Oko istoka br. 53

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ“, БОР бр. 53 - 3. април, 2015. год. година III<br />

Додељене Капетан Мишине награде<br />

Престижна<br />

награда<br />

додељена<br />

истакнутим<br />

привредницима,<br />

установама<br />

културе и<br />

локалним<br />

самоуправама<br />

у Тимочкој<br />

крајини » стр. 3<br />

Канађани предали РТБ-у на употребу нова<br />

постројења » стр. 5<br />

Полемика о<br />

информисању<br />

На седници Скупштине Општине<br />

Неготин, током расправе о<br />

информисању, постављено питање<br />

зашто део средстава није одвојен и<br />

за регионалну Телевизију Бор, која<br />

редовно извештава из ове општине<br />

» стр. 5<br />

Пожар одложио ливење<br />

У новој фабрици сумпорне киселине запалио се део<br />

цеви од фибергласа. Штета није велика, али је одложен<br />

почетак ливења бакра у новој топионици » стр. 5<br />

Председник Општине Бор у Злоту<br />

разговарао са мештанима » стр. 4<br />

Семинар о социјалној заштити » стр. 6<br />

Почели 54. Сусрети села » стр. 9<br />

Црвена звезда играла на борском<br />

стадиону после 16 година » стр. 12

стр.2 петак, 3. април 2015.<br />

АКТУЕЛНОСТИ број 53<br />

Заштита приватности<br />

власника непокретности<br />

Према подацима које је изнео<br />

повереник за информације<br />

од јавног значаја и заштиту података<br />

о личности Родољуб Шабић,<br />

од 2008. године лични подаци<br />

власника станова у Србији<br />

доступни су, преко службе за катастар<br />

непокретности свакоме,<br />

за нешто више од хиљаду динара,<br />

колико кошта препис листа<br />

непокретности. У борском катастру<br />

кажу да би овај проблем<br />

ускоро могао да буде превазиђен<br />

израдом другачије базе података<br />

на републичком нивоу.<br />

Било који грађанин у Служби<br />

за катастар непокретности у<br />

Србији, може да затражи препис<br />

листа непокретности за одређени<br />

објекат или стамбену зграду<br />

и тако добије велики број личних<br />

података свих уписаних<br />

власника некретнина.<br />

Упис првака<br />

почео првог<br />

априла<br />

Упис деце рођене од 1. марта<br />

2008. до 1. марта 2009. године<br />

у први разред основне школе<br />

почела је 1. априла. Неопходна<br />

документација подразумева<br />

извод из матичне књиге рођених,<br />

потврду о пребивалишту,<br />

доказ о здравственом прегледу<br />

детета и вакцинацији, као и потврду<br />

да је дете похађало припремни<br />

предшколски програм.<br />

Званично, уписни рок траје<br />

до краја маја, али постоји могућност<br />

да родитељи упишу децу<br />

и кад школска година почне,<br />

у септембру, ако због оправданих<br />

разлога то нису учинили раније.<br />

У Министарству подсећају<br />

на новчане казне ако родитељ<br />

или старатељ не упише дете у<br />

школу.<br />

М.Димитријевић<br />

Подносилац захтева добија<br />

јединствен матични број сваког<br />

уписаног власника стана у стамбеној<br />

згради, као и све податке<br />

за некретнине купљене на кредит,<br />

попут оних о томе код које<br />

је банке подигнут кредит, који је<br />

број уговора о кредиту и датум<br />

потписивања, колики је износ<br />

кредита, рок отплате, колике су<br />

рате, број месечних рата, висина<br />

каматне стопе и преостале рате.<br />

Иако важећи закон то омогућава,<br />

лични подаци би ипак требало<br />

да буду заштићени.<br />

- Упознати смо са овим проблемом.<br />

Споран је јединствени<br />

матични број грађана који ми користимо<br />

за сигурну идентификацију<br />

јер има много корисника<br />

који имају исто име, презиме и<br />

средње слово. На републичком<br />

нивоу је у току израда програма<br />

Личне податке у оквиру<br />

пројекта доделе бесплатних<br />

уџбеника није требало прикупљати,<br />

јер то није у складу са<br />

Законом о заштити података о<br />

личности. После реаговања повереника<br />

Родољуба Шабића Министарство<br />

просвете је затражило<br />

од директора школа да обуставе<br />

прикупљање података од<br />

родитеља о додели бесплатних<br />

уџбеника.<br />

Реч је о фотокопијама личне<br />

карте, здравствене књижице,<br />

који ће објединити адресну базу<br />

и катастар непокретности. На тај<br />

начин би, уколико је неопходно<br />

да се не користи јединствени матични<br />

број грађана, било могуће<br />

издавање листа непокретности<br />

без личних података власника<br />

непокретности - каже Илија<br />

Војнић, начелник Службе за катастара<br />

непокретности Бор.<br />

КЛАДОВО» На пригодној<br />

свечаности у хотелу “Ђердап”<br />

породична компанија „Текијанка“<br />

обележила је четврт<br />

века успешног пословања. У<br />

присуству запослених, пословних<br />

партнера и гостију из овог<br />

дела Србије уручене су јубиларне<br />

награде радницима који<br />

су дали допринос да објекти<br />

уверењима надлежних институција<br />

о радном стажу или висини<br />

примања родитеља борца,<br />

војног инвалида или родитеља<br />

са статусом расељеног или<br />

прогнаног лица. Директори основних<br />

школа обавештени су да<br />

прекину даље прикупљање појединих<br />

података од родитеља или<br />

старатеља, а да већ прикупљена<br />

документа на одговарајући<br />

начин униште, саопштило је<br />

министарство. Контролисањем<br />

спровођења Закона о заштити<br />

Очекује се да републичка<br />

скупштина ускоро почне разматрање<br />

изменама Закона о државном<br />

премеру и катастру које<br />

између осталог регулишу и област<br />

издавања листа непокретности<br />

и да њиме буде обухваћена<br />

и заштита личних података<br />

грађана.<br />

Дејан Ђорђевић<br />

Четврт века „Текијанке“<br />

„Текијанке“ постану место породичне<br />

куповине. Развојни пут<br />

фирме трасиран је у рибарском<br />

насељу смештеном на обали<br />

Ђердапског језера у малој продавници<br />

са два радника. У 13<br />

малопродајних објеката у три<br />

општине Борског округа породична<br />

фирма запошљава око 300<br />

радника. ТВ Кладово<br />

Обустављено прикупљање података за поделу бесплатних уџбеника<br />

Незаконито тражење<br />

података о личности<br />

података о личности утврђено је<br />

да се поводом реализације овог<br />

пројекта Министарству просвете<br />

не доставља документација<br />

која садржи податке о личности<br />

већ само збирни, статистички<br />

подаци.<br />

Такође утврђено је да око<br />

1.200 основних школа у Србији<br />

прибавља и обрађује одређене<br />

податке користећи за то образац<br />

„Пројекат бесплатни уџбеници<br />

- пријавни образац“ који су доставили<br />

родитељима са захтевом<br />

да га попуне. Међутим, попуњавање<br />

обрасца подразумева прибављање<br />

података о личности<br />

чија обрада, с обзиром на сврху<br />

и основ обраде, није у складу са<br />

Законом о заштити података о<br />

личности.<br />

Повереник је у писму<br />

упућеном министру просвете,<br />

науке и технолошког развоја<br />

Срђану Вербићу указао да је неопходно<br />

да Министарство што<br />

пре обавести основне школе да<br />

обуставе прикупљање података<br />

чија обрада није у складу са<br />

законом.<br />

Маријана Симић<br />

twitter.com/@TelevizijaBor<br />

dailymotion.com/rtvbor

број 53 АКТУЕЛНОСТИ<br />

петак, 3. април 2015.<br />

стр.3<br />

Додељене награде „Капетан Миша Анастасијевић“<br />

Најбољима у региону<br />

заслужена признања<br />

БОР» Награда „Капетан<br />

Миша Анастасијевић“ додељује<br />

се од 2000. године истакнутим<br />

предузећима, локалним самоуправама,<br />

брендовима, појединцима<br />

и привредницима, на регионалном<br />

и републичком нивоу.<br />

Плакету и златник са ликом<br />

познатог српског добротвора додељује<br />

Привредна комора Нови<br />

Сад, тамошњи Факултет техничких<br />

наука и агенција „Медиа<br />

Инвент“ који заједно реализују<br />

пројекат „Пут ка врху“. Свечаност<br />

овим поводом, за подручје<br />

Регионалне привредне коморе<br />

Зајечар, одржана је у Музичкој<br />

школи „Миодраг Васиљевић“ у<br />

Бору.<br />

Међу двадесет добитника ове<br />

године су генерални директор<br />

РТБ-а Бор Благоје Спасковски<br />

као лидер укупног привредног и<br />

друштвеног амбијента региона,<br />

норвешки амбасадор Нилс Рагнар<br />

Камсваг за развој привредних<br />

веза народа Србије и Норвешке<br />

и Општина Бор за најбољи<br />

развојни потенцијал у региону, а<br />

у име локалне самоуправе награду<br />

је примио председник Општине<br />

Бор Живорад Петровић.<br />

- Свака награда много значи,<br />

али је и велика обавеза да<br />

наставимо да радимо још боље.<br />

Задовољство је да се ове године<br />

награде додељују управо у Бору<br />

и да смо на једном месту окупили<br />

највеће привреднике са региона<br />

- рекао је Живорад Петровић,<br />

председник Општине Бор.<br />

За најбољег привредника<br />

Тимочке Крајине, због показаних<br />

привредних резултата, али<br />

и помоћи коју су прошле године<br />

у време поплава и клизишта у<br />

Текији и околини пружили становницима,<br />

престижни награду<br />

добио је власник предузећа<br />

Текијанка Кладово, Живојин<br />

Болботиновић.<br />

Најважнији пројекат у Тимочкој<br />

крајини, Србији и на Балкану<br />

је свакако изградња нове<br />

топионице и фабрике сумпорне<br />

киселине у РТБ-у Бор. За резултате<br />

показане од 2010.<br />

године на овом пројекту,<br />

награду за најбољег менаџера<br />

на региону добио<br />

је директор пројекта Драган<br />

Маринковић<br />

- Ова награда не припада<br />

само мени, већ и<br />

свим мојим сарадницима<br />

за самопрегоран, пожртвован,<br />

стручан рад. То<br />

је награда и за моју породицу<br />

која је показала разумевање<br />

за то што често нисам био код<br />

куће и што сам пуно времена<br />

Истакнутим привредницима, установама културе<br />

и локалним самоуправама у Тимочкој крајини који су<br />

постигли запажене резултате у области привреде и<br />

стваралаштва, Регионална привредна комора Зајечар и<br />

новосадска кућа „Медиа Инвент“ доделили су престижну<br />

награду „Капетан Миша Анастасијевић“<br />

проводио на градилишту - каже<br />

Маринковић.<br />

Још једна награда за<br />

најбољег привредника, овога пута<br />

за нај жену у бизнису, отишла<br />

је у Кладово директору Акционарског<br />

друштва „Ђердап услуге“,<br />

Карменки Бабић.<br />

По одлуци жирија, најбољи<br />

бренд не региону је Зајечарско<br />

пиво компаније Хаинекен,<br />

а награду за најбоље предузеће<br />

у региону добила је фабрика<br />

пољопривредних машина Агромеханика<br />

Бољевац.<br />

За најбољег домаћина у региону<br />

проглашен је председник<br />

Општине Бољевац Небојша<br />

Марјановић.<br />

За допринос развоју рудника<br />

бакра Мајданпек награду<br />

„Капетан Миша Анастасијевић“<br />

добила је управница флотације<br />

РБМ-а Јелена Ђурић.<br />

За најбоље извозне резултате<br />

награђено је мешовито предузеће<br />

„Пометон“ Тир, а у области<br />

пољопривреде признање<br />

је добила Сека Вануцић из села<br />

Горњане. Фабрика мерних трансформатора<br />

из Зајечара добила<br />

је награду за корпоративну одговорност,<br />

док је најуспешније<br />

БОР» На магистралном<br />

путу Селиште-Бор- Зајечар, који<br />

је до априла био регионални, у<br />

најлошијем стању је била деоница<br />

од Селишта до Брестовца.<br />

Због тога је у септембру почела<br />

обимнија реконструкција овог<br />

дела пута који је у надлежности<br />

Јавног предузећа Путеви Србије<br />

и од изузетног значаја, пре свега,<br />

за општину Бор.<br />

До сада су на путу Селиште<br />

Брестовац, асфалтиране најкритичније<br />

деонице у дужини од<br />

три километра и закрпљена нека<br />

улегнућа која су возачима<br />

задавала велике проблеме. На<br />

местима, где је најпотребније,<br />

Директор Дирекције за<br />

планирање и изградњу Бољевац,<br />

Нели Ђорђевић добитник<br />

је признања за допринос развоја<br />

предузетничког стваралаштва,<br />

Технички факултет<br />

Бор за запажене резултате<br />

у образовању и васпитању<br />

младих, а педијатар докторка<br />

Бранка Баџа за изузетан квалитет<br />

у лечењу деце.<br />

Међу добитницима награде<br />

су и „Месер техногас“ за<br />

пословност и примену међународних<br />

стандарда, као и лист<br />

„Колектив“ за традицију и допринос<br />

очувању историје Бора<br />

и Тимочке крајине.<br />

мало предузеће штампарија<br />

„Графомед“ Бор.<br />

Награду за најбољег представника<br />

за медије на региону<br />

добила је Горица Тончев Василић,<br />

руководилац Службе за односе<br />

са јавношћу РТБ-а Бор<br />

- За сваку компанију Служба<br />

за односе са јавношћу је изузетно<br />

значајна. Да би се постигао<br />

успех неопходан је добар однос<br />

са колегама новинарима, пуно<br />

поверење послодавца, вештина<br />

комуникације и одговарајућа заступљеност<br />

предузећа у медијима<br />

- наглашава Горица Тончев<br />

Василић.<br />

Крајем године у Новом Саду<br />

истакнутим привредницима<br />

биће додељене републичке<br />

награде „Капетан Миша<br />

Анастасијевић“.<br />


Реконструкција пута Селиште - Брестовац<br />

Почела поправка<br />

мостова<br />

подигнуто је 1. 500 метара нове<br />

заштитне ограде, а санирани су и<br />

најкритичнији пропусти за воду.<br />

На целој деоници Селиште- Бор<br />

-Зајечар постављено је више од<br />

200 нових саобраћајних знакова.<br />

Комплетна реконструкција<br />

кошта 45 милиона динара, а инвеститор<br />

је предузеће „Путеви<br />

Србије“.<br />

У зависности од финансијских<br />

средстава биће настављено<br />

одводњавање коловоза,<br />

а коначни циљ је комплетно<br />

асфалтирање деонице Селиште<br />

Брестовац, чија је дужина15<br />

километара.<br />

Љиљана Ђорђевић<br />

youtube.com/rtvbor<br />

facebook.com/rtvbor



ДРУШТВО број 53<br />

Председник Општине у обиласку борских села<br />

Сарадњом до<br />

решења проблема<br />

Злот заслужује<br />

статус општине<br />

Савет Месне заједнице Злот<br />

подржава и иницијативу да ово<br />

село добије статус општине, која је<br />

поднета пре више година и налази<br />

се у скупштинској процедури.<br />

- Били бисмо најсрећнији када<br />

би Бор постао град. Оног тренутка<br />

кад добије овај статус, по закону<br />

ће бити формиране и три општине,<br />

а једна од њих ће бити и Злот<br />

- рекао је Карабашевић и додао да<br />

је покренута и иницијатива да се<br />

у овом селу поново оснује земљорадничка<br />

задруга.<br />

ЗЛОТ» Председник<br />

општине Бор Живорад Петровић<br />

је, са сарадницима, посетио<br />

сеоску месну заједницу Злот.<br />

У разговору са члановима новог<br />

савета закључено је да се<br />

уз добру сарадњу могу решити<br />

нагомилани проблеми који годинама<br />

тиште Злоћане. Мештане<br />

овог села охрабрује чињеница<br />

да је недавно почела друга фаза<br />

изградње водовода у рејону<br />

Манастириште.<br />

Водовод у злотском рејону<br />

Манастириште биће завршен<br />

до краја априла, рекао је председник<br />

општине Бор Живорад<br />

Петровић. Очекује се такође да<br />

ће се и поред економске кризе и<br />

мера штедње уз добру сарадњу<br />

Општине Бор и ове месне заједнице<br />

решити и проблем грејања<br />

у сеоској школи, као други проблеми,<br />

које житељи Злота сматрају<br />

приоритетима.<br />

- Треба да урадимо фасаду<br />

школе као и грејање, вероватно<br />

ћемо купити нове котлове и<br />

на тај начин обезбедити топле<br />

учионице. Решавамо и решићемо<br />

све, али остали су неки проблеми<br />

који су очигледно горка<br />

пилула на нама. То су проблеми<br />

свачионице на фудбалском<br />

стадиону и балон сале, све је то<br />

плаћено али није урађено како<br />

треба и нема употребну дозволу.<br />

Нећемо да поново плаћамо, али<br />

ће морати платити они који су<br />

одговорни, мораћемо вероватно<br />

Мештани рејона Манастириште<br />

у Злоту, целе зиме су били<br />

готово одсечени од света. Не<br />

због великог снега и невремена,<br />

већ због раскопаног, за њих,<br />

главног пута који их повезује са<br />

злотским пећинама и центром<br />

села. Кад је киша, која је ове године,<br />

на њихову несрећу, била<br />

свакодневна, аутомобили не могу<br />

да пролазе, већ су им главно<br />

превозно средство чизме.<br />

- Жалосно је за децу, јер родитељи<br />

не могу да их превозе<br />

и кривичне ријаве поднети али<br />

проблем треба решити- рекао је<br />

Живорад Петровић председник<br />

Општине Бор.<br />

Мештане овог села, посебно<br />

чланове новог савета МЗ,<br />

охрабрује чињеница што су<br />

решења неких проблема већ<br />

на видику, па са нестрпљењем<br />

очекују да се реновира и Дом<br />

културе.<br />

- Ми смо једино село које<br />

нема дом културе, очекујемо да<br />

ће то бити решено како нам је и<br />

обећано па ћемо још ове године<br />

сусрете села одржати како знамо<br />

и умемо, али кад се реновира<br />

Дом културе поново ћемо бити<br />

иницијатори свих културних дешавања<br />

у општини и шире- каже<br />

Милутин Карабашевић председник<br />

Савета МЗ Злот.<br />

Локална самоуправа обезбедила<br />

је и средства за путну<br />

инфраструктуру, па ће Злоћани<br />

колима, па су они приморани<br />

да иду пешке. У школу дођу<br />

потпуно блатњави, каже једна<br />

мештанка злотског рејона<br />

Манастириште.<br />

- Кад се заглавио комби млекаре,<br />

морала сам тридесет литара<br />

млека свакодневно да носим.<br />

Убрзо сам одустала, јер нисам<br />

могла физички да издржим - пожалила<br />

нам се Драгана Пантелић<br />

из Манастиришта.<br />

У Дирекцији за изградњу<br />

Бора, кажу да пут у пређашње<br />

ускоро добити и нови пут, а ове<br />

године сигурно ће бити завршено<br />

и питање мотела на Злотским<br />

пећинама, где би уз нова радна<br />

места био обезбеђен и пласман<br />

сеоских производа.<br />

- Прошле године смо обишли<br />

Злотске пећине са заинтересованим<br />

представницима једне<br />

ирачке фирме, али без обзира<br />

да ли се купац појави или не, до<br />

краја године мотел на Злотским<br />

пећинама биће реновиран, јер<br />

смо ми из општинског буџета<br />

предвидели око 2 милиона за<br />

реновирање- додао је Живорад<br />

Петровић.<br />

На састанку са руководством<br />

борске општине Савет Мз<br />

Злот покренуо је и иницијативу<br />

за поновно формирање земљорадничке<br />

задруге, која ће између<br />

осталог олакшати рад Удружења<br />

одгајивача говеда .<br />

Елда Драгаш<br />

Раскопан пут у Манастиришту<br />

стање мора да доведе извођач<br />

радова нишка фирма „МДС“.<br />

- Ако је пут био посут ризлом<br />

извођач мора да га доведе у<br />

такво стање. Ту је надзорни орган<br />

који ће да утврди да ли је све<br />

из уговора испоштовано - истакла<br />

је Верица Аничић, директор<br />

Дирекције за изградњу Бора.<br />

Представници извођача радова<br />

фирме „МДС инжењеринг“<br />

из Ниша су обећали да ће овај<br />

рејонски пут у Злоту ускоро бити<br />

враћен у пређашње стање.<br />

Општина финансира народну кухињу<br />

Припрема оброка је у искључивој надлежности Установе Спортски центар у Бору, а<br />

корисницима су подељени бонови, како би се имао увид у тачан број оброка<br />

БОР» У Народној кухињи<br />

у Спортском центру у Бору<br />

свакодневно се припреми 450<br />

оброка за социјално најугроженије<br />

грађане. Протеклих година<br />

намирнице за припремање јела<br />

обезбеђивали су Црвени крст и<br />

локална самоуправа, а од ове године<br />

рад кухиње се финансира<br />

из буџета.<br />

Припремање оброка искључиво<br />

је у надлежности Установе<br />

Спортски центар у Бору, одлука<br />

је Скупштине општине Бор.<br />

Уговором који је потписан са<br />

Спортским центром остављена<br />

је могућност да се у рад народне<br />

кухиње укључи и борски<br />

Црвени крст.<br />

- На тај начин желимо да<br />

обезбедимо сигурност корисницима<br />

Народне кухиње, да они<br />

не зависе од невладиних организација<br />

или асоцијација, већ<br />

да заиста добију колико им и<br />

припада према нормативима републичког<br />

Црвеног крста - рекла<br />

је Љубинка Јелић, начелник<br />

Општинске управе Бор.<br />

До ове године бонове за<br />

оброке у Народној кухињи је<br />

штампао Црвени крст уз накнаду<br />

коју је добијао од општине<br />

Бор.<br />

- Да комплетна услуга буде<br />

у складу са законом ми смо корисницима<br />

Народне кухиње поделили<br />

бонове и на крају месеца<br />

тачно ћемо знати колико је припремљено<br />

и колико је подељено<br />

оброка. Само на такав начин можемо<br />

да правдамо буџетска средства<br />

- додала је Љубинка Јелић.<br />

Она још каже каже да у локалној<br />

самоуправи не желе да се<br />

овај број корисника повећа, али<br />

уколико буде потребе руководство<br />

ће и о томе повести рачуна<br />

и ребалансом буџета издвојити<br />

нова средства.<br />




број 53 ПРИВРЕДА<br />


Примопредаја<br />

нових постројења<br />

БОР» Након више од три<br />

и по године радова, сви погони<br />

предвиђени пројектом реконструкције<br />

топионице и изградње<br />

нове Фабрике сумпорне киселине<br />

предати су на употребу<br />

и управљање Рударско топионичарском<br />

басену Бор. Главни<br />

извођач радова, канадска компанија<br />

„СНЦ Лавалин“ предала<br />

је, после извршених хладних и<br />

топлих проба, на употребу и нову<br />

Фабрику сумпорне киселине.<br />

- Басен коначно преузима<br />

и почиње да управља тим постројењима<br />

која су у склопу<br />

овог пројекта и која су била<br />

предмет испоруке страних<br />

компанија „Ототек“ и „СНЦ<br />

Лавалин“. То изузетно много<br />

значи за РТБ у комерцијалном,<br />

а посебно за грађане Бора, у<br />

еколошком смислу. Смањиће се<br />

емисије свих штетних материја<br />

на ниво који је дозвољен српским<br />

и европским прописима.<br />

Пожар у тек<br />

завршеној фабрици<br />

У фабрици сумпорне киселине запалио се део цеви од<br />

фибергласа. - Штета је незнатна, а узрок се испитује<br />

Имаћемо чисто небо над Бором<br />

и, наравно, квалитетнију и<br />

јефтинију производњу бакра и<br />

још већу производњу сумпорне<br />

киселине. Већ данас почећемо<br />

загревање фабрике која ће бити<br />

спремна да прими прве гасове<br />

настале у технолошким процесима<br />

у Топионици и да од њих<br />

производи сумпорну киселину.<br />

Гасова из Топионице више неће<br />

бити на димњаку, него ће сви<br />

долазити овде у фабрику и прерађиваће<br />

се у сумпорну киселину.<br />

Из димњака изнад фабрике<br />

сумпорне киселине испуштаће<br />

се само пречишћени гасови<br />

испод дозвољених граница за<br />

емисију - каже Драган Маринковић,<br />

директор пројекта нове<br />

топионице.<br />

- Потписивање примопредаје<br />

је закључак целокупног<br />

процеса који се одвијао и сарадње<br />

између „СНЦ Лавалина“,<br />

РТБ-а Бор, „Енергопројекта“ и<br />


Представници канадске компаније „СНЦ Лавалин“<br />

званично су предали на употребу и управљање нову<br />

Фабрику сумпорне киселине РТБ-у Бор. - Тиме је завршена<br />

изградња и провера и овог дела пројекта нове топионице<br />

других извођача радова. Овај<br />

пројекат је био пун изазова и<br />

мислим да смо га успешно привели<br />

крају по свим аспектима –<br />

и перформансама и безбедности<br />

на градилишту. Захваљујем се<br />

нарочито Драгану Маринковићу<br />

и господину Благоју Спасковском<br />

што су уложили максималне<br />

напоре и свакодневно учествовали<br />

у овом пројекту - наглашава<br />

Адел Шедиак, сајт менаџер<br />

„СНЦ Лавалин“.<br />

У току је загревање нове Фабрике<br />

сумпорне киселине како<br />

би из нових топионичких погона<br />

могла да прими и преради<br />

све гасове и претвори их у комерцијални<br />

производ, односно<br />

сумпорну киселину. Ново постројење<br />

задовољава све светске<br />

еколошке стандарде, а у ваздух<br />

ће се максимално емитовати свега<br />

122 милионита дела сумпор<br />

диоксида, кажу у РТБ-у Бор.<br />


БОР» У новој фабрици<br />

сумпорне киселине у Бору запалио<br />

се део цеви од фибергласа,<br />

која повезује електростатички<br />

филтер са сушним торњем, део<br />

опреме коју је уградила канадске<br />

компаније „СНЦ Лавалин“.<br />

Према речима Адела Шедиака,<br />

сајт-менаџера канадске фирме,<br />

која је и градила нову фабрику<br />

и била носилац целог пројекта<br />

нове топионице у Бору, реч је о<br />

незнатној штети чији се узрок<br />

још увек испитује.<br />

- Тачно је да је дошло до<br />

мањег инцидента, запалио се<br />

део цеви од фибергласа и сва је<br />

срећа што је борска ватрогасна<br />

служба реаговала брзо и на тај<br />

начин спречила евентуалну већу<br />

штету. Још увек не знамо зашто<br />

се то десило, истражићемо узроке<br />

и пронаћи извор проблема у<br />

току дана. Оно што за сада могу<br />

да кажем јесте да у овом тренутку<br />

ниједан фактор не указује<br />

на то да је узрок био неки<br />

„небезбедан услов“ – рекао је<br />

Адел Шедиак.<br />

Надлежни у „СНЦ Лавалину“,<br />

како истиче Шедиак,<br />

процењују штету и раде калкулацију<br />

материјала који ће бити<br />

потребан да се штета санира у<br />

кратком року, а о свим комерцијалним<br />

аспектима ће, у складу<br />

са уговорним обавезама, разговарати<br />

са инвеститором.<br />

Минулог викенда у новој топионици<br />

почело је шаржирање<br />

флеш-пећи, односно увођење<br />

концентрата. Међутим, нежељена<br />

појава у новој фабрици сумпорне<br />

киселине, ма колико да је<br />

мала, одложиће почетак ливења<br />

бакра, а ново пирометалуршко<br />

постројење одржаваће се у<br />

топлом стању док се не реши<br />

проблем у фабрици сумпорне<br />

киселине.<br />

- То су огромни и компликовани<br />

објекти. Према оном што, за<br />

сада знамо, дошло је до кратког<br />

споја у мокром електро филтеру<br />

због чега је изгорела пластична<br />

цев која се иначе прави у радионици<br />

за производе од фибергласа<br />

РТБ-а Бор. Правимо планове<br />

и сагледавамо колико ће времена<br />

бити потребно за поправку. Недостаје<br />

неколико компоненти,<br />

али с обзиром на то да се оне израђују<br />

у нашој радионици, биће<br />

брзо готове. То што се десило<br />

само може да нам да подстрек да<br />

радимо још брже квалитетније<br />

и одговорније - рекао је Благоје<br />

Спасковски, генерални директор<br />

РТБ-а Бор, у емисији „Актуелно“<br />

Телевизије Бор.<br />

Према његовим речима,<br />

очекивало се да ће бити проблема<br />

током уходавања, јер су<br />

објекти нови и потребно је време<br />

да се цео процес потпуно<br />

стабилизује.<br />

- У нову топионицу и фабрику<br />

сумпорне киселине уграђено<br />

је више од 360 километара<br />

каблова. Све спојеве треба<br />

и поред досадашњих тестова у<br />

току функционалног уходавања,<br />

проверити. У свету ово уходавање<br />

траје од шест до девет<br />

месеци. Убеђен сам да ћемо ми<br />

то завршити у много краћем року.<br />

Најзначајније је да у пожару<br />

није било повређених, а за сваку<br />

похвалу је брза реакција ватрогасне<br />

службе и велика помоћ<br />

коју су радници пружили при гашењу<br />

пожара. То се ретко виђа<br />

- нагласио је Спасковски.<br />



facebook.com/rtvbor



Лоша законска решења<br />

за информисање мањина<br />

Поводом одлуке Националног<br />

савета Албанаца да формира<br />

Радио телевизијску станицу која<br />

ће емитовати програм на албанском<br />

језику, коалиција новинарских<br />

удружења Србије издала<br />

је саопштење у коме се између<br />

осталог каже да је ова одлука у<br />

супротности са суштином медијских<br />

реформи у Србији.<br />

Коалиција новинарских и<br />

медијских удружења у коју спадају<br />

Удружење новина- р а<br />

Србије, Независно удружење<br />

новинара<br />

Србије,<br />

Независно<br />

друштво<br />

новинара<br />

Војводине,<br />

Асоцијација<br />

независних<br />

електронских<br />

медија<br />

и Пословно<br />

удружење<br />

Локал прес сматра да је одлука<br />

Националног савета Албанаца<br />

да формира РТВ станицу која<br />

ће емитовати програм на албанском<br />

језику, иако заснована на<br />

закону, заправо у супротности<br />

са суштином медијских реформи<br />

у Србији који се заснивају<br />

на принципу изласка државе из<br />

власништва над медијима.<br />

Коалиција упозорава да су<br />

законска решења за мањинско<br />

информисање у Србији остала<br />

недоречена и да она практично<br />

учвршћују позицију националних<br />

савета у сфери информисања<br />

на мањинским језицима,<br />

иако досадашња искуства показују<br />

да већина медија којима<br />

су они оснивачи раде под неприкривеним<br />

политичким утицајем.<br />

Постоји велика опасност<br />

да модел који је применио албански<br />

национални савет буде<br />

искоришћен и у другим националним<br />

заједницама, те да он<br />

доведе до монопола националних<br />

савета на мањинско информисање,<br />

односно онемогући<br />

плурализам медијских садржаја,<br />

информација и ставова.<br />

Коалиција претпоставља<br />

да је законодавац, у сарадњи са<br />

неким мањинским партијама,<br />

желео да заштити мањинско<br />

информисање од медијског тржишта,<br />

али је пропустио прилику<br />

да дефинише одговорност<br />

националних савета у сфери<br />

информисања и механизме за<br />

заштиту уређивачке аутономије<br />

медија којима су они оснивачи.<br />

У законима је пропуштена<br />

прилика да се подстакне развој<br />

вишејезичних медија, као и интеркултуралност<br />

у сфери информисања,<br />

каже се у саопштењу.<br />

Коалиција новинарских и<br />

медијских удружења апелује<br />

на представнике<br />

власти и друге<br />

доносиоце<br />

одлука да<br />

је важно<br />

препознати<br />

велики не<br />

само медијски<br />

већ<br />

и друштвени<br />

значај вишејезичних<br />

медија и интеркултуралних<br />

медијских садржаја.<br />


БОР» Тродневни семинар<br />

на тему „Социјална заштита данас<br />

и њена перспектива“ одржан<br />

је у хотелу „Језеро“ на Борском<br />

језеру. Циљ организатора, Синдиката<br />

запослених у социјалној<br />

заштити Републике Србије и<br />

Министарства за рад, запошљавање,<br />

борачка и социјална питања,<br />

био је дијалог са запосленима<br />

и послодавцима у области<br />

социјалне заштите, како би се<br />

недавно усвојени посебан колективни<br />

уговор што ефикасније<br />

применио у пракси. Учесницима<br />

скупа добродошлицу је пожелео<br />

генерални директор РТБ-а Бор,<br />

Благоје Спасковски.<br />

Министарство за рад, запошљавање,<br />

борачка и социјална<br />

питања и представници Синдиката<br />

запослених у социјалној<br />

заштити и Синдиката запослених<br />

у здравству и социјалној<br />

У ФОКУСУ број 53<br />

Почетком 2016. стижу уплатнице<br />

Обавезна такса за РТС<br />

Од јануара 2016. године<br />

грађани ће плаћати таксу за<br />

јавне медијске сервисе, која по<br />

закону не може бити виша од<br />

500 динара. Колика ће тачно бити<br />

и како ће се вршити наплата<br />

још није познато. Управни одбори<br />

РТС-а и Радио Телевизије<br />

Војводине би заједнички требало<br />

да утврде висину таксе, као и<br />

изглед обрасца за уплату таксе.<br />

Државни секретар у Министарству<br />

културе и информисања<br />

Саша Мирковић каже да је Влада<br />

Србије донела подзаконски<br />

акт којим се омогућује сачињавање<br />

базе података као предуслова<br />

за увођење таксе. У РТС<br />

су, како „Блиц“ преноси, почели<br />

са припремама за увођење таксе,<br />

али истичу и да је потребна<br />

и одређена допуна у одређеним<br />

законима којима би се детаљније<br />

регулисала наплата таксе.<br />

Очекују да ће сви законски рокови<br />

бити испоштовани и да ће<br />

грађанима до краја године бити<br />

послат сет од 12 уплатница за<br />

ТВ таксу за 2016. годину.<br />

Данијела Нововић<br />

Семинар о социјалној заштити<br />

Применом Посебног колективног уговора,<br />

потписаног почетком године, повећана<br />

су права запослених у области социјалне<br />

заштите<br />

заштити, почетком<br />

године<br />

потписали<br />

су Посебан<br />

колективни<br />

уговор којим<br />

се уређују права и обавезе запослених<br />

у тој области. Потписници<br />

уговора задовољни су постигнутим<br />

договором, међутим оно на<br />

чему сви морају да раде јесте и<br />

адекватна примена одредби уговора,<br />

као и могуће измене уколико<br />

је то неопходно – истакнуто је<br />

на семинару.<br />

Учесницима скупа овом<br />

приликом обратио се и генерални<br />

директор РТБ-а Бор, Благоје<br />

Спасковски, представљајућ<br />

комбинат бакра као друштвено<br />

одговорну компанију која осим<br />

о запосленима, свакодневно<br />

брине и о широј друштвеној<br />

заједници.<br />

Већина предавања односило<br />

се на примену Посебног колективног<br />

уговора за социјалну<br />

заштиту, а идеја је била да представници<br />

синдиката, запослени и<br />

послодавци, са представницима<br />

министарства размене идеје и<br />

предлоге ради што ефикасније<br />

примене одредби уговора, али и<br />

ради могућих измена и допуна.<br />

Учесници скупа говорили су и<br />

о пословима са повећаним ризиком,<br />

као и о изменама и допунама<br />

Закона о социјалној заштити<br />

у циљу унапређења законских<br />

одредби које би побољшале положај<br />

запослених у овој области.<br />

Марија Ћосић<br />



НЕГОТИН» На седници<br />

СО Неготин одборници су<br />

разматрали 33 тачке дневног<br />

реда. На самом почетку, током<br />

доношења Одлуке о изменама<br />

и допунама одлуке о буџету<br />

општине за 2015. годину, износећи<br />

своје мишљење о локалној<br />

каси, за коју је рекла да се ребалансом<br />

од 15 милиона динара<br />

на позицији „финансирање из<br />

других извора“, скоро уопште не<br />

мењају остале позиције буџета,<br />

а пре свега, изворни приходи,<br />

али и уз критику да буџет није<br />

инвестициони, што је опозиција<br />

и на ранијим седницама<br />

потенцирала, Радмила Геров,<br />

председница одборничке групе<br />

ЛДП се осврнула и на сарадњу<br />

са медијима у овој буџетској години.<br />

Тачније, на недавно завршен<br />

конкурс општине Неготин<br />

и решење о додели средстава<br />

број 53 У ФОКУСУ<br />


Полемика на дванаестој седници Скупштине Општине Неготин<br />


из буџета општине за пројекте<br />

којима се остварује јавни интерес<br />

у области јавног информисања,<br />

а за који је издвојено 9, 2<br />

милиона динара.<br />

- Из буџета је за ове намене<br />

издвојено 9,2 милиона динара,<br />

уз додатних 300.000 динара, на<br />

име суфинансирања пројекта<br />

учешћа на стручним, научним<br />

и пригодним скуповима, као и<br />

унапређење професионалних и<br />

техничких стандарда у области<br />

јавног информисања. Дакле,<br />

скоро 10 милиона динара, што<br />

значи да нам информисање вреди<br />

половину средстава опредељених<br />

за четири средње школе.<br />

Због тога али и због обећања<br />

да ће се средствима из буџета<br />

финансирати, у оквиру доделе<br />

средстава из буџета општине<br />

за пројекте којима се остварује<br />

интерес у области јавног инфор-<br />

Зашто и коме новац за информисање?<br />

мисања, директни преноси са<br />

скупштинских заседања, што је<br />

нама у опозицији веома важно<br />

јер сматрамо да јавност треба<br />

да зна како се у локалном парламенту<br />

изгласавају одлуке које<br />

нису увек у интересу грађана<br />

општине Неготин, а ми из ЛДП<br />

редовно указујемо на пропусте и<br />

грешке, питам како се догодило<br />

да се средства расподеле на начин<br />

на који је то урађено. Откада<br />

је у интересу општине Неготин<br />

финансирање портала Телеграфа<br />

и шта ће то телевизије, попут<br />

Мото Боема огранка ТВ Транс<br />

у Неготину, за три милиона динара,<br />

Бест телевизије Зајечар<br />

за два милиона динара или ТВ<br />

Исток Салаш за скоро 1,4 милиона<br />

динара, преносити и извештавати<br />

за те новце. Питам и<br />

зашто Регионална ТВ Бор која је<br />

Скупштини није дао обећање<br />

да ће скупштинска заседања<br />

преносити било која медијска<br />

кућа и да је реч о разговорима<br />

које је одборница водила са<br />

председником СО, Љубисавом<br />

Божиловићем, а не са њим. Такође,<br />

Миловановић је рекао да је<br />

о приспелим пријавама на конкурс<br />

одлучивала трочлана комисија<br />

на предлог професионалних<br />

удружења уз подршку Општинске<br />

управе и да он није утицао<br />

на расподелу средстава, тако да<br />

одговоре на постављена питања,<br />

Радмила Геров треба да потражи<br />

од њих, а не од Скупштине или<br />

њега лично.<br />

Била је то једна од 3 до 4<br />

полемичке епизоде на седници<br />

СО Неготин, на којој су као и<br />

на свим досадашњим одлуке<br />

изгласаване већином гласова<br />

током целе<br />

одборника коа-<br />

Отклањање штете након децембарског невремена<br />

Монтери поправљају<br />

оборене далеководе<br />

Екипе Јавног предузећа<br />

„Електромрежа Србије“ свакодневно<br />

су на терену и покушавају<br />

да оспособе далеководну<br />

мрежу на подручју општина<br />

на истоку Србије, где су, током<br />

децембарског невремена,<br />

оштећени<br />

далеководи.<br />

Лед и ветар тада<br />

су на територији<br />

општине Бор оборили<br />

више стотина<br />

далеководних<br />

стубова.<br />

- Наша екипа<br />

је тренутно на далеководу<br />

122АБ<br />

који иде од трафостанице Бор<br />

1 до Петровца. На овом правцу<br />

имали смо пад два стуба и<br />

оштећење на још једном. Након<br />

тога, следи нам рад на другим<br />

стубовима на овом далеководу<br />

прошле и<br />

ранијих година<br />

редовно<br />

извештавала<br />

из<br />

неготинске<br />

општине,<br />

није добила<br />

део средстава за информисање -<br />

нагласила је Радмила Геров.<br />

На изнете констатације шефа<br />

одборничке групе ЛДП одговорио<br />

је Јован Миловановић,<br />

председник Општине Неготин<br />

који је рекао да он никада у<br />

Радмила Геров<br />

председник Одборничке групе ЛДП-а<br />

који су такође оштећени – истакао<br />

је Мирослав Петровић,<br />

шеф Службе за далеководе Погона<br />

Бор ЕМС-а.<br />

Најкритичнија ситуација је<br />

на далеководу 150 ка Мајданпеку.<br />

На овом далеководу, где је<br />

невреме оборило 25 стубова,<br />

због крађе фазних проводника<br />

пала су још два далеководна стуба.<br />

Према подацима предузећа<br />

„Електромрежа Србије“, украдена<br />

опрема вредна је више од<br />

осам милиона динара. Лопови<br />

су, са више од 30 стубова на тој<br />

далеководној траси, украли скоро<br />

13 тона фазних проводника и<br />

заштитне ужади.<br />

- Невреме је погодило и далеководе<br />

између Књажевца и<br />

Сврљига, па се и тамо ради. Два<br />

далековода су нам ван функције,<br />

а остале смо оспособили. Далековод<br />

од Мајданпека ка Петровцу<br />

лиције странака<br />

окупљених око<br />

Српске напредне<br />

странке и СПС-а.<br />

Седница је, с<br />

обзиром на обиман<br />

дневни ред<br />

потрајала само<br />

око три сата ефектног рада, не<br />

рачунајући дужу паузу, а од 45<br />

одборника редовног скупштинског<br />

сазива, у раду дванаесте<br />

седнице учествовало је 40<br />

скупштинара.<br />

Јованка Станојевић<br />

ставили смо у функцију и сада се<br />

Мајданпек само одатле напаја<br />

струјом. Ако би дошло до испада<br />

Мајданпек би поново остао без<br />

електричне енергије. Зато интензивно<br />

радимо на далеководу 177<br />

који такође напаја Мајданпек.<br />

Циљ нам је да га што пре оспособимо,<br />

да вратимо стубове и<br />

осигурамо довод струје. У функцији<br />

нису овај далековод од Бора<br />

ка Петровцу и далековод од Бора<br />

ка Мајданпеку. Тренутно је искључен<br />

и 177, Бор – Мајданпек,<br />

који је био у функцији након постављања<br />

стубова до пре недељу<br />

дана – додао је Петровић.<br />

Озбиљни проблеми на далеководу<br />

од Бора до Мајданпека<br />

не могу бити санирани пре краја<br />

године, па је пред радницима<br />

„Електромреже Србије“ тешка и<br />

радна година.<br />

Марија Ћосић<br />


facebook.com/rtvbor

стр. 8<br />


AŽUTOR ĐIN AUSTRIJA<br />

LA UAMINJ ÎN KLADOVA<br />

Klubu đe kultură šî sport<br />

„Jedinstvo“ đin Švehat, parća<br />

orašuluj Beć, astrîn&e pje Sîrbj<br />

šî Rumînj đin Komuna Kladova<br />

šî Njegoćin, karje trăjesk šî lukră<br />

în Austrija. Kînd a fost paodurj<br />

în Sîrbija đe răsărit, în Švehat<br />

sa făkut Împrjeunarja „Velika<br />

Kamenica“, karje ažută la satu<br />

ăsta în Komuna Kladova šî alu<br />

karje numje du+e.<br />

žua+e šah šî bilijar, da poljitika în<br />

asta no mjestakăm“, spunje Krsta<br />

Petrišorević, prezîdantu lu Klubu<br />

„Jedinstvo“ în Švehat.<br />

În Klubu „Jedinstvo“ maj mult să<br />

vuorbješće ljimba rumînjaskă šî<br />

să pazăsk obi+ejurlji rumînješć,<br />

da mînkarja rumînjaskă lje pla+e<br />

šî la Austrija+, karje sînt guošć<br />

în tuată data la manifestacij karje<br />

klubu ăsta lje cînje pintru mulće<br />

СПЕКТАР број 53<br />

НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ<br />

DZÎLJILJI *A TRJEKUT<br />

KREDITURJ ĐE<br />

KÎMPOKULTURĂ<br />

» Ministarstva đe kîmpokultură<br />

šî anu ăsta a dat krediturj đe<br />

saćanj pje uslovurj bunje. Đe<br />

produ+erja jerburj šî kumpărat<br />

mehanizacije šî opremă kamata je<br />

šasă la sută, da đe kumpărat viće<br />

patru la sută. Krediturlji să dau în<br />

dinarj, găzdărijlji registrujiće pot<br />

kăpăta maj mult +in+ milioanje, da<br />

zadrugelje pînă la 15 milioanje đe<br />

dinarj. Krediturlji să plăćesk đi la<br />

un an pînă la tri anj ku grejs ćimpu<br />

đe un an.<br />

În Ministarstva đe kîmpokultură sa<br />

sămnat ljegamînturj ku 12 băn+ šî<br />

patru kăš đe siguracîje ku karje o<br />

să fije încălješ uslovurj đe krediturj<br />

în anu ăsta.<br />

LJEKURJ FALSIFIKUJIC<br />

» Pje informacijlji lu Agencija<br />

đe ljekurj a Sîrbiji, pje pjaca<br />

Lumji tot al đe 10 medikament je<br />

falsifikujit. Maj đes să falsifikuje<br />

ljekurlji đe potencije šî slăbit, da<br />

tot maj đes šî alja đe ljekujit HIV<br />

šî karcinom. Ljekurlji ašća pje an<br />

omoară vro 100 đe mij đe uaminj,<br />

a spus strućnja+i.<br />

Direkotu Agenciji đe ljekurj a<br />

Sîrbiji Saša Jaćović a spus kă<br />

đin produ+erja pje an đe ljekurj<br />

falsifikujic să ažun&e la dobîndă<br />

întră 75 šî 200 đe milijarde đe<br />

dolarj. Strućnja+i a spus la uaminj<br />

să nu kumperje ljekurj pistă<br />

Internet nji+ la buvljak, da numa în<br />

apotje+ în konsultacij ku doktoru<br />

or apotjekaru.<br />

DEKLARACIJ<br />

PJE<br />

PRODUKTURJ<br />

» Đin aprilu al đe întîj pornješće<br />

Regularju nuou đe deklaracij, da<br />

+eva noutăc sînt deklaracij nuoj đe<br />

produkturj. Akuma deklaracijlji<br />

đe produkturj o să să vadă maj<br />

bun šî maj frumos o să să skrije.<br />

Pje jelje trăbuje să fije numilji<br />

produktuluj šî produkătoruluj,<br />

država unđe sa făkut produktu<br />

šî +e firmă la adus în Sîrbije, +e<br />

jastă în produkt, aditivurj, procjes<br />

đe făkut šî informacij đe +eva<br />

kategorij đe kumpărătorj.<br />

Toc produkători đin aprilu al đe<br />

întîj asta trăbuje să poštuje, da<br />

dakă nu, kăznurlji sînt đi la două<br />

mij pînă la 300 đe mij đe dinarj.<br />

Prevodu: Aleksander Ilić<br />

Ekipa lu Televizija Regională<br />

Bor a fost în klubu „Jedinstvo“<br />

kînd a fost în Beć, da pje<br />

projektu „Zajedno“, karje îl fa+e<br />

ku Împrjeunarja uaminjiluor<br />

„Aurora“ đin Bor.<br />

Kînd mjer&ec pucîn maj đeparće<br />

đe străzîlji modernje în Beć šî<br />

vă du+ec în parća pje đin afară<br />

đe centru, în Klubu đe kultură šî<br />

sport „Jedinstvo“ în Švehat vă<br />

sîmćec parkă ac venjit în vrun sat<br />

vrunđeva în Sîrbije, ku simbolurj,<br />

tradicije šî kultură lu njamu al<br />

nuostru. Klubu „Jedinstvo“ pje<br />

oktobru al đe tri anu ăsta însamnă<br />

40 đe anj đe kînd lukră šî je al maj<br />

bătrîn klub sîrbjesk în Austrija đe<br />

žuos. În ćimpu +a trjekut a astrîns<br />

pje uaminji đin tuaće držăvilji<br />

lu Jugoslavija +a fost, da akuma<br />

akolo vin Sîrbi šî Rumînji, karje<br />

în Austrija a venjit đin Kladova<br />

šî Njegoćin. Prezîdantu klubuluj<br />

Krsta Petrišorević je făkut în satu<br />

Reka în Komuna Kladova, da jel<br />

în klubu ăsta je prezîdant aj đi la<br />

urmă šasă anj.<br />

„Înainće đe făkut, klubu a fost<br />

registrujit ka klub Jugoslovenjilor,<br />

da după +e Jugoslavija sa đispikat,<br />

a rămas Sîrbi šî Rumînji, karje<br />

akuma duk griža đe klub. După<br />

đispikatu Jugoslaviji, klubu vro<br />

tri anj măjdo na lukrat, pintru<br />

kă uaminji đin alćilje držăvj lu<br />

Jugoslavija +a fost na kućezat<br />

să vină ai+a, asta a fost poljitika.<br />

Mînăduktorija nuouă a otărît<br />

klubu să ramînă kum a šî fost šî toc<br />

njamurlji sînt ai+a binje venjic. În<br />

klub nu să vuorbješće đe poljitikă,<br />

ai+a toc pot să +ićaskă nuovinj, să<br />

kaće la televizije đin Sîrbije, să<br />

dzîlje +e să însamnă šî în Sîrbije.<br />

Đe kînd a fost paodurlji în Sîrbija<br />

đe răsărit, în „Jedinstvo“ vin šî<br />

saćanji đin Velika Kamenica, satu<br />

Komunji Kladova, karje trăjesk<br />

šî lukră în Austrija. Đin satu ăsta<br />

30 đe găzdărij trăjesk în Švehat,<br />

da Împrjeunarja a făkuto pintru a<br />

ažuta satu đe unđe a venjit.<br />

„Noj am făkut Împrjeunarja<br />

pintru ka să ažutăm satu Velika<br />

Kamenica, đe karje măjdo nji+<br />

nu sa vuorbit în medij, da akolo<br />

paodurlji în septembar anu +a<br />

trjekut a făkut šćetă marje. Am<br />

astrîns ažutor đe voje bună šî am<br />

ažutat la găzdărij šî uaminj, karje<br />

a fost ugrožîc. Ažutăm profăkut<br />

infrastruktura, školjilji šî tot<br />

satu, da al đi la urmă projekt al<br />

nuostru je profăkut ambulanta<br />

satuluj. Mulcamim mult šî la<br />

Komuna Kladova šî prezîdantu i<br />

Radovan Arežina, karje nja ažutat<br />

în pus tišljeraj“, a spus Ljubomir<br />

Stepanović, prezîdantu lu<br />

Împrjeunarja uaminjiluor „Velika<br />

Kamenica“ în Švehat.<br />

Doru kătră pomîntu unđe sa<br />

făkut uaminji ašća să sîmće în<br />

„Jedinstvo“ šî „Velika Kamenica“.<br />

Uaminji aj nuoštri în strinătaće đe<br />

kîćeva uorj pje an să duk în saćilji<br />

unđe sa făkut în Komuna Kladova.<br />

Đin Sîrbije, maj mult lje falješće<br />

slobozîja, în aša fjal, pintru kă în<br />

Austrija au mult đe lukru, numa<br />

să ujtă la +asnjik, să trăješće šî să<br />

lukră mult maj jut, šî măjdo nu<br />

jastă kînd să să ođinjăskă šî să să<br />

împrjeunje.<br />

Danijela Novović<br />

Prevodu: Aleksander Ilić<br />

За бољи положај Рома<br />

БОР» У организацији Образовне<br />

културне заједнице Рома<br />

„Романипен“ у Крагујевцу,<br />

у Бору је одржана информативна<br />

радионица за потенцијалне<br />

кориснике програма „Приступ<br />

фондовима Европске уније за<br />

Роме“. У склопу пројекта „Генерисање<br />

пројектних идеја“<br />

учесници су информисани<br />

на који начин и за која средства<br />

могу да конкуришу ради<br />

решавања проблема ромске<br />

популације.<br />

Циљ пројекта је да допринесе<br />

побољшању положаја ромске<br />

заједнице тако што ће повећати<br />

могућности државних институција,<br />

локалне самоуправе и ци-<br />

вилног друштва да конкуришу<br />

за расположива<br />

средства Европске уније,<br />

ради спровођења политике<br />

инклузије Рома у<br />

Србији.<br />

Овај пројекат је изузетног<br />

значајан и за борску<br />

општину.Програм<br />

„Приступ фондовима<br />

Европске уније за Роме“<br />

финансира Фондација за отворено<br />

друштво из Будимпеште.<br />


Ове године завршава се светска<br />

декада Рома, која је имала за<br />

циљ укључивање Рома у друштвене<br />

токове, већи приступ Рома<br />

здравственој заштити, решавању<br />

проблема становања, запошљавања<br />

и образовања.<br />

За десет година највећи помаци<br />

направљени су области образовања,<br />

и здравствене заштите.<br />

Све више Рома стиче високо образовање,<br />

али су и даље највећи<br />

проблеми економски положај и<br />

запошљавање Рома. Стално је<br />

присутно и питање становања.<br />



БОР» Надметањем културном<br />

уметничких друштава<br />

„Ђидо“ из Брестовца и „Стол“<br />

из Бучја почели су, у Брестовцу,<br />

54. сусрети села борске општине.<br />

На свечаном отварању је истакнуто<br />

да су бројне генерације<br />

обележиле ову традиционалну<br />

манифестацију приказујући јединствену<br />

и аутентичну баштину<br />

овог краја.<br />

- Сасвим сам сигурна да ће и<br />

вечерас учесници имати шта да<br />

покажу, на овој једној од значајнијих<br />

манифестација изворног<br />

народног стваралаштва у Региону<br />

- истакла је на свечаном отварању<br />

Сусрета села Симонида<br />

Гаврић.<br />

И ове године свако село је<br />

по два пута домаћин и два пута<br />

гост. До 23.маја, када се планира<br />

завршна манифестација, биће<br />

одржано 20 сусрета.<br />

- Учествује десет села и<br />

око 1.000 учесника - истакао је<br />

Министарство културе и<br />

информисања расписало је конкурс<br />

за откуп публикација за<br />

библиотеке за 2015. годину, на<br />

основу којег ће откупити одабране<br />

наслове за мрежу јавних<br />

број 53 КУЛТУРА<br />


Почели сусрети села<br />

Драган Илић, директор Центра<br />

за културу У другом кругу<br />

такмичења села домаћини ће<br />

приредити изложбу, а тема је<br />

„Оруђа,справе и алати у различитим<br />

видовима традиционалног<br />

привређивања“. Обавеза<br />

сваког културно уметничког<br />

друштва је да кроз песму и игру<br />

на сцени прикаже карактеристичан<br />

обичај њиховог села.<br />

- Десет година уназад културно<br />

уметничка друштва приказују<br />

обичаје, ове године је<br />

тема „Митска бића у традиционалној<br />

култури становништва<br />

околине Бор“ - додала је Сузана<br />

Мијић,председник жирија.<br />

У склопу 54. сусрета села<br />

борске општине биће одржан и<br />

квиз знања на тему „Ратарска<br />

производња“. Организатор сусрета<br />

села борске општине је<br />

Центар за културу, а покровитељ<br />

Општина Бор.<br />


Министарство културе финансира набавку књига<br />

Конкурсом до наслова<br />

библиотека у<br />

Србији. Пријаве<br />

се поднесе<br />

до 20. априла,<br />

а услови конкурса<br />

могу да<br />

се преузму са<br />

сајта Министарства<br />

културе.<br />

Овај откуп<br />

је законска<br />

обавеза Министарста,<br />

а<br />

за многе библиотеке у Србији и<br />

једини начин за обнову књижног<br />

фонда. Народна библиотека Бор<br />

свој књижни фонд, осим на овај<br />

начин обнавља и куповином за<br />

ЗАЈЕЧАР» Регионални<br />

пројекат „Пут римских царева и<br />

дунавски пут вина“ обухвата 20<br />

локалитета из римског периода<br />

и 12 винских регија у четири<br />

државе, Хрватској, Румунији,<br />

Бугарској и Србији, речено је,<br />

између осталог, у Царској палати<br />

Феликс Ромулијана приликом<br />

презентације дела овог пројекта,<br />

реализације интерактивне<br />

игрице.<br />

Игрицу ће моћи да користе<br />

сви који имају неки од смарт<br />

уређаја, а кроз њу ће бити доступни<br />

сви подаци везани за локалитет,<br />

као и анимација првобитног<br />

изгледа царске палате.<br />

Како кажу идејни творци биће<br />

то Ромулијана у свом пуном<br />

стр. 9<br />

Феликс Ромулијана<br />

кроз видео игрицу<br />

Развој културне руте „Пут римских царева и дунавски<br />

пут вина“, финансиран из пројекта Европске уније и<br />

Немачке, допринеће да млади боље упознају овај значајни<br />

историјски споменик<br />

сјају, а реализација се очекује у<br />

току лета. Вредност је 6.000 евра,<br />

а цео пројекат „Пут римских<br />

царева и дунавски пут вина“<br />

вреди 600 хиљада евра. Развој<br />

културне руте „Пут римских царева<br />

и дунавски пут вина“ подржали<br />

су Немачка организација<br />

за међународну помоћ и Европска<br />

Унија.<br />

- Биће то главна атракција<br />

и за многе Зајечарце. Игрица<br />

ће бити јасна, једноставна за<br />

коришћење кроз видео презентацију,<br />

коју ће моћи да користе<br />

сви који имају било који смарт<br />

уређај, а стигну из далека на<br />

Царску палату- рекао је Горан<br />

Панџа, графички дизајнер.<br />

Давор Марушић<br />

коју средства добија из општинског<br />

буџета.<br />

Када првостепена комисија<br />

министарства културе обави<br />

свој део посла, после тог датума<br />

списак откупљених и одабраних<br />

публикација прослеђује се<br />

у јавне библиотеке где је избор<br />

такође поверен комисијама.<br />

- Откуп Министарства културе<br />

за јавне библиотеке је законска<br />

обавеза. Финансира се<br />

из буџета Републике Србије и<br />

намењен је свим јавним библиотекама<br />

на територији републике.<br />

Књиге које се откупљују морају<br />

да одговарају свим издавачким<br />

и библиотечким стандардима,<br />

откупљују се књиге које су<br />

објављене на српском језику и<br />

језицима националних мањина<br />

и то се ради у сарадњи са библиотекама<br />

којима су те публикације<br />

и намењене. Откупљују се<br />

издања на српском језику као и<br />

преведена литература и обавезно<br />

дечија литература али и пубикације<br />

из области уметности, хуманистике<br />

и популарних наука и<br />

друго што не спада у уџбеничку<br />

литературу- каже Ана Јанковић<br />

виши библиотекар у Народној<br />

библиотеци Бор .<br />

Народна библиотека у Бору<br />

прошле године је из откупа Министарства<br />

културе добила 1501<br />

примерак књига, више него у<br />

2013. Одређени број примерака<br />

из ове набавке борска библиотека<br />

издваја и за своје огранке<br />

у селима. Откуп публикација<br />

Министарства културе за многе<br />

библиотеке у Србији иначе једини<br />

је начин на који се обнавља<br />

књижни фонд.<br />

Елда Драгаш<br />


facebook.com/rtvbor



МОЗАИК број 53<br />

Гастрономске чаролије<br />

Пролеће је<br />

отпочело с кишом<br />

Да ли сте приметили да је стигло пролеће? Ја покушавам да<br />

приметим, али ми нешто не иде од руке. Сигурна сам да вас<br />

убија овај „ред кише, ред сунца“ и тако, до бесконачности.<br />

Сигурна сам и то да немате вољу да кувате нешто спектакуларно,<br />

зато вам предлажем овог пута једно брзо, укусно јело, које<br />

можете послужити као топло предјело, али и као ручак.<br />

Сви смо оставили паприке у замрзивачу у већој количини,<br />

па је ред да полако ту залиху потрошимо. Значи, отворите замрзивач<br />

извадите паприке и направите ПУЊЕНЕ ПАПРИКЕ СА<br />

КАЈМАКОМ .<br />

Потребно је: 8 печених паприка, 200 г зрелог кајмака, 100 г<br />

брашна, 3 јаја, 100 г презли.<br />

Припрема: Печене црвене паприке очистите од семенки,<br />

оцедите и напунити кајмаком. Напуњене паприке панирајте у<br />

брашно, јаја и презлу. Испеците их у врелом и дубоком уљу и<br />

одложите на папирни убрус да би се оцедио вишак масноће које<br />

су упиле приликом печења.<br />

А како да сервирате ?<br />

Препоручујем да сервирате уз стари, добар евергрин Ксеније<br />

Еркер:<br />

„Прољеће је отпочело с кишом<br />

с влаковима који касно стижу<br />

и док дани уморно се нижу<br />

ми се опет поздрављамо кришом...“<br />

Мирјана Васић<br />

• Нама не вреди говорити.Јер<br />

да вреди и ми бисмо поразговарали<br />

сами са собом.<br />

• Потопили смо чамац за спасавање.<br />

На дну нам је потребнији.<br />

Владица Миленковић<br />

• И раније смо тврдили да влада<br />

прави глупости, али сада за<br />

то имамо много више разумевања!<br />

• Није страшно када ми уђемо у<br />

шансу, јер ми из шансе умемо да<br />

изађемо као да никад у њој нисмо<br />

били!<br />

Раша Папеш<br />


И са пуњеним<br />

паприкама кајмаком<br />

лоБОРизми<br />

• Србија се налази пред европским<br />

вратима. Са немачком<br />

бравом и француским кључем.<br />

• Власт је кренула у економски<br />

опоравак државе. Коска је<br />

бачена.<br />

Мирослав Средановић<br />

• И Европска заједница се<br />

развила из првобитне. Али не<br />

мора стално да нам то и доказује.<br />

• Европска унија нам је много<br />

тога наложила. Али нама је и<br />

даље хладно око срца.<br />

Мирослав Димитријевић<br />

Такмичење у Бору за младе атлетичаре<br />

Крос лига централне Србије<br />

Учествовало 140 такмичара из 14 градова, млађи и старији<br />

јуниори и јуниорке, пионири и пионирке<br />

БОР» Након Чачка и Смедеревске<br />

паланке, Бор је био<br />

домаћин Крос лиге централне<br />

Србије.<br />

У трећем колу учествовало<br />

је 140 такмичара из 14<br />

градова централне Србије, у<br />

категоријама старије јуниорке<br />

и јуниори, од три до четири<br />

хиљаде метара, млађи јуниори<br />

и јуниорке од две до три хиљаде<br />

метара, млађи дечаци и девојчице<br />

од 200 до 600 метара,<br />

пионирке и пионири од 800 до<br />

1.500 метара.<br />

Представници Атлетског<br />

клуба су задовољни оваквим<br />

одзивом младих атлетичара.<br />

Поетски кутак<br />

Јесењину у част<br />

често стара књига са мном ћути<br />

али цвили још твоја керуша<br />

па се питам шта ћу још дочути<br />

да л још неко са мном слуша<br />

да ли штекће још лисица стара<br />

док низ језик крв јој се румени<br />

ко то ноћас стихом разговара<br />

да л Јесењин песмом прича мени<br />

- С обзиром на временске<br />

услове протеклих дана ми<br />

смо сасвим задовољни бројем<br />

учесника. Циљ оваквих крос<br />

лига је популаризација атлетике,<br />

али и туристичких потенцијала<br />

општине Бор који<br />

својим гостима има шта да<br />

покаже - рекао је Станиша<br />

Аксић, председник Атлетског<br />

клуба Бор<br />

Осим атлетског клуба Бор<br />

у организацији Крос лиге централне<br />

Србије учествовали су<br />

Општина Бор, установа Спортски<br />

центар и компанија „Ракита<br />

Експлорејшн“.<br />


праштај мени ове просте речи<br />

још једна се битка са мном бије<br />

стих мој ноћас по прошлости јечи<br />

у част Твоју и Твоје Русије<br />

Горан Вучковић<br />


МОЗАИК<br />

број 53 петак, 3. април 2015.<br />


ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<br />

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<br />

7.00 Будилица<br />

9.00 ТВ Шоп<br />

9.15 Храна и вино<br />

10.00 Вести на знаковном<br />

језику (р)<br />

10.15 Агро дан<br />

10.30 Кућица у цвећу<br />

11.00 Мојим се селом...<br />

11.25 Бели лук...<br />

12.00 Вести<br />

12.15 Серијски филм (р)<br />

13.00 Атлас/Гуливер<br />



14.25 АБС/Ауто<br />

15.25 Зелена патрола<br />

16.00 Дневник<br />

16.30 Серијски филм<br />

16.55 Меридијанима<br />

17.30 Вести на<br />

румунском<br />

17.40 Око истока<br />




влашком<br />

19.30 „Нинџа корњаче“<br />

20.00 Спортска хрон.<br />


21.00 Нокаут<br />


22.00 Данас<br />


влашком<br />

22.30Вести на<br />


22.35 Глас Америке<br />



00.10 Око истока (р)<br />

01.00 Ноћни програм<br />





10.00 Палета (р)<br />

10.55 Простор<br />

11.25 На точковима<br />



13.05 АБС шоу<br />





15.20 Спортска<br />

хроника(р)<br />


16.30 Атлас<br />

17.00 Енергија...<br />







19.20 Вести на влашком<br />

језику<br />

19.30 Кућица у цвећу<br />

20.00 Ауто флеш<br />

20.30 Радим градим<br />



Вести на влашком<br />











9.45 Времеплов<br />


10.15 Атлас/Гуливер<br />

10.45 Више од спорта<br />

11.35 Бели лук и....<br />



13.00 Свет на длану<br />




14.25 Вино и ...<br />


15.20 Корак<br />



16.45 На трагу....<br />




18.15 Улична патрола<br />







21.00 Филм на виде(л)о<br />














10.15 Вино и ....<br />

10.45 Лек из природе<br />


11.35 Бели лук...<br />



13.00 Корак<br />




14.25 ABS show<br />


15.25 Филм на виде(л)о<br />






18.15 Енергија...<br />

18.45Времеплов<br />





















10.15 Енергија на....<br />

10.30 Калеидоскоп<br />

11.30 Бели лук и....<br />



13.00 Везе<br />

13.30Времеплов<br />




14.25 Улови трофеј<br />

14.55 Србија коју волим<br />



16.45 На трагу...<br />




18.15 Навигатор<br />






20.00 На трагу...<br />











6.50 Фарма<br />

7.45 Навигатор<br />



10.15 52 викенда<br />

11.00 Школирање<br />



13.10 Позајми ми ауто<br />


14.15 Корак 21<br />


16.20 За све Роме<br />

16.35 Гуливер<br />



18.15 Култ арт<br />


19.30 Слике живота<br />


20.35 Вино и<br />

виноградарство<br />

21.00 Калеидоскоп<br />


22.10 Документарни<br />

програм<br />

23.10 52 викенда<br />



7.05 У нашем атару<br />




11.15 Лек из природе<br />


12.15 Село моје<br />

12.45 “Prîn saćilji<br />

nuastre” емисија на<br />

влашком језику<br />

13.15 Здравље<br />

14.00 Вести на знаковном<br />


14.10 Палета, програм<br />

на румунском језику<br />



16.20 Ретроспектива,<br />

програм на влашком<br />




17.20 Непознатом...<br />

18.25 Слике живота<br />


19.20 Инфо 7<br />



20.35 Ауто спринт<br />

21.20 Простор<br />


22.10 Документарни<br />

програм<br />

23.10 Више од спорта<br />


00.10 Ноћни програ<br />

*Програмска шема је подложна променама<br />


facebook.com/rtvbor



Најтрофејнији српски клуб на мини припремама<br />

на Борском језеру<br />

Борани поздравили<br />

шампиона Србије<br />

БОР» Паузу у првенству<br />

због обавеза репрезентације<br />

фудбалери београдске Црвене<br />

звезде искористили су за мини<br />

припреме на Борском језеру.<br />

Према речима тренера црвено<br />

белих Ненада Лалатовића<br />

услови на Борском језеру су<br />

одлични и то је један од разлога<br />

зашто је београдски клуб<br />

Преглед спортских резултата<br />

Победе кошаркаша<br />

и одбојкашица Бора<br />

У 18. колу источне групе<br />

Српске лиге фудбалери Тимока<br />

поражени су у Сокобањи од<br />

Озрена 3:0, Хајдук Вељко је савладао<br />

Табане 4:1, а Тимочанин<br />

је поражен од Копаоника 1:0. На<br />

првом месту на табели је Динамо<br />

из Врања са 38 бодова, Тимок<br />

је четврти са 32 бода, док је Хајдук<br />

Вељко на последњем месту<br />

на табели.<br />

У групи Зоне исток екипа<br />

Неметала поражена је у Алексинцу<br />

од Рудара 3:0, Ртањ је<br />

изгубио у гостима од Пуковца,<br />

Дунав је савладао Напредак 2:1,<br />

а Каблови су били бољи у гостима<br />

од Боговине такође 2:1.<br />

Праховски Дунав је са 48 бодова<br />

на првом месту, Каблови су<br />

трећи са 36 бодова, Ртањ је на<br />

седмом месту, а Неметали су на<br />

последњем месту на табели.<br />

У 15. колу Окружне лиге<br />

екипа борске Слатине савладала<br />

је неготинску Слатину 3:0,<br />

фудбалери Мајданпека и Шарбановца<br />

играли су нерешено без<br />

голова 0:0, а Злот је био бољи од<br />

Близне 2:0. Са 40 бодоба борска<br />

Слатина је на првом месту на<br />

табели, а Мајданпек и Злот су<br />

са по 27 бодова на деоби трећег<br />

места.<br />

Кошаркаши Бора забележили<br />

су прву победу у другом<br />

делу сезоне источне групе Прве<br />

регионалне лиге савладавши<br />

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор<br />

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић<br />

Новинар-редактор Чедомир Васић<br />

Припрема за штампу Марко Стојчев<br />

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<br />

СПОРТ број 53<br />

На Градском стадиону, после 16 година, гостовала<br />

је београдска Црвена звезда, кандидат за освајање<br />

нове титуле државног првака. Кратку паузу у првенству<br />

Београђани су искористили за припреме на Борском<br />

језеру, али и за контролну утакмицу у којој је питање<br />

резултата било најмање битно, иако је Звезда успела да<br />

постигне четири, без примљеног гола<br />

изабрао баш ту дестинацију за<br />

припреме.<br />

У склопу припрема кандидат<br />

за титулу шампиона Србије<br />

Црвена звезда одиграла је пријатељску<br />

утакмицу са Омладинским<br />

фудбалским клубом Бор на<br />

Градском стадиону.<br />

- Једна лепа утакмица. Публика<br />

је могла да ужива у четири<br />

гола Црвене звезде. Имали<br />

смо још неколико добрих<br />

прилика, такође и Бор је имао<br />

својих шанси. Оно што је за<br />

мене најбитније је да се нико<br />

није повредио и да ћемо у суботу<br />

спремно дочекати утакмицу<br />

са Новим Пазаром - изјавио је<br />

Ненад Лалатовић, тренер ФК<br />

„Црвена звезда“.<br />

- Гости су увеличали овај<br />

јубилеј и све је прошло у<br />

најбољем реду и ја са задовољан<br />

игром своје екипе. Нас чека једна<br />

тешка утакмица у среду са кладовскип<br />

Ђердапом, морамо да<br />

победимо и то нам је тренутно<br />

најважније - рекао је Иван Бешинић,<br />

тренер ОФК „Бор“<br />

Последњи пут црвено бели<br />

гостовали су пре 16 година<br />

на Градском стадиону у Бору у<br />

осмини финала домаћег Купа,<br />

а овог пута резултат није био у<br />

првом плану, али јесте свечана<br />

Димитровград 67:66 по четвртинама<br />

21: 15, 12:10, 15:18 и<br />

19:23. Борски клуб је са седам<br />

победа и 15 пораза на претпоследњем<br />

месту на табели.<br />

У 15. колу Прве лиге група<br />

исток поражени су борски рукометаши<br />

и рукометашице. Рукометаши<br />

су изгубили од екипе<br />

Житорађе 34:27, док су рукометашице<br />

поражене од Књажевца<br />

24:22. Рукометашице Бора су<br />

фудбалска атмосфера којој су се<br />

највише обрадовали љубитељи<br />

фудбала у граду бакра.<br />

- Бор је показао да је фудбалски<br />

град. Оволико гледалаца<br />

нема ни на првенственим утакмицама<br />

које Звезда игра. Ово<br />

је уједно један од начина да<br />

Црвена звезда помогне развој<br />

фудбала у Србији. Ја бих волео<br />

да Црвена звезда гостује, али<br />

као официјални такмичар и да<br />

Бор постигне такве резултате да<br />

дође на оно место које је некада<br />

имао у фудбалу - казао је Светозар<br />

Мијајиловић, председник<br />

ФК „Црвена звезда“<br />

Црвена звезда тренутно је на<br />

другом месту Јелен супер лиге<br />

и заостаје два бода за вечитим<br />

ривалом Партизаном. Наредну<br />

утакмицу црвено бели играју<br />

у Новом Пазару и надају се освајању<br />

нова три бода.<br />


са 22 бода и утакмицом мање<br />

на трећем месту, иза Пирота и<br />

Топличанина.<br />

Одбојкашице Бора савладале<br />

су у гостима Куршумлију<br />

3:1 у сетовима, у 15. колу Друге<br />

лиге група исток. Боранке су са<br />

седам победа и осам пораза на<br />

седмом месту на табели.<br />


ПОНЕДЕЉКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

Oko istoka br. 53

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?