Oko istoka br. 53

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ“, БОР бр. 53 - 3. април, 2015. год. година III<br />
Додељене Капетан Мишине награде<br />
Престижна<br />
награда<br />
додељена<br />
истакнутим<br />
привредницима,<br />
установама<br />
културе и<br />
локалним<br />
самоуправама<br />
у Тимочкој<br />
крајини » стр. 3<br />
Канађани предали РТБ-у на употребу нова<br />
постројења » стр. 5<br />
Полемика о<br />
информисању<br />
На седници Скупштине Општине<br />
Неготин, током расправе о<br />
информисању, постављено питање<br />
зашто део средстава није одвојен и<br />
за регионалну Телевизију Бор, која<br />
редовно извештава из ове општине<br />
» стр. 5<br />
Пожар одложио ливење<br />
У новој фабрици сумпорне киселине запалио се део<br />
цеви од фибергласа. Штета није велика, али је одложен<br />
почетак ливења бакра у новој топионици » стр. 5<br />
Председник Општине Бор у Злоту<br />
разговарао са мештанима » стр. 4<br />
Семинар о социјалној заштити » стр. 6<br />
Почели 54. Сусрети села » стр. 9<br />
Црвена звезда играла на борском<br />
стадиону после 16 година » стр. 12

стр.2 петак, 3. април 2015.<br />
АКТУЕЛНОСТИ број 53<br />
Заштита приватности<br />
власника непокретности<br />
Према подацима које је изнео<br />
повереник за информације<br />
од јавног значаја и заштиту података<br />
о личности Родољуб Шабић,<br />
од 2008. године лични подаци<br />
власника станова у Србији<br />
доступни су, преко службе за катастар<br />
непокретности свакоме,<br />
за нешто више од хиљаду динара,<br />
колико кошта препис листа<br />
непокретности. У борском катастру<br />
кажу да би овај проблем<br />
ускоро могао да буде превазиђен<br />
израдом другачије базе података<br />
на републичком нивоу.<br />
Било који грађанин у Служби<br />
за катастар непокретности у<br />
Србији, може да затражи препис<br />
листа непокретности за одређени<br />
објекат или стамбену зграду<br />
и тако добије велики број личних<br />
података свих уписаних<br />
власника некретнина.<br />
Упис првака<br />
почео првог<br />
априла<br />
Упис деце рођене од 1. марта<br />
2008. до 1. марта 2009. године<br />
у први разред основне школе<br />
почела је 1. априла. Неопходна<br />
документација подразумева<br />
извод из матичне књиге рођених,<br />
потврду о пребивалишту,<br />
доказ о здравственом прегледу<br />
детета и вакцинацији, као и потврду<br />
да је дете похађало припремни<br />
предшколски програм.<br />
Званично, уписни рок траје<br />
до краја маја, али постоји могућност<br />
да родитељи упишу децу<br />
и кад школска година почне,<br />
у септембру, ако због оправданих<br />
разлога то нису учинили раније.<br />
У Министарству подсећају<br />
на новчане казне ако родитељ<br />
или старатељ не упише дете у<br />
школу.<br />
М.Димитријевић<br />
Подносилац захтева добија<br />
јединствен матични број сваког<br />
уписаног власника стана у стамбеној<br />
згради, као и све податке<br />
за некретнине купљене на кредит,<br />
попут оних о томе код које<br />
је банке подигнут кредит, који је<br />
број уговора о кредиту и датум<br />
потписивања, колики је износ<br />
кредита, рок отплате, колике су<br />
рате, број месечних рата, висина<br />
каматне стопе и преостале рате.<br />
Иако важећи закон то омогућава,<br />
лични подаци би ипак требало<br />
да буду заштићени.<br />
- Упознати смо са овим проблемом.<br />
Споран је јединствени<br />
матични број грађана који ми користимо<br />
за сигурну идентификацију<br />
јер има много корисника<br />
који имају исто име, презиме и<br />
средње слово. На републичком<br />
нивоу је у току израда програма<br />
Личне податке у оквиру<br />
пројекта доделе бесплатних<br />
уџбеника није требало прикупљати,<br />
јер то није у складу са<br />
Законом о заштити података о<br />
личности. После реаговања повереника<br />
Родољуба Шабића Министарство<br />
просвете је затражило<br />
од директора школа да обуставе<br />
прикупљање података од<br />
родитеља о додели бесплатних<br />
уџбеника.<br />
Реч је о фотокопијама личне<br />
карте, здравствене књижице,<br />
који ће објединити адресну базу<br />
и катастар непокретности. На тај<br />
начин би, уколико је неопходно<br />
да се не користи јединствени матични<br />
број грађана, било могуће<br />
издавање листа непокретности<br />
без личних података власника<br />
непокретности - каже Илија<br />
Војнић, начелник Службе за катастара<br />
непокретности Бор.<br />
КЛАДОВО» На пригодној<br />
свечаности у хотелу “Ђердап”<br />
породична компанија „Текијанка“<br />
обележила је четврт<br />
века успешног пословања. У<br />
присуству запослених, пословних<br />
партнера и гостију из овог<br />
дела Србије уручене су јубиларне<br />
награде радницима који<br />
су дали допринос да објекти<br />
уверењима надлежних институција<br />
о радном стажу или висини<br />
примања родитеља борца,<br />
војног инвалида или родитеља<br />
са статусом расељеног или<br />
прогнаног лица. Директори основних<br />
школа обавештени су да<br />
прекину даље прикупљање појединих<br />
података од родитеља или<br />
старатеља, а да већ прикупљена<br />
документа на одговарајући<br />
начин униште, саопштило је<br />
министарство. Контролисањем<br />
спровођења Закона о заштити<br />
Очекује се да републичка<br />
скупштина ускоро почне разматрање<br />
изменама Закона о државном<br />
премеру и катастру које<br />
између осталог регулишу и област<br />
издавања листа непокретности<br />
и да њиме буде обухваћена<br />
и заштита личних података<br />
грађана.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
Четврт века „Текијанке“<br />
„Текијанке“ постану место породичне<br />
куповине. Развојни пут<br />
фирме трасиран је у рибарском<br />
насељу смештеном на обали<br />
Ђердапског језера у малој продавници<br />
са два радника. У 13<br />
малопродајних објеката у три<br />
општине Борског округа породична<br />
фирма запошљава око 300<br />
радника. ТВ Кладово<br />
Обустављено прикупљање података за поделу бесплатних уџбеника<br />
Незаконито тражење<br />
података о личности<br />
података о личности утврђено је<br />
да се поводом реализације овог<br />
пројекта Министарству просвете<br />
не доставља документација<br />
која садржи податке о личности<br />
већ само збирни, статистички<br />
подаци.<br />
Такође утврђено је да око<br />
1.200 основних школа у Србији<br />
прибавља и обрађује одређене<br />
податке користећи за то образац<br />
„Пројекат бесплатни уџбеници<br />
- пријавни образац“ који су доставили<br />
родитељима са захтевом<br />
да га попуне. Међутим, попуњавање<br />
обрасца подразумева прибављање<br />
података о личности<br />
чија обрада, с обзиром на сврху<br />
и основ обраде, није у складу са<br />
Законом о заштити података о<br />
личности.<br />
Повереник је у писму<br />
упућеном министру просвете,<br />
науке и технолошког развоја<br />
Срђану Вербићу указао да је неопходно<br />
да Министарство што<br />
пре обавести основне школе да<br />
обуставе прикупљање података<br />
чија обрада није у складу са<br />
законом.<br />
Маријана Симић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor

број 53 АКТУЕЛНОСТИ<br />
петак, 3. април 2015.<br />
стр.3<br />
Додељене награде „Капетан Миша Анастасијевић“<br />
Најбољима у региону<br />
заслужена признања<br />
БОР» Награда „Капетан<br />
Миша Анастасијевић“ додељује<br />
се од 2000. године истакнутим<br />
предузећима, локалним самоуправама,<br />
брендовима, појединцима<br />
и привредницима, на регионалном<br />
и републичком нивоу.<br />
Плакету и златник са ликом<br />
познатог српског добротвора додељује<br />
Привредна комора Нови<br />
Сад, тамошњи Факултет техничких<br />
наука и агенција „Медиа<br />
Инвент“ који заједно реализују<br />
пројекат „Пут ка врху“. Свечаност<br />
овим поводом, за подручје<br />
Регионалне привредне коморе<br />
Зајечар, одржана је у Музичкој<br />
школи „Миодраг Васиљевић“ у<br />
Бору.<br />
Међу двадесет добитника ове<br />
године су генерални директор<br />
РТБ-а Бор Благоје Спасковски<br />
као лидер укупног привредног и<br />
друштвеног амбијента региона,<br />
норвешки амбасадор Нилс Рагнар<br />
Камсваг за развој привредних<br />
веза народа Србије и Норвешке<br />
и Општина Бор за најбољи<br />
развојни потенцијал у региону, а<br />
у име локалне самоуправе награду<br />
је примио председник Општине<br />
Бор Живорад Петровић.<br />
- Свака награда много значи,<br />
али је и велика обавеза да<br />
наставимо да радимо још боље.<br />
Задовољство је да се ове године<br />
награде додељују управо у Бору<br />
и да смо на једном месту окупили<br />
највеће привреднике са региона<br />
- рекао је Живорад Петровић,<br />
председник Општине Бор.<br />
За најбољег привредника<br />
Тимочке Крајине, због показаних<br />
привредних резултата, али<br />
и помоћи коју су прошле године<br />
у време поплава и клизишта у<br />
Текији и околини пружили становницима,<br />
престижни награду<br />
добио је власник предузећа<br />
Текијанка Кладово, Живојин<br />
Болботиновић.<br />
Најважнији пројекат у Тимочкој<br />
крајини, Србији и на Балкану<br />
је свакако изградња нове<br />
топионице и фабрике сумпорне<br />
киселине у РТБ-у Бор. За резултате<br />
показане од 2010.<br />
године на овом пројекту,<br />
награду за најбољег менаџера<br />
на региону добио<br />
је директор пројекта Драган<br />
Маринковић<br />
- Ова награда не припада<br />
само мени, већ и<br />
свим мојим сарадницима<br />
за самопрегоран, пожртвован,<br />
стручан рад. То<br />
је награда и за моју породицу<br />
која је показала разумевање<br />
за то што често нисам био код<br />
куће и што сам пуно времена<br />
Истакнутим привредницима, установама културе<br />
и локалним самоуправама у Тимочкој крајини који су<br />
постигли запажене резултате у области привреде и<br />
стваралаштва, Регионална привредна комора Зајечар и<br />
новосадска кућа „Медиа Инвент“ доделили су престижну<br />
награду „Капетан Миша Анастасијевић“<br />
проводио на градилишту - каже<br />
Маринковић.<br />
Још једна награда за<br />
најбољег привредника, овога пута<br />
за нај жену у бизнису, отишла<br />
је у Кладово директору Акционарског<br />
друштва „Ђердап услуге“,<br />
Карменки Бабић.<br />
По одлуци жирија, најбољи<br />
бренд не региону је Зајечарско<br />
пиво компаније Хаинекен,<br />
а награду за најбоље предузеће<br />
у региону добила је фабрика<br />
пољопривредних машина Агромеханика<br />
Бољевац.<br />
За најбољег домаћина у региону<br />
проглашен је председник<br />
Општине Бољевац Небојша<br />
Марјановић.<br />
За допринос развоју рудника<br />
бакра Мајданпек награду<br />
„Капетан Миша Анастасијевић“<br />
добила је управница флотације<br />
РБМ-а Јелена Ђурић.<br />
За најбоље извозне резултате<br />
награђено је мешовито предузеће<br />
„Пометон“ Тир, а у области<br />
пољопривреде признање<br />
је добила Сека Вануцић из села<br />
Горњане. Фабрика мерних трансформатора<br />
из Зајечара добила<br />
је награду за корпоративну одговорност,<br />
док је најуспешније<br />
БОР» На магистралном<br />
путу Селиште-Бор- Зајечар, који<br />
је до априла био регионални, у<br />
најлошијем стању је била деоница<br />
од Селишта до Брестовца.<br />
Због тога је у септембру почела<br />
обимнија реконструкција овог<br />
дела пута који је у надлежности<br />
Јавног предузећа Путеви Србије<br />
и од изузетног значаја, пре свега,<br />
за општину Бор.<br />
До сада су на путу Селиште<br />
Брестовац, асфалтиране најкритичније<br />
деонице у дужини од<br />
три километра и закрпљена нека<br />
улегнућа која су возачима<br />
задавала велике проблеме. На<br />
местима, где је најпотребније,<br />
Директор Дирекције за<br />
планирање и изградњу Бољевац,<br />
Нели Ђорђевић добитник<br />
је признања за допринос развоја<br />
предузетничког стваралаштва,<br />
Технички факултет<br />
Бор за запажене резултате<br />
у образовању и васпитању<br />
младих, а педијатар докторка<br />
Бранка Баџа за изузетан квалитет<br />
у лечењу деце.<br />
Међу добитницима награде<br />
су и „Месер техногас“ за<br />
пословност и примену међународних<br />
стандарда, као и лист<br />
„Колектив“ за традицију и допринос<br />
очувању историје Бора<br />
и Тимочке крајине.<br />
мало предузеће штампарија<br />
„Графомед“ Бор.<br />
Награду за најбољег представника<br />
за медије на региону<br />
добила је Горица Тончев Василић,<br />
руководилац Службе за односе<br />
са јавношћу РТБ-а Бор<br />
- За сваку компанију Служба<br />
за односе са јавношћу је изузетно<br />
значајна. Да би се постигао<br />
успех неопходан је добар однос<br />
са колегама новинарима, пуно<br />
поверење послодавца, вештина<br />
комуникације и одговарајућа заступљеност<br />
предузећа у медијима<br />
- наглашава Горица Тончев<br />
Василић.<br />
Крајем године у Новом Саду<br />
истакнутим привредницима<br />
биће додељене републичке<br />
награде „Капетан Миша<br />
Анастасијевић“.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
Реконструкција пута Селиште - Брестовац<br />
Почела поправка<br />
мостова<br />
подигнуто је 1. 500 метара нове<br />
заштитне ограде, а санирани су и<br />
најкритичнији пропусти за воду.<br />
На целој деоници Селиште- Бор<br />
-Зајечар постављено је више од<br />
200 нових саобраћајних знакова.<br />
Комплетна реконструкција<br />
кошта 45 милиона динара, а инвеститор<br />
је предузеће „Путеви<br />
Србије“.<br />
У зависности од финансијских<br />
средстава биће настављено<br />
одводњавање коловоза,<br />
а коначни циљ је комплетно<br />
асфалтирање деонице Селиште<br />
Брестовац, чија је дужина15<br />
километара.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor

стр.4<br />
петак, 3. април 2015.<br />
ДРУШТВО број 53<br />
Председник Општине у обиласку борских села<br />
Сарадњом до<br />
решења проблема<br />
Злот заслужује<br />
статус општине<br />
Савет Месне заједнице Злот<br />
подржава и иницијативу да ово<br />
село добије статус општине, која је<br />
поднета пре више година и налази<br />
се у скупштинској процедури.<br />
- Били бисмо најсрећнији када<br />
би Бор постао град. Оног тренутка<br />
кад добије овај статус, по закону<br />
ће бити формиране и три општине,<br />
а једна од њих ће бити и Злот<br />
- рекао је Карабашевић и додао да<br />
је покренута и иницијатива да се<br />
у овом селу поново оснује земљорадничка<br />
задруга.<br />
ЗЛОТ» Председник<br />
општине Бор Живорад Петровић<br />
је, са сарадницима, посетио<br />
сеоску месну заједницу Злот.<br />
У разговору са члановима новог<br />
савета закључено је да се<br />
уз добру сарадњу могу решити<br />
нагомилани проблеми који годинама<br />
тиште Злоћане. Мештане<br />
овог села охрабрује чињеница<br />
да је недавно почела друга фаза<br />
изградње водовода у рејону<br />
Манастириште.<br />
Водовод у злотском рејону<br />
Манастириште биће завршен<br />
до краја априла, рекао је председник<br />
општине Бор Живорад<br />
Петровић. Очекује се такође да<br />
ће се и поред економске кризе и<br />
мера штедње уз добру сарадњу<br />
Општине Бор и ове месне заједнице<br />
решити и проблем грејања<br />
у сеоској школи, као други проблеми,<br />
које житељи Злота сматрају<br />
приоритетима.<br />
- Треба да урадимо фасаду<br />
школе као и грејање, вероватно<br />
ћемо купити нове котлове и<br />
на тај начин обезбедити топле<br />
учионице. Решавамо и решићемо<br />
све, али остали су неки проблеми<br />
који су очигледно горка<br />
пилула на нама. То су проблеми<br />
свачионице на фудбалском<br />
стадиону и балон сале, све је то<br />
плаћено али није урађено како<br />
треба и нема употребну дозволу.<br />
Нећемо да поново плаћамо, али<br />
ће морати платити они који су<br />
одговорни, мораћемо вероватно<br />
Мештани рејона Манастириште<br />
у Злоту, целе зиме су били<br />
готово одсечени од света. Не<br />
због великог снега и невремена,<br />
већ због раскопаног, за њих,<br />
главног пута који их повезује са<br />
злотским пећинама и центром<br />
села. Кад је киша, која је ове године,<br />
на њихову несрећу, била<br />
свакодневна, аутомобили не могу<br />
да пролазе, већ су им главно<br />
превозно средство чизме.<br />
- Жалосно је за децу, јер родитељи<br />
не могу да их превозе<br />
и кривичне ријаве поднети али<br />
проблем треба решити- рекао је<br />
Живорад Петровић председник<br />
Општине Бор.<br />
Мештане овог села, посебно<br />
чланове новог савета МЗ,<br />
охрабрује чињеница што су<br />
решења неких проблема већ<br />
на видику, па са нестрпљењем<br />
очекују да се реновира и Дом<br />
културе.<br />
- Ми смо једино село које<br />
нема дом културе, очекујемо да<br />
ће то бити решено како нам је и<br />
обећано па ћемо још ове године<br />
сусрете села одржати како знамо<br />
и умемо, али кад се реновира<br />
Дом културе поново ћемо бити<br />
иницијатори свих културних дешавања<br />
у општини и шире- каже<br />
Милутин Карабашевић председник<br />
Савета МЗ Злот.<br />
Локална самоуправа обезбедила<br />
је и средства за путну<br />
инфраструктуру, па ће Злоћани<br />
колима, па су они приморани<br />
да иду пешке. У школу дођу<br />
потпуно блатњави, каже једна<br />
мештанка злотског рејона<br />
Манастириште.<br />
- Кад се заглавио комби млекаре,<br />
морала сам тридесет литара<br />
млека свакодневно да носим.<br />
Убрзо сам одустала, јер нисам<br />
могла физички да издржим - пожалила<br />
нам се Драгана Пантелић<br />
из Манастиришта.<br />
У Дирекцији за изградњу<br />
Бора, кажу да пут у пређашње<br />
ускоро добити и нови пут, а ове<br />
године сигурно ће бити завршено<br />
и питање мотела на Злотским<br />
пећинама, где би уз нова радна<br />
места био обезбеђен и пласман<br />
сеоских производа.<br />
- Прошле године смо обишли<br />
Злотске пећине са заинтересованим<br />
представницима једне<br />
ирачке фирме, али без обзира<br />
да ли се купац појави или не, до<br />
краја године мотел на Злотским<br />
пећинама биће реновиран, јер<br />
смо ми из општинског буџета<br />
предвидели око 2 милиона за<br />
реновирање- додао је Живорад<br />
Петровић.<br />
На састанку са руководством<br />
борске општине Савет Мз<br />
Злот покренуо је и иницијативу<br />
за поновно формирање земљорадничке<br />
задруге, која ће између<br />
осталог олакшати рад Удружења<br />
одгајивача говеда .<br />
Елда Драгаш<br />
Раскопан пут у Манастиришту<br />
стање мора да доведе извођач<br />
радова нишка фирма „МДС“.<br />
- Ако је пут био посут ризлом<br />
извођач мора да га доведе у<br />
такво стање. Ту је надзорни орган<br />
који ће да утврди да ли је све<br />
из уговора испоштовано - истакла<br />
је Верица Аничић, директор<br />
Дирекције за изградњу Бора.<br />
Представници извођача радова<br />
фирме „МДС инжењеринг“<br />
из Ниша су обећали да ће овај<br />
рејонски пут у Злоту ускоро бити<br />
враћен у пређашње стање.<br />
Општина финансира народну кухињу<br />
Припрема оброка је у искључивој надлежности Установе Спортски центар у Бору, а<br />
корисницима су подељени бонови, како би се имао увид у тачан број оброка<br />
БОР» У Народној кухињи<br />
у Спортском центру у Бору<br />
свакодневно се припреми 450<br />
оброка за социјално најугроженије<br />
грађане. Протеклих година<br />
намирнице за припремање јела<br />
обезбеђивали су Црвени крст и<br />
локална самоуправа, а од ове године<br />
рад кухиње се финансира<br />
из буџета.<br />
Припремање оброка искључиво<br />
је у надлежности Установе<br />
Спортски центар у Бору, одлука<br />
је Скупштине општине Бор.<br />
Уговором који је потписан са<br />
Спортским центром остављена<br />
је могућност да се у рад народне<br />
кухиње укључи и борски<br />
Црвени крст.<br />
- На тај начин желимо да<br />
обезбедимо сигурност корисницима<br />
Народне кухиње, да они<br />
не зависе од невладиних организација<br />
или асоцијација, већ<br />
да заиста добију колико им и<br />
припада према нормативима републичког<br />
Црвеног крста - рекла<br />
је Љубинка Јелић, начелник<br />
Општинске управе Бор.<br />
До ове године бонове за<br />
оброке у Народној кухињи је<br />
штампао Црвени крст уз накнаду<br />
коју је добијао од општине<br />
Бор.<br />
- Да комплетна услуга буде<br />
у складу са законом ми смо корисницима<br />
Народне кухиње поделили<br />
бонове и на крају месеца<br />
тачно ћемо знати колико је припремљено<br />
и колико је подељено<br />
оброка. Само на такав начин можемо<br />
да правдамо буџетска средства<br />
- додала је Љубинка Јелић.<br />
Она још каже каже да у локалној<br />
самоуправи не желе да се<br />
овај број корисника повећа, али<br />
уколико буде потребе руководство<br />
ће и о томе повести рачуна<br />
и ребалансом буџета издвојити<br />
нова средства.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor

број 53 ПРИВРЕДА<br />
петак, 3. април 2015.<br />
Примопредаја<br />
нових постројења<br />
БОР» Након више од три<br />
и по године радова, сви погони<br />
предвиђени пројектом реконструкције<br />
топионице и изградње<br />
нове Фабрике сумпорне киселине<br />
предати су на употребу<br />
и управљање Рударско топионичарском<br />
басену Бор. Главни<br />
извођач радова, канадска компанија<br />
„СНЦ Лавалин“ предала<br />
је, после извршених хладних и<br />
топлих проба, на употребу и нову<br />
Фабрику сумпорне киселине.<br />
- Басен коначно преузима<br />
и почиње да управља тим постројењима<br />
која су у склопу<br />
овог пројекта и која су била<br />
предмет испоруке страних<br />
компанија „Ототек“ и „СНЦ<br />
Лавалин“. То изузетно много<br />
значи за РТБ у комерцијалном,<br />
а посебно за грађане Бора, у<br />
еколошком смислу. Смањиће се<br />
емисије свих штетних материја<br />
на ниво који је дозвољен српским<br />
и европским прописима.<br />
Пожар у тек<br />
завршеној фабрици<br />
У фабрици сумпорне киселине запалио се део цеви од<br />
фибергласа. - Штета је незнатна, а узрок се испитује<br />
Имаћемо чисто небо над Бором<br />
и, наравно, квалитетнију и<br />
јефтинију производњу бакра и<br />
још већу производњу сумпорне<br />
киселине. Већ данас почећемо<br />
загревање фабрике која ће бити<br />
спремна да прими прве гасове<br />
настале у технолошким процесима<br />
у Топионици и да од њих<br />
производи сумпорну киселину.<br />
Гасова из Топионице више неће<br />
бити на димњаку, него ће сви<br />
долазити овде у фабрику и прерађиваће<br />
се у сумпорну киселину.<br />
Из димњака изнад фабрике<br />
сумпорне киселине испуштаће<br />
се само пречишћени гасови<br />
испод дозвољених граница за<br />
емисију - каже Драган Маринковић,<br />
директор пројекта нове<br />
топионице.<br />
- Потписивање примопредаје<br />
је закључак целокупног<br />
процеса који се одвијао и сарадње<br />
између „СНЦ Лавалина“,<br />
РТБ-а Бор, „Енергопројекта“ и<br />
стр.5<br />
Представници канадске компаније „СНЦ Лавалин“<br />
званично су предали на употребу и управљање нову<br />
Фабрику сумпорне киселине РТБ-у Бор. - Тиме је завршена<br />
изградња и провера и овог дела пројекта нове топионице<br />
других извођача радова. Овај<br />
пројекат је био пун изазова и<br />
мислим да смо га успешно привели<br />
крају по свим аспектима –<br />
и перформансама и безбедности<br />
на градилишту. Захваљујем се<br />
нарочито Драгану Маринковићу<br />
и господину Благоју Спасковском<br />
што су уложили максималне<br />
напоре и свакодневно учествовали<br />
у овом пројекту - наглашава<br />
Адел Шедиак, сајт менаџер<br />
„СНЦ Лавалин“.<br />
У току је загревање нове Фабрике<br />
сумпорне киселине како<br />
би из нових топионичких погона<br />
могла да прими и преради<br />
све гасове и претвори их у комерцијални<br />
производ, односно<br />
сумпорну киселину. Ново постројење<br />
задовољава све светске<br />
еколошке стандарде, а у ваздух<br />
ће се максимално емитовати свега<br />
122 милионита дела сумпор<br />
диоксида, кажу у РТБ-у Бор.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
БОР» У новој фабрици<br />
сумпорне киселине у Бору запалио<br />
се део цеви од фибергласа,<br />
која повезује електростатички<br />
филтер са сушним торњем, део<br />
опреме коју је уградила канадске<br />
компаније „СНЦ Лавалин“.<br />
Према речима Адела Шедиака,<br />
сајт-менаџера канадске фирме,<br />
која је и градила нову фабрику<br />
и била носилац целог пројекта<br />
нове топионице у Бору, реч је о<br />
незнатној штети чији се узрок<br />
још увек испитује.<br />
- Тачно је да је дошло до<br />
мањег инцидента, запалио се<br />
део цеви од фибергласа и сва је<br />
срећа што је борска ватрогасна<br />
служба реаговала брзо и на тај<br />
начин спречила евентуалну већу<br />
штету. Још увек не знамо зашто<br />
се то десило, истражићемо узроке<br />
и пронаћи извор проблема у<br />
току дана. Оно што за сада могу<br />
да кажем јесте да у овом тренутку<br />
ниједан фактор не указује<br />
на то да је узрок био неки<br />
„небезбедан услов“ – рекао је<br />
Адел Шедиак.<br />
Надлежни у „СНЦ Лавалину“,<br />
како истиче Шедиак,<br />
процењују штету и раде калкулацију<br />
материјала који ће бити<br />
потребан да се штета санира у<br />
кратком року, а о свим комерцијалним<br />
аспектима ће, у складу<br />
са уговорним обавезама, разговарати<br />
са инвеститором.<br />
Минулог викенда у новој топионици<br />
почело је шаржирање<br />
флеш-пећи, односно увођење<br />
концентрата. Међутим, нежељена<br />
појава у новој фабрици сумпорне<br />
киселине, ма колико да је<br />
мала, одложиће почетак ливења<br />
бакра, а ново пирометалуршко<br />
постројење одржаваће се у<br />
топлом стању док се не реши<br />
проблем у фабрици сумпорне<br />
киселине.<br />
- То су огромни и компликовани<br />
објекти. Према оном што, за<br />
сада знамо, дошло је до кратког<br />
споја у мокром електро филтеру<br />
због чега је изгорела пластична<br />
цев која се иначе прави у радионици<br />
за производе од фибергласа<br />
РТБ-а Бор. Правимо планове<br />
и сагледавамо колико ће времена<br />
бити потребно за поправку. Недостаје<br />
неколико компоненти,<br />
али с обзиром на то да се оне израђују<br />
у нашој радионици, биће<br />
брзо готове. То што се десило<br />
само може да нам да подстрек да<br />
радимо још брже квалитетније<br />
и одговорније - рекао је Благоје<br />
Спасковски, генерални директор<br />
РТБ-а Бор, у емисији „Актуелно“<br />
Телевизије Бор.<br />
Према његовим речима,<br />
очекивало се да ће бити проблема<br />
током уходавања, јер су<br />
објекти нови и потребно је време<br />
да се цео процес потпуно<br />
стабилизује.<br />
- У нову топионицу и фабрику<br />
сумпорне киселине уграђено<br />
је више од 360 километара<br />
каблова. Све спојеве треба<br />
и поред досадашњих тестова у<br />
току функционалног уходавања,<br />
проверити. У свету ово уходавање<br />
траје од шест до девет<br />
месеци. Убеђен сам да ћемо ми<br />
то завршити у много краћем року.<br />
Најзначајније је да у пожару<br />
није било повређених, а за сваку<br />
похвалу је брза реакција ватрогасне<br />
службе и велика помоћ<br />
коју су радници пружили при гашењу<br />
пожара. То се ретко виђа<br />
- нагласио је Спасковски.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor

стр.6<br />
петак, 3. април 2015.<br />
Лоша законска решења<br />
за информисање мањина<br />
Поводом одлуке Националног<br />
савета Албанаца да формира<br />
Радио телевизијску станицу која<br />
ће емитовати програм на албанском<br />
језику, коалиција новинарских<br />
удружења Србије издала<br />
је саопштење у коме се између<br />
осталог каже да је ова одлука у<br />
супротности са суштином медијских<br />
реформи у Србији.<br />
Коалиција новинарских и<br />
медијских удружења у коју спадају<br />
Удружење новина- р а<br />
Србије, Независно удружење<br />
новинара<br />
Србије,<br />
Независно<br />
друштво<br />
новинара<br />
Војводине,<br />
Асоцијација<br />
независних<br />
електронских<br />
медија<br />
и Пословно<br />
удружење<br />
Локал прес сматра да је одлука<br />
Националног савета Албанаца<br />
да формира РТВ станицу која<br />
ће емитовати програм на албанском<br />
језику, иако заснована на<br />
закону, заправо у супротности<br />
са суштином медијских реформи<br />
у Србији који се заснивају<br />
на принципу изласка државе из<br />
власништва над медијима.<br />
Коалиција упозорава да су<br />
законска решења за мањинско<br />
информисање у Србији остала<br />
недоречена и да она практично<br />
учвршћују позицију националних<br />
савета у сфери информисања<br />
на мањинским језицима,<br />
иако досадашња искуства показују<br />
да већина медија којима<br />
су они оснивачи раде под неприкривеним<br />
политичким утицајем.<br />
Постоји велика опасност<br />
да модел који је применио албански<br />
национални савет буде<br />
искоришћен и у другим националним<br />
заједницама, те да он<br />
доведе до монопола националних<br />
савета на мањинско информисање,<br />
односно онемогући<br />
плурализам медијских садржаја,<br />
информација и ставова.<br />
Коалиција претпоставља<br />
да је законодавац, у сарадњи са<br />
неким мањинским партијама,<br />
желео да заштити мањинско<br />
информисање од медијског тржишта,<br />
али је пропустио прилику<br />
да дефинише одговорност<br />
националних савета у сфери<br />
информисања и механизме за<br />
заштиту уређивачке аутономије<br />
медија којима су они оснивачи.<br />
У законима је пропуштена<br />
прилика да се подстакне развој<br />
вишејезичних медија, као и интеркултуралност<br />
у сфери информисања,<br />
каже се у саопштењу.<br />
Коалиција новинарских и<br />
медијских удружења апелује<br />
на представнике<br />
власти и друге<br />
доносиоце<br />
одлука да<br />
је важно<br />
препознати<br />
велики не<br />
само медијски<br />
већ<br />
и друштвени<br />
значај вишејезичних<br />
медија и интеркултуралних<br />
медијских садржаја.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
БОР» Тродневни семинар<br />
на тему „Социјална заштита данас<br />
и њена перспектива“ одржан<br />
је у хотелу „Језеро“ на Борском<br />
језеру. Циљ организатора, Синдиката<br />
запослених у социјалној<br />
заштити Републике Србије и<br />
Министарства за рад, запошљавање,<br />
борачка и социјална питања,<br />
био је дијалог са запосленима<br />
и послодавцима у области<br />
социјалне заштите, како би се<br />
недавно усвојени посебан колективни<br />
уговор што ефикасније<br />
применио у пракси. Учесницима<br />
скупа добродошлицу је пожелео<br />
генерални директор РТБ-а Бор,<br />
Благоје Спасковски.<br />
Министарство за рад, запошљавање,<br />
борачка и социјална<br />
питања и представници Синдиката<br />
запослених у социјалној<br />
заштити и Синдиката запослених<br />
у здравству и социјалној<br />
У ФОКУСУ број 53<br />
Почетком 2016. стижу уплатнице<br />
Обавезна такса за РТС<br />
Од јануара 2016. године<br />
грађани ће плаћати таксу за<br />
јавне медијске сервисе, која по<br />
закону не може бити виша од<br />
500 динара. Колика ће тачно бити<br />
и како ће се вршити наплата<br />
још није познато. Управни одбори<br />
РТС-а и Радио Телевизије<br />
Војводине би заједнички требало<br />
да утврде висину таксе, као и<br />
изглед обрасца за уплату таксе.<br />
Државни секретар у Министарству<br />
културе и информисања<br />
Саша Мирковић каже да је Влада<br />
Србије донела подзаконски<br />
акт којим се омогућује сачињавање<br />
базе података као предуслова<br />
за увођење таксе. У РТС<br />
су, како „Блиц“ преноси, почели<br />
са припремама за увођење таксе,<br />
али истичу и да је потребна<br />
и одређена допуна у одређеним<br />
законима којима би се детаљније<br />
регулисала наплата таксе.<br />
Очекују да ће сви законски рокови<br />
бити испоштовани и да ће<br />
грађанима до краја године бити<br />
послат сет од 12 уплатница за<br />
ТВ таксу за 2016. годину.<br />
Данијела Нововић<br />
Семинар о социјалној заштити<br />
Применом Посебног колективног уговора,<br />
потписаног почетком године, повећана<br />
су права запослених у области социјалне<br />
заштите<br />
заштити, почетком<br />
године<br />
потписали<br />
су Посебан<br />
колективни<br />
уговор којим<br />
се уређују права и обавезе запослених<br />
у тој области. Потписници<br />
уговора задовољни су постигнутим<br />
договором, међутим оно на<br />
чему сви морају да раде јесте и<br />
адекватна примена одредби уговора,<br />
као и могуће измене уколико<br />
је то неопходно – истакнуто је<br />
на семинару.<br />
Учесницима скупа овом<br />
приликом обратио се и генерални<br />
директор РТБ-а Бор, Благоје<br />
Спасковски, представљајућ<br />
комбинат бакра као друштвено<br />
одговорну компанију која осим<br />
о запосленима, свакодневно<br />
брине и о широј друштвеној<br />
заједници.<br />
Већина предавања односило<br />
се на примену Посебног колективног<br />
уговора за социјалну<br />
заштиту, а идеја је била да представници<br />
синдиката, запослени и<br />
послодавци, са представницима<br />
министарства размене идеје и<br />
предлоге ради што ефикасније<br />
примене одредби уговора, али и<br />
ради могућих измена и допуна.<br />
Учесници скупа говорили су и<br />
о пословима са повећаним ризиком,<br />
као и о изменама и допунама<br />
Закона о социјалној заштити<br />
у циљу унапређења законских<br />
одредби које би побољшале положај<br />
запослених у овој области.<br />
Марија Ћосић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor

НЕГОТИН» На седници<br />
СО Неготин одборници су<br />
разматрали 33 тачке дневног<br />
реда. На самом почетку, током<br />
доношења Одлуке о изменама<br />
и допунама одлуке о буџету<br />
општине за 2015. годину, износећи<br />
своје мишљење о локалној<br />
каси, за коју је рекла да се ребалансом<br />
од 15 милиона динара<br />
на позицији „финансирање из<br />
других извора“, скоро уопште не<br />
мењају остале позиције буџета,<br />
а пре свега, изворни приходи,<br />
али и уз критику да буџет није<br />
инвестициони, што је опозиција<br />
и на ранијим седницама<br />
потенцирала, Радмила Геров,<br />
председница одборничке групе<br />
ЛДП се осврнула и на сарадњу<br />
са медијима у овој буџетској години.<br />
Тачније, на недавно завршен<br />
конкурс општине Неготин<br />
и решење о додели средстава<br />
број 53 У ФОКУСУ<br />
петак, 3. април 2015.<br />
Полемика на дванаестој седници Скупштине Општине Неготин<br />
стр.7<br />
из буџета општине за пројекте<br />
којима се остварује јавни интерес<br />
у области јавног информисања,<br />
а за који је издвојено 9, 2<br />
милиона динара.<br />
- Из буџета је за ове намене<br />
издвојено 9,2 милиона динара,<br />
уз додатних 300.000 динара, на<br />
име суфинансирања пројекта<br />
учешћа на стручним, научним<br />
и пригодним скуповима, као и<br />
унапређење професионалних и<br />
техничких стандарда у области<br />
јавног информисања. Дакле,<br />
скоро 10 милиона динара, што<br />
значи да нам информисање вреди<br />
половину средстава опредељених<br />
за четири средње школе.<br />
Због тога али и због обећања<br />
да ће се средствима из буџета<br />
финансирати, у оквиру доделе<br />
средстава из буџета општине<br />
за пројекте којима се остварује<br />
интерес у области јавног инфор-<br />
Зашто и коме новац за информисање?<br />
мисања, директни преноси са<br />
скупштинских заседања, што је<br />
нама у опозицији веома важно<br />
јер сматрамо да јавност треба<br />
да зна како се у локалном парламенту<br />
изгласавају одлуке које<br />
нису увек у интересу грађана<br />
општине Неготин, а ми из ЛДП<br />
редовно указујемо на пропусте и<br />
грешке, питам како се догодило<br />
да се средства расподеле на начин<br />
на који је то урађено. Откада<br />
је у интересу општине Неготин<br />
финансирање портала Телеграфа<br />
и шта ће то телевизије, попут<br />
Мото Боема огранка ТВ Транс<br />
у Неготину, за три милиона динара,<br />
Бест телевизије Зајечар<br />
за два милиона динара или ТВ<br />
Исток Салаш за скоро 1,4 милиона<br />
динара, преносити и извештавати<br />
за те новце. Питам и<br />
зашто Регионална ТВ Бор која је<br />
Скупштини није дао обећање<br />
да ће скупштинска заседања<br />
преносити било која медијска<br />
кућа и да је реч о разговорима<br />
које је одборница водила са<br />
председником СО, Љубисавом<br />
Божиловићем, а не са њим. Такође,<br />
Миловановић је рекао да је<br />
о приспелим пријавама на конкурс<br />
одлучивала трочлана комисија<br />
на предлог професионалних<br />
удружења уз подршку Општинске<br />
управе и да он није утицао<br />
на расподелу средстава, тако да<br />
одговоре на постављена питања,<br />
Радмила Геров треба да потражи<br />
од њих, а не од Скупштине или<br />
њега лично.<br />
Била је то једна од 3 до 4<br />
полемичке епизоде на седници<br />
СО Неготин, на којој су као и<br />
на свим досадашњим одлуке<br />
изгласаване већином гласова<br />
током целе<br />
одборника коа-<br />
Отклањање штете након децембарског невремена<br />
Монтери поправљају<br />
оборене далеководе<br />
Екипе Јавног предузећа<br />
„Електромрежа Србије“ свакодневно<br />
су на терену и покушавају<br />
да оспособе далеководну<br />
мрежу на подручју општина<br />
на истоку Србије, где су, током<br />
децембарског невремена,<br />
оштећени<br />
далеководи.<br />
Лед и ветар тада<br />
су на територији<br />
општине Бор оборили<br />
више стотина<br />
далеководних<br />
стубова.<br />
- Наша екипа<br />
је тренутно на далеководу<br />
122АБ<br />
који иде од трафостанице Бор<br />
1 до Петровца. На овом правцу<br />
имали смо пад два стуба и<br />
оштећење на још једном. Након<br />
тога, следи нам рад на другим<br />
стубовима на овом далеководу<br />
прошле и<br />
ранијих година<br />
редовно<br />
извештавала<br />
из<br />
неготинске<br />
општине,<br />
није добила<br />
део средстава за информисање -<br />
нагласила је Радмила Геров.<br />
На изнете констатације шефа<br />
одборничке групе ЛДП одговорио<br />
је Јован Миловановић,<br />
председник Општине Неготин<br />
који је рекао да он никада у<br />
Радмила Геров<br />
председник Одборничке групе ЛДП-а<br />
који су такође оштећени – истакао<br />
је Мирослав Петровић,<br />
шеф Службе за далеководе Погона<br />
Бор ЕМС-а.<br />
Најкритичнија ситуација је<br />
на далеководу 150 ка Мајданпеку.<br />
На овом далеководу, где је<br />
невреме оборило 25 стубова,<br />
због крађе фазних проводника<br />
пала су још два далеководна стуба.<br />
Према подацима предузећа<br />
„Електромрежа Србије“, украдена<br />
опрема вредна је више од<br />
осам милиона динара. Лопови<br />
су, са више од 30 стубова на тој<br />
далеководној траси, украли скоро<br />
13 тона фазних проводника и<br />
заштитне ужади.<br />
- Невреме је погодило и далеководе<br />
између Књажевца и<br />
Сврљига, па се и тамо ради. Два<br />
далековода су нам ван функције,<br />
а остале смо оспособили. Далековод<br />
од Мајданпека ка Петровцу<br />
лиције странака<br />
окупљених око<br />
Српске напредне<br />
странке и СПС-а.<br />
Седница је, с<br />
обзиром на обиман<br />
дневни ред<br />
потрајала само<br />
око три сата ефектног рада, не<br />
рачунајући дужу паузу, а од 45<br />
одборника редовног скупштинског<br />
сазива, у раду дванаесте<br />
седнице учествовало је 40<br />
скупштинара.<br />
Јованка Станојевић<br />
ставили смо у функцију и сада се<br />
Мајданпек само одатле напаја<br />
струјом. Ако би дошло до испада<br />
Мајданпек би поново остао без<br />
електричне енергије. Зато интензивно<br />
радимо на далеководу 177<br />
који такође напаја Мајданпек.<br />
Циљ нам је да га што пре оспособимо,<br />
да вратимо стубове и<br />
осигурамо довод струје. У функцији<br />
нису овај далековод од Бора<br />
ка Петровцу и далековод од Бора<br />
ка Мајданпеку. Тренутно је искључен<br />
и 177, Бор – Мајданпек,<br />
који је био у функцији након постављања<br />
стубова до пре недељу<br />
дана – додао је Петровић.<br />
Озбиљни проблеми на далеководу<br />
од Бора до Мајданпека<br />
не могу бити санирани пре краја<br />
године, па је пред радницима<br />
„Електромреже Србије“ тешка и<br />
радна година.<br />
Марија Ћосић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor

стр. 8<br />
петак, 3. април 2015.<br />
AŽUTOR ĐIN AUSTRIJA<br />
LA UAMINJ ÎN KLADOVA<br />
Klubu đe kultură šî sport<br />
„Jedinstvo“ đin Švehat, parća<br />
orašuluj Beć, astrîn&e pje Sîrbj<br />
šî Rumînj đin Komuna Kladova<br />
šî Njegoćin, karje trăjesk šî lukră<br />
în Austrija. Kînd a fost paodurj<br />
în Sîrbija đe răsărit, în Švehat<br />
sa făkut Împrjeunarja „Velika<br />
Kamenica“, karje ažută la satu<br />
ăsta în Komuna Kladova šî alu<br />
karje numje du+e.<br />
žua+e šah šî bilijar, da poljitika în<br />
asta no mjestakăm“, spunje Krsta<br />
Petrišorević, prezîdantu lu Klubu<br />
„Jedinstvo“ în Švehat.<br />
În Klubu „Jedinstvo“ maj mult să<br />
vuorbješće ljimba rumînjaskă šî<br />
să pazăsk obi+ejurlji rumînješć,<br />
da mînkarja rumînjaskă lje pla+e<br />
šî la Austrija+, karje sînt guošć<br />
în tuată data la manifestacij karje<br />
klubu ăsta lje cînje pintru mulće<br />
СПЕКТАР број 53<br />
НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ<br />
DZÎLJILJI *A TRJEKUT<br />
KREDITURJ ĐE<br />
KÎMPOKULTURĂ<br />
» Ministarstva đe kîmpokultură<br />
šî anu ăsta a dat krediturj đe<br />
saćanj pje uslovurj bunje. Đe<br />
produ+erja jerburj šî kumpărat<br />
mehanizacije šî opremă kamata je<br />
šasă la sută, da đe kumpărat viće<br />
patru la sută. Krediturlji să dau în<br />
dinarj, găzdărijlji registrujiće pot<br />
kăpăta maj mult +in+ milioanje, da<br />
zadrugelje pînă la 15 milioanje đe<br />
dinarj. Krediturlji să plăćesk đi la<br />
un an pînă la tri anj ku grejs ćimpu<br />
đe un an.<br />
În Ministarstva đe kîmpokultură sa<br />
sămnat ljegamînturj ku 12 băn+ šî<br />
patru kăš đe siguracîje ku karje o<br />
să fije încălješ uslovurj đe krediturj<br />
în anu ăsta.<br />
LJEKURJ FALSIFIKUJIC<br />
» Pje informacijlji lu Agencija<br />
đe ljekurj a Sîrbiji, pje pjaca<br />
Lumji tot al đe 10 medikament je<br />
falsifikujit. Maj đes să falsifikuje<br />
ljekurlji đe potencije šî slăbit, da<br />
tot maj đes šî alja đe ljekujit HIV<br />
šî karcinom. Ljekurlji ašća pje an<br />
omoară vro 100 đe mij đe uaminj,<br />
a spus strućnja+i.<br />
Direkotu Agenciji đe ljekurj a<br />
Sîrbiji Saša Jaćović a spus kă<br />
đin produ+erja pje an đe ljekurj<br />
falsifikujic să ažun&e la dobîndă<br />
întră 75 šî 200 đe milijarde đe<br />
dolarj. Strućnja+i a spus la uaminj<br />
să nu kumperje ljekurj pistă<br />
Internet nji+ la buvljak, da numa în<br />
apotje+ în konsultacij ku doktoru<br />
or apotjekaru.<br />
DEKLARACIJ<br />
PJE<br />
PRODUKTURJ<br />
» Đin aprilu al đe întîj pornješće<br />
Regularju nuou đe deklaracij, da<br />
+eva noutăc sînt deklaracij nuoj đe<br />
produkturj. Akuma deklaracijlji<br />
đe produkturj o să să vadă maj<br />
bun šî maj frumos o să să skrije.<br />
Pje jelje trăbuje să fije numilji<br />
produktuluj šî produkătoruluj,<br />
država unđe sa făkut produktu<br />
šî +e firmă la adus în Sîrbije, +e<br />
jastă în produkt, aditivurj, procjes<br />
đe făkut šî informacij đe +eva<br />
kategorij đe kumpărătorj.<br />
Toc produkători đin aprilu al đe<br />
întîj asta trăbuje să poštuje, da<br />
dakă nu, kăznurlji sînt đi la două<br />
mij pînă la 300 đe mij đe dinarj.<br />
Prevodu: Aleksander Ilić<br />
Ekipa lu Televizija Regională<br />
Bor a fost în klubu „Jedinstvo“<br />
kînd a fost în Beć, da pje<br />
projektu „Zajedno“, karje îl fa+e<br />
ku Împrjeunarja uaminjiluor<br />
„Aurora“ đin Bor.<br />
Kînd mjer&ec pucîn maj đeparće<br />
đe străzîlji modernje în Beć šî<br />
vă du+ec în parća pje đin afară<br />
đe centru, în Klubu đe kultură šî<br />
sport „Jedinstvo“ în Švehat vă<br />
sîmćec parkă ac venjit în vrun sat<br />
vrunđeva în Sîrbije, ku simbolurj,<br />
tradicije šî kultură lu njamu al<br />
nuostru. Klubu „Jedinstvo“ pje<br />
oktobru al đe tri anu ăsta însamnă<br />
40 đe anj đe kînd lukră šî je al maj<br />
bătrîn klub sîrbjesk în Austrija đe<br />
žuos. În ćimpu +a trjekut a astrîns<br />
pje uaminji đin tuaće držăvilji<br />
lu Jugoslavija +a fost, da akuma<br />
akolo vin Sîrbi šî Rumînji, karje<br />
în Austrija a venjit đin Kladova<br />
šî Njegoćin. Prezîdantu klubuluj<br />
Krsta Petrišorević je făkut în satu<br />
Reka în Komuna Kladova, da jel<br />
în klubu ăsta je prezîdant aj đi la<br />
urmă šasă anj.<br />
„Înainće đe făkut, klubu a fost<br />
registrujit ka klub Jugoslovenjilor,<br />
da după +e Jugoslavija sa đispikat,<br />
a rămas Sîrbi šî Rumînji, karje<br />
akuma duk griža đe klub. După<br />
đispikatu Jugoslaviji, klubu vro<br />
tri anj măjdo na lukrat, pintru<br />
kă uaminji đin alćilje držăvj lu<br />
Jugoslavija +a fost na kućezat<br />
să vină ai+a, asta a fost poljitika.<br />
Mînăduktorija nuouă a otărît<br />
klubu să ramînă kum a šî fost šî toc<br />
njamurlji sînt ai+a binje venjic. În<br />
klub nu să vuorbješće đe poljitikă,<br />
ai+a toc pot să +ićaskă nuovinj, să<br />
kaće la televizije đin Sîrbije, să<br />
dzîlje +e să însamnă šî în Sîrbije.<br />
Đe kînd a fost paodurlji în Sîrbija<br />
đe răsărit, în „Jedinstvo“ vin šî<br />
saćanji đin Velika Kamenica, satu<br />
Komunji Kladova, karje trăjesk<br />
šî lukră în Austrija. Đin satu ăsta<br />
30 đe găzdărij trăjesk în Švehat,<br />
da Împrjeunarja a făkuto pintru a<br />
ažuta satu đe unđe a venjit.<br />
„Noj am făkut Împrjeunarja<br />
pintru ka să ažutăm satu Velika<br />
Kamenica, đe karje măjdo nji+<br />
nu sa vuorbit în medij, da akolo<br />
paodurlji în septembar anu +a<br />
trjekut a făkut šćetă marje. Am<br />
astrîns ažutor đe voje bună šî am<br />
ažutat la găzdărij šî uaminj, karje<br />
a fost ugrožîc. Ažutăm profăkut<br />
infrastruktura, školjilji šî tot<br />
satu, da al đi la urmă projekt al<br />
nuostru je profăkut ambulanta<br />
satuluj. Mulcamim mult šî la<br />
Komuna Kladova šî prezîdantu i<br />
Radovan Arežina, karje nja ažutat<br />
în pus tišljeraj“, a spus Ljubomir<br />
Stepanović, prezîdantu lu<br />
Împrjeunarja uaminjiluor „Velika<br />
Kamenica“ în Švehat.<br />
Doru kătră pomîntu unđe sa<br />
făkut uaminji ašća să sîmće în<br />
„Jedinstvo“ šî „Velika Kamenica“.<br />
Uaminji aj nuoštri în strinătaće đe<br />
kîćeva uorj pje an să duk în saćilji<br />
unđe sa făkut în Komuna Kladova.<br />
Đin Sîrbije, maj mult lje falješće<br />
slobozîja, în aša fjal, pintru kă în<br />
Austrija au mult đe lukru, numa<br />
să ujtă la +asnjik, să trăješće šî să<br />
lukră mult maj jut, šî măjdo nu<br />
jastă kînd să să ođinjăskă šî să să<br />
împrjeunje.<br />
Danijela Novović<br />
Prevodu: Aleksander Ilić<br />
За бољи положај Рома<br />
БОР» У организацији Образовне<br />
културне заједнице Рома<br />
„Романипен“ у Крагујевцу,<br />
у Бору је одржана информативна<br />
радионица за потенцијалне<br />
кориснике програма „Приступ<br />
фондовима Европске уније за<br />
Роме“. У склопу пројекта „Генерисање<br />
пројектних идеја“<br />
учесници су информисани<br />
на који начин и за која средства<br />
могу да конкуришу ради<br />
решавања проблема ромске<br />
популације.<br />
Циљ пројекта је да допринесе<br />
побољшању положаја ромске<br />
заједнице тако што ће повећати<br />
могућности државних институција,<br />
локалне самоуправе и ци-<br />
вилног друштва да конкуришу<br />
за расположива<br />
средства Европске уније,<br />
ради спровођења политике<br />
инклузије Рома у<br />
Србији.<br />
Овај пројекат је изузетног<br />
значајан и за борску<br />
општину.Програм<br />
„Приступ фондовима<br />
Европске уније за Роме“<br />
финансира Фондација за отворено<br />
друштво из Будимпеште.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
Ове године завршава се светска<br />
декада Рома, која је имала за<br />
циљ укључивање Рома у друштвене<br />
токове, већи приступ Рома<br />
здравственој заштити, решавању<br />
проблема становања, запошљавања<br />
и образовања.<br />
За десет година највећи помаци<br />
направљени су области образовања,<br />
и здравствене заштите.<br />
Све више Рома стиче високо образовање,<br />
али су и даље највећи<br />
проблеми економски положај и<br />
запошљавање Рома. Стално је<br />
присутно и питање становања.<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor

БОР» Надметањем културном<br />
уметничких друштава<br />
„Ђидо“ из Брестовца и „Стол“<br />
из Бучја почели су, у Брестовцу,<br />
54. сусрети села борске општине.<br />
На свечаном отварању је истакнуто<br />
да су бројне генерације<br />
обележиле ову традиционалну<br />
манифестацију приказујући јединствену<br />
и аутентичну баштину<br />
овог краја.<br />
- Сасвим сам сигурна да ће и<br />
вечерас учесници имати шта да<br />
покажу, на овој једној од значајнијих<br />
манифестација изворног<br />
народног стваралаштва у Региону<br />
- истакла је на свечаном отварању<br />
Сусрета села Симонида<br />
Гаврић.<br />
И ове године свако село је<br />
по два пута домаћин и два пута<br />
гост. До 23.маја, када се планира<br />
завршна манифестација, биће<br />
одржано 20 сусрета.<br />
- Учествује десет села и<br />
око 1.000 учесника - истакао је<br />
Министарство културе и<br />
информисања расписало је конкурс<br />
за откуп публикација за<br />
библиотеке за 2015. годину, на<br />
основу којег ће откупити одабране<br />
наслове за мрежу јавних<br />
број 53 КУЛТУРА<br />
петак, 3. април 2015.<br />
Почели сусрети села<br />
Драган Илић, директор Центра<br />
за културу У другом кругу<br />
такмичења села домаћини ће<br />
приредити изложбу, а тема је<br />
„Оруђа,справе и алати у различитим<br />
видовима традиционалног<br />
привређивања“. Обавеза<br />
сваког културно уметничког<br />
друштва је да кроз песму и игру<br />
на сцени прикаже карактеристичан<br />
обичај њиховог села.<br />
- Десет година уназад културно<br />
уметничка друштва приказују<br />
обичаје, ове године је<br />
тема „Митска бића у традиционалној<br />
култури становништва<br />
околине Бор“ - додала је Сузана<br />
Мијић,председник жирија.<br />
У склопу 54. сусрета села<br />
борске општине биће одржан и<br />
квиз знања на тему „Ратарска<br />
производња“. Организатор сусрета<br />
села борске општине је<br />
Центар за културу, а покровитељ<br />
Општина Бор.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
Министарство културе финансира набавку књига<br />
Конкурсом до наслова<br />
библиотека у<br />
Србији. Пријаве<br />
се поднесе<br />
до 20. априла,<br />
а услови конкурса<br />
могу да<br />
се преузму са<br />
сајта Министарства<br />
културе.<br />
Овај откуп<br />
је законска<br />
обавеза Министарста,<br />
а<br />
за многе библиотеке у Србији и<br />
једини начин за обнову књижног<br />
фонда. Народна библиотека Бор<br />
свој књижни фонд, осим на овај<br />
начин обнавља и куповином за<br />
ЗАЈЕЧАР» Регионални<br />
пројекат „Пут римских царева и<br />
дунавски пут вина“ обухвата 20<br />
локалитета из римског периода<br />
и 12 винских регија у четири<br />
државе, Хрватској, Румунији,<br />
Бугарској и Србији, речено је,<br />
између осталог, у Царској палати<br />
Феликс Ромулијана приликом<br />
презентације дела овог пројекта,<br />
реализације интерактивне<br />
игрице.<br />
Игрицу ће моћи да користе<br />
сви који имају неки од смарт<br />
уређаја, а кроз њу ће бити доступни<br />
сви подаци везани за локалитет,<br />
као и анимација првобитног<br />
изгледа царске палате.<br />
Како кажу идејни творци биће<br />
то Ромулијана у свом пуном<br />
стр. 9<br />
Феликс Ромулијана<br />
кроз видео игрицу<br />
Развој културне руте „Пут римских царева и дунавски<br />
пут вина“, финансиран из пројекта Европске уније и<br />
Немачке, допринеће да млади боље упознају овај значајни<br />
историјски споменик<br />
сјају, а реализација се очекује у<br />
току лета. Вредност је 6.000 евра,<br />
а цео пројекат „Пут римских<br />
царева и дунавски пут вина“<br />
вреди 600 хиљада евра. Развој<br />
културне руте „Пут римских царева<br />
и дунавски пут вина“ подржали<br />
су Немачка организација<br />
за међународну помоћ и Европска<br />
Унија.<br />
- Биће то главна атракција<br />
и за многе Зајечарце. Игрица<br />
ће бити јасна, једноставна за<br />
коришћење кроз видео презентацију,<br />
коју ће моћи да користе<br />
сви који имају било који смарт<br />
уређај, а стигну из далека на<br />
Царску палату- рекао је Горан<br />
Панџа, графички дизајнер.<br />
Давор Марушић<br />
коју средства добија из општинског<br />
буџета.<br />
Када првостепена комисија<br />
министарства културе обави<br />
свој део посла, после тог датума<br />
списак откупљених и одабраних<br />
публикација прослеђује се<br />
у јавне библиотеке где је избор<br />
такође поверен комисијама.<br />
- Откуп Министарства културе<br />
за јавне библиотеке је законска<br />
обавеза. Финансира се<br />
из буџета Републике Србије и<br />
намењен је свим јавним библиотекама<br />
на територији републике.<br />
Књиге које се откупљују морају<br />
да одговарају свим издавачким<br />
и библиотечким стандардима,<br />
откупљују се књиге које су<br />
објављене на српском језику и<br />
језицима националних мањина<br />
и то се ради у сарадњи са библиотекама<br />
којима су те публикације<br />
и намењене. Откупљују се<br />
издања на српском језику као и<br />
преведена литература и обавезно<br />
дечија литература али и пубикације<br />
из области уметности, хуманистике<br />
и популарних наука и<br />
друго што не спада у уџбеничку<br />
литературу- каже Ана Јанковић<br />
виши библиотекар у Народној<br />
библиотеци Бор .<br />
Народна библиотека у Бору<br />
прошле године је из откупа Министарства<br />
културе добила 1501<br />
примерак књига, више него у<br />
2013. Одређени број примерака<br />
из ове набавке борска библиотека<br />
издваја и за своје огранке<br />
у селима. Откуп публикација<br />
Министарства културе за многе<br />
библиотеке у Србији иначе једини<br />
је начин на који се обнавља<br />
књижни фонд.<br />
Елда Драгаш<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor

стр.10<br />
петак, 3. април 2015.<br />
МОЗАИК број 53<br />
Гастрономске чаролије<br />
Пролеће је<br />
отпочело с кишом<br />
Да ли сте приметили да је стигло пролеће? Ја покушавам да<br />
приметим, али ми нешто не иде од руке. Сигурна сам да вас<br />
убија овај „ред кише, ред сунца“ и тако, до бесконачности.<br />
Сигурна сам и то да немате вољу да кувате нешто спектакуларно,<br />
зато вам предлажем овог пута једно брзо, укусно јело, које<br />
можете послужити као топло предјело, али и као ручак.<br />
Сви смо оставили паприке у замрзивачу у већој количини,<br />
па је ред да полако ту залиху потрошимо. Значи, отворите замрзивач<br />
извадите паприке и направите ПУЊЕНЕ ПАПРИКЕ СА<br />
КАЈМАКОМ .<br />
Потребно је: 8 печених паприка, 200 г зрелог кајмака, 100 г<br />
брашна, 3 јаја, 100 г презли.<br />
Припрема: Печене црвене паприке очистите од семенки,<br />
оцедите и напунити кајмаком. Напуњене паприке панирајте у<br />
брашно, јаја и презлу. Испеците их у врелом и дубоком уљу и<br />
одложите на папирни убрус да би се оцедио вишак масноће које<br />
су упиле приликом печења.<br />
А како да сервирате ?<br />
Препоручујем да сервирате уз стари, добар евергрин Ксеније<br />
Еркер:<br />
„Прољеће је отпочело с кишом<br />
с влаковима који касно стижу<br />
и док дани уморно се нижу<br />
ми се опет поздрављамо кришом...“<br />
Мирјана Васић<br />
• Нама не вреди говорити.Јер<br />
да вреди и ми бисмо поразговарали<br />
сами са собом.<br />
• Потопили смо чамац за спасавање.<br />
На дну нам је потребнији.<br />
Владица Миленковић<br />
• И раније смо тврдили да влада<br />
прави глупости, али сада за<br />
то имамо много више разумевања!<br />
• Није страшно када ми уђемо у<br />
шансу, јер ми из шансе умемо да<br />
изађемо као да никад у њој нисмо<br />
били!<br />
Раша Папеш<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
И са пуњеним<br />
паприкама кајмаком<br />
лоБОРизми<br />
• Србија се налази пред европским<br />
вратима. Са немачком<br />
бравом и француским кључем.<br />
• Власт је кренула у економски<br />
опоравак државе. Коска је<br />
бачена.<br />
Мирослав Средановић<br />
• И Европска заједница се<br />
развила из првобитне. Али не<br />
мора стално да нам то и доказује.<br />
• Европска унија нам је много<br />
тога наложила. Али нама је и<br />
даље хладно око срца.<br />
Мирослав Димитријевић<br />
Такмичење у Бору за младе атлетичаре<br />
Крос лига централне Србије<br />
Учествовало 140 такмичара из 14 градова, млађи и старији<br />
јуниори и јуниорке, пионири и пионирке<br />
БОР» Након Чачка и Смедеревске<br />
паланке, Бор је био<br />
домаћин Крос лиге централне<br />
Србије.<br />
У трећем колу учествовало<br />
је 140 такмичара из 14<br />
градова централне Србије, у<br />
категоријама старије јуниорке<br />
и јуниори, од три до четири<br />
хиљаде метара, млађи јуниори<br />
и јуниорке од две до три хиљаде<br />
метара, млађи дечаци и девојчице<br />
од 200 до 600 метара,<br />
пионирке и пионири од 800 до<br />
1.500 метара.<br />
Представници Атлетског<br />
клуба су задовољни оваквим<br />
одзивом младих атлетичара.<br />
Поетски кутак<br />
Јесењину у част<br />
често стара књига са мном ћути<br />
али цвили још твоја керуша<br />
па се питам шта ћу још дочути<br />
да л још неко са мном слуша<br />
да ли штекће још лисица стара<br />
док низ језик крв јој се румени<br />
ко то ноћас стихом разговара<br />
да л Јесењин песмом прича мени<br />
- С обзиром на временске<br />
услове протеклих дана ми<br />
смо сасвим задовољни бројем<br />
учесника. Циљ оваквих крос<br />
лига је популаризација атлетике,<br />
али и туристичких потенцијала<br />
општине Бор који<br />
својим гостима има шта да<br />
покаже - рекао је Станиша<br />
Аксић, председник Атлетског<br />
клуба Бор<br />
Осим атлетског клуба Бор<br />
у организацији Крос лиге централне<br />
Србије учествовали су<br />
Општина Бор, установа Спортски<br />
центар и компанија „Ракита<br />
Експлорејшн“.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
праштај мени ове просте речи<br />
још једна се битка са мном бије<br />
стих мој ноћас по прошлости јечи<br />
у част Твоју и Твоје Русије<br />
Горан Вучковић<br />
dailymotion.com/rtvbor

МОЗАИК<br />
број 53 петак, 3. април 2015.<br />
стр.11<br />
ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<br />
ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Вести на знаковном<br />
језику (р)<br />
10.15 Агро дан<br />
10.30 Кућица у цвећу<br />
11.00 Мојим се селом...<br />
11.25 Бели лук...<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Серијски филм (р)<br />
13.00 Атлас/Гуливер<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 АБС/Ауто<br />
15.25 Зелена патрола<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Серијски филм<br />
16.55 Меридијанима<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.20 Храна и вино<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на<br />
влашком<br />
19.30 „Нинџа корњаче“<br />
20.00 Спортска хрон.<br />
20.30 Серијски филм<br />
21.00 Нокаут<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
влашком<br />
22.30Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Меридијанима<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
9.50 Агро дан<br />
10.00 Палета (р)<br />
10.55 Простор<br />
11.25 На точковима<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Серијски филм (р)<br />
13.05 АБС шоу<br />
13.40 ТВ Шоп<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Серијски филм (р)<br />
15.20 Спортска<br />
хроника(р)<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Атлас<br />
17.00 Енергија...<br />
17.15 ТВ Шоп<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.20 Храна и вино<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Кућица у цвећу<br />
20.00 Ауто флеш<br />
20.30 Радим градим<br />
21.15 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
Вести на влашком<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
9.45 Времеплов<br />
10.10 Агро дан<br />
10.15 Атлас/Гуливер<br />
10.45 Више од спорта<br />
11.35 Бели лук и....<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Свет на длану<br />
13.30 Времеплов<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Вино и ...<br />
14.50 Ауто флеш<br />
15.20 Корак<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
16.45 На трагу....<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Улична патрола<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу....<br />
20.30 Меридијанима<br />
21.00 Филм на виде(л)о<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Агро дан<br />
10.15 Вино и ....<br />
10.45 Лек из природе<br />
11.15 Меридијанима<br />
11.35 Бели лук...<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Корак<br />
13.30 Времеплов<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 ABS show<br />
14.55 Радим градим<br />
15.25 Филм на виде(л)о<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Енергија...<br />
18.45Времеплов<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу....<br />
20.30 Меридијанима<br />
21.05 Агро дан<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Агро дан<br />
10.15 Енергија на....<br />
10.30 Калеидоскоп<br />
11.30 Бели лук и....<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Везе<br />
13.30Времеплов<br />
13.45 ТВ Шоп<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Улови трофеј<br />
14.55 Србија коју волим<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
16.45 На трагу...<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Навигатор<br />
18.45 Времеплов<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу...<br />
20.25 Меридијанима<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
6.50 Фарма<br />
7.45 Навигатор<br />
8.00 Будилица<br />
10.00 ТВ Шоп<br />
10.15 52 викенда<br />
11.00 Школирање<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Серијски филм<br />
13.10 Позајми ми ауто<br />
14.05 ТВ Шоп<br />
14.15 Корак 21<br />
16.00 Дневник<br />
16.20 За све Роме<br />
16.35 Гуливер<br />
17.05 ТВ Шоп<br />
17.20 Храна и вино<br />
18.15 Култ арт<br />
19.00 Дневник<br />
19.30 Слике живота<br />
20.00 Глас Америке<br />
20.35 Вино и<br />
виноградарство<br />
21.00 Калеидоскоп<br />
22.00 Вести<br />
22.10 Документарни<br />
програм<br />
23.10 52 викенда<br />
00.00 Вести<br />
00.15 Ноћни програм<br />
7.05 У нашем атару<br />
8.00 Будилица<br />
10.00 ТВ Шоп<br />
10.15 Храна и вино<br />
11.15 Лек из природе<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Село моје<br />
12.45 “Prîn saćilji<br />
nuastre” емисија на<br />
влашком језику<br />
13.15 Здравље<br />
14.00 Вести на знаковном<br />
језику<br />
14.10 Палета, програм<br />
на румунском језику<br />
15.15 Радим градим<br />
16.00 Дневник<br />
16.20 Ретроспектива,<br />
програм на влашком<br />
језику<br />
16.35 Ауто флеш<br />
17.05 ТВ Шоп<br />
17.20 Непознатом...<br />
18.25 Слике живота<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Инфо 7<br />
19.55 Времеплов<br />
20.00 Глас Америке<br />
20.35 Ауто спринт<br />
21.20 Простор<br />
22.00 Вести<br />
22.10 Документарни<br />
програм<br />
23.10 Више од спорта<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Ноћни програ<br />
*Програмска шема је подложна променама<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor

стр.12<br />
петак, 3. април 2015.<br />
Најтрофејнији српски клуб на мини припремама<br />
на Борском језеру<br />
Борани поздравили<br />
шампиона Србије<br />
БОР» Паузу у првенству<br />
због обавеза репрезентације<br />
фудбалери београдске Црвене<br />
звезде искористили су за мини<br />
припреме на Борском језеру.<br />
Према речима тренера црвено<br />
белих Ненада Лалатовића<br />
услови на Борском језеру су<br />
одлични и то је један од разлога<br />
зашто је београдски клуб<br />
Преглед спортских резултата<br />
Победе кошаркаша<br />
и одбојкашица Бора<br />
У 18. колу источне групе<br />
Српске лиге фудбалери Тимока<br />
поражени су у Сокобањи од<br />
Озрена 3:0, Хајдук Вељко је савладао<br />
Табане 4:1, а Тимочанин<br />
је поражен од Копаоника 1:0. На<br />
првом месту на табели је Динамо<br />
из Врања са 38 бодова, Тимок<br />
је четврти са 32 бода, док је Хајдук<br />
Вељко на последњем месту<br />
на табели.<br />
У групи Зоне исток екипа<br />
Неметала поражена је у Алексинцу<br />
од Рудара 3:0, Ртањ је<br />
изгубио у гостима од Пуковца,<br />
Дунав је савладао Напредак 2:1,<br />
а Каблови су били бољи у гостима<br />
од Боговине такође 2:1.<br />
Праховски Дунав је са 48 бодова<br />
на првом месту, Каблови су<br />
трећи са 36 бодова, Ртањ је на<br />
седмом месту, а Неметали су на<br />
последњем месту на табели.<br />
У 15. колу Окружне лиге<br />
екипа борске Слатине савладала<br />
је неготинску Слатину 3:0,<br />
фудбалери Мајданпека и Шарбановца<br />
играли су нерешено без<br />
голова 0:0, а Злот је био бољи од<br />
Близне 2:0. Са 40 бодоба борска<br />
Слатина је на првом месту на<br />
табели, а Мајданпек и Злот су<br />
са по 27 бодова на деоби трећег<br />
места.<br />
Кошаркаши Бора забележили<br />
су прву победу у другом<br />
делу сезоне источне групе Прве<br />
регионалне лиге савладавши<br />
Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор<br />
Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић<br />
Новинар-редактор Чедомир Васић<br />
Припрема за штампу Марко Стојчев<br />
Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<br />
СПОРТ број 53<br />
На Градском стадиону, после 16 година, гостовала<br />
је београдска Црвена звезда, кандидат за освајање<br />
нове титуле државног првака. Кратку паузу у првенству<br />
Београђани су искористили за припреме на Борском<br />
језеру, али и за контролну утакмицу у којој је питање<br />
резултата било најмање битно, иако је Звезда успела да<br />
постигне четири, без примљеног гола<br />
изабрао баш ту дестинацију за<br />
припреме.<br />
У склопу припрема кандидат<br />
за титулу шампиона Србије<br />
Црвена звезда одиграла је пријатељску<br />
утакмицу са Омладинским<br />
фудбалским клубом Бор на<br />
Градском стадиону.<br />
- Једна лепа утакмица. Публика<br />
је могла да ужива у четири<br />
гола Црвене звезде. Имали<br />
смо још неколико добрих<br />
прилика, такође и Бор је имао<br />
својих шанси. Оно што је за<br />
мене најбитније је да се нико<br />
није повредио и да ћемо у суботу<br />
спремно дочекати утакмицу<br />
са Новим Пазаром - изјавио је<br />
Ненад Лалатовић, тренер ФК<br />
„Црвена звезда“.<br />
- Гости су увеличали овај<br />
јубилеј и све је прошло у<br />
најбољем реду и ја са задовољан<br />
игром своје екипе. Нас чека једна<br />
тешка утакмица у среду са кладовскип<br />
Ђердапом, морамо да<br />
победимо и то нам је тренутно<br />
најважније - рекао је Иван Бешинић,<br />
тренер ОФК „Бор“<br />
Последњи пут црвено бели<br />
гостовали су пре 16 година<br />
на Градском стадиону у Бору у<br />
осмини финала домаћег Купа,<br />
а овог пута резултат није био у<br />
првом плану, али јесте свечана<br />
Димитровград 67:66 по четвртинама<br />
21: 15, 12:10, 15:18 и<br />
19:23. Борски клуб је са седам<br />
победа и 15 пораза на претпоследњем<br />
месту на табели.<br />
У 15. колу Прве лиге група<br />
исток поражени су борски рукометаши<br />
и рукометашице. Рукометаши<br />
су изгубили од екипе<br />
Житорађе 34:27, док су рукометашице<br />
поражене од Књажевца<br />
24:22. Рукометашице Бора су<br />
фудбалска атмосфера којој су се<br />
највише обрадовали љубитељи<br />
фудбала у граду бакра.<br />
- Бор је показао да је фудбалски<br />
град. Оволико гледалаца<br />
нема ни на првенственим утакмицама<br />
које Звезда игра. Ово<br />
је уједно један од начина да<br />
Црвена звезда помогне развој<br />
фудбала у Србији. Ја бих волео<br />
да Црвена звезда гостује, али<br />
као официјални такмичар и да<br />
Бор постигне такве резултате да<br />
дође на оно место које је некада<br />
имао у фудбалу - казао је Светозар<br />
Мијајиловић, председник<br />
ФК „Црвена звезда“<br />
Црвена звезда тренутно је на<br />
другом месту Јелен супер лиге<br />
и заостаје два бода за вечитим<br />
ривалом Партизаном. Наредну<br />
утакмицу црвено бели играју<br />
у Новом Пазару и надају се освајању<br />
нова три бода.<br />
Маријана Симић<br />
са 22 бода и утакмицом мање<br />
на трећем месту, иза Пирота и<br />
Топличанина.<br />
Одбојкашице Бора савладале<br />
су у гостима Куршумлију<br />
3:1 у сетовима, у 15. колу Друге<br />
лиге група исток. Боранке су са<br />
седам победа и осам пораза на<br />
седмом месту на табели.<br />
Маријана Симић<br />
ПОНЕДЕЉКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР