Конкурсом до најбољих кадрова

More documents

Recommendations

Info

стр. 8 петак, 6. март 2015. Обележен Међународни дан матерњег језика Језик као архив културе БОР» У Музеју рударства и металургије у Бору, поводом Међународног дана матерњег језика, организовани су предавање и музички програм „Језик је архив културе“. О усменом предању и традицији влашког језика говорила је дипломирани етнолог Сузана Мијић, а „Природне песме“ са етно - џез обрадама изворних мелодија источне Србије, у пратњи Бојана Чукића ,извео је познати крајински певач Драгољуб Фируловић. Овај програм, у циљу очувања и неговања влашког језика и културе, организовао је Одељак за културу Влаха - Установе „Центар за културу општине Бор“. - Култура код Влаха је изузетно богата и треба је чувати и неговати на прави начин. Влашки говор има речи и изразе, који, приликом превођења, губе смисао и зато би их требало сачувати у аутентичном изворном облику - каже Даница Јанковић, координатор за културу Влаха Центра за културу. Каже се да је богатство једног друштва - мултикултуралност. Бор се као и други градови у источној Србији могу похвалити овом чињеницом јер чува и негује и вишејезичност и различите културе, подстиче њихову разноврсност и међусобно поштовање. - Свако треба да брине о свом језику. Док постоји језик, постоји и један народ. Бор је мултиетничка средина. Ми смо прошле године припремили програм за све све народе који живе на овом подручју, а ове године програм смо посветили усменом предању и традицији влашког језика. Заправо, на овај дан сви би требало да се посвете свом матерњем језику, јер се тако чува идентитет сваког народа - истиче Даница Јанковић. Славица Томић БОР» Народна библиотека у Бору књижни фонд обогатила је куповином књига на Београдском сајму. Пресудну улогу при одабиру нових наслова, као и претходних година, имала је стручна комисија, која се определила за 1.700 нових наслова, што је око три и по хиљаде примерака. Књиге се јавне набавке купују једном годишње, а за ову намену из буџета је издвојено око два милиона динара. Број купљених књига, иначе, према стандардима, треба ускладити са бројем становника СПЕКТАР број 51 ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ DZÎLJILJI *A TRJEKUT PLANURJ ÎN RTB BOR » Topituarja nuouă šî Fabrika đe sumporna kiselina sînt lukru bun lu mînăduktorija RTB-uluj Bor šî Vlada Sîrbiji pintru kă fîršît făkutu luor a fost al đe întîj uslov đe vuorbit RTB să lukre maj đeparće, a spus prezîdantu lu Odboru đe upravă lu RTB Bor Nemanja Stevanović la a đi la urmă šadzută. Lukru đe al maj marje interjes anu ăsta, pje lîngă în+eput să lukre Topituarja nuouă, o să fije produ+erja maj marje în majdanurj, pintru sa profa+e în fabri+ilji nuoj kît maj mult koncentrat đin Sîrbije. Planu je RTB Bor anu ăsta să sapje 75 đe milioanje tuanje đe săpăturj šî ku profăkut 250 đe mij tuanje đe koncentrat să să fakă 47 đe mij tuanje đe aramă đin koncentratu đe ai+a. Alćilje 150 đe mij tuanje đe koncentrat, kît trăbuje Topituarja nuouă să lukre ku kapacitet pljin, o să ažungă đin strinătaće, sa spus în RTB Bor. BANJI ĐE GĂSÎT LUKRU » Anu ăsta đe prins la lukru đin buđetu Sîrbiji sa planirit măjdo tri milijarde đe dinarj, da đe făkut program đe uaminji ku invaliditet 500 đe milioanje. Să ašćaptă - Те стандарде је тешко достићи, с обзиром да су у питању финансије и уштеда у областима културе и образовања, што, наравно, никако не би требало, јер, према броју становника у Бору, потребно је годишње четири и по хиљаде књига. Ми успевамо да достигнемо те стандарде, захваљујући и куповини и поклонима, али морам да кажем да смо једна од ретких библиотека у Србији за које се из општинског буџета издвајају средства за куповину књига - каже Ана Јанковић, виши библиотекар. ku pornjit mulće programurj đin buđet prîn măsurlji ašća să prispjaskă 30 đe mij đe uaminj, +e je maj mult đe kît anu +a trjekut. Să ašćaptă anu ăsta ambijentu đe privredă să fije maj bun, da šî maj bun prins la lukru prîn sulukrarja bună ku gazdelje firmiluor. Kjematu publjik đe făkut măsurj đe prins la lukru în Sîrbije o să să skrije pje în+eput la mart. REŠÎT GĂURJ ŠÎ KANALURJ PJE STRĂZ În ćimpu đe jarnă, după rešît strîkaturj la sistem đe apă šî înkăldzît, đe karje trăbuje să să sapje luokurj publji+e šî drumurj, đes rămîn njerostîće părcîlji orašuluj šî găurlji pje străz. Aša +eva să puaće găsî pje kîćeva luokurj în Centru nuou a orašuluj šî selišća a nuouă šî a bătrînă. În Direkcija đe zîđit Boru spun kă firmilji karje fak lukrărlji, kînd fîršăsk lukru, trăbuje tot să întuarkă kum a šî fost, da đe drumurlji ku asfalt griža o du+e firma asta. Krpitu găurlji šî kanalurlji pje străz o să în+apă pje mižlok la mart, pintru kă înainće đe roku ăsta nu lukră baza đe asfalt. Prevodu: Aleksander Ilić Нове књиге у борској библиотеци Било да су књиге поклоњене или купљене, сви нови примерци прво стижу на одељење обраде, где се уводе у регистар по врло строгим стандардима. - Све књиге које стигну прво се сређују, ми осим обраде, од 2005. године радимо и узајамни каталог, који је видљив на интернету и међу првим смо библиотекама које су део тог виртуелног света библиотека у Србији - додаје Ана Јанковић. Запослени у овој установи културе успели су да заврше обраду скоро половине примерака и корисници Народне библиотеке већ могу да их позајме. Очекује се да ће комплетан посао ускоро бити завршен и да ће на полице стићи и други наслови издавачких кућа „Архипелаг“, „Академска књига“, Службени гласник, „Лагуна“, „Вулкан“ и других. Ј Известан број нових наслова намењен је и за огранке библиотеке у четири села борске општине. Елда Драгаш twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor
број 51 КУЛТУРА петак, 6. март 2015. У посети нашим људима у дијаспори Фолклором чувају народну традицију БЕЧ» За очување српске традиције и културе важну улогу у дијаспори имају културно-уметничка друштва. Она су удружила и одржала много тога што наше људе у дијаспори подсећа на Србију, српство, на нашу територију, културу, традицију и језик. Заједница српских клубова у Бечу, у којем живи 180.000 Срба, окупља 11 друштава која се баве културом и спортом. Један од успешнијих клубова је и „Бамби“ који је посетила екипа регионалне Телевизије Бор током боравка у Бечу, у оквиру пројекта „Заједно“ који реализује са Удружењем грађана „Аурора“. Културно-спортско друштво „Бамби“ у Бечу више од четрдесет година окупља Србе у престоници Аустрије.Основали су га први српски гастарбајтери 1973. године са циљем да очувају културни и национални идентитет Срба, што су наставили и млађи нараштаји, настојећи да то буде боље и успешније него претходних година. - Клуб има шест фолклорних ансамбала за све узрасте а у оквиру спортског клуба постоји риболовачко друштво, фудбалски клуб, игра се и стони тенис. Трудимо се да негујемо игре и обичаје из свих крајева Србије а имамо добру сарадњу са клубовима у Бечу, али и матици, што нам много значи, због размене искуства и да млади виде како њихови земљаци живе у Србији а како у Аустрији. Организују се и бројна такмичења на којима учествујемо, попут Смотре фолклора у Аустрији, а осим у фолклору организују се и у вајарству и другим областима - каже Владан Радојковић, кореограф у Културно-спортском друштву „Бамби“. - Друштво „Бамби“ има близу 500 чланова, од тога 150 се бави фолклором. Костиме и народну ношњу углавном набављају у Србији. Током године приређују и неколико концерата у Бечу, а често добијају позиве да наступају на различитим манифестацијама и свечаним приликама, каже Игор Перић такође кореограф у КСД „Бамби“. - Наступамо пред Аустријанцима, на свадбама, отварању тржних центара. Два пута годишње имамо концерте у халама где се увек тражи карта више.Наши наступи имају утицаја и на стварање слике наших људи у Бечу. Њима стр. 9 Заједница српских клубова у Бечу, у којем живи 180.000 Срба, окупља 11 друштава која се баве културом и спортом. - Чланови Друштва „Бамби” већ четрдесет година негују игре и обичаје из свих крајева су занимљиве наше игре, наш фолклор, јер сваки део Србије има неку специфичност у својој игри. Аустријанцима се допада и наша народна ношња која се, такође, разликује од једног до другог краја Србије и на концертима више пута променимо ношњу, док код наступа аустријских играча то није случај, они током целог наступа имају један костим - додаје Перић Највећи број чланова културно-спортских и уметничких БОР» Удружење Словенаца „Драго Чех“ у Бору, у сарадњи са борском Народном библиотеком, организовало је књижевно вече посвећено словеначком књижевнику Францу Прешерну и културном националном празнику у Словенији. Причу о животу и делу овог значајног словеначког књижевника чланови Удружења употпунили су казивањем стихова његових најпознатијих песама на словеначком језику. - Очување културног идентитета и језика није довољно само кроз поетске вечери, па је Удружење „Драго Чех“, у сарадњи са школом страних језика „Алфабета“, организовало и бесплатне друштава су деца јер их родитељи ту доводе верујући да је то прави начин да се васпитавају у духу српских обичаја и традиције и да чувају национални идентитет земље из које потичу. Заједница српских клубова у Бечу окупља 11 друштава која се баве културом и спортом. Осим што се баве фолклором и спортом, клубови су и места за дружење и окупљање наших људи у дијаспори. Данијела Нововић Почињу Сусрети села БОР» Традиционална манифестација „Сусрети села борске општине“ ове године ће почети 20. марта у Брестовцу, када ће прошлогодишњи победник КУД „Ђидо“ угостити КУД „Стол“ из Бучја. Ове године, на 54-тој смотри, учествује десет села у борској општини без Танде и Горњана. Свако село ће по два пута бити домаћин и гост. Саставни део сусрета биће изложба са темом „Оруђа, справе и алати у различитим видовима традиционалног привређивања“, на сцени ће бити приказани народни обичаји посвећени Митским бићима у традиционалној култури становништва околине Бора, а биће организован и квиз знања из ратарске производње. Распоред представљања села одређен је жребом у борском Центру за културу. Завршна манифестација овогодишњих Сусрета села општине Бор, чији је организатор Установа „Центар за културу“, покровитељ Општина Бор, а медијски покровитељ регионална Телевизија Бор, биће одржана 23. маја у Шарбановцу. Горан Грамић Активности Удружења Словенаца „Драго Чех“ Вече Франца Прешерна часове словеначког језика. Осим учења језика, полазници могу да се упознају и са културом и обичајима овог народа– истакла је Елизабета Рашић, председник Удружења Словенаца „Драго Чех“ и додала да је програм у борској Народној библиотеци само део активности Удружења које жели да Боранима приближи културу Словеније и поспеши пословну сарадњу између Словеније и Србије. Након књжевне вечери посвећене Прешерну, Удружење „Драго Чех“ планира посету и другим словеначким удружењима у Србији као и учешће на Етно фестивалу „Вилаж“. Жаклина Ранђеловић youtube.com/rtvbor facebook.com/rtvbor
Page 1 and 2: НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМ
Page 3 and 4: број 51 АКТУЕЛНОСТИ
Page 5 and 6: број 51 ПРИВРЕДА пет
Page 7: број 51 У ФОКУСУ пет
Page 11 and 12: МОЗАИК број 51 петак

Конкурсом до најбољих кадрова

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?