Oko istoka br. 52

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
20:30<br />
БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ“, БОР бр. 52 - 20. март, 2015. год. година III<br />
Председник<br />
Србије у РТВ Бор<br />
Нова улагања у<br />
геолошка истраживања<br />
Американци и Канађани издвојиће<br />
18,7 милиона долара за истраживања<br />
налазишта бакра и злата у оквиру<br />
пројекта „Чукару Пеки“<br />
Почела дистрибуција петовалентне „Пентаксим“<br />
вакцине домовима здравља у Србији, која је<br />
намењена бебама у првој години живота » стр. 7<br />
Почиње грађевинска сезона, приоритет<br />
је водоснабдевање у селима » стр. 8<br />
Поскупљује студентски индекс » стр. 4<br />
» стр. 5<br />
Лекова има довољно,<br />
епидемије нема<br />
» стр. 3<br />
У ексклузивном интервјуу<br />
нашој медијској кући Томислав<br />
Николић говорио је о актуелним<br />
друштвеним збивањима у Србији.<br />
Наш пут је Бор и сва рудна<br />
налазишта, која су богата, морамо<br />
припремити за експлоатацију<br />
Просветари у Тимочкој<br />
крајини и даље штрајкују<br />
Од 75 школа шеснаест је у<br />
штрајку, а у шест је настава<br />
потпуно обустављена<br />
Изложба заборављеног воћа » стр. 9<br />
Анђела Младеновић трећа на џудо<br />
турниру у Француској » стр. 12<br />
» стр. 4

стр.2 петак, 20. март 2015.<br />
АКТУЕЛНОСТИ број 52<br />
Радови на инфраструктури у Неготину<br />
Почиње реконструкција<br />
улице у центру града<br />
НЕГОТИН» Становници<br />
улице Стојанке Радосављевић<br />
у Неготину већ овог лета имаће<br />
много боље инфраструктурне<br />
услове за функционисање домаћинстава,<br />
а реч је углавном о<br />
породичним кућама грађеним у<br />
том делу града почетком 20. века.<br />
Комплетна реконструкција улице<br />
Стојанке Радосављевић, од<br />
Булевара до Полицијске станице,<br />
дужине 190 метара, предвиђено<br />
је да траје 70 дана. За то време,<br />
извођач радова, Предузеће за путеве<br />
„Штрабаг“ Зајечар, на овој<br />
локацији поставиће нову водоводну<br />
и канализациону мрежу,<br />
кишну и атмосферску канализацију,<br />
ивичњаке и тротоаре, а улицу<br />
пресвуче са два слоја асфалта.<br />
БОР» На питање - где<br />
се на једном месту може наћи<br />
најразноврснија роба, а по<br />
најповољнијој цени, некада је<br />
одговор био - на бувљој пијаци.<br />
Од игле до локомотиве, тако<br />
би се могло кратко описати све<br />
оно што се продаје на бувљаку.<br />
Људи су се ту некада облачили<br />
од главе до пете, снабдевали козметиком,<br />
кућном хемијом, али<br />
и неким прехрамбеним намирницама,<br />
малим кућним апаратима.<br />
Избор велики, цене приступачне<br />
и сви задовољни. Данас<br />
то није случај.<br />
Продавци кажу да је све<br />
мање купаца, а евидентно је све<br />
мање и продаваца. Више од 50<br />
Укупна вредност радова је скоро<br />
25 милиона динара динара са<br />
урачунатим ПДВ-ом. Инвеститори<br />
су, са половичним износима,<br />
Министарство привреде<br />
Републике Србије и Општина<br />
Неготин, преко Јавног предузећа<br />
за грађевинско земљиште.<br />
Као што је већ више пута<br />
потврђено из локалне самоуправе,<br />
највише средстава из<br />
буџета, ове године пројектованог<br />
на милијарду и 69 милиона<br />
динара, око 20%<br />
биће уложено у<br />
побољшање комуналне<br />
и путне<br />
инфраструктуре<br />
у општини<br />
Неготин.<br />
Поводом почетка<br />
радова у<br />
улици Стојанке<br />
Радосављевић,<br />
ових дана су се<br />
на оперативном<br />
договору<br />
састали функционери Општине<br />
Неготин, представници извођача<br />
радова ПЗП „Штрабаг“ Зајечар,<br />
ЈП за грађевинско земљиште<br />
и републичког Министарства<br />
привреде.<br />
Јованка Станојевић<br />
посто тезги на<br />
борској бувљој<br />
пијаци је затворено.<br />
Продаваца је<br />
све мање, а према<br />
речима најупорнијих,<br />
којима је<br />
продаја једини<br />
извор прихода,<br />
разлог су све веће<br />
обавезе продаваца,<br />
а све мање купаца. Месечна<br />
закупнина тезге, књиговођа, порез<br />
држави, све већи намети за<br />
продавце. Са друге стране платежна<br />
моћ купаца је све мања, а<br />
велика је и конкуренција коју су<br />
направиле кинеске радње и продаја<br />
половне робе на такозваној<br />
БОР» Пре три и по године<br />
потпуно је завршено реновирање<br />
Музичке школе у Бору, што<br />
је локалну самоуправу коштало<br />
милион динара. Реновирано је<br />
тада степениште, унутрашњост<br />
школе, поправљене су инсталације,<br />
постављени нови итисони<br />
у холу, а санирани су и веома озбиљни<br />
проблеми - бина у главној<br />
сали и кров који је годинама<br />
прокишњавао. Након поправке<br />
одахнули и ученици и професори<br />
Музичке школе, запослени у<br />
Центру за културу, у којем под<br />
истим кровом раде бројна аматерска<br />
друштва и секције.<br />
Одахнула је и борска публика<br />
која је нестрпљиво чекала<br />
почетак концертне и позоришне<br />
сезоне, с обзиром на то да се до<br />
реновирања крова нису заказивали<br />
или су се пак отказивали<br />
културни садржаји. Међутим,<br />
убрзо након реновирања, кров<br />
је попустио.<br />
Борски „бувљак“ без купаца<br />
Због велике конкуренције и пореских обавеза велики број тезги на „бувљој” пијаци је<br />
празан, а због смањене куповне моћи све мање грађана посећује тржницу на отвореном<br />
Кров Музичке школе у Бору опет прокишњава<br />
Покисла нам култура!<br />
„шљаци“. Бувље пијаце су некада<br />
важиле за место где се може<br />
наћи најразноврснија роба, по<br />
најповољнијим ценама, где су<br />
задовољни били и трговци и<br />
купци. Евидентно је да данас то<br />
више није тако.<br />
Бранислава Илић<br />
- Кров је попустио јер је реновиран<br />
парцијално, надам се<br />
да ће, уз помоћ локалне самоуправе,<br />
проблем ускоро трајно<br />
бити решен, а средства ће бити<br />
обезбеђена ребалансом буџета.<br />
Позоришне представе, углавном<br />
комерцијалне, одржаваће се у биоскопу<br />
Звезда да публика не би<br />
била ускраћена, а наши садржаји<br />
се одлажу до даљњег - рекао је<br />
Драган Илић директор Центра<br />
за културу у Бору.<br />
На сцени, приликом извођења<br />
последње представе<br />
у „Едену на истоку“ многи су<br />
помислили да су пластичне каде<br />
део сценографије болнице<br />
за умоболне у којој се радња<br />
Пекићеве драме и дешава. Глумци<br />
Војин Ћетковић и Никола<br />
Ђуричко ову представу играју<br />
широм Србије, али су само на<br />
истоку републике, уочи наступа,<br />
затекли пластична корита, постављена<br />
да у њих капље вода са<br />
недавно реновираног крова Музичке<br />
школе. Оваква сценографија<br />
није сметала уметницима,<br />
они су чак у неколико наврата,<br />
наравно мимо сценарија, гледајући<br />
ка крову и води у коритима<br />
скретали пажњу публике<br />
на проблем који постоји, јер<br />
улога уметности и јесте указати<br />
на истину. Иначе у комаду „У<br />
Едену на истоку“ и говори се о<br />
нечему што нам се догађа, што<br />
смо прихватили као нормално,<br />
а у суштини то није. Па да ли<br />
је у уређеном друштву нормално<br />
да се само пар месеци после<br />
реновирања, у које је уложено<br />
милион динара , опет појављује<br />
проблем. И док се у савременом<br />
добу још увек дивимо грађевинама<br />
које су радили древни<br />
народи, намећу се многобројна<br />
питања која траже и конкретне<br />
одговоре. Да ли је заиста као и у<br />
овој Пекићевој драми крив једино<br />
систем ?<br />
Елда Драгаш<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor

број 52 АКТУЕЛНОСТИ<br />
петак, 20. март 2015.<br />
Председник Републике Србије посетио Радио телевизију Бор и дао интервју<br />
стр.3<br />
Томислав Николић: Бор је наш пут<br />
Гост емисије „Актуелно“, регионалне Телевизије<br />
Бор, 11. марта, био је председник Републике Србије<br />
Томислав Николић. У ексклузивном интервјуу нашој<br />
медијској кући, председник Републике Србије говорио је<br />
о актуелним друштвеним збивањима у Србији, њеном<br />
месту на реформском и европском путу, као и препрекама<br />
и могућностима за њихово решавање ради даљег развоја<br />
и напретка Србије<br />
- Свакоме је апсолутно јасно<br />
да је Србија много учинила и да<br />
је далеко одмакла на европском<br />
путу, рекао бих и даље од појединих<br />
чланица Европске уније<br />
- рекао је Томислав Николић,<br />
председник Србије у емисији<br />
„Актуелно“, коментаришући<br />
тек добијену вест да је Европски<br />
парламент усвојио резолуцију<br />
о Србији, засновану на<br />
избалансираном предлогу који<br />
је сачинио известилац Дејвид<br />
Мекалистер.<br />
- Чини ми се да је Европски<br />
парламент објективно и реално<br />
сагледао ситуацију. С друге стране,<br />
парламентарци су свесни да<br />
постоје замке које се постављају<br />
пред Србију и да не зависи све<br />
од њихове воље, већ и од извршних<br />
власти појединих држава.<br />
Европски парламент ће одлучивати<br />
о нама у крајњој фази, баш<br />
као и парламенти држава чланица<br />
Европске уније, зато ми увек<br />
ослушкујемо шта ће рећи најпре<br />
сам европски комесар, господин<br />
Јоханес Хан, потом Немачка и<br />
други важни чланови Европске<br />
уније, шта мисле њихови парламенти,<br />
који углавном говоре оно<br />
што кажу и представници њихове<br />
извршне власти. Што би нама<br />
постављали нове услове, кад ми<br />
те услове имамо у читавом низу<br />
скрининга који су већ обављени<br />
по скоро свим поглављима, безмало<br />
и завршени, и кад ми врло<br />
добро знамо шта од нас очекују<br />
Европска унија и њени извршни<br />
представници, чији сарадници<br />
најбоље знају да формулишу услове<br />
и да оцене да ли су испуњени<br />
- рекао је у емисији Томислав<br />
Николић.<br />
Коменаришући тему нормализације<br />
односа Србије и јужне<br />
српске покрајине, која је предмет<br />
Поглавља 35 у преговорима<br />
Србије и Европске уније и садржи<br />
оцену напретка у имплемен-<br />
тацији Бриселског споразума,<br />
председник Николић изразио<br />
је уверење да ће то бити и одлучујуће<br />
питање у преговорима,<br />
као и да та тема провејава кроз<br />
све друге односе, иако смо већ<br />
сада спремни да барем четири<br />
поглавља у преговорима успешно<br />
закључимо. Због тога Платформу<br />
за Косово и Метохију,<br />
чије писање је практично завршио,<br />
председник Србије Николић<br />
сматра доприносом да се<br />
сложени проблем што пре реши:<br />
- Дошло је време да се Народна<br />
скупштина изјасни о свему<br />
што се до сада дешавало. Ово<br />
је, уосталом, нови скупштински<br />
сазив и хајде да проценимо ситуацију<br />
и да видимо шта ми,<br />
уствари, коначно желимо да<br />
постигнемо преговорима, осим<br />
мира, безбедности и бољег живота<br />
свих грађана Косова и Метохије<br />
- изјавио је Николић.<br />
Похваливши изградњу нове<br />
топионице у Бору, која испуњава<br />
све еколошке стандарде и<br />
говорећи о новим налазиштима<br />
бакра и племенитих метала<br />
у источној Србији, председник<br />
Републике нагласио је потребу<br />
да се обезбеде и сви еколошки<br />
услови за будуће инвестиције у<br />
рударство, јер се и светска наука,<br />
услед климатских промена,<br />
сагласила да нисмо у позицији<br />
да загађујемо животну средину,<br />
која је и сама услов квалитетног<br />
живота.<br />
- Наш пут је Бор и ми овај<br />
град и убудуће треба да прилагођавамо<br />
тако да нам побољшава<br />
и олакшава живот. Сва та нова<br />
налазишта, која се истражују<br />
и која су, очигледно, изузетно<br />
богата за експлоатацију, морамо<br />
да ставимо у функцију. Ми смо,<br />
нажалост, сиромашни, па нисмо<br />
у стању да увек сами располажемо<br />
тиме што нам је Бог дао,<br />
него ће доћи страни инвеститори<br />
који ће, уз услове које договарају<br />
са државом, из тога извлачити<br />
корист. Али, ти услови<br />
морају бити фер, не само према<br />
држави, него и Србија од тога<br />
мора да има корист. Јер то богатство,<br />
ако остане под земљом, не<br />
вреди ништа. Али не вреди ни<br />
ако га неко извади, па сав профит<br />
однесе себи, а ми добијемо<br />
500 запослених. То није довољно,<br />
јер ово је ресурс који се не<br />
може обновити. У овом крају је<br />
једно време била велика стагнација.<br />
Видело се то по начину<br />
живота и по стандарду у Бору,<br />
Мајданпеку, Неготину... Много<br />
смо запустили и пољопривреду<br />
и ту посебно мислим на Неготин<br />
и његово виноградарство. Ми<br />
смо сами себе опредељивали за<br />
неко тешко време у којем ћемо<br />
сви бити социјални случајеви.<br />
Сада је потпуно јасно и видљиво<br />
да се ради да сваком грађанину<br />
у Србији буде боље. Ми треба<br />
да гледамо да равномерно регионално<br />
развијамо Србију, да<br />
подигнемо југ Србије, како људи<br />
не би одлазили у Нови Сад<br />
и Београд. Наравно, онај ко копа<br />
злато, живеће боље од онога<br />
који производи пшеницу. То је<br />
разум љиво и реално. Уосталом,<br />
не би људи долазили у Бор из<br />
целе бивше Југославије да раде,<br />
да се у Бору није најбоље живело.<br />
Било је посла и у другим<br />
деловима земље, али рудари су<br />
имали најбољу плату. И то мора<br />
поново да се врати - рекао је Томислав<br />
Николић, председник<br />
Србије, нагласивши да је Бор<br />
град чији начин живота разуме,<br />
јер је и сам некада радио на прузи<br />
и силазио је у рударско окно.<br />
- То ми је било задовољство<br />
да се подсетим како сам некада<br />
живео. Дакле, вама желим<br />
да Бор поново буде онај град у<br />
Посета председника државе<br />
источној Србији, изузев<br />
гостовања у емисији „Актуелно“<br />
регионалне Телевизије<br />
Бор, протекла је без присуства<br />
медија.<br />
- Ићи ћу ја свуда по Србији.<br />
Намера ми је и имам вољу да<br />
обилазим све крајеве, чим<br />
ми то обавезе допусте - рекао<br />
је председник Николић који<br />
се након емисије, у клубу Радио<br />
телевизије Бор, задржао<br />
у неформалном разговору са<br />
општинским руководством,<br />
председником Општине Бор<br />
Живорадом Петровићем и његовим<br />
замеником Сашом Вукадиновићем,<br />
председником<br />
Скупштине Општине Бор Душаном<br />
Марковићем, генералним<br />
директором Рударско-топионичарског<br />
басена Бор Благојем<br />
Спасковским и менаџментом<br />
наше медијске куће.<br />
којем се станови купују, а не<br />
продају - изјавио је председник<br />
Србије Томислав Николић, 11.<br />
марта, у емисији „Актуелно“ регионалне<br />
Телевизије Бор.<br />
Бојан Обрадовић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor

стр.4<br />
петак, 20. март 2015.<br />
Радикализован<br />
штрајк просветара<br />
На територији Зајечарског и Борског округа од 75 основних<br />
и средњих школа 6 школа је у тоталној обустави рада<br />
БОР» Општина Бор ће у<br />
2015. години финансирати и суфинансирати<br />
програме и пројекте<br />
од јавног интереса, а укупан<br />
износ средства која ће бити издвојен<br />
износи 4 и по милиона<br />
динара.<br />
- Јавни конкурс отворен је<br />
од 9. до 24. марта, а расписан<br />
је за области социјалне и борачко<br />
– инвалидске заштите,<br />
заштите лица са инвалидитетом<br />
и друштвене бриге о старима<br />
као и друштвене бриге о деци<br />
и младима, из области заштите<br />
и промовисања људских и<br />
мањинских права, образовања,<br />
стручног усавршавања, информисања<br />
и међународне сарадње,<br />
као и одрживог развоја и развоја<br />
Према подацима Школске<br />
управе у Зајечару на територији<br />
Зајечарског и Борског округа од<br />
75 основних и средњих школа<br />
шест школа је у тоталној обустави<br />
рада. Настава је обустављена<br />
у Основним школама „Десанка<br />
Максимовић“ и „Хајдук Вељко“<br />
у Зајечару и Основној школи у<br />
Корбову, а у средњим школама<br />
у Техничкој и Економско-трговинској<br />
школи у Зајечару и у<br />
средњој школи у Бољевцу. Неколико<br />
школа је у тоталној обустави<br />
у распону од 27 посто, колико<br />
наставника је потпуно обуставило<br />
наставу у Основној школи у<br />
Бољевцу, до 72 процента колико<br />
не ради у зајечарској гимназији.<br />
И даље су у законској обустави<br />
наставе Средња медицинска<br />
школа и Основна школа „Јелена<br />
Мајсторовић“ у Зајечару,<br />
Основна школа у Подгорцу и<br />
Гиманзија и Техничка школа у<br />
Кладову.<br />
Укупно у некој врсти штрајка<br />
је 16 школа на територији Зајечарског<br />
и Борског округа.<br />
- Свесни смо да је овај штрајк<br />
изван закона, али то је једини начин<br />
да нас чују - каже Славица<br />
Бајовић и додаје да ће настава<br />
бити надокнађена, како је то било<br />
и претходног пута. Обустава<br />
наставе, са скраћеним часовима<br />
се наставља до испуњења захтева<br />
просветних радника. Тек тада<br />
ћемо потписати и колективни<br />
уговор, а најављено смањење<br />
плата сматрамо незаконитим.<br />
Давор Марушић<br />
хуманитарних и других програма.<br />
Право да конкурише имају<br />
удружења грађана и други правни<br />
субјекти регистровани за<br />
обављање делатности друштвеног<br />
и хуманитарног карактера<br />
на територији Општине Бор,<br />
али не и организације које нису<br />
ДРУШТВО број 52<br />
Повећане школарине на факултетима<br />
Више пара за индекс<br />
У наредној школској години<br />
самофинансирајући студенти<br />
Рударско-геолошког факултета,<br />
Факултета Организационих наука,<br />
Шумарског, Учитељског, Медицинског,<br />
Математичког, Би о-<br />
лошког и Географског факултета,<br />
као и Факултета безбедности<br />
мораће да издвоје више новца,<br />
јер су ови факлутети београдског<br />
универзитата подигли цене<br />
за школарине, које ће у 2015-<br />
2016. школској години износити<br />
од од 50.000 до 240.000 динара.<br />
На осталим високошколским<br />
установама цена је остала непромењена<br />
. Тако ће и школарина<br />
за самофинансирајуће студенте<br />
на Техничком факултету у Бору<br />
остати 50.000 динара. За мастер<br />
студије на борском факултету<br />
такође остаје иста цена и износи<br />
66.000 динара, а за докторске<br />
студије треба колико и прошле<br />
године - 90.000 динара.<br />
На београдском универзитету<br />
кажу да је повећање цене<br />
школарине за око десет одсто<br />
незнатно и да је реална цена<br />
школовања једног студента<br />
250.000 динара по години. Високообразовне<br />
установе, које су<br />
повећале школарину за 1.000 динара<br />
или мало више, кажу да заправо<br />
неће имати већу цену, него<br />
ће уз школарину бити обједињен<br />
износ трошкова за финансирање<br />
Универзитета, који је до сада<br />
плаћан одвојено.<br />
Разумевања за веће школарине,<br />
које се усклађују са инфлацијом,<br />
нема код студената,<br />
који не одобравају повећање намета,<br />
укључујући и школарину.<br />
Студенти сматрају су су декани<br />
у обавези да консултују и студентске<br />
парламенте, јер је реч о<br />
студентским питањима и стандарду,<br />
који је ионако низак.<br />
А свима је познато<br />
да су, поред<br />
тога што Србија има<br />
највеће цене студирања<br />
у региону, школарине<br />
овде скупље<br />
чак и од многих у<br />
Европи. Цена просечне<br />
школарине у<br />
Француској, например,<br />
чак пет пута је мања од<br />
просечне школарине у Београду<br />
и Новом Саду. Школарине су<br />
тамо ниске јер ове земље поступају<br />
у складу с међународном<br />
конвенцијом о економским, социјалним<br />
и културним правима,<br />
која налаже да образовање мора<br />
бити доступно свима. Исту конвенцију<br />
потписала је и Србија.<br />
Елда Драгаш<br />
Конкурс за финансирање пројеката од јавног интереса<br />
оправдале одобрена средства и<br />
нису у потпуности реализовале<br />
пројекат по јавном конкурсу из<br />
претходне године - истиче Славиша<br />
Буђелан, члан<br />
Општинског већа у<br />
Бору.<br />
Основна мерила<br />
и критеријуми<br />
за оцењивање програма<br />
који ће се финансирати<br />
или суфинансирати<br />
из буџета<br />
Општине Бор су:<br />
усклађеност са усвојеним<br />
стратешким<br />
документима на националном и<br />
локалном нивоу, усклађеност са<br />
јавним потребама и интересима<br />
грађана, усмереност ка што<br />
већем броју корисника, као и<br />
степен успешности апликанта<br />
у реализовању претходних<br />
програма и пројеката. Посебна<br />
мерила којим ће комисија утврђивати<br />
предлоге су квалитет<br />
пројекта – изводљивост, одрживост<br />
и оригиналност – максимално<br />
30 бодова и актуелност<br />
пројекта са максималних 20<br />
бодова.<br />
Сву конкурсну документацију<br />
заинтересовани могу<br />
да нађу на сајту Општине Бор<br />
www.opstinabor.rs, делу локална<br />
самоуправа - документа<br />
или у Одељењу за привреду и<br />
друштвене делатности Општинске<br />
управе у Бору.<br />
Елда Драгаш<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor

број 52 ПРИВРЕДА<br />
петак, 20. март 2015.<br />
Припреме за прве аноде из нове топионице<br />
Бренери пламте на<br />
више од 800 степени<br />
Загревање је почело петог марта и трајаће три седмице,<br />
а ускоро ће почети производња паре, која ће се, поред<br />
осталог, корисити у новој енергани за производњу струје<br />
стр.5<br />
БОР» Бренери флеш-пећи<br />
нове топионице Рударско-топионичарског<br />
басена Бор букте<br />
од петог марта, а упоредо са<br />
загревањем, које ће трајати три<br />
недеље, припремају се и остали<br />
агрегати за изливање прве аноде<br />
по новој технологији. Један од<br />
агрегата је и котао-утилизатор у<br />
коме ће почети прво хлађење и<br />
пречишћавање гасова.<br />
У флеш-пећи ће ускоро бити<br />
више од 800 степени, почеће<br />
подизање шибера и кроз котао<br />
ће кренути прве количине врелих<br />
гасова. Њиховим хлађењем<br />
почеће и производња паре која<br />
ће имати вишеструку намену.<br />
Основна функција котла<br />
отпадне топлоте јесте да<br />
системом цеви у зидовима и<br />
унутрашњости, кроз које протиче<br />
специјално припремљена<br />
вода, почне хлађење гасова који<br />
ће излазити из пећи. Из котла,<br />
СРБИЈА» Из Борског округа<br />
на списку Агенције за приватизацију<br />
је укупно 13 предузећа,<br />
седам из Бора, три из Мајданпека<br />
и по једно из Кладова,<br />
Прахова и Неготина.<br />
Продаја капитала 502<br />
друштвена предузећа почела је<br />
гасови ће прелазити у електрофилтер<br />
где ће се потпуно<br />
ослобађати честица, а онда се<br />
усмеравати на прање и додатно<br />
хлађење након кога одлазе<br />
у нову фабрику за производњу<br />
сумпорне киселине. Тих гасова<br />
на димњаку неће бити, а пара<br />
из процеса одводиће се у нову<br />
енергану за производњу електричне<br />
енергије.<br />
Топле пробе на котлу почеле<br />
су и пре почетка грејања<br />
флеш-пећи. Њима су претходила<br />
испитивања котла и цевовода<br />
на притисак која су обављена<br />
половином јануара, у присуству<br />
инспектора куће акредитоване<br />
од стране министарства.<br />
У фебруару је почело испирање<br />
котла, да би са грејањем<br />
пећи била покренута процедура<br />
његовог хемијског<br />
третирања.<br />
Марија Ћосић<br />
15. августа 2014. године, на основу<br />
јавног позива Агенције за<br />
приватизацију. Предвиђена су<br />
четири модела по којима ова предузећа<br />
могу да се приватизују:<br />
продаја капитала, стратешко<br />
партнерство, продаја имовине,<br />
и пренос капитала без накнаде<br />
запосленима<br />
или стратешком<br />
партнеру,<br />
а као метод<br />
приватизације<br />
предвиђено<br />
је јавно<br />
прикупљање<br />
понуда.<br />
На списку Агенције за приватизацију<br />
има више од 700 предузећа,<br />
104 фирме су у реструктуирању,<br />
у компанијама је запослено<br />
више од 45 хиљада радника, а<br />
до сада је познато да ће најмање<br />
188 предузећа отићи у стечај.<br />
Законом о приватизацији<br />
је предвиђено да, после 31.<br />
Канадска компанија „Резервоар<br />
Минералс“ и „Фрипорт<br />
Мекморан“ из Сједињених Америчких<br />
Држава договориле су<br />
инвестирање 18,7 милиона долара<br />
у овогодишња истраживања<br />
бакра и злата у пројекту „Чукару<br />
Пеки“ код Бора, преноси агенција<br />
Бета.<br />
Према том договору, „Фрипорт“<br />
ће инвестирати геолошка<br />
истраживања на терену и, у случају<br />
комплетирања студије изводљивости,<br />
добиће три четвртине<br />
учешћа у заједничкој компанији<br />
„Ракита експлорејшн“.<br />
Канадски „Резервоар Минералс“,<br />
иначе, заслужан је за<br />
Приватизација или продужетак рока?<br />
Законом је предвиђено<br />
да се до 31. маја заврши<br />
приватизација више од<br />
пет стотина друштвених<br />
предузећа. - У надлежном<br />
министарству кажу да<br />
продужења рокова неће бити<br />
Нове инвестиције у<br />
геолошка истраживања<br />
маја, престане државна помоћ<br />
фирмама и да оне више неће<br />
бити заштићене од принудне<br />
наплате.<br />
Само предузећа у реструктурирању<br />
дугују 4,7 милијарди<br />
евра, од тога по половину комерцијалним<br />
повериоцима и државним<br />
фирмама и институцијама.<br />
Продаја предузећа, ипак, не<br />
тече по плану који су надлежни<br />
зацртали, а највећи проблеми су<br />
спорно власништво због реституције<br />
и чињеница да су многе<br />
фабричке хале под судским<br />
спором.<br />
У Агенцији за приватизацију<br />
кажу да је неопходно да се продуже<br />
рокови за приватизацију<br />
и да ће у супротном у Србији<br />
доћи до финансијског колапса,<br />
који би се мерио милијардама<br />
динара. До сада је стигло 1.800<br />
писама о намерама, али велики<br />
број подносилаца нису озбиљни<br />
купци. У појединим случајевима<br />
геолошка открића у пројекту, а<br />
у недостатку инвестиција, постигао<br />
је споразум са америчком<br />
компанијом „Фрипорт“, једном<br />
од највећих произвођача бакра<br />
у свету.<br />
Председник канадске компаније<br />
Симон Инграм изразио<br />
је задовољство постигнутим<br />
споразумом и висином овогодишњих<br />
улагања, каже се у<br />
саопштењу, а под условом да<br />
заједничка компанија заврши<br />
студију изводљивости са позитивним<br />
резултатима, могла би<br />
да почне и израда планова изградње<br />
рудника.<br />
Бојан Обрадовић<br />
У Агенцији за приватизацију<br />
други пут по реду одржана је<br />
продаја непокретне имовине стечајних<br />
дужника „Елнос комерц“<br />
Бор и Акционарског друштва за<br />
грађевинарство, трговину и угоститељство<br />
„Солид“ из Сокобање.<br />
Оба јавна надметања за куповину<br />
покретне и непокретне имовине<br />
стечајних дужника проглашена су<br />
неуспешним, пошто ни за једно<br />
од ових предузећа није било заинтересованих<br />
купаца. Имовина<br />
„Елнос комерца“ процењена је на<br />
близу четири милиона 316 хиљада<br />
динара, док су све покретне и<br />
непокретне ствари сокобањског<br />
„Солида“ процењене на близу<br />
два милиона 863 хиљаде динара.<br />
С.Томић<br />
процена вредности предузећа<br />
је нереална па заинтересованих<br />
једноставно нема.<br />
Са друге стране, у Министарству<br />
привреде кажу да продужења<br />
неће бити и да се ради<br />
на изради модела који ће омогућити<br />
поштовање рока, али тако<br />
да почетком јуна не дође до<br />
колапса.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor

стр.6<br />
петак, 20. март 2015.<br />
БЕЧ» У циљу омогућавања<br />
националним мањинама да се<br />
информишу на сопственом језику<br />
све информације о догађајима<br />
у региону гледаоци регионалне<br />
Телевизије Бор могу да прате на<br />
влашком, ромском и румунском<br />
језику. Сличан концепт телевизијског<br />
програма има и Телевизија<br />
Окто у Бечу, која имигрантима,<br />
међу којима су и Срби који<br />
тамо живе, даје простор да се информишу<br />
на матерњем језику као<br />
и да представе свој национални и<br />
културни идентитет.<br />
Директор Телевизије Окто<br />
Кристијан Јунгвирт своју ТВ<br />
станицу дефинише као „прави<br />
јавни сервис“ јер даје медијски<br />
Све предности које интернет<br />
доноси, брз приступ подацима,<br />
могућност електронског пословања<br />
и контакти на друштвеним<br />
мрежама имају и своју другу<br />
страну и носе извесне опасности.<br />
Бежичне интернет мреже које<br />
омогућавају коришћење интернета<br />
са било ког места у стану, са<br />
више уређаја, преко паметних телефона<br />
или телевизора, отварају<br />
сјајне могућности, али уколико<br />
бежична мрежа није заштићена<br />
лозинком, постоји опасност да<br />
је неко злоупотреби. У најмању<br />
руку оставља се могућност комшијама<br />
да „краду“ интернет.<br />
Министарство унутрашњих<br />
послова и РАТЕЛ упозорили су<br />
недавно у саопштењу за јавност<br />
да је све чешћа појава злоупотребе<br />
незаштићених бежичних<br />
интернет мрежа, што извршиоцима<br />
кривичних дела омогућава<br />
да их на веома лак начин злоупо-<br />
простор људима и<br />
темама које нису<br />
довољно присутне<br />
на државној<br />
телевизији ОРФ<br />
у Аустрији и на<br />
приватним телевизијским<br />
станицама.<br />
Циљ овог некомерцијалног<br />
медија је<br />
да подстакне људе<br />
и да им пружи шансу да сами<br />
обликују програм Свима, који<br />
на добровољној бази стварају<br />
емисије, Окто преноси основна<br />
знања и бесплатно им на<br />
коришћење даје сву неопходну<br />
техничку инфраструктуру.<br />
- Једна од најбитниих група<br />
становништва су имигранти,<br />
и они чине, у овом граду,<br />
трећину становништва. Готово<br />
да уопште нису заступљени у<br />
„мејн стрим“ програмима приватних<br />
телевизија. Због тога је<br />
један од најважнијих задатака<br />
да се позабавимо овим људима<br />
и њиховим начином живота. Нама<br />
је веома важно да постављамо<br />
нове трендове. Наше идеје<br />
требе и прикрију свој идентитет.<br />
То представља и безбедносни<br />
проблем, каже се у саопштењу.<br />
- Уколико постоји мали и<br />
велики криминал, као мали би<br />
могла да се сматра обична крађа<br />
интернета од комшије. Али<br />
реално, опасности су<br />
много веће јер преко<br />
отворене мреже<br />
неко ко чак и<br />
не мора да буде<br />
стручњак, може<br />
да приступи<br />
вашем рачунару<br />
или мобилном<br />
телефону, преузме<br />
податке<br />
или ваш идентитет<br />
на друштвеним<br />
мрежама. Тежи<br />
облици криминала могу<br />
бити хакерски напади на друге<br />
сервере или било које друге недозвољене<br />
активности које носе<br />
У ФОКУСУ број 52<br />
Искуства страних телевизија у информисању на језицима националних мањина<br />
Током боравка у Бечу екипа РТВ Бор посетила је<br />
Како то раде Аустријанци Телевизију Окто, у оквиру пројекта „Заједно“ који<br />
реализује са Удружењем грађана „Аурора“<br />
Предности и мане бежичних интернет веза<br />
Од комшијске крађе до<br />
тешких злоупотреба<br />
се, на срећу, временом копирају<br />
и налазе место у „мејн стрим“<br />
програмима и наилазе на одјек<br />
у популарним емисијама. Драго<br />
нам је што се преузима наш<br />
концепт да се имигрантима даје<br />
простор у програмима и данас<br />
се може видети да ови људи заузимају<br />
најразличитије функције<br />
у многим телевизијама, пре свега<br />
у државној телевизији.<br />
То је сигурно резултат нашег<br />
рада и циљ у будућем<br />
раду - каже Кристијан<br />
Јунгвирт, директор Телевизије<br />
Окто у Бечу.<br />
Телевизија Окто основана<br />
је 2005. године када су<br />
42 заједнице народа, чији<br />
припадници живе у Бечу, створиле<br />
тада сопствени, редовни<br />
серијал. На Телевизији „Окто“<br />
емитује се већ десет година емисија<br />
на босанско-хрватско-српском<br />
језику. У свом раду, аутори<br />
емисије, кажу прилагођавају<br />
се интересовању гледалаца и<br />
тако бирају теме. У почетку је<br />
емисија била информативна, бавили<br />
су се српским клубовима<br />
РАТЕЛ и МУП упозорили грађане<br />
и интернет провај дере на<br />
могуће опасности коришћења<br />
незаштићених бежичних веза<br />
кривичну одговорност. Адреса<br />
рутера довешће полицију до вас<br />
као завршне тачке - каже Зоран<br />
Милојевић, професор информатике<br />
и додаје да корисници<br />
често заборављају да, када ресетују<br />
рутер и врате га на фабричка<br />
подешавања, што је понекад<br />
потребно, поново<br />
поставе лозинку.<br />
Добре стране<br />
интернета свакако<br />
треба искористити,<br />
али<br />
заштита је<br />
изузетно<br />
значајна,<br />
како због<br />
приватности,<br />
тако<br />
и због спречавања<br />
кривичних дела везаних за<br />
технолошки криминал. Али,<br />
како се заштити од злоупотребе<br />
и контролисати ко је прикључен<br />
на бежичну интернет везу?<br />
и удружењима, културно-уметничким<br />
наступима а данас, када<br />
све подлеже комерцијализацији,<br />
окренули су се концертним дешавањима,<br />
прате гостовања<br />
српских музичких звезда у бечким<br />
клубовима, а део емисије<br />
посвећен је кулинарству као и<br />
темама које се тичу моде, неге<br />
косе и тела.<br />
Кристијан Јунгвирт<br />
директор Телевизије Окто у Бечу<br />
Телевизија Окто се претежно<br />
финансира путем субвенција<br />
града Беча и из „Фонда за<br />
промовисање некомерцијалних<br />
станица“. Има добру сарадњу<br />
са другим медијима, а посебно<br />
са медијима у југоисточној Европи.<br />
Тренутно емитује више<br />
од 300 емисија на различитим<br />
језицима.<br />
Данијела Нововић<br />
- Провера да ли сте заштићени<br />
лозинком је једноставна.<br />
Смарт телефоном или лаптопом<br />
пробајте да приступите мрежи.<br />
Уколико вам је потребна лозинка,<br />
све је у реду. Контрола<br />
уређаја који су прикопчани на<br />
бежичну везу је такође једноставна.<br />
Могуће је контролисати је<br />
из админ панела рутера који даје<br />
провајдер, где имате могућност<br />
да видите адресе, наравно не и<br />
локације уређаја. На интернету<br />
има много бесплатних програма<br />
који омогућавају добру контролу<br />
протока и броја корисника<br />
прикључених на мрежу. Уз лозинку,<br />
ова контрола би требало<br />
да буде довољна за основну<br />
заштиту од злоупотреба - наглашава<br />
Зоран Милојевић.<br />
РАТЕЛ и МУП упутили су<br />
апел операторима који пружају<br />
услугу приступа интернету да<br />
своје кориснике обавесте о томе<br />
да је потребно да заштите бежичне<br />
рутере и да им за то дају<br />
одговарајућа упутства, а корисницима<br />
да се ових инструкција<br />
стриктно придржавају, како би<br />
избегли могућност злоупотребе.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor

БОР» Због повећаног<br />
броја пацијената са респираторним<br />
проблемима и симптомима<br />
грипа, повећана је и потражња<br />
за лековима који ублажавају ове<br />
проблеме.<br />
Према речима директора,<br />
Снежане Јанковић, Установа<br />
„Апотека Бор“ добро је снабдевена<br />
свим медикаментима који<br />
пацијентима могу помоћи у борби<br />
са прехладом и грипом. На<br />
полицама установа које раде у<br />
оквиру Апотеке Бор тренутно<br />
нема само Дефринол таблета,<br />
али је сируп и даље доступан.<br />
- Институт за вирусологију,<br />
вакцине и серуме „Торлак“ почео<br />
је дистрибуцију домовима<br />
здравља у Србији нових 66<br />
хиљада доза петовалентних<br />
У борском селу Метовница<br />
завршено је реновирање амбуланте.<br />
Тим поводом ово село посетили<br />
су представници локалне<br />
самоуправе и Дома здравља у<br />
Бору.<br />
У ординацији, чекаоници и<br />
помоћној просторији замењен је<br />
под, уведено грејање, постављене<br />
нове плочице и окречени зидови.<br />
На тај начин створени су<br />
услови да око 400 мештана са<br />
здравственим картонима имају<br />
квалитетније услуге.<br />
- Сада нам следи други корак,<br />
а то је свакодневно ангажовање<br />
техничара, а лекар ће<br />
као и до сада долазити два пута<br />
недељно - каже Мирослав Карабашевић,<br />
директор Медицинског<br />
центра у Бору.<br />
Локална смаоуправа предузима<br />
све мере да се здравствена<br />
број 52 У ФОКУСУ<br />
петак, 20. март 2015.<br />
Из апотекарске установе у Бору поручују<br />
Лекова има довољно<br />
Почела дистрибуција нове количине петовалентне<br />
„Пентаксим“ вакцине домовима здравља у Србији<br />
„Пентаксим“ вакцина. Ова вакцина<br />
намењена је бебама у првој<br />
години живота, а штити од дифтерије,<br />
тетануса, великог кашља,<br />
дечје парализе и хемофилуса<br />
типа Б. Вакцина је доступна и<br />
у борском Дому здравља. „Пентаксим“<br />
ће прво бити дистрибуиран<br />
у све болнице и домове<br />
здравља у Србији, а у слободној<br />
продаји наћи ће се тек за око месец<br />
дана“ – каже Снежана Јанковић,<br />
директор Апотеке Бор, .<br />
Осим медикаментима који<br />
се купују искључиво по рецепту<br />
лекара, Установа Апотека<br />
Бор добро је снабдевена и свим<br />
помоћним средствима против<br />
симптома прехладе и грипа, као<br />
и витаминским препаратима.<br />
Марија Ћосић<br />
Завршено реновирање<br />
амбуланте у Метовници<br />
заштита подигне на виши ниво,<br />
посебно у сеоским срединама.<br />
- Након одвајања Болнице и<br />
Дома здравља уследиће и финансијска<br />
подела, тако да ћемо тачно<br />
знати шта наслеђује општина<br />
и буџетом планирати средства за<br />
здравствену заштиту. Приоритет<br />
је здравствена заштита по селима<br />
- рекао је Саша Вукадиновић,<br />
заменик председника<br />
Општине Бор.<br />
Реновирање амбуланте<br />
у Метовници кошта<br />
300.000 динара, а<br />
средства су обезбедили<br />
донатори, локална самоуправа,<br />
значајна је<br />
била и помоћ мештана.<br />
- Увођење грејања<br />
помогла нам је локална<br />
самоправа, Институт нам је<br />
донирао ламинат, а мештани<br />
су учествовали у грађевинским<br />
радовима - додао је Дејан Марковић,<br />
председник Савета МЗ<br />
Метовница.<br />
Реновирање амбуланата<br />
је до сада завршено у Шарбановцу,<br />
месној заједници Тимок<br />
Шарбановац, Слатини, а биће<br />
настављено и у осталим селима<br />
борске општине.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
Стручни скуп кардиолога на Борском језеру<br />
Фармацеутска компанија<br />
Мерк организовала је скуп<br />
кардиолога у хотелу Језеро на<br />
Борском језеру. Тема стручног<br />
скупа је артеријска хипертензија,<br />
начини лечења и лекови<br />
који најефикасније регулишу<br />
притисак.<br />
Стручном скупу присуствовали<br />
су кардиолози из градова<br />
широм Србије.<br />
Према речима проф. др Стевана<br />
Илића, специјалисте за<br />
женска срца, ово је болест од<br />
које болује сваки други становник<br />
Србије, па је овај скуп значајан<br />
за кардиологе у смислу<br />
размене искустава и постизања<br />
договора око најадекватнијих<br />
начина превенције и лечења.<br />
Све више младих у Србији<br />
болује од повишеног крвног<br />
У општини Бор епидемиолошка<br />
ситуација је стабилна и<br />
нема бојазни од епидемије грипа.<br />
Надлежним службама у протеклом<br />
периоду јавио се повећан<br />
број пацијената са респираторним<br />
проблемима и симптомима<br />
грипа, али није било пацијената<br />
са тежом клиничком сликом.<br />
- Немамо велики број оболелих,<br />
због добро обављене имунизације,<br />
али и због ниже температуре<br />
овде у време када је у<br />
другим регионима било знатно<br />
топлије. Ситуација јесте претећа<br />
зато што је број оболелих од грипа<br />
и акутних респираторних инфекција<br />
у благом порасту. Нисмо<br />
имали ни једну тешку клиничку<br />
слику са тешком акутном респираторном<br />
инфекцијом на грудном<br />
одељењу, што свакодневно<br />
пратимо – истакла је др Јаворка<br />
стр.7<br />
Висок притисак вреба<br />
притиска, а међу њима су и деца<br />
и адолесценти. Досадашња искуства<br />
лекара показују да је он<br />
узрок чак 50 одсто смртних случајева.<br />
Овој болести неопходно<br />
је посветити посебну пажњу, а<br />
пре свега треба радити на што<br />
адекватнијем лечењу.<br />
Артеријска хипертензија<br />
се назива и „тихи убица“ зато<br />
што углавном нема симптоме и<br />
најчешће се открива случајним<br />
мерењем. Тако се неретко дешава<br />
да млад човек болује од ове<br />
болести, а да тога није свестан.<br />
Све је већи број оних који због<br />
стреса на послу пате од повишеног<br />
притиска – упозоравају<br />
лекари и апелују на грађане да<br />
пазе на своје здравље и редовно<br />
контролишу притисак.<br />
Марија Ћосић<br />
Стабилна епидемиолошка<br />
ситуација у Бору<br />
Станкулић, начелник Центра за<br />
превентивне здравствене услуге<br />
у Дому здравља у Бору.<br />
Ситуација није критична, а<br />
и не очекује се погоршање, каже<br />
докторка Станкулић и апелује<br />
посебно на хронично оболеле,<br />
да се придржавају свих превентивних<br />
мера и на тај начин<br />
заштите. Упозорења важе и за<br />
родитеље са малом децом која<br />
су најосетљивија.<br />
Грип јењава на подручју целе<br />
Србије, где је ситуација била<br />
знатно озбиљнија него у борској<br />
општини. Пораст температуре,<br />
према речима лекара, не би требало<br />
да изазове нове инфекције.<br />
За вакцину је сада касно, а за<br />
оне који су је примили, углавном<br />
старије од 60 година, показала се<br />
као корисна.<br />
Марија Ћосић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor

стр. 8<br />
петак, 20. март 2015.<br />
Припреме за почетак грађевинске сезоне<br />
Завршава се водовод<br />
у Манастиришту<br />
После пола века биће уређена и пресвучена асфалтом<br />
Слатинска улица у борској Месној заједници „Слога“<br />
ЗЛОТ, БОР» Захваљујући<br />
повољним временским условима,<br />
ових дана оживљава и грађевинска<br />
сезона у борској општини.<br />
Једна од свакако важнијих<br />
инвестиција је завршетак водовода<br />
у злотском рејону Манастириште.<br />
Током ове недеље<br />
биће настављена друга фаза,<br />
која обухвата изградњу пумпне<br />
станице и резервоара.Ова фаза<br />
би требало да буде завршена<br />
за месец дана, а када ће потећи<br />
вода на чесмама тридесетак домаћинстава,<br />
зависи од њих, јер<br />
је изградња секундарне мреже<br />
њихова обавеза.<br />
Након што су решени имовинско<br />
правни односи у првој<br />
фази, која је почела у септембру,<br />
комплетно је завршена примарна<br />
водоводна мрежа у дужини<br />
3.700 метара. Укупна вредност<br />
инвестиције је седам милиона и<br />
200 хиљада динара, а средства су<br />
обезбеђена из општинског буџета.<br />
Радови су поверени грађевинској<br />
фирми МДС из Ниша.<br />
Извесна је, такође, и реконструкција<br />
Слатинске улице у<br />
борском насељу Слога. У току<br />
је јавна набавка за избор најповољније<br />
пројектантске куће, а<br />
очекује се да ребалансом буџета<br />
буду издвојена средства за асфалтирање<br />
и ове градске улице.<br />
Прошле године завршена су<br />
снимања и урађене геодетске<br />
подлоге ради решавања имовинско<br />
правних односа и израде<br />
пројекта. Због тога Слатинска<br />
улица није реконструисана раније,<br />
рекли су нам у Дирекцији<br />
за изградњу Бора.<br />
Незадовољни житељи су<br />
протестовали, јер њихова улица,<br />
и поред обећања надлежних<br />
институција, до сада никада<br />
није асфалтирана. Више од пола<br />
века, кажу мештани, газе блато,<br />
сами одржавају и чисте улицу,<br />
иако држави уредно измирују<br />
све обавезе.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
МЕТОВНИЦА» У циљу<br />
решавања проблема водоснабдевања<br />
Метовнице, села у<br />
борској општини, локална самоуправа<br />
планира да распише<br />
тендер за израду пројекта снабдевања<br />
водом из правца Зајечара.<br />
На основу тог пројекта ће<br />
се знати, колико је ова инвестиција<br />
исплатива и да ли има<br />
довољно воде за снабдевање,<br />
не само рејона Тимок, већ и за<br />
већи део села.<br />
СПЕКТАР број 52<br />
ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ<br />
DZÎLJILJI *A TRJEKUT<br />
PREZÎDANTU SÎRBIJI ÎN<br />
BOR<br />
» „Drumu al nuostru je Boru<br />
šî noj orašu ăsta šî maj đeparće<br />
trăbuje săl fa+em aša să nje<br />
îmbunătăcaskă šî ušurjaskă<br />
vjaca“, a spus prezîdantu Sîrbiji<br />
Tomislav Nikolić în intervjuu,<br />
karje la dat la Televizija regională<br />
Bor în emisija „Aktuelno“. Jel a<br />
spus kă je mulcamit ku Topituarja<br />
nuouă, karje je pje standardurj<br />
đe ekologije. Kînd a vuorbit đe<br />
luokurj nuoj ku aramă šî alće<br />
metalurj, karje să kată în Sîrbija đe<br />
răsărit, prezîdantu Nikolić a spus<br />
kă trăbuje să să fakă tuaće uslovurj<br />
đe ekologije šî maj đeparće să să đa<br />
banj đe majdanjerit. Šćinca Lumji,<br />
pintru skimbat kljima, spunje kă nu<br />
maj pućem panganji okoljišu đe<br />
trăjit.<br />
Înkă un uslov je plata bună,<br />
pintru kă ăla karje sapă auru<br />
trăbuje să sîmbrijaskă maj mult,<br />
da majdanjerji trăbuje să ajbă alje<br />
maj bunje plăc pintru kă fak lukru<br />
grjeu, a maj spus prezîdantu Sîrbiji<br />
Tomislav Nikolić.<br />
PUAMILJI ŠÎ LJEGUMILJI<br />
KUM TRĂBUJE<br />
» Nji+ o probă kontrolisîtă đe<br />
puamje šî ljegumj pje pjacă în<br />
- Уколико испитивања покажу<br />
да има довољно воде, овај<br />
пројекат ће се реализовати у две<br />
фазе - рекао нам је Саша Вукадиновић,<br />
заменик председника<br />
Општине Бор.<br />
Према речима председника<br />
Савета Месне заједнице Метовница<br />
Дејана Марковића, постоји<br />
и друга могућност снабдевања<br />
водом и то из правца Боговине.<br />
Пројекат је, међутим, показао<br />
да је ова инвестиција изузетно<br />
okolu Boruluj anu +a trjekut na<br />
avut rămasurj đe pesticidurj pistă<br />
a maj marje granjică lăsată slobod,<br />
a arătat kătatu lu laboratorija în<br />
Bečej. Inspekcija fitosanitară lu<br />
okolu Boruluj anu +a trjekut la<br />
pjacă în patru komunj a luvat 23<br />
đe probe đe puamje šî ljegumj.<br />
La ăja karje krjesk puamje šî<br />
ljegumj sa spus să dukă grižă đe<br />
aja kum koristăsk preparaturj đe<br />
apărat.<br />
BORU PJE SERVISU „GOOGLE<br />
STREET VIEW“<br />
» Kompanija Gugl a făkut prîn<br />
servisu Strit Vju să să puată trje+e<br />
prîn străzilji Boruluj. Karu specijal<br />
lu komanija asta a snimujit străzilji<br />
în septembar anu +a trjekut, da<br />
după +e sa rostît materijalu, pje<br />
internet sa pus prezentacija lu<br />
Komuna Bor. În fjalu ăsta ku<br />
kompjuterurj šî teljefonurj mobilj<br />
uaminji pistă internet pot vjeđa<br />
kum Boru arată. Pje lîngă asta,<br />
să puaće mjer&e šî pînă la Laku<br />
Boruluj, Baja Brestoculuj šî<br />
kîćeva saće în Komuna Bor.<br />
Pje lîngă Komuna Bor, uaminji<br />
pot vjeđa šî kum arată Zaj+erju,<br />
Buljocu šî Knjaževac.<br />
Prevodu: Aleksander Ilić<br />
Хоће ли житељи Метовнице<br />
ускоро добити пијаћу воду?<br />
скупа, због разуђености села. За<br />
коју варијанту ће се надлежни<br />
коначно определити остаје да<br />
се види, важно је да је питање<br />
снабдевања водом Метовнице<br />
почело да се решава.<br />
За сада само мањи број<br />
мештана Метовнице има здраву<br />
пијаћу воду, а велики број домаћинстава<br />
користи воду из бунара.<br />
Најугроженији је, међутим,<br />
рејон Тимок, јер након што је искључен<br />
са водосистема Рехабилитационог<br />
центра у Гамзиградској<br />
бањи, мештани овог дела<br />
села су остали без воде за пиће.<br />
- Разговоре смо интензивирали<br />
за представницима<br />
Зајечара и Рехабилитационог<br />
центра да макар рејон Тимок<br />
добије техничку воду, додао је<br />
Вукадиновић<br />
До коначног решења проблема<br />
тридесетак домаћинстава из<br />
рејона Тимок пијаћом водом се<br />
снабдева из цистерни.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor

БОР» У Музеју рударства<br />
и металургије у Бору отворена је<br />
изложба цртежа „Старо и нестало<br />
воће Србије“. Реч је о изложби<br />
Природњачкој музеја у Београду,<br />
која је до сада организована у десет<br />
градова широм Србије.<br />
Да посетиоци виде и нешто<br />
науче, а старији да се подсете<br />
детињства и воћа које смо некада<br />
гајили , не би ли се мотивисао<br />
бар један од посетилаца да засади<br />
неку од старих сорти основни<br />
је мотив организовања изложбе<br />
„Старо и нестало воће Србије“<br />
коју по градовима реализује<br />
Природњачки музеј у Београду.<br />
Процењује се да у Србији<br />
има око 300 старих и аутохтоних<br />
сорти јабуке, крушке и шљиве, а<br />
на изложби је презентовано 64.<br />
НЕГОТИН» Креативно<br />
удружење „НЕГО“, у сарадњи<br />
са Управом за сарадњу са дијаспором<br />
и Србима у региону Министарства<br />
спољних послова<br />
Републике Србије и уз подршку<br />
Општине Неготин, расписало је<br />
конкурс за младе до 15 година<br />
из дијаспоре, пореклом из источне<br />
Србије, који живе ван њене<br />
број 52 КУЛТУРА<br />
петак, 20. март 2015.<br />
Необична изложба у борском музеју<br />
Заборављено воће<br />
као део традиције<br />
Изложба је настала као плод<br />
вишегодишњег истраживања<br />
стручњака Природњачког музеја<br />
у Београду на терену широм Србије.<br />
Аутор ове необичне изложбе<br />
је виши кустос ове научне установе<br />
Александра Савић, која је<br />
на свечаном отварању у Бору нагласила<br />
да су старе, а данас готово<br />
заборављене сорте воћака, између<br />
осталог део историје, традиције и<br />
идентитета нашег народа.<br />
Изложбу цртежа на паноима<br />
„Старо и нестало воће Србије<br />
у Галерији Музеја рударства и<br />
металургије у Бору посетиоци<br />
ће моћи да виде у наредних<br />
месец дана, а програм свечаног<br />
отварања изложбе употпуњен је<br />
наступом градског хора.<br />
Горан Грамић<br />
територије, да<br />
се пријаве за<br />
учешће у пројекту<br />
„Архетип“.<br />
Ц и љ<br />
бесплатног<br />
пројекта је<br />
учење и неговање<br />
ћириличног<br />
писма,<br />
српског језика,<br />
чување етничког и верског<br />
идентитета, стварање љубави и<br />
позитивног односа према културно-историјском<br />
и традиционалном<br />
наслеђу.<br />
Пројекат „Архетип“ ће се<br />
остварити кроз маштовите, образовне<br />
и забавне радионице<br />
у Неготину, од 31. марта до 4.<br />
априла и од 7. до 11. јула 2015.<br />
године.<br />
У време када смо са свих<br />
страна окружени ТВ екранима,<br />
компјутерима, мобилним<br />
телефонима, не чуди што се на<br />
књигу заборавља. Књига је у<br />
савременом свету почела да се<br />
доживљава само као део обавезе,<br />
средњошколске и студентске.<br />
Недавне студије потврдиле<br />
су, ипак, да читање, поред<br />
менталне активације, повећава<br />
многе способности, помаже да<br />
се опустимо и смиримо, али потврђују<br />
и да је читање најлакши<br />
начин да се превазиђе стрес,<br />
чак лакши него<br />
слушање музике,<br />
или шетња.<br />
Мада, према<br />
овим студијама,<br />
избор књиге<br />
није пресудан,<br />
препоруку шта<br />
читати, поготово<br />
када је реч о<br />
новим насловима,<br />
потражили<br />
смо од стручњака у Народној<br />
библиотеци Бор.<br />
Поред чињенице да се свет<br />
мења вртоглавом брзином<br />
штампана књига неће нестати,<br />
Пројекат „Архетип“ Удружења „Него“<br />
Млади из дијаспоре уче ћирилицу<br />
стр. 9<br />
Читање - начин да се избегне стрес<br />
Библиотекари препоручују<br />
У Народну библиотеку Бор стигла је и трећа књига „На<br />
рубу вечности“, последњи део трилогије „Столеће“ Кена<br />
Фолета. – Све популарнији су и скандинавски писци<br />
На основу уговора, потписаног<br />
крајем прошле године,<br />
у суфинансирању реализације<br />
пројекта учествује Министарство<br />
спољних послова - Управа<br />
за сарадњу са дијаспором и<br />
Србима у региону. Пројекат намењен<br />
младима из дијаспоре који<br />
не поседују никаква знања о свом<br />
културном, образовном, верском<br />
и етнографском наслеђу и који ће<br />
својим приступом помоћи младима<br />
из расејања да упознају свој<br />
архетип и источну Србију, подржала<br />
је Општина Неготин.<br />
Креативно удружење „Него“<br />
позвало је све заинтересоване<br />
да се пријаве на мејл удружења:<br />
kreativno.udruzenje.nego@gmail.<br />
com најкасније до 15. марта ове<br />
године.<br />
Јованка Станојевић<br />
јер књиге и библиотеке имају<br />
непролазну вредност. Оптимизам<br />
у опстанак библиотека<br />
и веровање у књигу уливају и<br />
богати фондови Народне библиотеке<br />
Бор и многобројни корисници<br />
који, из више различитих<br />
разлога читају. Неки имају<br />
свој избор, неки слушају препоруке<br />
пријатеља и познаника,<br />
али највећи број Борана узима<br />
књиге по препоруци библиотекара,<br />
јер углавном те књиге<br />
остављају јачи утисак и траг на<br />
дужи рок.<br />
Ана Јанковић, виши библиотекар<br />
овога пута препоручује<br />
„Столеће“ - трилогију популарног<br />
Кена Фолета.<br />
- У Народну библиотеку<br />
стигла је и трећа књига „На рубу<br />
вечности“, у којој се налази не<br />
само расплет претходних, већ<br />
и најуспешнији редови једног<br />
зрелог писца историјских романа,<br />
којег су наши корисници и<br />
раније радо читали. Верујем да<br />
ће читаоци уживати и у овом<br />
литерарном обликовању 20. века<br />
- каже Ана Јанковић.<br />
Осим ове трилогије, библиотекари<br />
препоручују и све<br />
популарнију скандинавску књижевност<br />
и роман „Врана“, затим<br />
„Гробну тишину“ Арналдура<br />
Индридасона коју је објавила<br />
Издавачка кућа „Бука“, која<br />
објављује знамените савремене<br />
писце из целог света.<br />
Има још много књига за<br />
препоручити, а да ће свако пронаћи<br />
нешто за себе, најбоље<br />
знају корисници ове установе<br />
културе, који не дозвољавају да<br />
исчезне онај лепи осећај када у<br />
рукама држимо књигу и утонемо<br />
у лепши свет.<br />
Елда Драгаш<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor

стр.10<br />
петак, 20. март 2015.<br />
МОЗАИК број 52<br />
Гастрономске чаролије<br />
Хрскави<br />
залогај из Кине<br />
Како најбоље искористити сезону младог лука? Тако да га једете<br />
сваки дан! Ако сте се пак уморили од оног досадног сервирања<br />
младог лука уз печење, а не знате како бисте га још користили, завирите<br />
мало у кухињу Далеког истока. Најпознатије самостално јело с<br />
младим луком су, код Кинеза, „палачинке“ с младим луком. Зашто<br />
стављам у наводнике реч палачинке? Зато што ови хрскави и укусни<br />
залогаји с палачинкама имају само једну заједничку ствар, а то је да<br />
се пеку у добро загрејаном тигању. Све друго је потпуно различито.<br />
Могу се наћи скоро свуда по Далеком истоку. Најпознатије су као<br />
кинеске палачинке и у Кини се могу пронаћи на сваком углу и један<br />
су од многобројних „залогаја с улице“, али их својатају и Јапанци и<br />
Малезијци.<br />
Потребно је : 250 гр глатког брашна, 180 мл млаке воде, прстохват<br />
соли,4-5 комада младог лука, што тањег, мало маслиновог уља<br />
и мало соли.<br />
Припрема: Најпре умесите тесто: од брашна, воде и соли. Месите<br />
толико дуго да се тесто не лепи за руке. Кад сте добили лепу<br />
свиленкасту куглу теста, ставите<br />
га на тањир и покријте чистом кухињском<br />
крпом, те га пустите да<br />
одмара најмање 30 минута.Док тесто<br />
одмара, оперите лук , добро га<br />
осушите, насецкајте ситно и то тако<br />
да већином превладавају зелени делови<br />
лука.<br />
Кад је тесто одморило, разделите га у 5 куглица приближно исте<br />
величине. Прво разваљајте што тање једну куглу и мало прстима<br />
развуците тесто како бисте добили што тању палачинку, те на тако<br />
развучено тесто ставите мало маслиновог уља и премажите целом<br />
површином.<br />
Додајте ситно сецкани лук и све добро посолите. Заролајте тесто<br />
у ролницу, па од ње направите облик пужа. На крају „пужа“ добро<br />
разваљате ваљком за тесто док не добијете круг величине 20-25 центиметара.<br />
Тако направите са сваком куглом теста.<br />
Затим добро загрејте тигањ и премажите га маслиновим уљем.<br />
Испеците палачинке, тако да прво добро запечете једну страну (око<br />
3-4 минута) па потом другу, барем 2 минута, без додавања уља. Палачинке<br />
треба да добију лепу златну боју и да буду хрскаве.<br />
Кад сте испекли све палачинке, разрежите их на четвртине или<br />
осмине и послужите још топле уз неки слатко-кисели умак. Можете<br />
их послужити и у једној скроз домаћој варијанти уз ајвар, крем-сир<br />
или неку фину месну или паштету са поврћем.<br />
Да бисте ово пробали, не морате ићи у Кину, већ их направите и<br />
уживајте у сезони младог у овим финим, хрскавим залогајима.<br />
Мирјана Васић<br />
• Вођа лута, а ми идемо за њим<br />
да се потпуно не изгуби.<br />
• Сваки грађанин свој пакет<br />
мера владе, може подићи у<br />
најближем контејнеру.<br />
Зоран Т. Поповић<br />
• Више немамо шта да изгубимо,<br />
тако да смо у великој психолошкој<br />
предности.<br />
• Паметнији би попустио. Међутим,<br />
код нас су сви паметни!<br />
Владимир Драмићанин<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
Кинеске палачинке<br />
са младим луком<br />
лоБОРизми<br />
• Режим и народ су заједно започели<br />
демократске процесе,<br />
али је режим одустао!<br />
• Збунили смо измишљеног непријатеља.<br />
Прихватили смо и<br />
ултиматуме које нам није поставио.<br />
Милан Р. Симић<br />
• Наше незадовољство се не<br />
шири. Скупило се у нама.<br />
• Само у политици од нуле можете<br />
да направите број један.<br />
Нинус Несторовић<br />
Фонтане најављују<br />
долазак пролећа<br />
БОР» Доласком пролећа<br />
и Бор добија нови изглед. Украс<br />
града су свакако и фонтане,<br />
тако да су запослени у борском<br />
Водоводу, након дуготрајне зиме,<br />
убрзано почели да их оспособљавају<br />
за рад. Од шест, за сада<br />
раде две, код Дома културе и<br />
на Четвртом километру. Исправна<br />
је и фонтана код Студентског<br />
дома тако да ће и она, за неки<br />
дан, након чишћења, почети да<br />
ради. Преостале три фонтане су<br />
неисправне.<br />
- Неисправне су код хотела<br />
„Србија“ и иза Спортског центра.<br />
Код хотела је пукла потисна<br />
цев још јесенас тако да би требало<br />
да је заваримо или заменимо.<br />
Иза Спортског центра фонтана<br />
нема испусних вентила. Накупило<br />
се доста се прљавштине и<br />
Поетски кутак<br />
Простор који има рупу<br />
Рупу имају многе Ствари<br />
неке Овде друге Тамо<br />
Рупу има и моја ципела<br />
кошуља чак неколико<br />
Земљин омотач никад Раније<br />
Зар је то толико важно<br />
Не рекох стапајући се са кором<br />
дрвета који изумире<br />
и Ја могу имати неки Недостатак<br />
лишћа и морамо да је очистимо<br />
и исперемо - рекао је Горан<br />
Топаловић, в.д. директора ЈКП<br />
„Водовод“ у Бору.<br />
Највише проблема радницима<br />
борског Водовода задаје<br />
фонтана у Четвртој месној<br />
заједници.<br />
- Фонтана у четвртој месној<br />
заједници је неисправна, јер је<br />
пумпа повукла разбијено стакло.<br />
Расписали смо тендер за набавку<br />
пумпе и она ће усоро почети<br />
да ради - додао је Топаловић.<br />
Топаловић, каже да ће радници<br />
Водовода кварове на фонтанама<br />
веома брзо отклањати.<br />
Очекује се да ће за двадесетак<br />
дана свих шест фонтана поново<br />
бити омиљена места окупљања<br />
наших суграђана.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
Зоран Цвијетићанин<br />
dailymotion.com/rtvbor

МОЗАИК<br />
број 52 петак, 20. март 2015.<br />
стр.11<br />
ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<br />
ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Вести на знаковном<br />
језику (р)<br />
10.15 Агро дан<br />
10.30 Кућица у цвећу<br />
11.00 Мојим се селом...<br />
11.25 Бели лук...<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Серијски филм (р)<br />
13.00 Атлас/Гуливер<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 АБС/Ауто<br />
15.25 Зелена патрола<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Серијски филм<br />
16.55 Меридијанима<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.20 Храна и вино<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на<br />
влашком<br />
19.30 „Нинџа корњаче“<br />
20.00 Спортска хрон.<br />
20.30 Серијски филм<br />
21.00 Нокаут<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
влашком<br />
22.30Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Меридијанима<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
9.50 Агро дан<br />
10.00 Палета (р)<br />
10.55 Простор<br />
11.25 На точковима<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Серијски филм (р)<br />
13.05 АБС шоу<br />
13.40 ТВ Шоп<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Серијски филм (р)<br />
15.20 Спортска<br />
хроника(р)<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Атлас<br />
17.00 Енергија...<br />
17.15 ТВ Шоп<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.20 Храна и вино<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Кућица у цвећу<br />
20.00 Ауто флеш<br />
20.30 Радим градим<br />
21.15 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
Вести на влашком<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
9.45 Времеплов<br />
10.10 Агро дан<br />
10.15 Атлас/Гуливер<br />
10.45 Више од спорта<br />
11.35 Бели лук и....<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Свет на длану<br />
13.30 Времеплов<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Вино и ...<br />
14.50 Ауто флеш<br />
15.20 Корак<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
16.45 На трагу....<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Улична патрола<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу....<br />
20.30 Меридијанима<br />
21.00 Филм на виде(л)о<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Агро дан<br />
10.15 Вино и ....<br />
10.45 Лек из природе<br />
11.15 Меридијанима<br />
11.35 Бели лук...<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Корак<br />
13.30 Времеплов<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 ABS show<br />
14.55 Радим градим<br />
15.25 Филм на виде(л)о<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Енергија...<br />
18.45Времеплов<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу....<br />
20.30 Меридијанима<br />
21.05 Агро дан<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Агро дан<br />
10.15 Енергија на....<br />
10.30 Калеидоскоп<br />
11.30 Бели лук и....<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Везе<br />
13.30Времеплов<br />
13.45 ТВ Шоп<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Улови трофеј<br />
14.55 Србија коју волим<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
16.45 На трагу...<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Навигатор<br />
18.45 Времеплов<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу...<br />
20.25 Меридијанима<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
6.50 Фарма<br />
7.45 Навигатор<br />
8.00 Будилица<br />
10.00 ТВ Шоп<br />
10.15 52 викенда<br />
11.00 Школирање<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Серијски филм<br />
13.10 Позајми ми ауто<br />
14.05 ТВ Шоп<br />
14.15 Корак 21<br />
16.00 Дневник<br />
16.20 За све Роме<br />
16.35 Гуливер<br />
17.05 ТВ Шоп<br />
17.20 Храна и вино<br />
18.15 Култ арт<br />
19.00 Дневник<br />
19.30 Слике живота<br />
20.00 Глас Америке<br />
20.35 Вино и<br />
виноградарство<br />
21.00 Калеидоскоп<br />
22.00 Вести<br />
22.10 Документарни<br />
програм<br />
23.10 52 викенда<br />
00.00 Вести<br />
00.15 Ноћни програм<br />
7.05 У нашем атару<br />
8.00 Будилица<br />
10.00 ТВ Шоп<br />
10.15 Храна и вино<br />
11.15 Лек из природе<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Село моје<br />
12.45 “Prîn saćilji<br />
nuastre” емисија на<br />
влашком језику<br />
13.15 Здравље<br />
14.00 Вести на знаковном<br />
језику<br />
14.10 Палета, програм<br />
на румунском језику<br />
15.15 Радим градим<br />
16.00 Дневник<br />
16.20 Ретроспектива,<br />
програм на влашком<br />
језику<br />
16.35 Ауто флеш<br />
17.05 ТВ Шоп<br />
17.20 Непознатом...<br />
18.25 Слике живота<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Инфо 7<br />
19.55 Времеплов<br />
20.00 Глас Америке<br />
20.35 Ауто спринт<br />
21.20 Простор<br />
22.00 Вести<br />
22.10 Документарни<br />
програм<br />
23.10 Више од спорта<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Ноћни програ<br />
*Програмска шема је подложна променама<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor

стр.12<br />
петак, 20. март 2015.<br />
Спортски резултати<br />
Треће место за Анђелу на<br />
џудо турниру у Француској<br />
Овог викенда успешне су биле одбојкашице Бора, док су<br />
нови првенствени пораз претрпели кошаркаши<br />
Старија пионирка Џудо клуба<br />
Бор Анђела Младеновић заузела<br />
је треће место на шестом<br />
међународном „Адидас купу“ у<br />
Сент Сипријену, у Француској.<br />
Пето место, на једном од најјачих<br />
европских такмичења за ову<br />
узрасну категорију, освојио је<br />
џудиста Бора Сретен Сенић.<br />
На Европском купу „Србија<br />
опен“ у дисциплини киклајт контакт<br />
Синиша Владимировић из<br />
Кикбокс клуба „Бор“ освојио је<br />
сребрну медаљу. У финалу је изгубио<br />
судијским прегласавањем<br />
од Јањатова из Зрењанина.<br />
Станислав Калчић, стрелац<br />
борског Металца, после основног<br />
дела заузео четврто место<br />
на Државном првенству са 539<br />
кругова, али је, после финала<br />
осам најбољих, заузео осмо<br />
место.<br />
У првом колу пролећног дела<br />
сезоне Српске лиге фудбалери<br />
Бора изгубили су у Сокобањи од<br />
Озрена 1:0. Зајечарски Тимок је<br />
поражен од Тртеника такође 1:0,<br />
док је Тимочанин у Књажевцу<br />
био бољи од кладовског Ђердапа<br />
1:0. Неготински Хајдук Вељко<br />
играо је код куће нерешено 1:1<br />
са нишком екипом Цар Константина.<br />
Фудбалери Бора уписали<br />
су седам победа, три нерешена<br />
исхода, шест пораза и са 24 бода<br />
на осмом су месту на табели.<br />
У Зони исток борски Рудар<br />
победио је Неметале 2:1, Дунав<br />
је савладао бољевачки Ртањ 4:0,<br />
Брестовац је био бољи од екипе<br />
Моравице 2:0, док су зајечарски<br />
Каблови поражени у гостима од<br />
Сврљига 4:1. На првом месту на<br />
табели са 14 победа, два пораза<br />
и 42 бода је Дунав, три бода<br />
мање има другопласирани Сврлиг,<br />
док је Буковик са 34 бода на<br />
трећем месту на табели.<br />
У 20. Колу источне групе Прве<br />
регионалне лиге кошаркаши<br />
Бора поражени су на свом терену<br />
од алексиначког Јастрпца 92:83.<br />
Бољевачки Ртањ је у Врању савладао<br />
екипу Југа 78:68, а Књажевац<br />
је у гостима изгубио од нишког<br />
Јуниора 97:66.<br />
Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор<br />
Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић<br />
Новинар-редактор Чедомир Васић<br />
Припрема за штампу Марко Стојчев<br />
Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<br />
СПОРТ број 52<br />
Бобана Величковић из Стрељачког клуба „Бор<br />
030“ овогодишњи је државни првак у стрељаштву,<br />
у дисциплини ваздушни пиштољ, након што је на<br />
шампионату у Београду имала, у финалу, 197.8 кругова,<br />
круг и десети део више од другопласиране Јасмине Гргић.<br />
Треће место заузела је Зорана Аруновић.<br />
У 13. колу источне групе Прве<br />
лиге рукометашице Бора савладале<br />
су у гостима Ртањ 37:15,<br />
полувреме 19:7. И друга два<br />
кандидата за прво место била су<br />
успешна: Пирот је победио Младост<br />
27:22, а Топличанин је савладао<br />
други тим Јагодине 25:16.<br />
Црвени крст и Ђердап играли су<br />
нерешено 25:25, док је Књажевац<br />
савладао Врање 32:24. Са по<br />
22 бода на деоби првог места су<br />
Пирот, Бор и Топличанин.<br />
Рукометаши Бора поражени<br />
су у гостима од неготинског<br />
Хајдук Вељка 35:29, полувреме<br />
16:16, а Јастребац је декласирао<br />
Књажевац 44:20. Бор је са<br />
две победе, нерешеним исходом,<br />
десет пораза и пет победа<br />
на претпоследњем месту на табели.<br />
Књажевац је са два бода<br />
више од Бора на десетом месту<br />
на табели.<br />
Клуб малог фудбала Бор<br />
претрпео је пораз на гостовању<br />
БОР» Екипа Спортског<br />
центра победник је овогодишњег<br />
турнира Радио телевизије<br />
Србије у малом фудбалу<br />
„Играјмо за 16“ у Бору, након<br />
што је, у финалу, савладала тим<br />
РТБ-а Бор 2:0.<br />
У два дана такмичења, седам<br />
екипа, разврстаних у две групе,<br />
пружило је публици десетак изузетно<br />
квалитетних<br />
утакмица, а искусним<br />
финалистима је за<br />
пласман у завршницу,<br />
осим уложеног труда<br />
и знања, било потребно<br />
и доста спортске<br />
среће.<br />
Меморијални турнир<br />
РТС-а у знак сећања на трагично<br />
настрадале раднике ове<br />
медијске куће у бомбардовању<br />
1999. године, у Бору је одржан<br />
трећи пут, а несебичну помоћ његовој<br />
организацији пружили су<br />
локална самоуправа и РТБ Бор,<br />
као и Установа Спортски центар.<br />
бујановачком Асу 8:4. Сва четири<br />
гола предности домаћин је<br />
стекао у првом делу игре, док је<br />
наставак утакмице донео по четири<br />
гола обе екипе.<br />
У 13. колу источне групе<br />
Друге лиге одбојкашице Бора<br />
победила су, на свом паркету,<br />
екипу Лесковца 3:0, а Мајданпек<br />
је савладао екипу Хајдук Вељка<br />
3:0. Екипа Бора је са шест победа<br />
и седам пораза на шестом<br />
месту на табели.<br />
На школској олимпијади<br />
такмичари Џудо клуба Бор остварили<br />
су следеће резултате: прво<br />
место освојили су Марко Николић,<br />
Лазар Милаковић, Вељко<br />
Симић и Младен Ђорђевић.<br />
Друго место заузели су: Борис<br />
Дуловић, Павле Крсмановић,<br />
Александар Петковски и Сташа<br />
Младеновић, док је треће место<br />
припало Јовану Николићу и Јовани<br />
Милосављевић.<br />
Маријана Симић<br />
Завршен турнир „Играјмо за 16“<br />
Тим домаћина борског турнира<br />
уједно ће представљати<br />
град и на завршном турниру<br />
„Играјмо за 16“ у Београду, у<br />
априлу, у конкуренцији победника<br />
такмичења у осам градова<br />
Србије.<br />
Бојан Обрадовић