Oko istoka br. 54

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ“, БОР бр. 54 - 17. април, 2015. год. година III<br />

19:20h<br />

„ШРИФ“ међу најбољим<br />

малим предузећима у Србији<br />

» стр. 6<br />

Аутопут и<br />

железница кроз<br />

источну Србију<br />

» стр. 3<br />

Уручена престижна<br />

признања » стр. 7<br />

Републичка „Капетан Мишина“ награда<br />

додељена тимочким привредницима Благоју<br />

Спасковском и Живојину Болботиновићу<br />

Борски округ и Жупанија Мехединци<br />

заједно у ванредним условима » стр. 3<br />

Изложба „Рукотворина Архаик“ » стр. 9<br />

Борски комбинат бакра у завршној<br />

фази реструктурирања » стр. 5<br />

Фудбалери Бора у сигурној зони » стр. 12

стр.2 петак, 17. април 2015.<br />

АКТУЕЛНОСТИ број 54<br />

Показна вежба борских ватрогасаца<br />

Спасавање повређених у<br />

саобраћајним незгодама<br />

БОР» Саобраћајне незгоде<br />

и несреће у којима су учесници<br />

тешко повређени све чешће су<br />

на путевима у Србији. Разлог је<br />

углавном неопрезност или неприлагођена<br />

брзина возила условима<br />

на путу. Када до ње дође,<br />

уз полицију и службу хитне<br />

помоћи, на терену су најчешће<br />

ватрогасно спасилачке јединице<br />

чији је задатак извлачење<br />

повређених.<br />

Како би увежбали и приказали<br />

начина на који обављају<br />

овај задатак, припадници борске<br />

ватрогасно спасилачке јединице<br />

организовали су показну вежбу<br />

испред Дома културе у Бору.<br />

СРБИЈА» Могућност да<br />

легализују оружје грађани Србије<br />

имају од почетка марта када<br />

је Министарство унутрашњих<br />

послова Србије почело законску<br />

легализацију, до 3. јуна. Нови<br />

Закон о оружју и муницији омогућава<br />

свима који поседују неку<br />

врсту наоружања да га без казне<br />

предају држави, или га, уколико<br />

закон дозвољава, легализују.<br />

Током законске легализације,<br />

физичка и правна лица могу регистровати<br />

оружје за личну безбедност<br />

(пиштоље и револвере),<br />

ловачко оружје (ловачке пушке<br />

и карабине) и спортско оружје<br />

(малокалибарске пиштоље и револвере,<br />

малокалибарске пушке<br />

и ваздушно оружје) за које<br />

не поседују одобрење МУП-а<br />

Србије.<br />

Иако је нови Закон о оружју<br />

усвојен, за сада се примењују<br />

twitter.com/@TelevizijaBor<br />

- Осим увежбавања припадника<br />

јединице, циљ вежбе је био<br />

да се скрене пажња на све већи<br />

број повређених у аутомобилским<br />

несрећама, посебно међу млађим<br />

возачима. Како би се повећала<br />

спремност људства неколико припадника<br />

борске спасилачке јединице<br />

је било у Руми<br />

у Центру за обуку,<br />

а искуства и знања<br />

која су тамо стекли<br />

пренели су колегама<br />

у Бору - каже<br />

Иван Јанковић,<br />

командир ватрогасно<br />

спасилачке јединице<br />

Бор.<br />

Из ватрогасне<br />

јединице подсећају да саобраћајне<br />

несреће нису једина опасност.<br />

Прошлог месеца, кад није било<br />

падавина, забележено је 65 шумских<br />

пожара, а у ватрогасној<br />

јединици подсећају грађане да<br />

је паљење ватре на отвореном<br />

простору кажњиво по закону, јер<br />

је то најчешћи узрок пожара.<br />

Дејан Ђорђевић<br />

Легализација<br />

оружја до 3. јуна<br />

само одредбе о легализацији,<br />

док је примена осталих законских<br />

одредби одложена за 2016.<br />

годину.<br />

- Да би се легализовало<br />

оружје, уз захтев који се купује у<br />

књижари, потребно је да власници<br />

поднесу и доказ из основног и<br />

јавног тужилаштва, као и из Основног<br />

и Вишег суда да се против<br />

њих не води кривични поступак,<br />

као и доказ о оспособљености за<br />

руковање оружјем. Уз уплаћене<br />

Повећане казне за<br />

изазивање пожара<br />

Иако су у последње време<br />

знатно чешће ангажоване због<br />

проблема са воденом стихијом,<br />

екипе Ватрогасно-спасилачке<br />

јединице Бор, током протеклог<br />

месеца, ипак су имале и проблеме<br />

са ватром. Због несмотрености,<br />

изазвано је више од<br />

60 пожара на пољима, па ватрогасци<br />

апелују на грађане да буду<br />

обазриви и не пале ватру на отвореном<br />

простору.<br />

Јавна расвета у већем делу<br />

Бора је у задовољавајућем<br />

стању, изузев у Новом градском<br />

и Старом центру. Већи делови<br />

ових насеља већ неколико месеци<br />

су неосветљени због кварова<br />

услед копања канала.<br />

- У питању су већи кварови,<br />

а циљ нам је да осветљење у<br />

овим насељима вратимо као што<br />

је било пре неколико месеци -<br />

рекла је Верица Аничић, директор<br />

Дирекције за изградњу Бора.<br />

таксе, захтев и потребна документа<br />

достављу се најближој<br />

полицијској управи. Након тога<br />

ми радимо оперативне провере<br />

и тек по завршетку сви безбедносних<br />

провера<br />

улазимо<br />

у поступак<br />

легализације<br />

оружја.<br />

Ако наши<br />

суграђани у<br />

том периоду<br />

предају<br />

оружје за<br />

легализацију<br />

неће бити излагани никаквој<br />

прекршајној нити кривичној одговорности.<br />

За оне који до јуна<br />

не предају оружје и поднесу захтев<br />

за легализацију предвиђене<br />

су законске казнене мере. Када<br />

Ватрогасци апелују на грађане<br />

да не пале на отвореном простору<br />

и упозоравају да су казне<br />

за изазивање пожара сада веће<br />

него раније. Уколико се докаже<br />

одговорност за пожар, грађани<br />

ће од сада, осим казне, која је<br />

износила око педесе хиљада динара,<br />

сада плаћати и ангажовање<br />

ватрогасаца, па износ може бити<br />

и знатно већи.<br />

М. Ћосић<br />

Више од пет милиона<br />

за јавну расвету<br />

Отклањање кварова у насељима<br />

Нови градски и Стари<br />

центар почеће за десетак дана,<br />

када буде изабран најповољнији<br />

извођач радова.<br />

Из буџета Општине Бор за<br />

редовно одржавање јавне расвете<br />

у граду у овој години издвојено<br />

је пет милиона и 700 хиљада динара.<br />

Ребалансом буџета биће издвојена<br />

додатна средства, кажу у<br />

Дирекцији за изградњу Бора.<br />

Љ. Ђорђевић<br />

суграђани поднесу захтев, могу<br />

да добију одобрење за држање и<br />

ношење оружја, а могу добити и<br />

одобрење за држање трофејног<br />

оружја. Још битније, уколико<br />

власник не жели да легализује<br />

оружје, може га предати држави<br />

без накнаде, и без кривичне или<br />

прекршајне одговорности – каже<br />

Жаклина Тричковић, шеф<br />

Одсека за управне послове Полицијске<br />

управе у Зајечару.<br />

Претходна легализација у<br />

Србији организована је пре осам<br />

година и тада је предато 8.500<br />

комада оружја. Успешнија је била<br />

2003. година у којој су грађани<br />

предали 48.000 комада различитог<br />

наоружања.<br />

Марија Ћосић<br />

www.rtvbor.rs<br />

dailymotion.com/rtvbor

број 54 АКТУЕЛНОСТИ<br />

петак, 17. април 2015.<br />

Коридор исток међу приоритетима Владе Србије<br />

Градиће се аутопут од Пожаревца<br />

до границе са Бугарском<br />

Представници општина Борског, Зајечарског и Браничевског округа дали пуну подршку<br />

активностима које би омогућиле изградњу коридора исток, ауто и железничког пута кроз<br />

источну Србију. - Овај пројекат, према одлуци Владе Србије, ушао је међу пет стратешки<br />

најзначајнијих републичких коридора<br />

БОР» Коридор исток, односно<br />

ауто-пут који би повезивао<br />

Пожаревац и гранични прелаз<br />

Мокрање код Неготина у близини<br />

тромеђе Србије, Бугарске и<br />

Румуније, ушао је међу пет најважнијих<br />

стратешких пројеката<br />

Владе Републике Србије. Траса<br />

ауто пута, како је предвиђено,<br />

требало би да прође у близини<br />

Кучева, Жагубице, Мајданпека,<br />

Бора и Неготина, пројектована<br />

дужина је приближно 138 километара,<br />

а осим ауто пута била би<br />

изграђена и железница.<br />

На састанку у Општини Бор<br />

представници градова Борског,<br />

Зајечарског и Браничевског округа<br />

потпуно су подржали овај пројекат<br />

и напоре да се он реализује на<br />

најбржи, најекономичнији и технолошки<br />

најсавременији начин.<br />

- Овај коридор је изузетно<br />

значајан за целу републику. Циљ<br />

данашњег састанка је да пошаљемо<br />

јасну поруку да потпуно<br />

подржавамо, свим расположивим<br />

капацитетима, изградњу<br />

коридора исток и активности<br />

Владе Србије да се пројекат релизује<br />

на најбржи, најекономичнији,<br />

технолошки најсавременији<br />

и еколошки најодговорнији<br />

начин. Он може бити темељ економског,<br />

социјалног, еколошког<br />

и демографског развоја региона<br />

- каже Мирослав Кнежевић,<br />

начелник Борског округа<br />

Идеја о изградњи мултимоделарног<br />

саобаћајног коридора<br />

исток, на републичком нивоу,<br />

уобличена је 2006. године, а после<br />

низа презентација ушла је у<br />

стратешке планове Владе Србије.<br />

- Коридор исток није пети,<br />

већ један од пет стратешки<br />

најзначајнијих коридора у<br />

Србији. Он повезује друмски,<br />

железнички и речни саобраћај,<br />

повезује Србију са Бугарском,<br />

Румунијом и даље. Тиме је враћа<br />

на мапу Европе, где Србије тренутно<br />

нема јер су изграђене<br />

заобилазнице. Зато је ова траса<br />

можда и најважнија - каже<br />

Ненад Чоловић, аутор идејног<br />

пројекта.<br />

Значај овог пута био би огроман<br />

не само за источну Србију,<br />

већ и за целу Европу, јер би на<br />

најједноставнији начин спојио<br />

трасе коридора југ који креће од<br />

обале Португалије и води до Црног<br />

мора.<br />

Очекује се да ускоро почне<br />

израда пројектне документације,<br />

како би се омогућило да се<br />

за средства за изградњу коридора<br />

исток конкурише у фондовима<br />

Европске уније.<br />


стр.3<br />

Беспилотна<br />

летелица за<br />

Борски округ<br />

Ватрогасно спасилачке јединице<br />

у Борском округу ускоро<br />

би требало да добију беспилотну<br />

командну летелицу и интегрисани<br />

информациони систем,<br />

који би се користили у ванредним<br />

ситуацијама, поплавама, и<br />

шумским пожарима на територији<br />

Борског управног округа.<br />

Сектор за ванредне ситуације<br />

и Борски округ покренули<br />

су овај пројекат који би требало<br />

да у наредном периоду омогући<br />

бржи, једноставнији и сигурнији<br />

увид у стање када наступе<br />

ванредне ситуације и да би се<br />

лакше контролисала ситуација<br />

на терену у току временских непогода<br />

или пожара,<br />

- Пројекат заједнички спроводе<br />

Министарство унутрашњих<br />

послова Србије, Борски управни<br />

округ и румунски округ Мехединци.<br />

Вредност пројекта је<br />

2,4 милиона евра, а средства ће<br />

бити обезбеђена из пристипних<br />

ИПА фондова Европске уније<br />

- каже Мирослав Кнежевић,<br />

начелник Борског округа.<br />

Да би се припадници<br />

одељења за ванредне ситуације<br />

Борског управног округа<br />

оспособили за коришћење ове<br />

опреме, прошле недеље су боравили<br />

у Румунији на едукацији<br />

за управљање беспилотним<br />

летелицама.<br />

Д. Ђорђевић<br />

Сарадња Борског округа и румунске жупаније Мехединци<br />

Опрема за ванредне ситуације<br />

БОР» У оквиру пројекта<br />

„Заједничко управљање ванредним<br />

ситуацијама у пограничним<br />

областима“ који од 2013. године<br />

заједнички спроводе Борски управни<br />

округ, Сектор за ванредне<br />

ситуације МУП-а Србије и румунска<br />

жупанија Мехединци, успостављена<br />

је значајна сарадња,<br />

а инспекторати за ванредне ситуације<br />

обеју земаља добили су<br />

опрему за управљање у ванредним<br />

ситуацијама вредну вуше од<br />

милион евра, речено је на завршној<br />

конференцији овог пројекта у<br />

Борском управном округу.<br />

- Оваква опрема, која сада<br />

треба да се добије у оквиру<br />

пројекта прекограничне сарадње<br />

не постоји у Србији, самим тим<br />

ни на територији борског округа.<br />

Можете да замислите колико<br />

су опрема и овај пројекат значајни<br />

- каже Драган Дончевски,<br />

заменик начелника Управе за<br />

ватрогасно- спасилачке јединице<br />

у сектору за ванредне ситуације<br />

МУП-а Србије и менаџер<br />


У инспекторату за ванредне<br />

ситуације жупаније Мехединци<br />

истичу да су задовољни током<br />

и реализацијом пројекта,<br />

обезбеђеном опремом, али и<br />

успостављеном сарадњом двеју<br />

земаља у овој области.<br />

- Кроз овај пројекат, поред<br />

опреме коју смо добили, разменили<br />

смо искуства између<br />

две земље, што је можда значајније<br />

и од саме опреме. Због<br />

свега тога, ми смо обећали да<br />

ћемо бити партнери Србима у<br />

сваком пројекту који буду иницирали<br />

- истакао је Драгомир<br />

Форентин, заменик начелника у<br />

Инспекторату за ванредне ситуације<br />

жупаније Мехединци.<br />

Сарадња Србије и Румуније<br />

у овој области била је неопходна,<br />

пре свега због заштите<br />

инфраструктурних објеката<br />

значајних за обе земље, а који<br />

се попут, Хидроелектране Ђердап,<br />

Националног парка Ђердап<br />

и екосистема Дунав, налазе<br />

у пограничној зони. Ради боље<br />

безбедности имовине и становника<br />

Борског округа, ватрогасној<br />

јединици у Бору за неколико<br />

дана биће допремљено вредно<br />

командно возило, прво ове врсте<br />

у Србији добијено у оквиру<br />


Укупна вредност пројекта<br />

износи два милиона три стотине<br />

хиљада евра, а финансиран је из<br />

ИПА фондова Европске уније.<br />

Славица Томић<br />

youtube.com/rtvbor<br />

facebook.com/rtvbor



Јавни позиви службе<br />

за запошљавање<br />

БОР» Од десет јавних<br />

позив, које је расписала Национална<br />

служба за запошљавање,<br />

четири су за програме новог запошљавања<br />

за које су предвиђене<br />

две врсте субвенција,<br />

а прва је за послодавце.<br />

У зависности од степена<br />

развијености општина у<br />

Бору и Мајданпеку износи<br />

по 150.000 динара, Неготину<br />

и Кладову 200.000<br />

динара, а за особе са инвалидитетом<br />

увећава се<br />

за 20 одсто.<br />

- Код новог запошљавања<br />

први пут имамо нову меру,<br />

а то је интеграција корисника<br />

социјалне новчане помоћи у<br />

свет рада. Послодавац који запосли<br />

лице које прима социјалну<br />

помоћ добиће сваког месеца<br />

рефундацију трошкова зарада у<br />

износу од десет хиљада динара,<br />

годину дана. Он је у обавези да<br />

то лице задржи још 12 месеци<br />

без рефундације - рекла нам је<br />

Соња Станковић, директор<br />

борске филијале националне<br />

службе за запошљавање.<br />

Национална служба за запошљавање<br />

расписала је и два јавна<br />

позива за самозапошљавање,<br />

Рома и осталих лица. Услови се<br />

нису битније мењали у односу на<br />

претходне године, а субвенција је<br />

160.000, осим за особе са инвалидитетом<br />

за које је 200.000 динара.<br />

Објављена су и четири јавна<br />

позива за додатно образовање и<br />

обуку: за учешће у финансирању<br />

програма обуке на захтев послодавца,<br />

за реализацију програма<br />

стицања практичних знања,<br />

за програме стручне праксе у<br />

циљу стицања посебних знања и<br />

вештина као и стицање услова за<br />

полагање стручног испита.<br />

Љиљана Ђорђевић<br />

Преквалификација незапослених<br />

Уручени сертификати<br />

БОР» Ненад Матејевић из<br />

Бора један је од петнест успешних<br />

полазника обуке за браваре-завариваче<br />

и термофасадере,<br />

коју је организовала борска Национална<br />

служба за запошљавање<br />

у сарадњи са Народним<br />

универзитетом у Нишу. Завршио<br />

је Машинско електротехничку<br />

школу и на посао чека већ четири<br />

године. Пошто не може да<br />

нађе занимање за које се школовао<br />

одлучио је да се преквалификује<br />

за термофасадере.<br />

- У мојој струци нема посла<br />

и зато покушавам да преквалификацијом<br />

дођем до радног<br />

места. Обећања постоје,<br />

па ћемо видети - каже Ненад<br />

Матејевић.<br />

Од 15 полазника обуке, седам<br />

незапослених лица са евиденције<br />

Националне службе за<br />

запошљавање преквалификовало<br />

се за посао бравара заваривача,<br />

а осам за термофасадере.<br />

- На евиденцији немамо лица<br />

ових занимања и проценили<br />

смо да тржиште тражи људе који<br />

знају то да раде. После праксе<br />

могу и самостално да региструју<br />

радњу - каже Соња Станковић,<br />

директор филијале Националне<br />

службе за запошљавање у Бору.<br />

Приликом поделе сертификата,<br />

представници борске<br />

филијале промовисали су осам<br />

јавних позива и два конкурса<br />

у циљу реализације програма<br />

и мера активне политике запошљавања<br />

у овој години.<br />


ДРУШТВО број 54<br />

Пробна матура за<br />

основце 24. и 25. априла<br />

Ученици осмог разреда и ове<br />

године имаће прилику да се пре<br />

званичног полагања мале матуре<br />

упознају са процедуром, превазиђу<br />

трему и утврде градиво.<br />

Министарство просвете, науке и<br />

технолошког развоја објавило је<br />

да ће пробно полагање мале матуре<br />

у свим основним школама у<br />

Србији бити организовано 24. и<br />

25. априла.<br />

Симулација испита биће реализована<br />

уз дежурне наставнике,<br />

супервизоре и шифранте, како<br />

би за завршно полагање сви били<br />

потпуно спремни. Полагање<br />

Упис малишана у припремни<br />

предшколски програм почео<br />

је и у Предшколској установи<br />

„Бамби“ у Бору. Родитељи деце<br />

која би ове године требало<br />

да буду уписана у предшколско<br />

имају рок до 15. маја да упишу<br />

малишане.<br />

- Право на упис имају малишани<br />

рођени од 31. марта 2009.<br />

до 28. фебруара 2010. године.<br />

Према евиденцији Матичне<br />

службе Општине Бор, ове године<br />

би требало да буде уписано<br />

325 предшколаца. То не значи<br />

да је ово коначан број. Уколико<br />

се неко јави и касније са дететом<br />

рођеним у овом периоду, моћи<br />

ће да га упише у предшколско<br />

– рекла је Љиљана Радичевић,<br />

пробног теста показало се као<br />

корисно, па су резултати на званичном<br />

полагању знатно бољи.<br />

Резултат пробног теста не<br />

улази у оцену, већ ће ђацима<br />

и наставницима послужити да<br />

утврде ниво знања, као и да се<br />

упознају са процедуром полагања.<br />

Министарство просвете,<br />

науке и технолошког развоја<br />

ускоро ће објавити и датуме званичног<br />

полагања мале матуре,<br />

до када ће ђаци имати времена<br />

за утврђивање градива и учење<br />

спорних области.<br />


Мали одзив за систематске<br />

прегледе будућих ђака<br />

Одзив деце за систематски<br />

преглед за упис у први разред<br />

ове школске године, према речима<br />

доктора Срђана Петровића,<br />

лекара Опште праксе<br />

борског Дома здравља, веома<br />

је мали. Од 480 предшколаца,<br />

колико их има на<br />

евиденцији, до сада је само<br />

четвртина завршила<br />

преглед.<br />

Др Петровић још додаје<br />

да је од великог значаја<br />

да се систематски прегледи<br />

обављају редовно, јер је то једини<br />

начин да се на време открију<br />

аномалије у организму, крива<br />

кичма или лош став, што може<br />

да се успешно коригује. Једна<br />

од главних улога систематских<br />

прегледа се може описати старом,<br />

истинитом изреком „Боље<br />

спречити него лечити‘‘.<br />

С. Анђеловић<br />

Упис у вртиће до 15. маја<br />

директор Предшколске установе<br />

„Бамби“ у Бору.<br />

Потребно је да родитељи<br />

деце рођене у овом периоду<br />

Предшколској установи доставе<br />

копију Извода из књиге<br />

рођених и попуне пријаву за<br />

упис. Служба је отворена сваког<br />

радног дана од осам до 14<br />

сати. Места за предшколце у<br />

борским вртићима има с обзиром<br />

на то да је припремни<br />

предшколски програм обавезан,<br />

међутим листа чекања за млађу<br />

децу све је дужа. Тренутно се на<br />

листи чекања налази 143 малишана,<br />

од којих стотину узраста<br />

од једне до три године чека<br />

упис у јасле.<br />




број 54 ПРИВРЕДА<br />


БОР» Због нагомиланих<br />

дуговања, која Рударско топионичарски<br />

басен Бор оптерећују<br />

још од 1960. године, чија је<br />

укуп на вредност око 700 милиона<br />

евра, комбинат бакра је,<br />

2004. године, ушао у поступак<br />

реструктурирања. Међу дуговима<br />

су још увек потраживања<br />

за стару топионицу РТБ-а Бор,<br />

хидроелектарну Ђердап и друге<br />

објекте који су грађени у другој<br />

половини прошлог века.<br />

Како би се омогућио излазак<br />

из реструктурирања и решио<br />

правни статус компаније, РТБ<br />

Бор је, у законском<br />

року, надлежним<br />

државним<br />

органима<br />

предао Унапред<br />

припремљени<br />

план реорганизације<br />

предузећа,<br />

такозвани<br />

УППР.<br />

- Тај дуг, иако<br />

је у тренутку<br />

настанка сигурно имао своје<br />

оправдање, био је очигледно<br />

превелики баласт за производњу<br />

која је тада у комбинату бакра<br />

остваривана. Процес реструктурирања<br />

који је уведен 2004. године<br />

омогућио је РТБ-у заштиту<br />

од поверилаца и та дуговања су<br />

била блокирана. С обзиром на то<br />

да РТБ Бор последњих пет година<br />

послује позитивно, сматрали<br />

смо да је прави тренутак да се<br />

коначно реше све његове обавезе<br />

из прошлости, а уједно да се реши<br />

и правни статус компаније.<br />

УППР је не само прилика да се<br />

намире повериоци и реше вишедеценијски<br />

дугови, већ и да РТБ<br />

Бор настави да ради и да постане<br />

једна од водећих компанија у<br />

Србији. УППР-ом је предвиђена<br />

промена власништва над РТБом<br />

Бор и конверзија дуга према<br />

држави у капитал државе. РТБ<br />

Бор ће постати државно предузеће,<br />

уз потпуно оправдање, јер<br />

му је основна делатност експлоатација<br />

минералног богатства“<br />

- рекао је Благоје Спасковски,<br />

генерални директор РТБ-а Бор.<br />

- Привредном суду у Зајечару<br />

и двема државним комисијама<br />

предата су 31. марта четири<br />

УППР-а, за свако предузеће у<br />

оквиру РТБ Бор групе посебно.<br />

У исто време прати нас и Агенција<br />

за приватизацију, њој су такође<br />

достављена сва четири документа,<br />

са свим прилозима који<br />

их прате. Суштина је да овим документом<br />

треба да се уреде сви<br />

историјски и текући односи са<br />

повериоцима чија потраживања<br />

постоје у евиденцијама зависних<br />

предузећа РТБ-а Бор на дан<br />

31.12.2014, и да све повериоце,<br />

сагласно законским прописима,<br />

према врсти обавезе и другим<br />

критеријумима, разврстамо у такозване<br />

класе поверилаца. У том<br />

ЗАЈЕЧАР» У зајечарској<br />

Регионалној привредној комори<br />

представљен је Програм Европске<br />

уније за финансирање<br />

истраживања и иновација „Хоризонт<br />

2020“, усмерен ка малим<br />

и средњим предузећима.<br />

Како је речено, једини услов да<br />

фирме конкуришу јесте да постојеће<br />

предузеће има раст, да<br />

производе базира на сопственој<br />

иновацији, односно да решава<br />

неки битан проблем, уз одређене<br />

уштеде.<br />

До сада су две фирме добиле<br />

грантове за пројекте у износу од<br />

50 хиљада евра у првој фази, а<br />

у другој распон средстава креће<br />

се од пола милиона<br />

до два и по милиона<br />

евра. Период за<br />

наредних 7 година<br />

обухвата 3 милијарде<br />

евра у три фазе, а<br />

укупан фонд износи<br />

78 милијарди евра и<br />

намењен је, не само<br />

земљама Европске<br />

уније, него и земљама<br />

које су се укључиле у пројекат.<br />

Пројекат спроводе Привредна<br />

комора Србије, у сарадњи са<br />

регионалним коморама, кроз европску<br />

мрежу предузетништва и<br />


Рударско топионичарски басен Бор у завршној фази реструктурирања<br />

Измирење дугова и јединствено предузеће<br />

Надлежним институцијама предат Унапред<br />

припремљен план реорганизације предузећа (УППР).<br />

-Документом је предвиђена промена власништва над<br />

РТБ-ом Бор и конверзија дуга према држави у капитал<br />

државе<br />

послу помагала нам је консултантска<br />

кућа БДО, тако да ниједан<br />

поверилац није заборављен,<br />

сви су евидентирани. Највећи<br />

повериоци су Агенција за осигурање<br />

депозита, где се налазе<br />

кредити Лондонског и Париског<br />

клуба поверилаца, банке у стечају,<br />

Фонд за развој и неколико<br />

комерцијалних поверилаца - наглашава<br />

Мирјана Антић, заменик<br />

генералног директора РТБ-а<br />

Бор за економска питања<br />

То практично значи да ће,<br />

из прихода које компанија оствари<br />

у наредном периоду, бити<br />

намирени пословни партнери,<br />

добављачи и стари повериоци<br />

и то на начин који су сами<br />

прихватили у плану реорганизације,<br />

док ће РТБ Бор, по изласку<br />

из реструктурирања, постати<br />

јединствено предузеће,<br />

чији ће власник бити држава<br />

Србија.<br />


Програм Европске уније за финансирање<br />

истраживања и иновација „Хоризонт 2020“<br />

Изазов за мала и<br />

средња предузећа<br />

Министарством просвете, науке<br />

и технолошког развоја.<br />

Кроз европску мрежу предузетништва<br />

помажемо малим<br />

и средњим предузећима да пронађу<br />

партнера у иностранству и<br />

на тај начин заједно аплицирају<br />

за средства из пројекта „Хоризонт<br />

2020“. Комора, а и министраство,<br />

дају све неопходне информације,<br />

помажу око писања<br />

пројеката и израде бизнис плана,<br />

а све услуге су бесплатне. То је<br />

начин да иновативним малим и<br />

средњим предузећима олакшамо<br />

и да их охрабримо да покушају,<br />

јер је буџет огроман, а позиви<br />

су отворени током целе године<br />

- рекао је Марко Ковачевић,<br />

самостални саветник Привредне<br />

коморе Србије у Центру за европске<br />

интеграције.<br />

Давор Марушић<br />


facebook.com/rtvbor



У ФОКУСУ број 54<br />

Престижне награде и признања нашој информатив<br />

ШРИФ у друштву десет<br />

најбољих компанија у Србији<br />

Међу лауреатима овогодишњег конкурса Привредне коморе Србије за Националну награду<br />

за друштвено одговорно пословање, по критеријумима Привредне коморе Србије је и ЈП<br />

„ШРИФ“, којем је припало четврто место у категорији малих и микро предузећа<br />

БЕОГРАД» Јавно предузеће<br />

„Штампа, радио и филм“ у<br />

Бору заузело је четврто место у<br />

категорији малих и микро предузећа<br />

у Србији, у традиционалном<br />

двогодишњем избору<br />

републичке Привредне коморе<br />

у области друштвено одговорног<br />

пословања. Признање је<br />

уручено директору предузећа,<br />

Владану Нововићу, на свечаности<br />

којој су присуствовали<br />

министар за рад, запошљавање,<br />

борачка и социјална питања<br />

Александар Вулин и председник<br />

Привредне коморе Србије<br />

Марко Чадеж. Ова престижна<br />

награда додељује се привредним<br />

друштвима која су посвећена<br />

идеји друштвено одговорног<br />

пословања заснованог на<br />

етичким, економским, еколошким<br />

и социјалним нормама и<br />

принципима.<br />

- За Јавно предузеће „Штампа,<br />

радио и филм“ велики је<br />

успех што се сврстало у 10<br />

најбољих компанија и предузећа<br />

у Србији, посебно ако узмете у<br />

обзир чињеницу да је предузеће<br />

било у ликвидацији. Данас предузеће<br />

остварује добит и плаћа<br />

порез на добит у последње две<br />

године, а према истраживањима<br />

агенција, спада у ред успешнијих<br />

предузећа, што је права<br />

реткост, пре свега у медијима у<br />

Србији. Пројекти које реализује<br />

имају социјални моменат јер су<br />

од значаја за становнике источне<br />

Србије - истакао је на дедели<br />

призања у Привредној комори<br />

Србије директор ЈП „ШРИФ“ у<br />

Бору, Владан Нововић и додао<br />

да, упркос чињеници да предузеће<br />

очекује својинска трансформација,<br />

фирма, осим добрих финансијских<br />

резултата, показује да<br />

може и друштвено одговорно да<br />

послује. Осим изу зетне сарадње<br />

са општинама у региону, ШРИФ<br />

уско сарађјује и са невладиним<br />

организацијама, медијски их<br />

промовише и подржава, емитује<br />

програм на језицима националних<br />

мањина, а пример друштвено<br />

одговорног пословања је свакако<br />

и уступање дискотеке, која је у<br />

саставу предузећа, на бесплатно<br />

коришћење борском Центру за<br />

културу за организацију културних<br />

и музичких манифестација, а<br />

све у циљу подизања културног<br />

живота у граду.<br />

У пословном каледару Србије<br />

додела награда најуспешнијим<br />

компанијама и предузећима<br />

има важно место, то је прилика<br />

да се окупе пословни лидери.<br />

- Домаће компаније су све<br />

свесније да се успешно пословање<br />

и дугорочно позиционирање<br />

на тржишту не може мерити<br />

само квалитетом производа,<br />

бројем потрошача, тржишним<br />

уделима и профитом. Мера успеха<br />

је и заштита животне средине,<br />

здравље и безбедност запослених,<br />

задовољавање потреба<br />

локалне заједнице, али и подизање<br />

угледа предузећа – рекао<br />

је Марко Чадеж, председник<br />

Привредне коморе Србије.<br />

Председник жирија Марко<br />

Савић и директор Центра<br />

за мониторинг и евалуацију у<br />

Привредној комори Србије је<br />

казао да је друштвено одговорно<br />

пословање ухватило своје<br />

корене и да је постало кључна<br />

карика успешног пословања. Он<br />

је нагласио да су кандидати у категорији<br />

малих и микро предузећа<br />

остварили изузетан успех и<br />

да су пројекти у овој категорији<br />

жирију задали тежак задатак.<br />

Друштвено одговорним<br />

пословањем у категорији ма-<br />

www.rtvbor.rs<br />

лих и микро предузећа, осим<br />

ЈП „ШРИФ“, могу да се похвале<br />

и компанија за производњу и<br />

промет козметике Аура Д.О.О.<br />

Ниш, „Special Travel Agency“ из<br />

Београда, „Еко Феникс“ из Суботице,<br />

предузеће које се бави<br />

рециклажом отпада и предузеће<br />

„Космос“ из Београда, које се бави<br />

професионалном рехабилитацијом<br />

особа са инвалидитетом.<br />

У категорији великих и<br />

средњих привредних друштава<br />

признања су добили Специјална<br />

болница Бања Кањижа, НИС ад<br />

Нови Сад, „Бамби“ Пожаревац,<br />

„Теленор“ и „Телеком Србија“,<br />

компанија која је лидерску позицију<br />

за друштвено одговорно<br />

пословање оправдала кампањом<br />

„Када возиш паркирај телефон“.<br />

Награду прворангираном у<br />

овој категорији уручио је министар<br />

за рад, запошљавање, социјална<br />

и борачка питања Александар<br />

Вулин.<br />

Национална награда за<br />

друштвено одговорно пословање<br />

установљена је 2007 године.<br />

Од тада до данас више<br />

од 300 компанија и предузећа<br />

у Србији, осим добрих финансијских<br />

резултата, показало је и<br />

да могу друштвено одговорно да<br />

послују. Пример добре праксе је<br />

свакако и ЈП „Штампа радио и<br />

филм“ у Бору.<br />

Жаклина Ранђеловић<br />



НОВИ САД» Награда<br />

која носи име великог српског<br />

предузетника из 19. века, задужбинара<br />

и добротвора капетан<br />

Мише Анастасијевића,<br />

додељује се од 2000. године<br />

истакнутим појединцима, компанијама<br />

и установама који су<br />

својим радом и стваралаштвом<br />

обележили протеклу годину. Од<br />

добитника регионалних награ-<br />

број 54 У ФОКУСУ<br />


ној кући и тимочким привредницима<br />

Додељене републичке награде<br />

„Капетан Миша Анастасијевић“<br />

У просторијама Матице Српске<br />

у Новом Саду додељене су<br />

републичке награде „Капетан<br />

Миша Анастасијевић“. - Међу<br />

добитницима су ове године<br />

генерални директор РТБ-а Бор<br />

Благоје Спасковски и власник<br />

Текијанке из Кладова Живојин<br />

Болботиновић<br />

Благоје Спасковски<br />

награда за лидера привредног<br />

амбијента Србије<br />

да, изабрани су најбољи на републичком<br />

нивоу, а престижно<br />

признање ове године добило је<br />

28 појединаца и колектива, међу<br />

којима и два из источне<br />

Србије.<br />

Због резултата<br />

пословних потеза,<br />

који су РТБ<br />

Бор од губиташа<br />

претворили у успешну<br />

компанију,<br />

награду за лидера<br />

привредног амбијента<br />

у Србији<br />

добио је генерални<br />

директор РТБ-а Бор Благоје<br />

Спасковски.<br />

- Волео бих да ову награду<br />

могу да поделим са свима који<br />

су допринели да је добијем, а<br />

њих је много. Највећа заслуга,<br />

свакако, припада Влади Републике<br />

Србије. Било је тешко да<br />

РТБ Бор, који је имао губитак<br />

од 48 милиона долара, претворимо<br />

у колектив који има 56<br />

милиона долара добити, још<br />

теже да изградимо нову топионицу<br />

и фабрику сумпорне<br />

киселине. Предстоји нам повећање<br />

рударске производње<br />

како би имали довољно домаћег<br />

концентрата бакра, од кога је и<br />

највећи приход - каже Благоје<br />

Спасковски.<br />

Из Тимочке крајине престижну<br />

награду добио је и власник<br />

Текијанке из Кладова Живојин<br />

Болботиновић, за најбољи<br />

породични бизнис у Србији.<br />

Живојин Болботиновић, Текијанка<br />

награда за најбољи породични бизнис<br />

- Много ми значи што смо у<br />

друштву таквих колектива какав<br />

је РТБ Бор или аеродром „Никола<br />

Тесла“. То је велика привилегија,<br />

али још већа обавеза и за<br />

мене и за запослене у Текијанки<br />

да радимо још боље - наглашава<br />

Живојин Болботиновић.<br />

Међу 28 добитника републичке<br />

награде „Капетан Миша<br />

Анастасијевић“ су министар<br />

за државну управу и локалну<br />

самоуправу Кори Удовички<br />

за нај жену у Србији, новинар<br />

и публициста Мира Адања Полак<br />

за афирмацију Србије и њене<br />

културе, аеродром „Никола<br />

Тесла“ за најбољу компанију,<br />

министар омладине и спорта<br />

Вања Удовичић за свеукупни<br />

допринос развоју спорта у Србији,<br />

Милош Ненезић генерални<br />

директор компаније Трајал<br />

из Крушевца за најбољег привредника<br />

и Стефан Веља, матурант<br />

новосадске гимназије „Јован<br />

Јовановић Змај“ за најбољу<br />

иновацију.<br />



Рудари<br />

помажу<br />

здравству<br />

Да би се лекарима олакшао<br />

рад и створили бољи<br />

услови за пацијенте, Рудници<br />

бакра Бор обезбедили су<br />

грађевински материјал за реновирање<br />

Службе за пријем и<br />

збрињавање ургентних стања<br />

борске Опште болнице. Ова<br />

донација је од изузетног значаја<br />

за службу, јер се више<br />

година ништа није улагало у<br />

њено реновирање.<br />

- Реновирањем ћемо обухватити<br />

све делове службе, а<br />

преградићемо и простор за<br />

потребе медицинских сестара<br />

- каже Елвира Икановић,<br />

председник Удружења здравствених<br />

радника у Бору.<br />

Служба за пријем и<br />

збрињавање ургентних стања<br />

је у протеклом периоду добијала<br />

и друге донације.<br />

- Желим да се захвалим<br />

Рудницима бакра Бор, као<br />

и донаторима који су нам у<br />

претходном периоду поклонили<br />

плочице и инхалатор<br />

- истакла је др Весна Јовић,<br />

начелник овог одељења и додала<br />

да је у свему томе велика<br />

заслуга и директора Болнице.<br />

Вредност донације Рудника<br />

бакра Бор је 85.000 динара.<br />

Реновирање, за пацијенте изузетно<br />

значајне службе, требало<br />

би да почне ускоро.<br />


Посета<br />

болници<br />

Чланице Кола српских<br />

сестара у Бору посетиле су дечије<br />

одељење и породилиште<br />

борске болнице. Поводом<br />

Ускршњих празника уручиле<br />

су пригодне поклоне деци на<br />

одељењу и мајкама пет беба<br />

које су рођене претходних<br />

дана.<br />

Захваљујући се чланицама<br />

Кола, начелник Одељења гинекологије<br />

и акушерства др.<br />

Горан Голубовић је истакао<br />

да су ретка удружења која их<br />

редовно посећују и њихова<br />

пажња им много значи<br />

Љ.Ђорђевић<br />


facebook.com/rtvbor

стр. 8<br />


Обележен Светски Дан Рома<br />

Напредак у образовању<br />

и здравственој заштити<br />

Захваљујући Стратегији<br />

за унапређивање положаја Рома<br />

у Републици Србији, током<br />

„Декаде Рома“ која је почела<br />

2005. године значајни помаци<br />

учињени су у области образовања<br />

и здравствене заштите –<br />

оценио је на Међународни дан<br />

Рома заштитник грађана Саша<br />

Јанковић. Преко афирмативних<br />

мера много је ученика уписано<br />

у средње школе и на факултете,<br />

а у око 170 основних школа<br />

уведен је педагошки асистент<br />

ромске националности. Он<br />

представља карику између школе,<br />

учитеља, ромског ученика и<br />

родитеља, па је за 20 одсто повећан<br />

број ромске деце у основном<br />

образовању.<br />

Роми се ипак и даље суочавају<br />

са озбиљним проблемима,<br />

који се, пре свега, односе на<br />

економски и социјални положај,<br />

становање и политичку<br />

заступљеност.<br />

Светски дан Рома, 7. април,<br />

установљен је са циљем да се<br />

укаже на тежак положај Рома и<br />

да се државне институције подстакну<br />

да обрате посебну пажњу<br />

на унапређивање њиховог положаја.<br />

Један од начина је и „Декада<br />

за инклузију Рома 2005-<br />

2015“, која представља међународну<br />

иницијативу, прву те<br />

врсте, у оквиру које су се владе<br />

централне и југоисточне Европе<br />

обавезале да, у регионалним оквирима,<br />

делују на унапређивању<br />

социјално-економског статуса и<br />

инклузији Рома.<br />

Међународни дан Рома обележили<br />

су и ученици Основне<br />

школе „Вук Караџић“ у Бору<br />

пригодном приредбом која је отворена<br />

химном „Ђелем, ђелем“.<br />

У оквиру програма наступило је<br />

и Културно-уметничко друштво<br />

Рома, а педагошки асистент Саша<br />

Каменовић говорио је о традицији<br />

и обичајима Рома.<br />

Ипак, према речима председника<br />

Националног савета<br />

ромске националне мањине, Витомира<br />

Михајловића, и даље постоје<br />

озбиљни проблеми, који се<br />

пре свега односе на економски и<br />

социјални положај Рома, становање<br />

и политичку заступљеност.<br />

У нехуманим условима, без<br />

основних средстава за живот,<br />

без хране и у више него нехигијенским<br />

условима живи и породица<br />

Сујмана Ганија у Бору. У<br />

баракама на улазу у насеље Нови<br />

градски центар, Гани живи у<br />

десеточланом домаћинству. Нико<br />

од деце нема ни дана школе,<br />

због чега му је недавно стигао<br />

позив из суда, а следи му и новчана<br />

казна.<br />

Породица Сулејмана Ганија<br />

свесна је обавеза и Закона,<br />

међутим, свест о томе неће им<br />

помоћи да децу окупају, обуку<br />

и бар мало припреме за школу.<br />

Гани истиче да је спреман да малишане<br />

пошаље у школу, али се<br />

пита како ће реаговати друштво<br />

и друга деца и родитељи, али и<br />

какав ће траг то оставити на малишане<br />

које живот ни до сада<br />

није мазио.<br />

Дакле, да ли је Међународни<br />

дан Рома једина прилика да<br />

овакви случајеви добију пажњу<br />

јавности, или им можемо помоћи<br />

и другим данима?<br />


БОР» У малој сали Дома<br />

културе у Бору пригодном свечаношћу<br />

обележена је годишњица<br />

од смрти Надежде Петровић,<br />

чувене сликарке, великог хуманисте,<br />

болничарке и оснивача<br />

Кола српских сестара.<br />

Надежда Петровић је била<br />

жена која је сликала, држала говоре,<br />

маштала, писала критике<br />

и превијала борце. У три рата<br />

је била болничарка. Сачувано је<br />

више од 200 њених дела, а нека<br />

су јој осигурала најистакнутије<br />

место у модерној српској уметности.<br />

Живела је кратко, у 42.<br />

години живота преминула је<br />

после краће болести, али је за<br />

живота успела да створи богат<br />

сликарски опус. Својим знањем,<br />

политичким ангажовањем и хуманим<br />

делима остала је упамћена<br />

као херој и врхунски сликар.<br />

Међу идејама које је спроводила<br />

у патријархалној Србији је<br />

СПЕКТАР број 54<br />

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ<br />

DZÎLJILJI *A TRJEKUT<br />

PREMIJA „KAPETAN MIŠA<br />

ANASTASIJEVIĆ“<br />

» Direktoru general lu RTB Bor<br />

Blagoje Spaskovski a kăpătat<br />

premija republji+i Kapetan<br />

Miša Anastasijević ka lideru lu<br />

ambijentu đe privredă a Sîrbiji.<br />

Đin Valja Ćimokuluj premija asta<br />

a kăpătato šî gazda lu kompanija<br />

Tekijanka Živojin Bolbotinović<br />

đe al maj bun biznis đe familije în<br />

Sîrbije.<br />

Premijlji sa împărcît în Matica<br />

Srpska în Novi Sad, da prîn ăja<br />

karje premija a kăpătato sînt<br />

ministru đe kormanluku držăvji šî<br />

samouprava lokală Kori Udovički<br />

đe a maj bună mujerje în Sîrbije,<br />

novinaru Mira Adanja Polak đe<br />

afirmacija Sîrbiji šî kultura i,<br />

aerodromu Nikola Tesla đe a maj<br />

bună kompanije šî ministru đe<br />

ćinjerjet šî sport Vanja Udovičić đe<br />

ažutat în krjeskut sportu în Sîrbije.<br />

DZÎUA LUMJI A ROMILUOR<br />

» Ku mulcamit la Strategija đe<br />

îmbunătăcît statusu Romiluor<br />

în Sîrbije, în dekada Romiluor,<br />

karje a în+eput în anu 2005, sa<br />

mjers înainće kînd je vuorba đe<br />

învăcămînt šî apărat đe sănătaće, a<br />

spus pje Dzîua Lumji a Romiluor<br />

apăratorju uaminjiluor Saša<br />

Janković. Mulc školarj Romj sa<br />

skirs în školj šî la fakulteturj, da<br />

în vro 170 đe školj primarje lukră<br />

asistentu đe pedagogije, karje je<br />

и оснивање Кола<br />

српских сестра.<br />

Годишњицу<br />

од смрти Надежде<br />

Петровић обележиле<br />

су чланице<br />

Кола српских<br />

сестара у Бору,<br />

Друштво за него-<br />

Rom. Jel je ljegătura întră školj,<br />

daskălj, školaru Rom šî parincî, da<br />

ku 20 la sută je maj marje număru<br />

kopijiluor Romj în školj.<br />

Kum a spus prezîdantu lu Sfatu<br />

nacional a Romiluor Vitomir<br />

Mihajlović, înkă maj sînt<br />

problemurj în statusu Romiluor<br />

đe ekonomije, ăla socijal, trăjit šî<br />

prispit în poljitikă. Dzîua Lumji<br />

a Romiluor a însămnato školari<br />

lu škuala primară Vuk Karadžić<br />

în Bor ku un program frumos,<br />

karje a fost đeškis ku himna<br />

Đelem đelem. În program a prispit<br />

KUD-u Romiluor, da asistentu đe<br />

pedagogije a vuorbit đe tradicija šî<br />

obi+ejurlji a Romiluor.<br />

ÎNKĂLDZÎTU PJE SVRŠÎT<br />

SEZONA<br />

» Toplana în Bor o să fije<br />

pregăćită să înkăldzaskă pînă pje<br />

în+eput la maj šî dakă sezona đe<br />

înkăldzît să fîršăšće pje aprilu al<br />

đe 15. În rezerve jastă înkă vro<br />

o mije tuanje đe kărbunje, +e o<br />

să fije đestul đe fîršît sezona đe<br />

înkăldzît.<br />

În Toplana Boruluj sa spus kă<br />

sezona a fost kum trăbuje ku<br />

pucînje strîkaturj. Đe înkăldzît<br />

pînă akuma sa trošît 44 đe mij<br />

tunje đe kărbunje, da 20 đe dzîlje<br />

kînd a fost temperatura în minus,<br />

Toplana a înkăldzît tuată dzîua šî<br />

nuapća.<br />

Provorba: Aleksander Ilić<br />

Коло српских сестара обележило годишњицу смрти Надежде Петровић<br />

Велики сликар и хуманиста<br />

вање слободарских<br />

традиција<br />

и Удружење резервних војних<br />

старешина.<br />

- Ми сваке године обележавамо<br />

овај дан у њену част, као<br />

оснивача и прве председнице<br />

Кола српских сестара. Давне<br />

1903.године основано је Коло у<br />

кући Мите Петровића, Надеждиног<br />

оца. То значи да више од<br />

сто година постоји Коло српских<br />

сестара, са прекидима, али ипак<br />

је опстало. У Бору ова организација<br />

постоји од 2002. године,<br />

тако да и ми имамо солидан<br />

стаж. Увек се трудимо да помогнемо<br />

својим хуманим радом<br />

свима којима је помоћ потребна<br />

- рекла је Лепа Којић, председница<br />

Кола српских сестара у<br />

Бору.<br />

Чланице Кола српских сестара<br />

у Бору, захвалне су свим<br />

људима добре воље који помажу<br />

њихову организацију и волеле<br />

би да се хуманост међу људима<br />

у данашње време показује<br />

чешће.<br />

Бранислава Илић<br />



број 54 КУЛТУРА<br />


Јубиларни Дани Тимочана<br />

и Крајинаца у Београду<br />

БЕОГРАД» У циљу промовисања<br />

природних, туристичких<br />

и културних потенцијала<br />

општина Тимочке Крајине, Удружење<br />

Тимочана и Крајинаца<br />

у Београду, организовало је манифестацију<br />

где су се најбољим<br />

садржајима представиле општине<br />

Бор, Зајечар, Бољевац, Неготин<br />

и Књажевац. Град бакра<br />

представили су Музеј рударства<br />

и металургије, Народна библиотека<br />

у Бору и борска Туристичка<br />

организација. Културни и<br />

туристички посленици из Бора<br />

промовисали су у престоници<br />

знаменитости и традиционалне<br />

манифестације, које су постале<br />

заштитни бренд града.<br />

Овогодишњим програмом<br />

Удружење Тимочана и Крајинаца<br />

у Београду обележило је 90<br />

година постојања.<br />

М. Ћосић<br />

Ручни радови особа са инвалидитетом<br />

Изложба Удружења<br />

„Рукотворине архаик“<br />

БОР» Удружење „Рукотворине<br />

Архаик Бор“, у оквиру<br />

јавних радова за особе са инвалидитетом,<br />

након пет месеци,<br />

успешно је завршило још<br />

један пројекат са позитивним<br />

ефектима инклузије.Тим поводом<br />

приређена је изложба ручних<br />

радова у радионици овог<br />

удружења.<br />

Пројектом „Ручни радови<br />

особа са инвалидитетом - до<br />

квалитетније понуде за Туристичку<br />

организацију Бора“ веома<br />

смо задовољни. Трајао је од 1.<br />

новембра до 31. марта. Пет девојака<br />

је радило вез и златовез<br />

а једна послове кројача и шнајдера,<br />

тако да смо комплетирали<br />

понуду производа које можете<br />

да видите и на изложби. Изузетно<br />

сам задовољна квалитетом<br />

јер ми радимо по стандарду<br />

Етно мреже Србије, све радимо<br />

по мотивима Душанке Ботуњац,<br />

академског уметника из Неготина.<br />

Оправдали смо средства која<br />

су уложена у пројекат, квалитет<br />

је на високом нивоу а производи<br />

су употребљиви и корисни.<br />

Укупно имамо четрдесет врста<br />

производа, каже Божица Милошевић,<br />

председник Удужења<br />

„Рукотворине Архаик Бор“.<br />

Ручни<br />

радови су некада<br />

били на<br />

цени, од тога<br />

се могло и<br />

живети, а онда<br />

су неке модерне<br />

технике<br />

бациле сенку<br />

на рукотворине.<br />

Ипак,<br />

последњих<br />

година, ручни<br />

радови поново<br />

су тражени. Сваки занат је<br />

злата вредан па и израда рукотворина.<br />

Сваки предмет ручно<br />

израђен је уникат и својеврсно<br />

је обележје нашег краја, па<br />

може бити прикладан поклон<br />

пријатељима и посетиоцима<br />

општине.<br />

Планови удружења „Рукотворине<br />

Архаик Бор“ за наредни<br />

период су едукација жена из<br />

Злота и Шарбановца за технику<br />

пустована вуна, пројекат Златна<br />

ћирилица и многи други, у<br />

зависности од финансијских<br />

могућности. Задовољни су досадашним<br />

радом и надају се да<br />

ће и шира друштвена заједница<br />

препознати значај њиховог постојања<br />

и помоћи да се реализује<br />

што више сличних пројеката.<br />


БОР» У галерији борског<br />

Музеја рударства и металургије<br />

отворена је изложба слика<br />

„Без сувишног зашто“, аутора<br />

Јасмине Милошевић. Ликовну<br />

поставкучине уља на платну и<br />

неколико скулптура.<br />

За разлику од академских<br />

сликара, Јасмина Милошевић<br />

завршила је факултет политичких<br />

наука, али је њена љубав<br />

према ликовној уметности била<br />

довољно јака да свој лични печат<br />

остави кроз вредна ликовна<br />

дела. Како би добила праве<br />

смернице и дар, који евидентно<br />

поседује, оплеменила додатним<br />

знањем, сликање је учила<br />

код професора Бранка Динића,<br />

познатог ликовног педагога и<br />

уметника из Зајечера.<br />

Инспирисана свакодневицом<br />

и питањима која су нам свима<br />

постављана, хтели ми то или не,<br />

стр. 9<br />

Изложба слика Јасмине Милошевић<br />

Без сувишног зашто<br />

Борски таленат за музику<br />

већ неко време надалеко је познат,<br />

сада већ и широм света.<br />

Многи млади музичари након<br />

основног музичког образовања<br />

у Бору, наставили су школовање<br />

и затим пронашли своје место у<br />

свету музике у градовима широм<br />

Европе.<br />

Школа за музичке таленте у<br />

Ћуприји, одшколовала је много<br />

борске деце, међу којима и Јелену<br />

Вануцић из села Горњана,<br />

надомак Бора. После Школе за<br />

музичке таленте у Ћуприји, Јелена<br />

је уписала Музичку академију<br />

у Београду, где похађа другу годину.<br />

Ова млада музичарка, члан<br />

Београдске филхармоније, једна<br />

је од ретких жена за контрабасом.<br />

Након Русије, Немачке, Белгије и<br />

Румуније, Јелена Вануцић у јуну<br />

ће наступити и у Лос Анђелесу.<br />

ауторка изложбе<br />

стварала је своја<br />

уметничка дела.<br />

- Изложба се<br />

зове „Без сувишног<br />

зашто“, зато што<br />

се у свакој слици<br />

налази одговор на<br />

нашу актуелну ситуацију,<br />

на стварност<br />

и живот који<br />

живимо. Не само<br />

ми него уопште цео<br />

свет. Значи, није само у вези са<br />

Србијом већ је глобалног типа.<br />

Дотакла сам се питања која муче<br />

човечанство - похлепа, емотивне,<br />

мајчинске, породичне, друштвене<br />

везе, до чега све оне могу да<br />

доведу и каквог човека да створе.<br />

Почетна инспирација је моја<br />

диплома, ја сам по занимању политиколог,<br />

тако да видим неке ствари<br />

које можда обичан грађанин<br />

не види. Неке суптилне ствари,<br />

социолошке, политичке, психичке<br />

и ту превасходно налазим инспирацију.<br />

Изложба је спремана<br />

од 2010. до 2013. године - каже<br />

Јасмина Милошевић.<br />

Квалитет њеног стваралаштва<br />

потврђују и награде са републичких<br />

смотри аматера сликара<br />

Србије, као и више самосталних<br />

и учешће на бројним колективним<br />

изложбама.<br />


Девојка за контрабасом<br />

По заршетку основних студија<br />

на Музичкој академији, Јелена<br />

планира и мастер студије у<br />

иностранству. Ова млада музичарка<br />

више је него задовољна до<br />

сада постигнутим резултатима,<br />

планира нове успехе, а у Горњане<br />

се увек радо враћа. Празници<br />

су време које радо проводи<br />

са породицом, након чега следе<br />

нове обавезе на факултету, путовања<br />

и наступи.<br />



facebook.com/rtvbor



МОЗАИК број 54<br />

Гастрономске чаролије<br />

Време је за<br />

роштиљање<br />

Најзад нас огрејало право пролећне сунце, идеално за роштиљање<br />

у дворишту, на пропланку, шуми, а може и на тераси (под<br />

условом да вам комшије не праве проблем). Обично на роштиљу<br />

спремамо пилетину, шницле, ражњиће и неизоставне ћевапе.<br />

А да ли сте некада правили шиш ћевапе? Да појасним: шиш је<br />

штапић на који се натаче месо, па је у том контексту шиш ћевап<br />

сваки комад меса натакнут на ражњић.<br />

Откуд онда млевени ћевап на ражњићу, познатији као шиш ћевап?<br />

Моја је претпоставка да је напросто следио славу обичних<br />

ћевапа какве познајемо. Месо за ћевапе се справљало, по правилу<br />

од говедине и овчетине, што је данас врло тешко постићи, па<br />

се користе углавном доступне врсте меса и готове смесе мешаног<br />

млевеног меса. Оно што шиш ћевап додатно разликује од обичних<br />

ћевапа јесте - љутина. Смеси за шиш ћевапе осим соли и бибера<br />

додаје се и љути феферон или папричица.<br />

Припрема: Месо посолите, побиберите по укусу и додајте ситно<br />

сецкани феферон или љуту папричицу. Месите месо у посуди<br />

затвореним дланом, да се сви састојци прожму, најмање 15 минута.<br />

Оставите добро покривено да одстоји у фрижидеру неколико сати,<br />

а може и преко ноћи. Месо формирајте у ваљак дужине отприлике<br />

20 цм у дужини и 2 цм ширине, па кроз њега провуците дрвени или<br />

метални ражњић. Нека још неко време одстоје, а затим их пржите<br />

на делу роштиља на којем је нижа температура. Шиш ћевап би морао<br />

остати сочан, зато пазите да га не пресушите.<br />

Сервирајте уз сомун, лепињу, свеже нарезан лук, густи јогурт<br />

или кисело млеко.<br />

Савет за све оне који живе у згради и праве роштиљ на тераси:<br />

позовите првог комшију до вас на роштиљ и хладно пиво (он<br />

се обично буни) и избегли сте све проблеме.<br />

Мирјана Васић<br />

• Кад би сви политичари напустили<br />

отаџбину, то се не би могло<br />

сматрати одливом мозгова.<br />

• Србе сматрају геноцидним.<br />

Ко год је покушао да их уништи<br />

– није му успело.<br />

Милен Миливојевић<br />

• У Србију се враћа једноумље.<br />

Сви мисле само како да преживе!<br />

• У Србији не постоји смртна<br />

казна. Замењена је животом у<br />

њој.<br />

Раде Ђерговић<br />


Шиш ћевапи<br />

лоБОРизми<br />

• Није тачно да слобода нема<br />

цену. Тачно се зна колико тражи<br />

истражни, колико редовни<br />

судија.<br />

• Признајем само ону владу у<br />

сенци, која је у сенци решетака.<br />

Милан Тодоров<br />

• Возови све брже јуре Србијом.Ни<br />

коњи им нису равни!<br />

• Нормално је то што држава<br />

од свих грађана највише штити<br />

криминалце. Њима је живот<br />

најугроженији!<br />

Нинус Несторовић<br />

Општинско такмичење<br />

у фарбању јаја<br />

Већ десетак година Месна<br />

заједница Напредак у Бору организује<br />

такмичење у фарбању јаја<br />

за малишане узраста од четири<br />

до 12 година. Ова традиционална<br />

и међу децом омиљена манифестација<br />

ове године окупила је<br />

рекордан број учесника - близу<br />

60 из целе борске општине. Дечаци<br />

и девојчице осликавали су<br />

разне мотиве, а најчешће оне<br />

пролећне, разигране, шарене.<br />

Свако јаје је мало уметничко дело<br />

на свој начин, али оно што је<br />

можда важније деца се од мале-<br />

Поетски кутак<br />

Велики вид<br />

Велики вид<br />

Неугасли<br />

Изнад темена извире<br />

Сада се косе такао<br />

Игра у крошњама<br />

Титра<br />

Незаборавно лето капље<br />

Из зањиханих чашица траве<br />

Док се смешиш<br />

Засењен<br />

Бели пут нараста<br />

Крајевима<br />

Већ процветава<br />

на уче у чему је значај бојења и<br />

самог празника.<br />

- Веома смо задовољни одзивом<br />

деце и желимо да и наредне<br />

године организујемо такмичење<br />

у фарбању јаја - каже Нада Гудурић,<br />

члан савета МЗ Напредак.<br />

У месној заједници кажу да<br />

им је жеља да се у ову манифестацију<br />

укључе и остале градске<br />

и сеоске месне заједнице. Ако<br />

ни због чега другог макар због<br />

осмеха малишана који измами<br />

свако осликано јаје.<br />


Срба Игњатовић<br />


МОЗАИК<br />

број 54 петак, 17. април 2015.<br />


ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<br />

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<br />

7.00 Будилица<br />

9.00 ТВ Шоп<br />

9.15 Храна и вино<br />

10.00 Вести на знаковном<br />

језику (р)<br />

10.15 Агро дан<br />

10.30 Кућица у цвећу<br />

11.00 Мојим се селом...<br />

11.25 Бели лук...<br />

12.00 Вести<br />

12.15 Серијски филм (р)<br />

13.00 Атлас/Гуливер<br />



14.25 АБС/Ауто<br />

15.25 Зелена патрола<br />

16.00 Дневник<br />

16.30 Серијски филм<br />

16.55 Меридијанима<br />

17.30 Вести на<br />

румунском<br />

17.40 Око истока<br />




влашком<br />

19.30 „Нинџа корњаче“<br />

20.00 Спортска хрон.<br />


21.00 Нокаут<br />


22.00 Данас<br />


влашком<br />

22.30Вести на<br />


22.35 Глас Америке<br />



00.10 Око истока (р)<br />

01.00 Ноћни програм<br />





10.00 Палета (р)<br />

10.55 Простор<br />

11.25 На точковима<br />



13.05 АБС шоу<br />





15.20 Спортска<br />

хроника(р)<br />


16.30 Атлас<br />

17.00 Енергија...<br />







19.20 Вести на влашком<br />

језику<br />

19.30 Кућица у цвећу<br />

20.00 Ауто флеш<br />

20.30 Радим градим<br />



Вести на влашком<br />











9.45 Времеплов<br />


10.15 Атлас/Гуливер<br />

10.45 Више од спорта<br />

11.35 Бели лук и....<br />



13.00 Свет на длану<br />




14.25 Вино и ...<br />


15.20 Корак<br />



16.45 На трагу....<br />




18.15 Улична патрола<br />







21.00 Филм на виде(л)о<br />














10.15 Вино и ....<br />

10.45 Лек из природе<br />


11.35 Бели лук...<br />



13.00 Корак<br />




14.25 ABS show<br />


15.25 Филм на виде(л)о<br />






18.15 Енергија...<br />

18.45Времеплов<br />





















10.15 Енергија на....<br />

10.30 Калеидоскоп<br />

11.30 Бели лук и....<br />



13.00 Везе<br />

13.30Времеплов<br />




14.25 Улови трофеј<br />

14.55 Србија коју волим<br />



16.45 На трагу...<br />




18.15 Навигатор<br />






20.00 На трагу...<br />











6.50 Фарма<br />

7.45 Навигатор<br />



10.15 52 викенда<br />

11.00 Школирање<br />



13.10 Позајми ми ауто<br />


14.15 Корак 21<br />


16.20 За све Роме<br />

16.35 Гуливер<br />



18.15 Култ арт<br />


19.30 Слике живота<br />


20.35 Вино и<br />

виноградарство<br />

21.00 Калеидоскоп<br />


22.10 Документарни<br />

програм<br />

23.10 52 викенда<br />



7.05 У нашем атару<br />




11.15 Лек из природе<br />


12.15 Село моје<br />

12.45 “Prîn saćilji<br />

nuastre” емисија на<br />

влашком језику<br />

13.15 Здравље<br />

14.00 Вести на знаковном<br />


14.10 Палета, програм<br />

на румунском језику<br />



16.20 Ретроспектива,<br />

програм на влашком<br />




17.20 Непознатом...<br />

18.25 Слике живота<br />


19.20 Инфо 7<br />



20.35 Ауто спринт<br />

21.20 Простор<br />


22.10 Документарни<br />

програм<br />

23.10 Више од спорта<br />


00.10 Ноћни програ<br />

*Програмска шема је подложна променама<br />


facebook.com/rtvbor



Фудбалери Бора у<br />

„златној“ средини<br />

Победивши екипу Копаоника<br />

4:1, фудбалери Бора ојачали<br />

су позицију у средини, односно<br />

на осмом месту на табели Српске<br />

лиге „Исток“, са 30 бодова<br />

из 20 утакмица у којима су девет<br />

пута победили, а осам пута<br />

су поражени. Гол разлика борске<br />

екипе је изједначена, 29:29. Десет<br />

бодова залиха је Борана да<br />

се избегне борба за опстанак,<br />

а исто толико удаљено је прво<br />

место за које се боре Динамо<br />

Врање и Пирот, ривали који ће<br />

се састати у ванредном термину,<br />

у среду. Зајечарски Тимок је на<br />

петом месту, Тимочанин је десети,<br />

а Озрен једанаести, док су на<br />

зачељу и даље кладовски Ђердап<br />

и неготински Хајдук Вељко,<br />

који у наставку сезоне бележе<br />

углавном победе пред својом<br />

публиком.<br />

Куглаши борског Бакра завршили<br />

су такмичење у групи центар<br />

Прве лиге на петом месту на<br />

табели, након што су одиграли<br />

нерешено са екипом Трстеника,<br />

у Крушевцу - 4:4. Домаћи тим<br />

био је бољи када је реч о збиру<br />

оборених чуњева 3155:3093, али<br />

су Борани укупно имали три<br />

успешнија појединачна наступа,<br />

као и играча утакмице, Сашу<br />

Тасића, који је оборио 540<br />

чуњева. Пласман у најјачи куглашки<br />

ранг Србије није одређен<br />

ни у завршном колу, па ће крушевачки<br />

Цар Лазар и Краљево,<br />

који имају исти број бодова и<br />

по једну победу у међусобним<br />

дуелима, разигравати за титулу<br />

победника лиге.<br />

Кошаркаши Бора поражени<br />

су, као домаћини, од нишког<br />

Фер Плеја 100:78 и, два кола<br />

пре краја такмичења, на претпоследњем<br />

су месту на табели прве<br />

регионалне лиге, група исток.<br />

Борске одбојкашице поражене<br />

су, у гостима, од трећепласираног<br />

Врања 3:2 у сетовима.<br />

Домаћи тим добио је прва два<br />

сета 25:21 и 25:22, потом су Боранке<br />

освојиле два сета са по 21<br />

изгубљеним поеном, а у завршном,<br />

петом сету, Врање је било<br />

успешније 15:9. Коло пре краја,<br />

одбојкашице Бора су на шестом<br />

месту на табели Друге лиге исток,<br />

са осам победа и девет пораза<br />

и три бода мање од Фабрике<br />

бакарних цеви Мајданпек, која<br />

је у 17. колу савладала нишку<br />

Десетку 3:0 у сетовима.<br />

Борски рукометаши поражени<br />

су на гостовању Дубочици,<br />

у Лесковцу 35:21, а борске рукометашице<br />

одиграће заосталу<br />

утакмицу са Врањем у среду, на<br />

свом паркету.<br />

Бојан Обрадовић<br />

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор<br />

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић<br />

Новинар-редактор Чедомир Васић<br />

Припрема за штампу Марко Стојчев<br />

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<br />

СПОРТ број 54<br />

Завршен РТС-ов турнир градова „Играјмо за 16“<br />

Борани по други<br />

пут победници<br />

Екипа Бора у малом фудбалу, комбиновани састав<br />

у којем су наступали активни и бивши играчи Фудбалског<br />

клуба Бор, али и Клуба малог фудбала, други пут је<br />

освојила турнир градова на меморијалној манифестацији<br />

Радио-телевизије Србије „Играјмо за 16“, у Београду. Борани<br />

су победили у четири, а поражени су у само једној<br />

утакмици. Најбоља издања пружили су кад је било најпотребније,<br />

у самој завршници турнира<br />

Екипа Бора освојила је турнир<br />

градова у малом фудбалу,<br />

пошто је била најбоља у Београду,<br />

у завршници меморијалног<br />

турнира Радио-телевизије<br />

Србије „Играјмо за 16“. Борски<br />

тим савладао је у финалу<br />

представнике Суботице 4:2, а<br />

претходно је победио Ужице и,<br />

са две победе и поразом, био<br />

најбољи у групи у којој се састао<br />

са екипама Пожаревца, Ниша<br />

и Јагодине.<br />

- Било је тешко. Наша слична<br />

екипа освојила је турнир пре<br />

три године, међутим ове је било<br />

много теже, све су утакмице биле<br />

тешке. Наравно, у групи може<br />

и да се калкулише, да изгубиш<br />

једну утакмицу, али у полуфиналу<br />

је, по мени, било најтеже.<br />

Ту смо повели 1:0, завршили<br />

2:0, а у финалу смо губили 1:0,<br />

а на крају победили 4:2 - каже<br />

Милош Станојковић, капитен<br />

победничке екипе Бора.<br />

Наступ борске екипе на турниру<br />

помогли су локална самоуправа<br />

и Рударско-топионичарски<br />

басен Бор, који су претходно<br />

подржали и организацију квалификационог<br />

турнира у граду<br />

бакра.<br />

- Морам да похвалим целу<br />

екипу, то је велики успех и<br />

нама је, пре свега, велика част<br />

што уопште спадамо међу осам<br />

градова који су стигли до овог<br />

нивоа. Било је неколико тешких<br />

утакмица, али су играчи<br />

оставили срце на терену и због<br />

тога заслужују све похвале. Било<br />

је и играча који су наступали<br />

повређени, али се то није ни<br />

примећивало. Сада нас очекују<br />

утакмице са партнерима турнира,<br />

са медијима и пријатељима и<br />

надам се да ћемо то освојити и<br />

доказати колико Бор има велики<br />

фудбалски потенцијал. Посебно<br />

бих се, осим локалној самоуправи,<br />

захвалио РТБ-у Бор, „Бортравелу“<br />

који нам је обезбедио<br />

бесплатан превоз, фирми „Моки<br />

монт“ која се побринула за<br />

дресове и Установи „Спортски<br />

центар“ - каже Марко Николовски,<br />

члан Општинског већа<br />

у Бору.<br />

Осим освајања победничког<br />

пехара на турниру градова манифестације<br />

„Играјмо за 16“, борској<br />

екипи уручене су диплома и<br />

захвалница за допринос овогодишњој<br />

меморијалној манифестацији<br />

РТС-а, организованој у<br />

сећање на 16 погинулих радника<br />

ове медијске куће у бомбардовању<br />

1999. године.<br />

Бојан Обрадовић

Oko istoka br. 54

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?