове столарије<<strong>br</strong> />

и термо изолације на ове<<strong>br</strong> />

две школе локална самоуправа<<strong>br</strong> />

је из буџета издвојила више од<<strong>br</strong> />

двадесет милиона динара.<<strong>br</strong> />

На школи „Станоје Миљковић“<<strong>br</strong> />

у Брестовцу завршена је<<strong>br</strong> />

замена столарије, а до средине<<strong>br</strong> />

маја очекује се и завршетак постављања<<strong>br</strong> />

спољне изолације и<<strong>br</strong> />

уређења фасаде.<<strong>br</strong> />

Тиме ће ова школа добити<<strong>br</strong> />

потпуно нови изглед, ученици<<strong>br</strong> />

боље услове за рад.У току је<<strong>br</strong> />

постављање термо-изолације на<<strong>br</strong> />

основној школи „Петар Радовановић“<<strong>br</strong> />

у Злоту, а дрвена столарија<<strong>br</strong> />

је већ замењена новом ПВЦ<<strong>br</strong> />

столаријом.<<strong>br</strong> />

- Осим побољшања услова<<strong>br</strong> />

рада у школи, очекују се и значајно<<strong>br</strong> />

смањење трошкова у зимској<<strong>br</strong> />

сезони за грејање објекта<<strong>br</strong> />

- рекао је Живорад Петровић,<<strong>br</strong> />

председник Општине Бор, приликом<<strong>br</strong> />

обиласка школе у Злоту.<<strong>br</strong> />

- Завршили смо школе у<<strong>br</strong> />

Шарбановцу и Доњој Белој Реци,<<strong>br</strong> />

сада се завршавају и школе<<strong>br</strong> />

у Злоту и Брестовцу. У плану<<strong>br</strong> />

су и средње школе и сређивање<<strong>br</strong> />

крова и постављање изолације у<<strong>br</strong> />

основној школи „Вук Караџић“<<strong>br</strong> />

у Бору. Трудимо се да ученицима<<strong>br</strong> />

обезбедимо максималне услове<<strong>br</strong> />

за рад, али и да повећањем<<strong>br</strong> />

енергетске ефикасности уште-<<strong>br</strong> />

Пробно полагање<<strong>br</strong> />

мале матуре<<strong>br</strong> />

Мала матура биће одржана<<strong>br</strong> />

15, 16. и 17. јуна, најављено је<<strong>br</strong> />

из Министарства просвете, науке<<strong>br</strong> />

и технолошког развоја. Првог<<strong>br</strong> />

дана ученици осмог разреда полагаће<<strong>br</strong> />

тест из српског, односно<<strong>br</strong> />

матерњег језика, другог дана из<<strong>br</strong> />

математике, док ће 17. јуна решавати<<strong>br</strong> />

комбиновани тест. Ове<<strong>br</strong> />

године промењен је и систем бодовања<<strong>br</strong> />

за упис у средње школе,<<strong>br</strong> />

па ће успех из основне вредети<<strong>br</strong> />

70 бодова, док ће мала матура<<strong>br</strong> />

носити 30 - по 10 поена са сваког<<strong>br</strong> />

од три теста.<<strong>br</strong> />

Марија Ћосић<<strong>br</strong> />

димо на грејању. Задовољан<<strong>br</strong> />

сам квалитетом радова које смо<<strong>br</strong> />

видели на школи „Петар Радованович“<<strong>br</strong> />

у Злоту - каже Живорад<<strong>br</strong> />

Петровић, председник<<strong>br</strong> />

Општине Бор.<<strong>br</strong> />

Проблем у основној школи<<strong>br</strong> />

„Петар Радовановић“ у Злоту је<<strong>br</strong> />

и монтажна спортска хала, која,<<strong>br</strong> />

иако је у њу уложено 27 милиона<<strong>br</strong> />

динара, није у функцији<<strong>br</strong> />

јер прокишњава, а грејање не<<strong>br</strong> />

функционише.<<strong>br</strong> />

БОР» Ученици борских<<strong>br</strong> />

средњих школа и ове године<<strong>br</strong> />

учествовали су у пројекту<<strong>br</strong> />

Уније средњошколаца Србије<<strong>br</strong> />

„Средњошколци за средњошколце“.<<strong>br</strong> />

Овај пројекат спроводи<<strong>br</strong> />

се у земљама широм света, а<<strong>br</strong> />

идеја је подстицање активизма<<strong>br</strong> />

код ученика, али и друштвено<<strong>br</strong> />

одговорног пословања предузећа.<<strong>br</strong> />

Борски средњошколци радили<<strong>br</strong> />

су у различитим градским<<strong>br</strong> />

предузећима и установама, а зарађена<<strong>br</strong> />

средства биће уплаћена у<<strong>br</strong> />

први средњошколски фонд.<<strong>br</strong> />

Унија средњошколаца Србије<<strong>br</strong> />

постоји од 2003. године са<<strong>br</strong> />

задатком да побољша услове<<strong>br</strong> />

школовања средњошколаца, као<<strong>br</strong> />

и да спроведе акције које су њих<<strong>br</strong> />

значајне. “Друштвени дан” преузет<<strong>br</strong> />

је из земаља широм света,<<strong>br</strong> />

где одређени број средњошколаца<<strong>br</strong> />

једног дана у школској години<<strong>br</strong> />

не похађа наставу, већ волонтира<<strong>br</strong> />

у предузећима. Циљ пројекта<<strong>br</strong> />

јесте подстицање активизма код<<strong>br</strong> />

ученика, али и друштвено одговорног<<strong>br</strong> />

пословања предузећа.<<strong>br</strong> />

Борски средњошколци, који<<strong>br</strong> />

другу годину заредом учествују<<strong>br</strong> />

стр.7<<strong>br</strong> />

- Мораћемо да поднесемо<<strong>br</strong> />

кривичне пријаве против одговорних<<strong>br</strong> />

и надзорног органа.<<strong>br</strong> />

Невероватно је да је потрошено<<strong>br</strong> />

толико пара, а сала не може да<<strong>br</strong> />

се користи, деца су на улици.<<strong>br</strong> />

Оспособићемо је, али ћемо пре<<strong>br</strong> />

тога да проверимо на који начин<<strong>br</strong> />

су средства утрошена - каже<<strong>br</strong> />

Петровић.<<strong>br</strong> />

Завршетак радова очекује се<<strong>br</strong> />

почетком маја.<<strong>br</strong> />

Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />

Пројекат „Средњошколци за средњошколце“<<strong>br</strong> />

Волонтирањем до<<strong>br</strong> />

радних навика<<strong>br</strong> />

у пројекту, били су ангажовани<<strong>br</strong> />

у различитим градским предузећима<<strong>br</strong> />

и установама.<<strong>br</strong> />

Ученици борских средњих<<strong>br</strong> />

школа овај дан провели су у<<strong>br</strong> />

градским ресторанима и кафићима,<<strong>br</strong> />

туристичким агенцијама,<<strong>br</strong> />

продавницама, кампу на<<strong>br</strong> />

Борском језеру, у Јавном предузећу<<strong>br</strong> />

„Штампа, радио и филм“,<<strong>br</strong> />

Асоцијацији за развој општине<<strong>br</strong> />

Бор и Канцеларији за младе.<<strong>br</strong> />

Дневнице које средњошколци<<strong>br</strong> />

током „Друштвеног дана“<<strong>br</strong> />

зараде, уплаћиваће се у<<strong>br</strong> />

први средњошколски фонд<<strong>br</strong> />

„Средњошколци за средњошколце“<<strong>br</strong> />

који је основала Унија<<strong>br</strong> />

средњошколаца Србије. Новац<<strong>br</strong> />

из фонда касније се кроз конкурсе<<strong>br</strong> />

расподељује ученичким<<strong>br</strong> />

парламентима и користи за обнову<<strong>br</strong> />

или модернизацију школа.<<strong>br</strong> />

Ученици Гимназије „Бора Станковић“<<strong>br</strong> />

у Бору, прошле године су<<strong>br</strong> />

добијена средства искористили<<strong>br</strong> />

за сређивање школског дворишта,<<strong>br</strong> />

фасаде школе и учионице,<<strong>br</strong> />

а одржане су и различите<<strong>br</strong> />

радионице.<<strong>br</strong> />

Марија Ћосић<<strong>br</strong> />

youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />

facebook.com/rtvbor


стр. 8<<strong>br</strong> />

петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />

Прекогранична сарадња<<strong>br</strong> />

прилика за развој<<strong>br</strong> />

Представници локалне самоуправе састали су се у Бору са<<strong>br</strong> />

руководством града Турн Северина и општине Свињица<<strong>br</strong> />

из Румуније. - Циљ сусрета био је успостављање сарадње<<strong>br</strong> />

на пројектима прекограничне сарадње, како би се добила<<strong>br</strong> />

средства из ИПА фондова Европске уније<<strong>br</strong> />

БОР» Представници града<<strong>br</strong> />

Турн Северин и општине<<strong>br</strong> />

Свињица из Румуније посетили<<strong>br</strong> />

су општину Бор. На састанку са<<strong>br</strong> />

руководством борске општине,<<strong>br</strong> />

разговарало се о могућностима<<strong>br</strong> />

за израду и спровођење пројекта<<strong>br</strong> />

прекограничне сарадње, којима<<strong>br</strong> />

би могло да се конкурише за<<strong>br</strong> />

средства из ИПА фондова Европске<<strong>br</strong> />

уније. Искуства која гости<<strong>br</strong> />

из Румуније имају значајна<<strong>br</strong> />

су, како би се пројекти формирали<<strong>br</strong> />

на прави начин.<<strong>br</strong> />

- Ово је први од низа сусрета<<strong>br</strong> />

које очекујемо. Ми се иначе познајемо,<<strong>br</strong> />

али сада почињемо рад<<strong>br</strong> />

на изради пројеката прекограничне<<strong>br</strong> />

сарадње, чији је циљ да<<strong>br</strong> />

донесу побољшање живота и<<strong>br</strong> />

стандарда становницима Бора и<<strong>br</strong> />

Турн Северина. Имамо планове,<<strong>br</strong> />

а сматрам да, с обзиром на дугогодишње<<strong>br</strong> />

пријатељство Србије<<strong>br</strong> />

и Румуније, заједничким радом<<strong>br</strong> />

можео да остваримо добре резултате<<strong>br</strong> />

- нагласио је Саша Вукадиновић,<<strong>br</strong> />

заменик председника<<strong>br</strong> />

Општине Бор<<strong>br</strong> />

- Имајући у виду да је Србија,<<strong>br</strong> />

као што је један наш историчар<<strong>br</strong> />

говорио, поред Црног<<strong>br</strong> />

мора била једини пријатељ<<strong>br</strong> />

Румунима, као нови почетак<<strong>br</strong> />

наших односа, пренео бих вам<<strong>br</strong> />

намеру грађана Турн Северина,<<strong>br</strong> />

да се побратиме са вашим градом.<<strong>br</strong> />

Као што сте и сами рекли,<<strong>br</strong> />

оно што нас заиста занима јесте<<strong>br</strong> />

сарадња у економском погледу,<<strong>br</strong> />

али ни остале области, као сто<<strong>br</strong> />

је култура, историја, спорт не<<strong>br</strong> />

смеју изостати. Заједно ћемо<<strong>br</strong> />

успети и у економском погледу,<<strong>br</strong> />

с обзиром да Европска Унија<<strong>br</strong> />

пружа одређена средства за<<strong>br</strong> />

финансирање пројеката побратимљених<<strong>br</strong> />

градова. Већ је почео<<strong>br</strong> />

пројекат прекограничне сарадње<<strong>br</strong> />

између Румуније и Бугарске, сада<<strong>br</strong> />

следи пројекат Руминија-Србија,<<strong>br</strong> />

тако да је веома добро што<<strong>br</strong> />

смо се састали, јер је и у оквиру<<strong>br</strong> />

овог финансирања веома је битан<<strong>br</strong> />

принцип ”први који је дошао<<strong>br</strong> />

је и први који је услужен”.<<strong>br</strong> />

Веома је велика граница између<<strong>br</strong> />

Румуније и Србије, и требало би<<strong>br</strong> />

да ми са ове стране, из источног<<strong>br</strong> />

дела нашег суседства пожуримо<<strong>br</strong> />

да би смо искористили што више<<strong>br</strong> />

средстава за финансирање -<<strong>br</strong> />

нагласио је Ливиу Николича,<<strong>br</strong> />

заменик председника Општине<<strong>br</strong> />

Турн Северин.<<strong>br</strong> />

Већ постоји неколико пројеката<<strong>br</strong> />

из области здравствене<<strong>br</strong> />

заштите, туризма и инфраструктуре,<<strong>br</strong> />

који су припремљени и за<<strong>br</strong> />

које су заинтересоване обе стране.<<strong>br</strong> />

На састанку је дат и предлог<<strong>br</strong> />

да се две општине побратиме и<<strong>br</strong> />

тиме појачају сарадњу.<<strong>br</strong> />

По завршетку пријема у<<strong>br</strong> />

Општини Бор, делегација из<<strong>br</strong> />

Румуније обишла је борску<<strong>br</strong> />

болницу.<<strong>br</strong> />

Дејан Ђорђевић<<strong>br</strong> />

СПЕКТАР број <strong>55</strong><<strong>br</strong> />

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ<<strong>br</strong> />

DZÎLJILJI *A TRJEKUT<<strong>br</strong> />

KOMPANIJA „HENKEL“ LA<<strong>br</strong> />

LAKU BORULUJ<<strong>br</strong> />

» Kompanija Henkel Srbija šî<<strong>br</strong> />

RTB Bor a organizujit la Laku<<strong>br</strong> />

Boruluj întîlnjaua regională đe<<strong>br</strong> />

koristît produkturlji lu kompanija<<strong>br</strong> />

asta în industrija đe majdanjerit.<<strong>br</strong> />

„Ginđim kă prezentujit tehnologij<<strong>br</strong> />

alje nuoj o să dukă kătră maj<<strong>br</strong> />

bun dus grižă đe mašînj, karje să<<strong>br</strong> />

koristăsk în majdanurj“, a spus<<strong>br</strong> />

direktoru general lu RTB Bor<<strong>br</strong> />

Blagoje Spaskovski la đeškis<<strong>br</strong> />

întîlnjaua.<<strong>br</strong> />

Kum să dukă grižă đe mašînj šî<<strong>br</strong> />

opremă în majdanurj đe aramă,<<strong>br</strong> />

plumb šî cink a putut să audă,<<strong>br</strong> />

pje lîngă strućnja+i lu RTB Bor,<<strong>br</strong> />

šî uaminji đin înkă tri majdanurj.<<strong>br</strong> />

Întîlnjaua asta je đe koristît<<strong>br</strong> />

tehnologij nuoj kînd je vuorba<<strong>br</strong> />

đe dus griža đe mašînj đe drobit,<<strong>br</strong> />

ma+inat, flotacije, da šî pumpj đe<<strong>br</strong> />

industrije.<<strong>br</strong> />

INSPEKCIJA ĐE LUKRAT<<strong>br</strong> />

» Prîn kontrolje maj đase, karje<<strong>br</strong> />

lja făkut inspekcija republji+i, đi la<<strong>br</strong> />

în+eput anu ăsta în patru regionurj,<<strong>br</strong> />

sa găsît kă vro 10 la sută đin<<strong>br</strong> />

lukrătorj în Sîrbije nu sînt prijivic<<strong>br</strong> />

la lukru. Pintru sa împucîna<<strong>br</strong> />

număru ăsta šî sa încălje&e +e să<<strong>br</strong> />

să fakă kontra ekonomija sură, în<<strong>br</strong> />

okolu Boruluj sa cînut întîlnjaua<<strong>br</strong> />

ku uaminji đin samoupravilji<<strong>br</strong> />

lokalje, Ministarstva đe Policije<<strong>br</strong> />

šî službelje đe inspekcije<<strong>br</strong> />

ku direktoru lu Inspektoratu<<strong>br</strong> />

republji+i Bojan Jocić.<<strong>br</strong> />

În plan je pînă pje svršît anu ăsta<<strong>br</strong> />

100 đe mij đe lukrătorj, karje nu<<strong>br</strong> />

sînt prijivic, să sămnje ljegamîntu<<strong>br</strong> />

đe lukrat, sa audzît la întîlnjaua,<<strong>br</strong> />

da asta să puaće fa+e numa<<strong>br</strong> />

prîn lukrat împrjeună službelje<<strong>br</strong> />

đe inspekcije, Ministarstva đe<<strong>br</strong> />

Policije šî inspekcijlji đe resor.<<strong>br</strong> />

EKIPA BORULUJ JE<<strong>br</strong> />

KΊĆIGĂTORJU TURNIRULUJ<<strong>br</strong> />

„SĂ ŽUKĂM ĐE 16“<<strong>br</strong> />

» Ekipa Boruluj je kîšćigătorju<<strong>br</strong> />

ku totu alu turniru „Sa žukăm đe<<strong>br</strong> />

16“ în Beograd după +e a kăpătat<<strong>br</strong> />

meću ku ekipa „Siguracîja lu RTS“<<strong>br</strong> />

ku rezultatu 2:1. Meću la kăpătat<<strong>br</strong> />

în alje đi la urmă sekunde ku golu<<strong>br</strong> />

lu Marko Cokić. Maj đe întîj golu<<strong>br</strong> />

la dat Nikola Krstić, karje je al maj<<strong>br</strong> />

bun žukător a turniruluj. Trofeju<<strong>br</strong> />

đe žukat în fjalu kum trăbuje la<<strong>br</strong> />

kăpătat Marko Terzić đin ekipa<<strong>br</strong> />

Boruluj.<<strong>br</strong> />

Turniru ăsta je organizujit ka dat<<strong>br</strong> />

în gînd đe lukrătorji lu RTS karje<<strong>br</strong> />

a pjerit în bombardujitu Sîrbiji<<strong>br</strong> />

în anu 1999. La turnir anu ăsta a<<strong>br</strong> />

prispit două mij šî 500 đe sportišć,<<strong>br</strong> />

da fudbalu mik la žukat 170 đe<<strong>br</strong> />

ekipurj đin Beograd, Subotica,<<strong>br</strong> />

Zrenjanin, Požarevac, Njiš,<<strong>br</strong> />

Jagodina, Užice, Kragujevac, Bor,<<strong>br</strong> />

da šî đin Holandija, Slovenija,<<strong>br</strong> />

Republjika Srpska šî distriktu<<strong>br</strong> />

Brčko.<<strong>br</strong> />

Provorba: Aleksander Ilić<<strong>br</strong> />

Да се не заборави<<strong>br</strong> />

Традицонална манифестација „Сусрети села“ борске<<strong>br</strong> />

општине настављена је у Злоту, Оштрељу и Брестовцу. - Осим<<strong>br</strong> />

приказа старих обичаја код Влаха, у сваком селу домаћину,<<strong>br</strong> />

приређена је и изложба под називом „Оруђа,справе и алати<<strong>br</strong> />

у различитим видовима привређивања“<<strong>br</strong> />

Други круг сусрета села борске<<strong>br</strong> />

општине настављен је у Злоту,<<strong>br</strong> />

највећем селу борске општине,<<strong>br</strong> />

где су домаћини угостили<<strong>br</strong> />

Културно уметничко друштво<<strong>br</strong> />

из Слатине. Осим традиоционалних<<strong>br</strong> />

игара, специфичних за<<strong>br</strong> />

Злот, како то пропозиције предвиђају,<<strong>br</strong> />

приређена је и изложба<<strong>br</strong> />

по називом „Оруђа, справе и<<strong>br</strong> />

алати у различитим видовима<<strong>br</strong> />

привређивања“.<<strong>br</strong> />

- Домаћинство које би у<<strong>br</strong> />

свом дворишту имало плуг за<<strong>br</strong> />

орање, дрљачу, плуг за шпартање,<<strong>br</strong> />

запрежна кола, добар пар<<strong>br</strong> />

крава за вучу сматрало се богатим<<strong>br</strong> />

домаћинством. Поред овог<<strong>br</strong> />

оруђа,сваки домаћин бринуо<<strong>br</strong> />

се и трудио да обезбеди својој<<strong>br</strong> />

породици храну, огрев, одећу<<strong>br</strong> />

и пиће. А поред чувања деце,<<strong>br</strong> />

спремања хране, прања пеглања,<<strong>br</strong> />

жена је била и остала главни<<strong>br</strong> />

учесник у свим овим пословима.<<strong>br</strong> />

Жена , у традиционалном домаћиунству<<strong>br</strong> />

код Влаха је и орач,<<strong>br</strong> />

копач,преља, ткаља, цепач дрва,<<strong>br</strong> />

чобаница, косач - каже Љиљана<<strong>br</strong> />

Букић аутор изложбе у Злоту.<<strong>br</strong> />

И у Оштрељу и Брестовцу<<strong>br</strong> />

приређене су сличне изложбе, а<<strong>br</strong> />

током изведбе на сцени чланови<<strong>br</strong> />

културно уметничких друштава<<strong>br</strong> />

извели су и народне обичаје из<<strong>br</strong> />

овог краја као што су „Истеривање<<strong>br</strong> />

вампира из села“ и „Мирење<<strong>br</strong> />

завађених комшија“.<<strong>br</strong> />

Други круг сусрета села борске<<strong>br</strong> />

општине настављају се након<<strong>br</strong> />

првомајских празника.<<strong>br</strong> />

Зоран Максић<<strong>br</strong> />

twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />

dailymotion.com/rtvbor


Борска публика још једном је<<strong>br</strong> />

напунила салу Биоскопа ’’Звезда’’<<strong>br</strong> />

до последњег места у нади<<strong>br</strong> />

да ће се добро забавити уз позоришну<<strong>br</strong> />

представу „Љубавници“<<strong>br</strong> />

Позоришта „Славија“, што се<<strong>br</strong> />

и догодило. Глумци Марко Живић,<<strong>br</strong> />

Срђан Карановић, Бојана<<strong>br</strong> />

Ординачев, Катарина Марковић,<<strong>br</strong> />

дочарали су причу која почива<<strong>br</strong> />

на забуни насталој због замршених<<strong>br</strong> />

љубавних односа.<<strong>br</strong> />

Све се догађа на Златибору,<<strong>br</strong> />

у једној викендици, када Бора,<<strong>br</strong> />

кога игра Марко Живић, поку-<<strong>br</strong> />

број <strong>55</strong> КУЛТУРА<<strong>br</strong> />

петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />

Гостовање београдског позоришта „Славија“<<strong>br</strong> />

„Љубавници“ у Бору<<strong>br</strong> />

шава да отпрати своју супругу<<strong>br</strong> />

код маме, очекујући своју љубавницу,<<strong>br</strong> />

која треба да стигне<<strong>br</strong> />

из Црне Горе. Да би комад био<<strong>br</strong> />

што замршенији појављују се и<<strong>br</strong> />

љубавник Борине супруге, кога<<strong>br</strong> />

у овој представи тумачи Срђан<<strong>br</strong> />

Карановић, као и куварица која<<strong>br</strong> />

прихвата игру да спашава брак.<<strong>br</strong> />

Представа „Љубавници“.<<strong>br</strong> />

рађена по тексту Маркла Камелотија,<<strong>br</strong> />

у режији Радета Вукотића,<<strong>br</strong> />

на комичан<<strong>br</strong> />

начин осликава<<strong>br</strong> />

мушко – женске<<strong>br</strong> />

односе и шаље<<strong>br</strong> />

поруку да, ма<<strong>br</strong> />

колико били различити,<<strong>br</strong> />

у једном<<strong>br</strong> />

смо веома слични,<<strong>br</strong> />

у љубави и<<strong>br</strong> />

немогућности да<<strong>br</strong> />

одолимо искушењима<<strong>br</strong> />

која она<<strong>br</strong> />

собом носи.<<strong>br</strong> />

Организатор представе је<<strong>br</strong> />

борски Центар за културу.<<strong>br</strong> />

Снежана Анђеловић<<strong>br</strong> />

Представа „Театра на Сави“ за најмлађе<<strong>br</strong> />

Басна о „Три прасета“<<strong>br</strong> />

одушевила малишане<<strong>br</strong> />

БОР» Позната прича о три<<strong>br</strong> />

прасета, која праве кућу и вуку<<strong>br</strong> />

који покушава да их у томе спречи<<strong>br</strong> />

и поједе, једна је од најпопуларнијих<<strong>br</strong> />

басни још од 18. века,<<strong>br</strong> />

а међу најпрепознатљивије уврстила<<strong>br</strong> />

се захваљујући цртаном<<strong>br</strong> />

филму, који је 1933. године урадио<<strong>br</strong> />

Волт Дизни. Тако су<<strong>br</strong> />

уз ову причу расле генерације<<strong>br</strong> />

и генерације деце,<<strong>br</strong> />

а најмлађим Боранима,<<strong>br</strong> />

ову свима знану басну,<<strong>br</strong> />

приближили су, кроз позоришну<<strong>br</strong> />

представу, глумци<<strong>br</strong> />

„Театра на Сави“ у Београду,<<strong>br</strong> />

који Три прасета<<strong>br</strong> />

успешно играју од 1993.<<strong>br</strong> />

- Од тада се променило<<strong>br</strong> />

15 глумаца, осим Боре<<strong>br</strong> />

Ненића, који је стварно бард<<strong>br</strong> />

глумишта и за ову представу<<strong>br</strong> />

која је играна много пута, Бора<<strong>br</strong> />

Ненић је више пута награђиван<<strong>br</strong> />

- истако је Никола Марковић,<<strong>br</strong> />

глумац и уметнички директор<<strong>br</strong> />

„Театра на Сави“.<<strong>br</strong> />

Три прасета су, кажу глумци<<strong>br</strong> />

„Театра на Сави“, поучна,<<strong>br</strong> />

лепа, разиграна, духовита, али<<strong>br</strong> />

једноставна прича и није јој потребно<<strong>br</strong> />

осавремењавање. Повучена<<strong>br</strong> />

разиграном глумом, деца<<strong>br</strong> />

увек и свуда активно учествују у<<strong>br</strong> />

представи.<<strong>br</strong> />

Представа „Три прасета“<<strong>br</strong> />

играна је у борском биоскопу<<strong>br</strong> />

„Звезда“, а организатор је Центар<<strong>br</strong> />

за културу у Бору, који ће за<<strong>br</strong> />

најмлађе суграђане, до краја позоришне<<strong>br</strong> />

сезоне, приредити још<<strong>br</strong> />

неколико пријатних изненађења.<<strong>br</strong> />

Елда Драгаш<<strong>br</strong> />

стр. 9<<strong>br</strong> />

Дружење с писцем<<strong>br</strong> />

Горданом Тимотијевић<<strong>br</strong> />

БОР» На Дечијем одељењу<<strong>br</strong> />

Народне библиотеке у Бору организовано<<strong>br</strong> />

је још једно дружење<<strong>br</strong> />

са аутором прича за најмлађе.<<strong>br</strong> />

Овог пута борску библиотеку<<strong>br</strong> />

посетила је писац за децу Гордана<<strong>br</strong> />

Тимотијевић. За ову прилику,<<strong>br</strong> />

најмлађи чланови библиотеке<<strong>br</strong> />

илустровали су приче из Горданине<<strong>br</strong> />

књиге „Свракин сат“. Ауторку<<strong>br</strong> />

су обрадовали дечији радови,<<strong>br</strong> />

као и начин на који су малишани<<strong>br</strong> />

представили животињски<<strong>br</strong> />

свет о коме роман говори.<<strong>br</strong> />

Према њеним речима, деца<<strong>br</strong> />

заиста читају и књижевност их<<strong>br</strong> />

У галерији Музеја рударства<<strong>br</strong> />

и металургије у Бору отворена је<<strong>br</strong> />

изложба слика Ненада Васиљевића<<strong>br</strong> />

под називом „Бору и Боранима“.<<strong>br</strong> />

То је четврта самостална<<strong>br</strong> />

изложба овог борског сликара,<<strong>br</strong> />

којом је заокружио тридесет<<strong>br</strong> />

пет година успешног бављења<<strong>br</strong> />

сликарством.<<strong>br</strong> />

- Сликари имају визију, они<<strong>br</strong> />

виде будућност, а пут који ка будућности<<strong>br</strong> />

трасира борски сликар<<strong>br</strong> />

Ненад Васиљевић Нешке јесте<<strong>br</strong> />

пут љубави и уметности - рекао<<strong>br</strong> />

је на отварању изузетно посећене<<strong>br</strong> />

изложбе Миленко Јанковић,<<strong>br</strong> />

оснивач и директор Центара за<<strong>br</strong> />

визуелне уметности „Барти“ у<<strong>br</strong> />

Београду.<<strong>br</strong> />

- Ја сам заиста задивљен сликама,<<strong>br</strong> />

овде је сва лепота Бора и<<strong>br</strong> />

околине пренета и забележена<<strong>br</strong> />

интересује, само им је потребно<<strong>br</strong> />

привући пажњу, а дружење и радионице<<strong>br</strong> />

јесу најбољи начин за то.<<strong>br</strong> />

Гордана Тимотијевић до сада<<strong>br</strong> />

је издала шест књига за децу, а<<strong>br</strong> />

књига „Свракин сат“ проглашена<<strong>br</strong> />

је за најбољи роман за децу<<strong>br</strong> />

објављен у току 2012. године. За<<strong>br</strong> />

дечија књижевна дела Гордана је<<strong>br</strong> />

два пута освајала и награду Фестивала<<strong>br</strong> />

хумора за децу „Сребрно<<strong>br</strong> />

Гашино перо“, награду Змајевих<<strong>br</strong> />

дечјих игара, награду Вечерњих<<strong>br</strong> />

новости „Гордана Брајовић“, као<<strong>br</strong> />

и Невенову награду.<<strong>br</strong> />

Марија Ћосић<<strong>br</strong> />

Изложба слика Ненада Васиљевића<<strong>br</strong> />

Боранима за јубилеј<<strong>br</strong> />

на платно, а Ненад то ради управо<<strong>br</strong> />

као највећи и најбљи српски<<strong>br</strong> />

сликари. Изложени радови<<strong>br</strong> />

потврђују да је савладао све<<strong>br</strong> />

сликарске вештине - додао је<<strong>br</strong> />

Јанковић.<<strong>br</strong> />

- Ја сам реалан човек и сликам<<strong>br</strong> />

онако како видим и што мислим<<strong>br</strong> />

да је пријемчиво за око и<<strong>br</strong> />

другим људима. То је реализам,<<strong>br</strong> />

који јако ценим, па га стога и<<strong>br</strong> />

радим. Мислим да нисам погрешио<<strong>br</strong> />

- каже Ненад Васиљевић<<strong>br</strong> />

Изложба слика „Бору и Боранима“<<strong>br</strong> />

биће отворена до 7.<<strong>br</strong> />

маја. Посетиоци имају прилику<<strong>br</strong> />

да у алерији Музеја рударства и<<strong>br</strong> />

металургије погледају више од<<strong>br</strong> />

40 одабраних уља на платну, које<<strong>br</strong> />

је овај борски сликар урадио у<<strong>br</strong> />

протекле три и по деценије.<<strong>br</strong> />

Елда Драгаш<<strong>br</strong> />

youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />

facebook.com/rtvbor


стр.10<<strong>br</strong> />

петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />

МОЗАИК број <strong>55</strong><<strong>br</strong> />

Гастрономске чаролије<<strong>br</strong> />

За Први мај,<<strong>br</strong> />

празник рада<<strong>br</strong> />

Сећам се првомајских празника „оних“ година. Цела наша<<strong>br</strong> />

мала породица: родитељи, сестра и ја би се упутили „тристаћем“<<strong>br</strong> />

, касније „ладом“, пут Космаја, Златибора, Таре са „прикључним<<strong>br</strong> />

машинама“: роштиљ,<<strong>br</strong> />

сто и столице за пикник,<<strong>br</strong> />

најбољим месом из комшијске<<strong>br</strong> />

месаре, вином,<<strong>br</strong> />

сифоном за шприцер и уз<<strong>br</strong> />

обавезан осмех. Сви смо<<strong>br</strong> />

били неизмерно срећни!<<strong>br</strong> />

Прослављамо празник<<strong>br</strong> />

рада, Први мај у природи.<<strong>br</strong> />

Одушевљење!<<strong>br</strong> />

А роштиљ није био обичан. Увек се месо на другачији начин<<strong>br</strong> />

пекло. Ако решите да овај Први мај уприличите са роштиљем, а<<strong>br</strong> />

ред је, зарад традиције, направите СВИЊСКА РЕБАРЦА на онај<<strong>br</strong> />

стари начин, из „оних“ година.<<strong>br</strong> />

Потребно вам је: 1 кг свињских ребараца, 2 кашике маслаца,<<strong>br</strong> />

200 г исецканог црног лука, 1 чен исецканог белог лука, 200<<strong>br</strong> />

г пекмеза, 100<<strong>br</strong> />

мл црног вина,<<strong>br</strong> />

50 мл винског<<strong>br</strong> />

сирћета, пола<<strong>br</strong> />

twitter.com/@TelevizijaBor<<strong>br</strong> />

Свињска ребарца<<strong>br</strong> />

на роштиљу<<strong>br</strong> />

кашичице бибера<<strong>br</strong> />

и со<<strong>br</strong> />

Припрема:<<strong>br</strong> />

За маринаду<<strong>br</strong> />

растопите<<strong>br</strong> />

маслац и додајте<<strong>br</strong> />

насецкани<<strong>br</strong> />

црни и бели<<strong>br</strong> />

лук. Умешајте<<strong>br</strong> />

и остале састојке. Месо ставите у дубљи суд са водом, посолите и<<strong>br</strong> />

кувајте око пола сата. Извадите га, просушите, премажите маринадом<<strong>br</strong> />

и нека одстоји најмање сат времена. Након тога можете да га<<strong>br</strong> />

печете на роштиљу.<<strong>br</strong> />

Уз све ово додајте природу, хладан шприцер (са сода водом, ако<<strong>br</strong> />

је пронађете). И обавезан осмех, под условом да нисмо заборавили<<strong>br</strong> />

да се смејемо од срца.<<strong>br</strong> />

Можда вам ово делује као носталгија, али обрадујте<<strong>br</strong> />

вашу децу нечим новим, а то је дружење са њима.<<strong>br</strong> />

Мирјана Васић<<strong>br</strong> />

• Демократија на наш начин не<<strong>br</strong> />

трпи конкуренцију - да бу будалсти<<strong>br</strong> />

били равномерно распоређени.<<strong>br</strong> />

• Један сам од срећника који једва<<strong>br</strong> />

саставља крај с крајем. То показује<<strong>br</strong> />

да смо успели да обезбедимо<<strong>br</strong> />

власт какву заслужујемо.<<strong>br</strong> />

Пеко Лаличић<<strong>br</strong> />

• Наши преци имали су лепу<<strong>br</strong> />

будућност, али смо онда дошли<<strong>br</strong> />

ми.<<strong>br</strong> />

• Наши корени су дубоки. Никако<<strong>br</strong> />

да се померимо с места.<<strong>br</strong> />

Милен Миливојевић<<strong>br</strong> />

лоБОРизми<<strong>br</strong> />

• Од свих споменика највећи и<<strong>br</strong> />

најоригиналнији је онај у Брестовачкој<<strong>br</strong> />

бањи - личи на летње<<strong>br</strong> />

базене.<<strong>br</strong> />

• Ко продаје бакар, зло не мисли.<<strong>br</strong> />

Ко продаје знање, ништа<<strong>br</strong> />

не мисли.<<strong>br</strong> />

Брана Филиповић<<strong>br</strong> />

• Нема разлога да не верујемо<<strong>br</strong> />

нашим властима. Толико дуго<<strong>br</strong> />

нас успешно лажу.<<strong>br</strong> />

• Диктатор има пуне руке посла.<<strong>br</strong> />

Мора сам да ведри и да облачи.<<strong>br</strong> />

Драгомир Раденковић<<strong>br</strong> />

Пролећно<<strong>br</strong> />

уређење града<<strong>br</strong> />

Пролећно уређење Бора је у пуном јеку. ЈКП „3.октобар“ почело<<strong>br</strong> />

је озелењавање и садњу биљака у главним улицама у граду. Прва<<strong>br</strong> />

фаза је завршена, а после првомајских празника очекује се наставак<<strong>br</strong> />

радова и у другим деловима општине.<<strong>br</strong> />

- Фокусирали смо се на улице „Зелени Булевар“ и „Моше Пијаде“<<strong>br</strong> />

где је посађено пет хиљада садница цвећа - каже Далибор Орсовановић,<<strong>br</strong> />

директор ЈКП „3. октобар“ Бор<<strong>br</strong> />

У току је и уређењу Борског језера како би спремно дочекало<<strong>br</strong> />

грађане на традиционалном првомајском уранку. Д.Ђорђевић<<strong>br</strong> />

Клуб за спортски риболов „Поштар“ из Бора организовао је такмичење<<strong>br</strong> />

у риболову за своје чланове у више категорија на Борском<<strong>br</strong> />

језеру. Најбољи са овог такмичења представљаће овај спортски клуб<<strong>br</strong> />

на куп такмичењима широм Србије током ове године.<<strong>br</strong> />

Клуб за спортски риболов „Поштар из Бора“ организоваће и куп<<strong>br</strong> />

такмичење риболоваца Србије на Борском језеру 22. јуна ове године,<<strong>br</strong> />

а очекује се учешће 20 екипа са више од 80 риболоваца.<<strong>br</strong> />

З. Максић<<strong>br</strong> />

Поетски кутак<<strong>br</strong> />

ТОЧАК<<strong>br</strong> />

Хитнуо ореол с главе<<strong>br</strong> />

пут небеса<<strong>br</strong> />

Прохујао крај Великих и<<strong>br</strong> />

Малих кола<<strong>br</strong> />

подјарио равнодушни сјај звезда<<strong>br</strong> />

прекалио се доградио паоцима<<strong>br</strong> />

испао из непредвиђене орбите<<strong>br</strong> />

приземио се<<strong>br</strong> />

зауставио у бескорисној ротацији<<strong>br</strong> />

На точак су распели оног без ореола<<strong>br</strong> />

и покренули направу<<strong>br</strong> />

Био је то епохални проналазак.<<strong>br</strong> />

Такмичење<<strong>br</strong> />

риболоваца<<strong>br</strong> />

Сергије Лајковић<<strong>br</strong> />

dailymotion.com/rtvbor


МОЗАИК<<strong>br</strong> />

број <strong>55</strong> петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />

стр.11<<strong>br</strong> />

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<<strong>br</strong> />

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<<strong>br</strong> />

7.00 Будилица<<strong>br</strong> />

9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />

10.00 Вести на знаковном<<strong>br</strong> />

језику (р)<<strong>br</strong> />

10.15 Агро дан<<strong>br</strong> />

10.30 Кућица у цвећу<<strong>br</strong> />

11.00 Мојим се селом...<<strong>br</strong> />

11.25 Бели лук...<<strong>br</strong> />

12.00 Вести<<strong>br</strong> />

12.15 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />

13.00 Атлас/Гуливер<<strong>br</strong> />

14.00 Вести<<strong>br</strong> />

14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />

14.25 АБС/Ауто<<strong>br</strong> />

15.25 Зелена патрола<<strong>br</strong> />

16.00 Дневник<<strong>br</strong> />

16.30 Серијски филм<<strong>br</strong> />

16.<strong>55</strong> Меридијанима<<strong>br</strong> />

17.30 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

17.40 Око истока<<strong>br</strong> />

18.20 Храна и вино<<strong>br</strong> />

19.00 Дневник<<strong>br</strong> />

19.20 Вести на<<strong>br</strong> />

влашком<<strong>br</strong> />

19.30 „Нинџа корњаче“<<strong>br</strong> />

20.00 Спортска хрон.<<strong>br</strong> />

20.30 Серијски филм<<strong>br</strong> />

21.00 Нокаут<<strong>br</strong> />

21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />

22.00 Данас<<strong>br</strong> />

22.20 Вести на<<strong>br</strong> />

влашком<<strong>br</strong> />

22.30Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />

23.05 Меридијанима<<strong>br</strong> />

00.00 Вести<<strong>br</strong> />

00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />

01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />

7.00 Будилица<<strong>br</strong> />

9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />

9.50 Агро дан<<strong>br</strong> />

10.00 Палета (р)<<strong>br</strong> />

10.<strong>55</strong> Простор<<strong>br</strong> />

11.25 На точковима<<strong>br</strong> />

12.00 Вести<<strong>br</strong> />

12.15 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />

13.05 АБС шоу<<strong>br</strong> />

13.40 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

14.00 Вести<<strong>br</strong> />

14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />

14.25 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />

15.20 Спортска<<strong>br</strong> />

хроника(р)<<strong>br</strong> />

16.00 Дневник<<strong>br</strong> />

16.30 Атлас<<strong>br</strong> />

17.00 Енергија...<<strong>br</strong> />

17.15 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

17.30 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

17.40 Око истока<<strong>br</strong> />

18.20 Храна и вино<<strong>br</strong> />

19.00 Дневник<<strong>br</strong> />

19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />

језику<<strong>br</strong> />

19.30 Кућица у цвећу<<strong>br</strong> />

20.00 Ауто флеш<<strong>br</strong> />

20.30 Радим градим<<strong>br</strong> />

21.15 Серијски филм<<strong>br</strong> />

22.00 Данас<<strong>br</strong> />

Вести на влашком<<strong>br</strong> />

22.20 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />

23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />

00.00 Вести<<strong>br</strong> />

00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />

01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />

7.00 Будилица<<strong>br</strong> />

9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />

9.45 Времеплов<<strong>br</strong> />

10.10 Агро дан<<strong>br</strong> />

10.15 Атлас/Гуливер<<strong>br</strong> />

10.45 Више од спорта<<strong>br</strong> />

11.35 Бели лук и....<<strong>br</strong> />

12.00 Вести<<strong>br</strong> />

12.30 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />

13.00 Свет на длану<<strong>br</strong> />

13.30 Времеплов<<strong>br</strong> />

14.00 Вести<<strong>br</strong> />

14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />

14.25 Вино и ...<<strong>br</strong> />

14.50 Ауто флеш<<strong>br</strong> />

15.20 Корак<<strong>br</strong> />

16.00 Дневник<<strong>br</strong> />

16.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />

16.45 На трагу....<<strong>br</strong> />

17.30 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

17.40 Око истока<<strong>br</strong> />

18.15 Улична патрола<<strong>br</strong> />

19.00 Дневник<<strong>br</strong> />

19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />

језику<<strong>br</strong> />

19.30 Храна и вино<<strong>br</strong> />

20.00 На трагу....<<strong>br</strong> />

20.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />

21.00 Филм на виде(л)о<<strong>br</strong> />

21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />

22.00 Данас<<strong>br</strong> />

22.20 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />

23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />

00.00 Вести<<strong>br</strong> />

00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />

01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />

Културна дешавања<<strong>br</strong> />

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“<<strong>br</strong> />

» 1. мaj – Првомајски уранак на Борском језеру<<strong>br</strong> />

» 8. мај - 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“<<strong>br</strong> />

у селу Шарбановац у 20 сати. Сусрет између Шарбановца и Злота<<strong>br</strong> />

» 9. мај – Концерт бенда ,,Sun set“ у клубу ,,Театар“ у 22 сата.<<strong>br</strong> />

Цена улазнице је 100,00 динара.<<strong>br</strong> />

» 9. мај – 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“ у<<strong>br</strong> />

селу Д.Б.Река у 20 сати. Сусрет између Д.Б.Реке и Оштреља.<<strong>br</strong> />

» 10. мај – 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“<<strong>br</strong> />

у селу Метовница у 20 сати. Сусрет између Метовнице и Брестовца<<strong>br</strong> />

» 12. мај - 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“ у<<strong>br</strong> />

селу Слатина у 20 сати. Сусрет између Слатине и Кривеља<<strong>br</strong> />

» Од 13. до 16. маја - Међународни фестивал фолклора ,,Борско<<strong>br</strong> />

пролеће“ у Бору. Цена улазнице је 150,00 динара<<strong>br</strong> />

» 14. мај - Позоришна представа ,,Арт“ – Београдско драмско<<strong>br</strong> />

позориште у биоскопу ,,Звезда“ у 20 сати. Цена улазнице је 500,00<<strong>br</strong> />

динара<<strong>br</strong> />

» 15. мај - Републичко такмичење рецитатора ,,Песниче народа<<strong>br</strong> />

мог“ у Ваљеву<<strong>br</strong> />

7.00 Будилица<<strong>br</strong> />

9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />

10.00 Агро дан<<strong>br</strong> />

10.15 Вино и ....<<strong>br</strong> />

10.45 Лек из природе<<strong>br</strong> />

11.15 Меридијанима<<strong>br</strong> />

11.35 Бели лук...<<strong>br</strong> />

12.00 Вести<<strong>br</strong> />

12.30 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />

13.00 Корак<<strong>br</strong> />

13.30 Времеплов<<strong>br</strong> />

14.00 Вести<<strong>br</strong> />

14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />

14.25 ABS show<<strong>br</strong> />

14.<strong>55</strong> Радим градим<<strong>br</strong> />

15.25 Филм на виде(л)о<<strong>br</strong> />

16.00 Дневник<<strong>br</strong> />

16.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />

17.30 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

17.40 Око истока<<strong>br</strong> />

18.15 Енергија...<<strong>br</strong> />

18.45Времеплов<<strong>br</strong> />

19.00 Дневник<<strong>br</strong> />

19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />

језику<<strong>br</strong> />

19.30 Храна и вино<<strong>br</strong> />

20.00 На трагу....<<strong>br</strong> />

20.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />

21.05 Агро дан<<strong>br</strong> />

21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />

22.00 Данас<<strong>br</strong> />

22.20 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />

23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />

00.00 Вести<<strong>br</strong> />

00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />

01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />

7.00 Будилица<<strong>br</strong> />

9.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

9.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />

10.00 Агро дан<<strong>br</strong> />

10.15 Енергија на....<<strong>br</strong> />

10.30 Калеидоскоп<<strong>br</strong> />

11.30 Бели лук и....<<strong>br</strong> />

12.00 Вести<<strong>br</strong> />

12.30 Серијски филм (р)<<strong>br</strong> />

13.00 Везе<<strong>br</strong> />

13.30Времеплов<<strong>br</strong> />

13.45 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

14.00 Вести<<strong>br</strong> />

14.10 Агро дан<<strong>br</strong> />

14.25 Улови трофеј<<strong>br</strong> />

14.<strong>55</strong> Србија коју волим<<strong>br</strong> />

16.00 Дневник<<strong>br</strong> />

16.30 Меридијанима<<strong>br</strong> />

16.45 На трагу...<<strong>br</strong> />

17.30 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

17.40 Око истока<<strong>br</strong> />

18.15 Навигатор<<strong>br</strong> />

18.45 Времеплов<<strong>br</strong> />

19.00 Дневник<<strong>br</strong> />

19.20 Вести на влашком<<strong>br</strong> />

језику<<strong>br</strong> />

19.30 Храна и вино<<strong>br</strong> />

20.00 На трагу...<<strong>br</strong> />

20.25 Меридијанима<<strong>br</strong> />

21.25 Серијски филм<<strong>br</strong> />

22.00 Данас<<strong>br</strong> />

22.20 Вести на<<strong>br</strong> />

румунском<<strong>br</strong> />

22.35 Глас Америке<<strong>br</strong> />

23.05 Серијски филм<<strong>br</strong> />

00.00 Вести<<strong>br</strong> />

00.10 Око истока (р)<<strong>br</strong> />

01.00 Ноћни програм<<strong>br</strong> />

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ<<strong>br</strong> />

Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:<strong>55</strong><<strong>br</strong> />

Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово<<strong>br</strong> />

пристаниште) 05:16, 10:27 и<<strong>br</strong> />

18:22<<strong>br</strong> />

Бор - Пожаревац 00:04<<strong>br</strong> />

Мајданпек - Бор (из Мајданпека)<<strong>br</strong> />

4:00, 9:15 и 17:05<<strong>br</strong> />

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45,<<strong>br</strong> />

14:30, 19:50 и 23:01<<strong>br</strong> />

АУТОБУСИ<<strong>br</strong> />

Поласци из Бора за<<strong>br</strong> />

Београд 04:00(радним даном),<<strong>br</strong> />

04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46,<<strong>br</strong> />

14:30, 15:30<<strong>br</strong> />

Лесковац и Врање 02:45 16:30<<strong>br</strong> />

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним<<strong>br</strong> />

даном), 08:00 (радним даном)<<strong>br</strong> />

08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,<<strong>br</strong> />

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним<<strong>br</strong> />

даном), 08:00 (радним даном) 08:40<<strong>br</strong> />

14:30 16:30 20:<strong>55</strong> 22:25<<strong>br</strong> />

Неготин и Кладово 07:30<<strong>br</strong> />

Д. Милановац 10:40 , 15:10<<strong>br</strong> />

Мајданпек 15:10, 17:30<<strong>br</strong> />

Параћин 05:00 05:16 15:30<<strong>br</strong> />

Јагодина 05:00 15:30<<strong>br</strong> />

Жагубица - Пожаревац 07:30<<strong>br</strong> />

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<<strong>br</strong> />

6.50 Фарма<<strong>br</strong> />

7.45 Навигатор<<strong>br</strong> />

8.00 Будилица<<strong>br</strong> />

10.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

10.15 52 викенда<<strong>br</strong> />

11.00 Школирање<<strong>br</strong> />

12.00 Вести<<strong>br</strong> />

12.15 Серијски филм<<strong>br</strong> />

13.10 Позајми ми ауто<<strong>br</strong> />

14.05 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

14.15 Корак 21<<strong>br</strong> />

16.00 Дневник<<strong>br</strong> />

16.20 За све Роме<<strong>br</strong> />

16.35 Гуливер<<strong>br</strong> />

17.05 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

17.20 Храна и вино<<strong>br</strong> />

18.15 Култ арт<<strong>br</strong> />

19.00 Дневник<<strong>br</strong> />

19.30 Слике живота<<strong>br</strong> />

20.00 Глас Америке<<strong>br</strong> />

20.35 Вино и<<strong>br</strong> />

виноградарство<<strong>br</strong> />

21.00 Калеидоскоп<<strong>br</strong> />

22.00 Вести<<strong>br</strong> />

22.10 Документарни<<strong>br</strong> />

програм<<strong>br</strong> />

23.10 52 викенда<<strong>br</strong> />

00.00 Вести<<strong>br</strong> />

00.15 Ноћни програм<<strong>br</strong> />

7.05 У нашем атару<<strong>br</strong> />

8.00 Будилица<<strong>br</strong> />

10.00 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

10.15 Храна и вино<<strong>br</strong> />

11.15 Лек из природе<<strong>br</strong> />

12.00 Вести<<strong>br</strong> />

12.15 Село моје<<strong>br</strong> />

12.45 “Prîn saćilji<<strong>br</strong> />

nuastre” емисија на<<strong>br</strong> />

влашком језику<<strong>br</strong> />

13.15 Здравље<<strong>br</strong> />

14.00 Вести на знаковном<<strong>br</strong> />

језику<<strong>br</strong> />

14.10 Палета, програм<<strong>br</strong> />

на румунском језику<<strong>br</strong> />

15.15 Радим градим<<strong>br</strong> />

16.00 Дневник<<strong>br</strong> />

16.20 Ретроспектива,<<strong>br</strong> />

програм на влашком<<strong>br</strong> />

језику<<strong>br</strong> />

16.35 Ауто флеш<<strong>br</strong> />

17.05 ТВ Шоп<<strong>br</strong> />

17.20 Непознатом...<<strong>br</strong> />

18.25 Слике живота<<strong>br</strong> />

19.00 Дневник<<strong>br</strong> />

19.20 Инфо 7<<strong>br</strong> />

19.<strong>55</strong> Времеплов<<strong>br</strong> />

20.00 Глас Америке<<strong>br</strong> />

20.35 Ауто спринт<<strong>br</strong> />

21.20 Простор<<strong>br</strong> />

22.00 Вести<<strong>br</strong> />

22.10 Документарни<<strong>br</strong> />

програм<<strong>br</strong> />

23.10 Више од спорта<<strong>br</strong> />

00.00 Вести<<strong>br</strong> />

00.10 Ноћни програ<<strong>br</strong> />

*Програмска шема је подложна променама<<strong>br</strong> />

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ<<strong>br</strong> />

Позивни број 030<<strong>br</strong> />

Аутобуска станица 423-770<<strong>br</strong> />

Аутобуска станица<<strong>br</strong> />

„Бортравел“ 457-760<<strong>br</strong> />

Железничка станица 421-371<<strong>br</strong> />

Полицијска управа 192<<strong>br</strong> />

Ватросаци 193<<strong>br</strong> />

Хитна помоћ 194<<strong>br</strong> />

Електродистрибуција 422-888<<strong>br</strong> />

Топлификација 426-398<<strong>br</strong> />

Водовод 421-234<<strong>br</strong> />

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ<<strong>br</strong> />

Хотел „Језеро“ 482-940<<strong>br</strong> />

Хотел „Албо“ 249-69-62<<strong>br</strong> />

Хотел „Српска круна“ 477-077<<strong>br</strong> />

Клуб РТБ Бор 477-008<<strong>br</strong> />

АПОТЕКЕ<<strong>br</strong> />

Апотека у Дому здравља<<strong>br</strong> />

421-624<<strong>br</strong> />

Апотека „Стеван Јаковљевић“<<strong>br</strong> />

424-167<<strong>br</strong> />

Апотека „Здравље“ 428-866<<strong>br</strong> />

Апотека у Злоту 2561-958<<strong>br</strong> />

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<<strong>br</strong> />

Информације на телефоне: Центар за културу 030-424-546 ( од<<strong>br</strong> />

8 до 14 сати)<<strong>br</strong> />

youtube.com/rtvbor<<strong>br</strong> />

19:20h<<strong>br</strong> />

facebook.com/rtvbor


стр.12<<strong>br</strong> />

петак, 1. мај 2015.<<strong>br</strong> />

Још један богат спортски викенд<<strong>br</strong> />

Боранима медаље у<<strong>br</strong> />

борилачким спортовима<<strong>br</strong> />

Јуниорка Кикбокс клуба<<strong>br</strong> />

Бор Марина Младеновић<<strong>br</strong> />

освојила је нову златну медаљу<<strong>br</strong> />

на државном шампионату, овог<<strong>br</strong> />

пута у дисциплини К1, у Лазаревцу.<<strong>br</strong> />

Борска такмичарка, у<<strong>br</strong> />

категорији до 70 килограма, у<<strong>br</strong> />

финалу је савладала представницу<<strong>br</strong> />

Ниша.<<strong>br</strong> />

- Марина Младеновић је и<<strong>br</strong> />

актуелна јуниорска првакиња<<strong>br</strong> />

у дисциплини лоу-кик, па ће<<strong>br</strong> />

покушати да ускоро и одбрани<<strong>br</strong> />

титулу и тиме, највероватније,<<strong>br</strong> />

БОР» У организацији<<strong>br</strong> />

Гимнастичког клуба Бор и Гимнастичког<<strong>br</strong> />

савеза југоисточне<<strong>br</strong> />

Србије, у сали Основне школе<<strong>br</strong> />

„Бранко Радичевић“ у Бору одржано<<strong>br</strong> />

је прво гимнастичко такмичење<<strong>br</strong> />

у историји овог спорта<<strong>br</strong> />

у граду бакра. Реч је о првом<<strong>br</strong> />

колу регионалног првенства, у<<strong>br</strong> />

коме је наступало 70 такмичара<<strong>br</strong> />

из Ниша, Прокупља, Крушевца,<<strong>br</strong> />

Лесковца, Пирота, Зајечара,<<strong>br</strong> />

Неготина, Књажевца и домаћег<<strong>br</strong> />

Гимнастичког клуба Бор.<<strong>br</strong> />

- После 40 година први пут<<strong>br</strong> />

је организација оваквог такмичења<<strong>br</strong> />

у Бору. Реч је о „Ц“ програму,<<strong>br</strong> />

само мушка гимнастика.<<strong>br</strong> />

Знамо сви каква је ситуација у<<strong>br</strong> />

школама, основним и средњим,<<strong>br</strong> />

када је реч о справама. Све основне<<strong>br</strong> />

школе изашле су у сусрет,<<strong>br</strong> />

Прво гимнастичко такмичење у Бору<<strong>br</strong> />

Најмлађи се окрећу<<strong>br</strong> />

базичном спорту<<strong>br</strong> />

и средња Машинско-електротехничка,<<strong>br</strong> />

школа у Кривељу и ова<<strong>br</strong> />

која нам је дала простор, школа<<strong>br</strong> />

„Бранко Радичевић“, која нам је<<strong>br</strong> />

помогла и око намештања справа,<<strong>br</strong> />

њиховог допремања и остало<<strong>br</strong> />

- каже Александар Динић, тренер<<strong>br</strong> />

у Гимнастичком клубу Бор.<<strong>br</strong> />

Пехаре, медаље и бодове за<<strong>br</strong> />

збирни пласман у регионалном<<strong>br</strong> />

такмичењу, са кога најбољи одлазе<<strong>br</strong> />

на државно првенство у „Ц“<<strong>br</strong> />

програму, млади гимнастичари<<strong>br</strong> />

освајали су у дисциплинама партер,<<strong>br</strong> />

коњ са хватаљкама, кругови,<<strong>br</strong> />

прескок, разбој и вратило.<<strong>br</strong> />

- Највише волим козлић и<<strong>br</strong> />

очекујем највеће резултате. А<<strong>br</strong> />

тренирам годину дана - каже<<strong>br</strong> />

млади борски такмичар Огњен<<strong>br</strong> />

Михајловић, док његов клупски<<strong>br</strong> />

друг Богдан Митић каже да<<strong>br</strong> />

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор<<strong>br</strong> />

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић<<strong>br</strong> />

Новинар-редактор Чедомир Васић<<strong>br</strong> />

Припрема за штампу Марко Стојчев<<strong>br</strong> />

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<<strong>br</strong> />

СПОРТ број <strong>55</strong><<strong>br</strong> />

избори пласман у репрезентацију<<strong>br</strong> />

Србије - каже Синиша<<strong>br</strong> />

Владимировић, тренер борских<<strong>br</strong> />

кикбоксера.<<strong>br</strong> />

На међународном турниру<<strong>br</strong> />

„Златни појас“ за полетарце,<<strong>br</strong> />

пионире и наде у Чачку Карате<<strong>br</strong> />

клуб Бор освојио<<strong>br</strong> />

је осам медаља:<<strong>br</strong> />

две златне, сребрну<<strong>br</strong> />

и пет бронзаних.<<strong>br</strong> />

Златне медаље<<strong>br</strong> />

освојиле су Ива и<<strong>br</strong> />

ена Марјановић,<<strong>br</strong> />

а Ива Марјановић<<strong>br</strong> />

освојила је и сребрну<<strong>br</strong> />

медаљу.<<strong>br</strong> />

На истом такмичењу<<strong>br</strong> />

Карате клуб Тигар освојио<<strong>br</strong> />

је шест медаља.<<strong>br</strong> />

Фудбалери Бора поражени<<strong>br</strong> />

су у Јагодини од Табана 2:0, у<<strong>br</strong> />

23. колу источне групе Српске<<strong>br</strong> />

лиге. Хајдук Вељко изгубио је у<<strong>br</strong> />

Неготину од Радничког из Пирота<<strong>br</strong> />

3:1, Тимок и Радан играли су<<strong>br</strong> />

нерешено без голова 0:0, док је<<strong>br</strong> />

Ђердап поражен у Нишу од Цара<<strong>br</strong> />

Константина 3:1. Екипа Бора је<<strong>br</strong> />

осма, са 33 освојена бода.<<strong>br</strong> />

У Зони исток борски Рудар<<strong>br</strong> />

поражен је од Сврљига у гостима<<strong>br</strong> />

3:1, Неметали су изгубили<<strong>br</strong> />

у гостима од Моравице 8:2, а<<strong>br</strong> />

Брестовац је поражен од Дунава<<strong>br</strong> />

3:0. На првом месту на табели је<<strong>br</strong> />

Дунав са 58 бодова, борски Рудар<<strong>br</strong> />

је четрнаести са 19 бодова.<<strong>br</strong> />

У 19. колу источне групе<<strong>br</strong> />

Прве лиге рукометаши Бора поражени<<strong>br</strong> />

су у гостима од Врања<<strong>br</strong> />

36:28 и са четири победе, два<<strong>br</strong> />

нерешена исхода и 13 пораза на<<strong>br</strong> />

десетом су месту на табели.<<strong>br</strong> />

У последњем колу Прве<<strong>br</strong> />

регионалне лиге група исток<<strong>br</strong> />

кошаркаши Бора победили су<<strong>br</strong> />

екипу нишког Јуниора 92:68.<<strong>br</strong> />

Борска екипа је са осам победа<<strong>br</strong> />

и 18 пораза на претпоследњем<<strong>br</strong> />

месту на табели.<<strong>br</strong> />

Три такмичара Бодибилдинг<<strong>br</strong> />

клуба Партизан у Бору изборила<<strong>br</strong> />

су пласман на Балкански шампионат<<strong>br</strong> />

у Румунији, наредног<<strong>br</strong> />

викенда. Никола Милановић<<strong>br</strong> />

му је коњ са хватаљкама омиљена<<strong>br</strong> />

дисциплина и да тренира<<strong>br</strong> />

гимнастику иако његови школски<<strong>br</strong> />

другови нису баш много заинтересовани<<strong>br</strong> />

за овај спорт.<<strong>br</strong> />

Првом такмичењу у Бору<<strong>br</strong> />

присуствовао је и председник<<strong>br</strong> />

Гимнастичког савеза југоисточне<<strong>br</strong> />

Србије, професор доктор<<strong>br</strong> />

Драгољуб Петровић, коме је<<strong>br</strong> />

удружење професора физичког<<strong>br</strong> />

васпитања у Бору уручило пригодан<<strong>br</strong> />

поклон за допринос развоју<<strong>br</strong> />

гимнастике, али и за дугогодишњи<<strong>br</strong> />

предан рад на Универзитету<<strong>br</strong> />

у Нишу, на коме је, до<<strong>br</strong> />

пензије, стручно знање успешно<<strong>br</strong> />

преносио и великом броју борских<<strong>br</strong> />

професора.<<strong>br</strong> />

- Право да вам кажем, гимнастика<<strong>br</strong> />

сад не може да се сврста<<strong>br</strong> />

међу најважније спортове, јер ми<<strong>br</strong> />

РУКОМЕТАШИЦЕ<<strong>br</strong> />

У БАРАЖУ<<strong>br</strong> />

Победом над кладовским<<strong>br</strong> />

Ђердапом у последњој утакмици<<strong>br</strong> />

у источној групи Прве лиге рукометашице<<strong>br</strong> />

Бора пласирале су се у<<strong>br</strong> />

бараж за попуну Супер A лиге као<<strong>br</strong> />

другопласирана екипа. Такмичење<<strong>br</strong> />

у баражу почиње у среду, 29.<<strong>br</strong> />

априла траје до до 22. Јуна, а прву<<strong>br</strong> />

утакмицу рукометашице Бора играће<<strong>br</strong> />

у гостима са Новом Пазовом.<<strong>br</strong> />

У конкуренцији је требало да<<strong>br</strong> />

буде осам екипа али је од баража<<strong>br</strong> />

одустала александровачка Жупа.<<strong>br</strong> />

био је најбољи у бодибилдинг<<strong>br</strong> />

категорији до 80 килограма, али<<strong>br</strong> />

и свеукупни победник Бодибилдинг<<strong>br</strong> />

купа у Београду, уједно и<<strong>br</strong> />

изборног такмичења за састав<<strong>br</strong> />

репрезентације. Партизан ће на<<strong>br</strong> />

Балканијади заступати и Слободан<<strong>br</strong> />

Јанковић, који је у Београду<<strong>br</strong> />

освојио бронзану медаљу, а Катарина<<strong>br</strong> />

Царановић наступаће у<<strong>br</strong> />

јуниорској категорији бикини<<strong>br</strong> />

модел, након што је у Београду<<strong>br</strong> />

заузела пето место у сениорској<<strong>br</strong> />

конкуренцији.<<strong>br</strong> />

Маријана Симић<<strong>br</strong> />

имамо традицију у неким другим<<strong>br</strong> />

спортовима, сасвим другачијим,<<strong>br</strong> />

пре свега екипним. Али ми се и<<strong>br</strong> />

не бавимо тиме да се вратимо у<<strong>br</strong> />

неки врхунски спорт. Ми смо у<<strong>br</strong> />

региону задужени пре свега за<<strong>br</strong> />

масовност и укључење гимнастике<<strong>br</strong> />

у школски спорт- каже професор<<strong>br</strong> />

доктор Драгољуб Петровић,<<strong>br</strong> />

председник Гимнастичког<<strong>br</strong> />

савеза југоисточне Србије.<<strong>br</strong> />

А после успешне организације<<strong>br</strong> />

првог кола, у Гимнастичком<<strong>br</strong> />

клубу Бор најављују и нови<<strong>br</strong> />

узлет када је реч о резултатима,<<strong>br</strong> />

али у квалитету рада, јер почетни<<strong>br</strong> />

успеси од прошле године обавезују,<<strong>br</strong> />

а такмичари су упознали<<strong>br</strong> />

конкуренцију и спремни су за<<strong>br</strong> />

озбиљан рад у, кажу тешком, али<<strong>br</strong> />

и лепом спорту.<<strong>br</strong> />

Бојан Обрадовић

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!