Конкурсом до најбољих кадрова

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ“, БОР бр. 51 - 6. март, 2015. год. година III 

Конкурсом до 

најбољих кадрова 

Одборници СО Бор именовали 

три директора у јавном сектору 

Топионица ускоро 

креће, потребно 

више руде 

» стр. 5 

» стр. 3 

Просветари настављају штрајк 

Два синдиката нису потписала Посебан 

колективни уговор, протест најављен 

за 17. март у Београду » стр. 4 

Председник Општине Бор у 

ненајављеној посети Дому здравља 

Дијагноза 

за успешан » стр. 3 

опоравак здравства 

Беч - престоница 

српске дијаспоре 

Наше земљаке у Аустрији, у 

којој живи око 300 хиљада Срба, 

посетила екипа регионалне 

Радио телевизије Бор » стр. 6 

Од првог марта краћи пут до издавања 

грађевинских дозвола » стр. 2 

Падавине одлажу сетву » стр. 7 

Језик као архив културе » стр. 8 

На „Копер купу“ у Бору такмичило се 

око 400 пливача » стр. 12

стр.2 петак, 6. март 2015. 

АКТУЕЛНОСТИ број 51 

Уређење атмосферске 

канализације 

БОР» Радници ЈКП „Водовод“ 

почели су по налогу Дирекције 

за изградњу Бора у оквиру 

редовног одржавања атмосферске 

канализације, уређење делова 

града у којима је у време када 

су биле велике падавине, били 

највећи проблеми. 

Зграда у улици Николе Пашића 

број 22 била је последње 

три године поплављена неколико 

пута. Велика штета причињена 

је станарима, из разлога 

што је у делу подрума стамбени 

простор. 

- У овој згради и у целом 

овом рејону било је највише 

проблема због атмосферских 

падавина. Раде се три решетке 

и и одвод до зграде, а сва вода 

се усмерава ка главној шахти. - 

каже Верица Аничић, директор 

Дирекције за изградњу Бора. 

БОР» Приликом оправке 

кварова на вреловодној, топловодној 

и водоводној мрежи, радници 

јавно комуналних предузећа 

присиљени су да раскопају 

делове јавних површина како би 

дошли до цеви. После радова 

ове површине остају неуређене. 

У Дирекцији за изградњу Бора 

кажу да је обавеза предузећа 

која изводе радове да по завршетку 

радова све врате у претходно 

стање. 

- Од када сам ја овде два пута 

је била велика поплава. Поплављени 

су подруми, стамбени 

део и заједничка просторија. 

Практично све што је било поплављено 

морало је да се баци. 

Трошкови су били велики. Реаговали 

смо јер проблем мора 

да се реши. Једва могу да поверујем 

да смо успели у томе 

да почну радови. Надлежни су 

обећали и испунили обећање - 

каже Снежана Стојановски, 

председник Савета станара. 

У Дирекцији за изградњу Бора 

кажу да је у плану и уређење 

атмосферске канализације у 

Мајданпечкој улици, на делу 

који је испод Зелене пијаце, јер 

се ту често задржава велика количина 

воде и прави проблеме и 

пешацима и возачима. 

Дејан Ђорђевић 

У Србији је на снази нови 

закон о планирању и изградњи, 

а најзначајнија новина јесте 

oбједињена процедура за добијање 

грађевинских дозвола у 

року од 28 дана. То значи да ће 

сва документа која је инвеститор 

раније морао да набавља у 

институцијама и јавним предузећима, 

по службеној дужности 

набављати локална самоуправа. 

За спровођење те процедуре у 

Општинској управи Бор као организациона 

јединица задужен 

је већ 

оформљених 

Одсек за 

урбанизам, 

грађевинске 

и комуналне 

послове. 

Циљ новог 

Закона о 

планирању и 

изградњи, јесте 

брже и лакше добијање дозвола 

и саме градње, повећање 

страних инвестиција, као и 

опоравак домаће грађевинске 

индустрије. 

Након радова на инфраструктури извођачи често оставе неред 

Ускоро ће почети санација путева 

- Ми ту имамо велики проблем, 

самим тим и грађани. 

Када јавна предузећа, Водовод, 

Топлана, Телеком или Електродистрибуција 

раскопају поједине 

делове јавних 

површина, ретко 

ко их врати у 

претходно стање, 

иако је то њихова 

обавеза, било да 

се ради о степеништима, 

пролазима 

или зеленој 

површини за коју 

чак имају обавезу да поново посеју 

траву. О томе је обавештена 

и инспекција која појачано контролише 

радове, јер би без тога 

ситуација била још гора - рекла 

је Верица Аничић, директор 

Дирекције за изградњу Бора и 

додала да је обавеза извођача 

Од 1. марта ступио на снагу нови закон 

Грађевинске 

дозволе за 28 дана 

радова да површине уреде до 

асфалта. 

У току санације водоводних 

и вреловодних мрежа, често је 

неопходно раскопавање путева. 

Неасфалтирани канали на путу 

су још један од проблема са 

којим се сусрећу возачи. 

- Асфалтирање је наша обавеза 

и средства за санирање 

ударних рупа су предвиђена 

буџетом Општине Бор. Јавни 

тендер је завршен, али морамо 

да сачекамо почетак грађевинске 

сезоне јер асфалтна база не 

ради до почетка априла. Уколико 

временски услови буду 

повољни, можда ће почети да 

ради и раније, а санацију путева 

почећемо чим то буде могуће 

- наглашава Верица Аничић. 


- Та обједињена процедура 

практично значи да ће по службеној 

дужности сва документа 

прибављати локалне самоуправе 

и биће оформљене посебне организационе 

јединице за спровођење 

те процедуре. Ми у Бору 

већ имамо формиран Одсек за 

урбанизам, грађевинске и комуналне 

послове и ми то већ и радимо, 

је се и до сада инвеститор 

упућивао службеним путем да 

код надлежних институција заврши 

послове и плати административне 

таксе, ми ћемо сада од 

инвеститора тражити само доказ 

о уплати и прибављати остала 

документа. Такође инвеститор је 

до сада морао сам да од геодетског 

завода тражи копију плана 

и лист непокретности, али ми 

ћемо то такође радити. Инвеститори 

који траже грађевинску 

дозволу у Србији са применом 

новог Закона о планирању и изградњи 

сада ће на шалтеру локалне 

самоуправе морати само 

да виде шта им од докумената 

треба, да их предају и преузму 

кад буду добили дозволу - каже- 

Драган Јеленковић, шеф Одсека 

за урбанизам, грађевинске и 

комуналне послове. 

Према најавама из Министарства 

грађевинарства, 

саобраћаја и инфраструктуре 

ускоро ће почети контроле локалних 

самоуправа у Србији у 

циљу провере примене закона. 

Све локалне самоуправе које не 

буду примењивале закон биће 

прекршајно кажњене, а закон 

предвиђа и кривичне пријаве 

уколико јавна предузећа доставе 

погрешне податке неопходне за 

издавање грађевинске дозволе. 

Елда Драгаш 

twitter.com/@TelevizijaBor 

dailymotion.com/rtvbor

број 51 АКТУЕЛНОСТИ 

петак, 6. март 2015. 

Са седнице Скупштине Општине Бор 

Изабрани директори 

по конкурсу 

БОР» На дневном реду 10. 

скупштинског заседања било је 

43, а одборници су усвојили 35 

предлога одлука. Најзначајније 

су биле о кадровским решењима 

у делу јавног сектора у Бору. 

По конкурсу су именована 

три директора и то у Јавно 

комуналном предузећу „3. октобар“, 

где је на ову функцију 

постављен Далибор Орсовановић, 

Дирекцији за изградњу Бора 

у којој је именована Верица 

Аничић и на чело Борског туристичког 

центра постављена 

је Студенка Ковачевић. 

Остали предлози именовања 

нису прихваћени, а досадашњи 

директори Водовода, Зоолошког 

Врта и Јавног предузећа за 

стамбене услуге наставиће да 

обављају ту функцију. ЈКП „Топлана“ 

је за сада без директора, а 

слична ситуација је и у ЈП „Боговина“ 

јер је предлог одлуке о 

именовању в.д. директора повучен 

са дневног реда. 

- Одговорност ове Скупштине 

и коалиције на власти је да 

изабере најбоље и то је и циљ. 

Бираћемо много пута, али ћемо 

изабрати најбоље. Боље је два 

или три пута бирати и доћи до 

тога, него изабрати некога ко 

ће урушити неко јавно предузеће, 

јер ће за рад јавног предузећа 

одговорност сносити 

локална самоуправа - рекао је 

стр.3 

Усвојени су и планови пословања у делу јавног сектора у 

Бору, одобрене су субвенције „Топлани“ од 100 милиона 

динара, изгласана јединствена цена смештаја деце у 

предшколској установи „Бамби“, као и Локални акциони 

план запошљавања у Општини Бор. 

Душан Марковић, председник 

Скупштине Општине Бор. 

- Није проблем поновити 

конкурс и три пута јер је наш 

циљ, владајуће Српске напредне 

странке, да изабере квалитет. 

Тачно је да је било грешака, чак 

и неопростивих, али још једном 

наглашавам да нам је битно да 

добијемо квалитет и људе који ће 

моћи да воде јавна предузећа на 

најбољи могући начин“ - нагласио 

је Благоје Спасковски, одборник 

Српске напредне странке. 

Одборници опозиције критиковали 

су овакав начин избора 

директора. 

- Или је проблем са владајућом 

већином или са комисијом 

која бодује кандидате који 

су пријавили по конкурсу. Слични 

или исти кандидати су и први 

и други пут добили подршку комисије. 

Зато питам да ли се размишља 

о одговорности комисије 

или Општинског већа, које је прво 

дало предлог за једног кандидата, 

а затим је то промењено - 

питао је Драган Марковић, одборник 

коалиције „ДСС - ВНС“. 

Велика дискусија водила се 

и о плановима пословања у делу 

јавног сектора у Бору. Иако су 

на дневном реду били програми 

пословања јавних предузећа 

Почело оздрављење Дома здравља 

Председник Општине Бор Живорад Петровић је 

ненајављено посетио Дом здравља. - Са руководством 

разговарао о проблемима након одвајања од Болнице 

БОР» Локална самоуправа 

је спремна да пружи сву неопходну 

помоћ Дому здравља у 

Бору да би одвајање од болнице 

протекло без већих тешкоћа, 

рекао је председник Општине 

Бор Живорад Петровић. Један 

од проблема који је уследио током 

процеса осамостаљивања 

је краткотрајни застој у снабдевању 

лековима, санитетским материјалом 

и растворима. 

- Ја сам се прибојавао овог 

одвајања и био сам у праву. Радује 

ме да је то решено тако да 

ћемо имати довољно свега што 

је неопходно за нормалан рад - 

рекао је Живорад Петровић, 

председник Општине Бор. 

- Дом здравља је имао своје 

резерве, а почела је да пристиже 

и нова количина материјала 

и раствора - додао је Мирослав 

Карабашевић, в. д. директор 

Дома здравља. 

У разговору са председником 

Општине Живорадом Петровићем 

пацијенти су, углавном, 

похвалили рад лекара, а притужбе 

су биле на дуго чекање на 

преглед. 

- Радује ме што су пацијенти 

задовољни услугама лекара. 

Има ту доста тешкоћа које ћемо 

отклонити, јер желимо да 

овај Дом здравља буде први у 

региону - додао је Живорад 

Петровић. 

Дуже чекање на лекарске 

прегледе уследило је због 

смањења броја лекара који 

су упућени у сеоске домове 

здравља. 

- Премештањем у сеоске амбуланте 

нама недостају четири 

лекара. Њиховим одласком 3.000 

Топлане, Боговине и Бизнис инкубатор 

центра, најдужа расправа 

водила се о програму пословања 

Јавног предузећа „Штампа, 

радио и филм“. 

НОВЕ ЦЕНЕ 

У „БАМБИЈУ“ 

Одборници СО Бор усвојили су 

одлуку о јединственој цени целодневног 

смештаја деце у предшколској 

установи „Бамби“ 

Пошто су укинуте регресне 

групе и скале, сви родитељи 

плаћаће исту цену. Изгласана цена 

од 3.540 динара умањује се за 

средства која се преносе трансфером 

из републике, па ће родитељи 

месечно издвајати 3.120 динара. 

Боравак деце у припремном и 

предшколском програму, који 

траје четири сата је бесплатан, 

али родитељи плаћају ужину, која 

за ове групе, према новој одлуци 

износи 1.345. динара. 

Одборници су усвојили и 

одобрење за субвенције ЈКП 

„Топлана“ од 100 милиона динара. 

Такође је усвојен и Локални 

акциони план запошљавања, 

којим је предвиђено седам милиона 

динара за програме запошљавања 

у Бору у 2015. години, 

а ван снаге је стављена одлука 

о јавним паркиралиштима из 

2009. године. 


пацијената мора да се распореди 

на постојећи број лекара - рекла 

је др Весна Радосављевић, помоћник 

директора за здравствену 

делатност у Дому здравља. 

Уз помоћ Министарства 

здравља локална самоуправа ће, 

такође, покушати да реши и проблем 

недостатка лекара, обећао 

је Живорад Петровић приликом 

посете Дому здравља. 

Љиљана Ђорђевић 

youtube.com/rtvbor 

facebook.com/rtvbor

стр.4 


И даље у штрајку 

Два синдиката просветних радника, која нису потписала 

Посебан колективни уговор са Министарством просвете, 

одлучила да наставе штрајк, а протест је најављен за 17. 

март у Београду - Форум синдиката образовања у Бору 

припада овим синдикатима 

Представници Синдиката 

радника у просвети Србије и 

Уније синдиката просветних 

радника Србије не одустају од 

штрајка, који је ушао у четврти 

месец, што се до сада у српској 

просвети кажу није дешавало. 

Чланови ових синдиката, којима 

припада и Форум синдиката 

образовања у Бору незадовољни 

су пре свега што је изостала комуникација 

са министром просвете, 

који је најавио јаче репресивне 

мере, што такође до сада 

није забележено. 

- Одлуком Министарства 

просвете, наставницима и свим 

запосленима у школама који су 

у законском штрајку биће према 

најавама умањена зарада од 

19. фебруара, односно они неће 

имати право на пуну плату за 

време проведено у штрајку. Министру 

је довољно да је потписан 

споразум са два синдиката 

који представљају само трећину 

запослених у просвети. Сматрамо 

дискриминацијом то што 

с нама не жели да потпише посебан 

колективни уговор јер је 

текст усаглашен још пре месец 

и по дана. Синдикати су незадовољни 

и што их министар не 

позива да потпишу Посебан колективни 

уговор уз давање додатних 

гаранција везаних за материјални 

положај запослених 

иако су Влади Србије предали 

захтев за заштиту права репрезентативних 

синдиката, Уније и 

СРПС- каже Милан Петровић 

председник Форума синдиката 

образовања у Бору. 

- Министар просвете овом 

одлуком да се смање зараде онима 

који су у законском штрајку 

крши Закон о раду и штрајку, 

као и међународне конвенције - 

додаје Петровић. 

Синдикати процењују да је у 

штрајку тренутно близу 50. 000 

запослених и око 700 школа. У 

Форуму синдиката образовања 

Бора кажу да је донета заједничка 

одлука да се због изостанка 

дијалога 17. марта у Београду 

испред ресорног министарства 

организује протест. Долазак су 

најавили просветари из свих 

школа у Србији које су у законском 

штрајку. 


ДРУШТВО број 51 

БОР» Добра сарадња Министарства 

са школским управама 

и локалним самоуправама 

је неопходна, јер је заједнички 

задатак сачинити што бољи регионални 

план уписа, како би се 

жеље ђака и родитеља усагласле 

са потребама привреде – речено 

је, између осталог, на састанку 

у Бору, на којем је разматран 

предлог плана уписа у средње 

школе за школску 2015-2016 годину. 

Састанку је присуствовао 

и помоћник министра просвете, 

науке и технолошког развоја Зоран 

Костић, који је између осталог 

рекао да су у ситуацији када 

има више слободних места за 

упис него ђака, могућа нека одступања 

од већ утврђених критеријума 

и додао: 

- Дали смо критеријуме пре 

годину дана и ако рецимо имамо 

број ученика осмог разреда 

који завршавају школу дозвољава 

се да се од те квоте одступи 

Министарство просвете одлучило 

је да од наредне школске 

2015/16. године бесплатне 

уџбенике држава подели деци 

самохраних родитеља, деци из 

хранитељских породица и домова 

за незбринуту децу, из породица 

са оба незапослена родитеља 

и другим ученицима из материјално 

угрожених породица, 

без обзира на то да ли похађају 

основну или средњу школу. 

- На основу формираних 

критеријума, родитељи ће моћи 

да се пријаве за бесплатне уџбенике 

већ у првој половини 

марта. О новом плану расподеле 

књига министарство ће обавестити 

све школе, и основне 

и средње, јер је предвиђено да 

бесплатне уџбенике добију и 

средњошколци. Помоћ је потребна 

и једном делу ученика 

у старијим разредима основне, 

као и у средњој школи, и то је 

свакако за похвалу у овим кризним 

временима - рекао је Милован 

Божовић координатор 

рада средњих школа у Бору. 

Он такође додаје да је у Машинско-електротехничкој 

школи 

у Бору годинама постоји 

берза књига, на којој ученици 

старијих разреда, по веома повољним 

ценама, продају своје 

књиге млађима. Показало се да 

је то веома добар начин уштеде. 

Бесплатне уџбенике претходних 

година ученици од првог до 

Образовање 

Помоћник министра просвете у Бору 

Довољно места за 

упис у средње школе 

5 одсто, више не дозвољавамо 

јер морамо да идемо оном логиком 

да оно што није уписано и 

што није тражено да се замени 

са оним што ће бити уписано 

и тражено. Имамо овде 2.085 

слободних места а 1.978 ученика, 

дакле сви ученици имају 

довољно места за упис - рекао је 

Зоран Костић. 

- Локална самоуправа у Бору 

учиниће све да ученици и просветни 

радници добију боље 

услове за рад и да што више 

осмака упише жељену школу - 

рекао је Живорад Петровић, 

председник Општине Бор, и 

додао да су стога и састанци са 

представницима надлежног министарства 

веома важни. 

Састанку у Бору присуствовали 

су директори свих средњих 

школа са територије Школске 

управе Зајечар, као и начелници 

Борског и Зајечарског округа. 


Нова правила за бесплатне уџбенике 

четвртог разреда основне школе 

добијали су за предмете: матерњи 

језик, математика и свет 

око нас, док су за остале предмете 

родитељи сами набављали 

уџбенике. Ученици су имали 

обавезу да поклоњене уџбенике 

врате неоштећене. Овај модел 

показао је и друге мањкавости, 

али у министарству верују да ће 

применом нових критеријума то 

бити отклоњено. Средстава намењена 

за овај пројекат иста су 

као прошле године а износе око 

600 милиона динара. 




број 51 ПРИВРЕДА 


стр.5 

Припреме за покретање нове топионице 

Почиње загревање пећи 

Прва анода, након загревања нове флеш смелтинг пећи, 

изливена 28. марта, кажу у РТБ-у Бор, чиме ће званично 

почети нови циклус рада пирометалиршких постројења 

Са седнице Управног одбора РТБ-а Бор 

За нову топионицу 

потребно више руде 

БОР» Најважнији задатак 

ове године у Рударско топионичарском 

басену Бор, осим 

уходавања и почетка рада нове 

топионице, биће повећање производње 

у рудницима, како би 

се у новим пирометалуршким 

погонима прерађивало што више 

домаћег концентрата, речено 

је на седници Управног одбора 

РТБ-а Бор. 

- Нова топионица и фабрика 

сумпорне киселине прави су 

потез менаџмента РТБ-а и Владе 

Србије јер је завршетак њихове 

изградње био први услов 

за разговор о даљем опстанку 

Комбината бакра - оценио је Немања 

Стевановић, председник 

Управног одбора РТБ-а на последњој 

седници. 

План пословања РТБ-а Бор 

за 2015. годину предвиђа три 

велика задатка. Први је стварање 

услова да се ове године у 

рударству надокнади све оно 

што из оправданих разлога није 

учињено у 2014, када је плански 

и уз сагласност највиших 

органа управљања РТБ-а, све 

било подређено финансирању 

завршетка изградње нове топионице 

и фабрике сумпорне киселине, 

кажу у РТБ-у Бор. Други 

је доказивање технологије нове 

топионице и њен рад пуним капацитетом, 

а трећи задатак је завршетак 

Унапред припремљеног 

плана реорганизације. 

Нова топионица почеће да 

ради крајем марта. Осим њеног 

уходавања веома значајно је и 

повећање производње, како би 

се прерађивало што више домаћег 

концентрата. 


План је да РТБ Бор ове године 

оствари 75 милиона тона 

ископина и да прерадом око 

250.000 тона концентрата, произведе 

47 хиљада тона катодног 

бакра из сопствених сировина. 

Осталих 150 хиљада тона концентрата, 

колико је потребно да 

би нова топионица радила пуним 

капацитетом, биће остварено 

услужном прерадом увозног 

концентрата, кажу у РТБ-у Бор. 

Према плану пословања, у 

2015. години би, из домаћег концентрата, 

требало да се добије 

и 1.186 килограма злата, 7.488 

килограма сребра и 340 хиљада 

тона сумпорне киселине. 

Да би наставило повећање 

производње, неопходно је комплетирање 

рударске, транспортне 

и утоварне опреме и помоћне 

механизације на кривељском и 

мајданпечком копу, припремање 

„Церова 2“ и „Церова примарног“ 

за почетак експлоатације, 

довршити технолошки процес 

аутоматизације у кривељској 

и процес модернизације у мајданпечкој 

флотацији. 

За финансирање свих ових 

инвестиционих улагања потребно 

је око 200 милиона долара. 

Зато је Рударско топионичарски 

басен Бор, поред сопствених, 

планирао и екстерне изворе финансирања, 

пре свега за проширење 

рудника „Церово“, уз могућност 

стратешког партнерства 

или кредита за ову инвестицију, 

као и за активирање мајданпечког 

„Чока Марина“ и „Борске 

реке“, речено је на седници Управног 

одбора РТБ-а Бор. 


БОР» Прва анода из нове 

топионице биће, након загревања 

нове флеш смелтинг пећи, изливена 

28. марта, кажу у РТБ-у Бор, 

чиме ће званично почети нови 

циклус рада пирометалиршких 

постројења у Бору. Загревање 

топионичке пећи трајаће три недеље, 

а како је најављено, уочи 

закључења овог броја, процес је 

петог марта требало да покрене 

генерални директор РТБ-а Бор 

Благоје Спасковски. 

Очекује се да у новој топионичкој 

пећи, буде прерађено 400 

хиљада тона концентрата бакра 

годишње из кога ће бити добијено 

80 хиљада тона катодног 

Производња електричне 

енергије на ХЕ „Ђердап 2“ на 

Кусјаку код Неготина у јануару и 

фебруару је била већа од планираних 

вредности, па је тако друга 

ђердапска електрана, од почетка 

године, произвела 305.650 

МWh, односно за 35% више од 

плана. За 28 дана фебруара је 

произведено 147.296 МWh, или 

за 30 одсто више од планираног 

бакра. Овим пројектом РТБ Бор 

ће смањити трошкове прераде 

бакра са 1.250 на 700 долара. 

Најзначајнија је еколошка 

компонента, јер Бор и околина 

више неће бити црна еколошка 

тачка на карти Европе. У новој 

фабрици сумпорне киселине 

прерађиваће се 98 одсто гасова, 

а само два посто биће испуштано 

у атмосферу, што задовољава 

све светске еколошке стандарде. 

Велики део уграђених елемената 

произведен је у Србији, 

а на пројекту је од 28. јуна 2011. 

када је почела изградња, било 

ангажовано око 800 радника. 


Више струје са „Ђердапа 2“ 

за тај месец. Тренд добре производње 

струје на ХЕ „Ђердап 2“ 

настављен је и првих дана марта 

при дотоку Дунава који је у благом 

порасту и тренутни је 7.300 

м3/с . 

На другој ђердапској електрани 

сви агрегати су на мрежи, 

а надлежни кажу да у марту 

неће бити планираних застоја. 

Ј. Станојевић 

facebook.com/rtvbor

стр.6 


У ФОКУСУ број 51 

Екипа регионалне Радио телевизије Бор боравила међу нашим земљацима у Аустрији 

Беч - престоница српске дијаспоре 

Од око три стотине хиљада Срба, колико их има у 

Аустрији, више од половине живи и ради у главном 

граду. - Чак 30 одсто бечких предузећа у власништву је 

грађана пореклом из Србије 

БЕЧ» Највећа национална 

група „странаца“ у престоници 

Аустрије су Срби. 

Претпоставља се да у 

Бечу живи 180.000 Срба, 

а последњи подаци, које 

износи и Министратсво 

спољних послова Аустрије, 

показују да у Аустрији 

има око 300.000 Срба. 

Тачан број знаће се након 

наредног пописа који ће 

бити обављен 2016. године. 

Статус Срба у Аустрији 

још није дефинисан. Они нису 

национална мањина, нису ни 

радници на привременом раду. 

Савез Срба, као кровна организација 

која окупља сва удружења 

и клубове у Аустрији, тренутно 

ради на томе да Срби добију статус 

аутохтоне групе који ужива 

пет народа у Аустрији. Много 

параматера на то утиче, али када 

две државе буду хтеле да решавају 

то питање, Удружење Срба 

стоји на располагању. 

- Ми смо одржали четири 

конгреса током 2012. и 2013. 

године где смо разговарали 

отворено на тему шта ми још 

желимо, шта нам је потребно 

у овој земљи и најмањи број 

људи је рекао да би требало да 

будемо национална мањина или 

аутохтона група, јер нема много 

тога што нама фали овде - каже 

Зоран Алексић, предсеник Савеза 

Срба у Аустрији. 

- Друга ствар је што желимо 

да знамо колико нас има. Желимо 

да знамо колико других 

има? То је тема која многе људе 

заокупља. Ко је Србин или Српкиња? 

Да ли је то Аустријанац 

српског порекла или држављанин 

само Републике Србије или 

држављанин Словеније српског 

порекла? То је много непознаница 

на једном месту и није једноставно 

када причате са неким 

ко о томе ништа не зна а треба да 

му докажете ко је ко. Почели смо 

да причамо да свако има своје 

корене, своју културу, своју територију 

која је обележена на 

посебан начин и нема разлога да 

се у данашње модерно време то 

гласно не каже, а и по повељама 

Европске Уније и УНЕСКО-а 

мањине и треба да добију право 

да одрже оно што их чини мањинама 

без да кваре Уставни поредак 

земље у којој живе или да 

нешто траже што не заслужују 

- објашњава Алексић. 

Трећа ствар око које смо се 

сви сложили су удружења. Она 

су се удружила и одржала много 

тога што нас и дан данас подсећа 

на Србију, српство, на нашу територију, 

на нашу културу, традицију, 

језик и потребно је да 

она опстану. Не могу да опстану 

ако гледају само на матицу. Ако 

по природи ствари Србија очекује 

помоћ од Европске Уније, 

да ли ми треба да тражимо помоћ 

од Србије? Као појединац и 

као председник највеће кровне 

Зоран Алексић, председник Савеза Срба у Аустрији, у разговору са 

Данијелом Нововић, главним и одговорним уредником РТВ Бор 

организације у Аустрији сматрам 

да ако је могуће да се искористе 

ресурси у другој земљи 

зашто бисмо ми то тражили од 

матице - каже Алексић. 

Срби у Бечу познати су као 

приватни предузетници. Процена 

је да су око 6.000 фирми у Бечу 

регистровали Срби. Области 

у којима зарађују за живот и у 

којима су цењени као радници и 

предузетници су гастрономија, 

грађевинарство, угоститељство 

и саобраћај. Иако тренутно 

постоји мишљење да је много 

лакше доћи до радног места у 

иностранству, пре него у Србији, 

Алексић каже да то није 

баш тако. 

- Можда је било некада. И 

увек када нас неко пита да ли ми 

можеш помоћи, да ли могу да 

дођем, тешко да било ко од нас 

може да каже „да, дођи“. Питања 

су на шта долазиш, у какву 

конкуренцију хоћеш да ступиш, 

да ли знаш немачки језик? С 

друге стране, тамо где је добро 

људи долазе, а овде се долази 

већ 45-50 година. Аустрија, као 

и многе друге земље Европске 

Уније, увела је картице, црвено-белу 

и црвену, које се дају на 

основу онога шта човек може да 

понуди, који ниво образовања 

има, које језике говори, да ли је 

потребан тржишту рада. Дакле, 

пре него што ми кажемо да или 

не, постоје институције овде које 

врло добро могу да процене да 

ли је тај неко потребан тржишту 

рада и ја мислим да тим путем 

треба поћи, јер и сама амбасада 

Републике Аустрије у Београду 

има посебно одељење које се 

тиме бави и то је један помак и 

свако ко жели да ризикује мислим 

да ће моћи да добије праве 

информације пре него што крене 

на пут - саветује Алексић. 

- Наравно да је тржиште рада 

овде засићено, да има људи који 

нуде различите услуге и да је 

још теже за припаднике трећих 

земаља, где и ми спадамо, да 

можемо да будемо конкурентни. 

Реално речено, свако може да 

покуша, али ја могу јавни апел 

да упутим да свако ко жели да 

дође овде или у било коју другу 

земљу Европске Уније мора 

два пута да размисли шта га 

чека и шта може да пружи осим 

рада - каже Зоран Алексић, председник 

Савеза Срба у Аустрији. 

У Аустрији нема српских 

вртића и школа, то немају ни 

припадници других народа који 

живе у тој земљи јер је такав 

систем. Оно што постоји јесте 

необавезна допунска настава на 

босанско-хрватско-српском језику, 

а Савез Срба интензивно ради 

на томе да се направи разлика 

између ова три језика, за шта се 

залажу и припадници босанске 

и хрватске заједнице. Ту има помака 

а доказ је и недавни пријем 

на највишем нивоу код председнице 

Савезног парламента Аустрије 

и председника Клуба аустријско-српског 

парламентарног 

пријатељства, где ја јасно речено 

да Република Аустрија препознаје 

кровну организацију Срба 

у Аустрији као партнера, да цени 

допринос српске заједнице 

модерној аустријској држави и 

да ће им омогућити институционалну 

подршку, кроз фондове за 

културу, за спорт, да опстану на 

том подручју. 

Данијела Нововић 



број 51 У ФОКУСУ 


Сетва се одлаже због 

обилних падавина 

БОЉЕВАЦ» Када је Љубиша 

Првујкић из Подгорца, код 

Бољевца, пре 13 година остао 

без посла, одлучио је да се бави 

узгојем расада за продају, али и 

сопствену производњу поврћа. 

Сваке године је повећавао производњу 

и након деценије и по, 

његова породица за једну сезону 

у пластеницима произведе 

15.000 струкова поврћа. 

- Производимо паприку, 

краставац, а највише парадајз - 

каже Љубиша Првујкић. 

Породица Првујкић већу 

количину расада продаје. С обзиром 

на изузетан квалитет и 

повољну цену, не брину за тржиште, 

расад продају кући. У 

четири пластеника, на површини 

од осам ари, произведу десетак 

тона разног поврћа, које 

продају без већих тешкоћа продавницама 

или на пијаци. 

Уколико се овакви временски 

услови наставе, овогодишња 

летина могла би бити једна од 

најгорих у последње две деценије. 

Томе доприноси чињеница 

да је у јесењој сетви, због обилних 

падавина, засејано тек 30 

посто површине, од 17 хиљада 

хектара, колико се сеје већ годинама 

уназад. Са друге стране, 

велика количина влажности 

у земљишту спречава ратаре да 

прихране озиме усеве, а највероватније 

да ће одложити и пролећну 

сетву, с обзиром да је 10. 

март почетак оптималног рока 

за сетву јаре пшенице. 

Иако није дошло до измрзавања, 

велика количина влажности, 

на појединим парцелама, 

угрожава усеве, па ће, по мишљењу 

пољпривредних стручњака, 

и то утицати на приносе ове 

године. 

- Велика влажност земљишта 

ће померити и пролећну сетву 

јер је већ време за сетву јарог 

сточног грашка, а почетак марта 

за сетву јаре пшенице. Уколико 

падавине престану, температура 

порасте, уз ветар који би додатно 

исушио земљу, сетва би могла 

да почне за десетак дана - каже 

Срђан Цветковић, агроном 

Пољопривредно-саветодавне и 

стручне службе „Агрознање“ у 

Зајечару. 

Д.Марушић 

Породица Љубише Првујкића, из Подгорца, све 

успешније гаји расад у пластеницима 

Храна увек има купца 

- Све продамо што и узгојимо. 

Надам се да ће тако бити и 

наредних година, јер храна увек 

има купца, по нижој или вишој 

цени - додаје Првујкић. 

У производњу расада, осим 

Љубише, укључени су супруга 

и син. Нико не ради, живе искључиво 

од овог посла. Кажу, уз 

доста муке и труда, успевају да 

обезбеде себи пристојан живот. 

- За сада нам није потребна 

радна снага са стране зато и можемо 

да опстанемо - закључује 

Љубиша. 

У производњи расада најтежа 

су, каже Љубиша, ноћна 

дежурства, да би се зими у пластеницима 

обезбедила потребна 

температура. Довољна је једна 

грешка да цео труд падне у воду. 

Срећом, Првујкићи за сада нису 

имали таква лоша искуства. 

Љиљана Ђорђевић 

НЕГОТИН» Производња 

здравих и генетски одабраних 

матица значајна је за савремено 

пчеларство, због повећања продуктивности 

у производњи меда 

и других пчелињих производа, 

али и због одгајања здравијих 

пчелињих заједница, које ће бити 

отпорније на многе болести, 

пестициде и друге отрове, који 

све више уништавају пчелињаке 

у свету и код нас, а у неким 

деловима света, као у Америци, 

на пример, дошло је до правог 

помора пчела. 

Због тога је предавање о узгоју 

и селекцији матица, угледног 

пчелара и научника др Јована 

Кулинчевића, које је организовало 

Пчеларско друштво 

„Хајдук Вељко“ у Неготину, 

крајем фебруара, побудило велику 

пажњу пчелара и окупило 

око 200 њих из Тимочке крајине 

и суседне Бугарске. 

Др Јован Кулинчевић, који 

је зашао у 87. годину живота, 

докторирао је у Немачкој, био је 

професор на америчком државном 

универзитету у Охају и на 

Биолошком факултету Универзитета 

у Београду. Оснивач је и 

научни саветник „Апицентра“ 

у Београду, предузећа које се 

деценијама бави селекцијом и 

производњом матица. 

- Упоредо са селекцијом на 

продуктивност, за последњих 

30 година, пажњу смо посветили 

продужењу живота пчела, 

њиховој отпорности на болести, 

паразите, посебно вароу, и на 

разне отрове. Спроводи се континуирана 

селекција аутохтоне 

медоносне пчеле, према осо- 

стр.7 

Селекцијом матица 

до здравијих пчела 

Пчеларско друштво „Хајдук Вељко“ у Неготину организовало 

предавање др Јована Кулинчевића, угледног пчелара и 

научника, о узгоју и селекцији матица, које је пратило око 

200 пчелара из Тимочке крајине и Бугарске 

СКУПШТИНА ПЧЕЛАРА 

У СЛАТИНИ 

У Слатини, селу надомак Бора, 

Друштво пчелара „Слатина“ одржало 

је годишњу Скупштину. Чланови 

овог друштва задовољни су 

радом у протеклих годину дана, а 

поготово новим члановима, младим 

људима који се у све већем 

броју одлучују за пчеларење. 

Овом скупу присуствовао је велики 

број гостију као и представници 

борске локалне самоуправе. 

бинама значајним за пчеларску 

производњу– рекао нам је др 

Јован Кулинчевић. 

Друштво пчелара „Хајдук 

Вељко“ у Неготину једно је од 

најстаријих и најмасовнијих 

у Србији и по броју чланова 

и кошница. Остварује добру 

сарадњу са осталим организацијама 

пчелара у Тимочкој 

крајини и локалном самоуправом 

и реализује заједничке 

пројекте, а недавно је обновило 

шест деценија стари пчеларски 

дом у Неготину, тако да сада 

располаже добро опремљеним 

просторијама. 

- Могу с поносом да кажем 

да је наше друштво, по броју 

кошница пето у Србији, а по 

броју чланова десето. Добар 

успех у раду постижемо и захваљујући 

разумевању и помоћи 

Општине Неготин, која је издвојила 

знатна средства за развој 

пчеларства у последњих неколико 

година – истиче Славко 

Луковић, председник Друштва 

пчелара „Хајдук Вељко“. 

Чедомир Васић 


facebook.com/rtvbor

стр. 8 


Обележен Међународни дан матерњег језика 

Језик као архив културе 

БОР» У Музеју рударства 

и металургије у Бору, поводом 

Међународног дана матерњег 

језика, организовани су предавање 

и музички програм „Језик 

је архив културе“. О усменом 

предању и традицији влашког 

језика говорила је дипломирани 

етнолог Сузана Мијић, а „Природне 

песме“ са етно - џез обрадама 

изворних мелодија источне 

Србије, у пратњи Бојана Чукића 

,извео је познати крајински певач 

Драгољуб Фируловић. 

Овај програм, у циљу очувања 

и неговања влашког језика 

и културе, организовао је 

Одељак за културу Влаха - Установе 

„Центар за културу општине 

Бор“. 

- Култура код Влаха је изузетно 

богата и треба је чувати и 

неговати на прави начин. Влашки 

говор има речи и изразе, који, 

приликом превођења, губе смисао 

и зато би их требало сачувати 

у аутентичном изворном облику 

- каже Даница Јанковић, 

координатор за културу Влаха 

Центра за културу. 

Каже се да је богатство једног 

друштва - мултикултуралност. 

Бор се као и други градови 

у источној Србији могу похвалити 

овом чињеницом јер чува 

и негује и вишејезичност и различите 

културе, подстиче њихову 

разноврсност и међусобно 

поштовање. 

- Свако треба да брине о 

свом језику. Док постоји језик, 

постоји и један народ. Бор је 

мултиетничка средина. Ми смо 

прошле године припремили 

програм за све све народе који 

живе на овом подручју, а ове 

године програм смо посветили 

усменом предању и традицији 

влашког језика. Заправо, на 

овај дан сви би требало да се 

посвете свом матерњем језику, 

јер се тако чува идентитет 

сваког народа - истиче Даница 

Јанковић. 

Славица Томић 

БОР» Народна библиотека 

у Бору књижни фонд обогатила 

је куповином књига на Београдском 

сајму. Пресудну улогу 

при одабиру нових наслова, као 

и претходних година, имала је 

стручна комисија, која се определила 

за 1.700 нових наслова, 

што је око три и по хиљаде примерака. 

Књиге се јавне набавке 

купују једном годишње, а за ову 

намену из буџета је издвојено 

око два милиона динара. Број 

купљених књига, иначе, према 

стандардима, треба ускладити 

са бројем становника 

СПЕКТАР број 51 

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ 

DZÎLJILJI *A TRJEKUT 

PLANURJ ÎN RTB BOR 

» Topituarja nuouă šî Fabrika 

đe sumporna kiselina sînt lukru 

bun lu mînăduktorija RTB-uluj 

Bor šî Vlada Sîrbiji pintru kă 

fîršît făkutu luor a fost al đe întîj 

uslov đe vuorbit RTB să lukre 

maj đeparće, a spus prezîdantu 

lu Odboru đe upravă lu RTB Bor 

Nemanja Stevanović la a đi la urmă 

šadzută. Lukru đe al maj marje 

interjes anu ăsta, pje lîngă în+eput 

să lukre Topituarja nuouă, o să fije 

produ+erja maj marje în majdanurj, 

pintru sa profa+e în fabri+ilji nuoj 

kît maj mult koncentrat đin Sîrbije. 

Planu je RTB Bor anu ăsta să sapje 

75 đe milioanje tuanje đe săpăturj 

šî ku profăkut 250 đe mij tuanje 

đe koncentrat să să fakă 47 đe mij 

tuanje đe aramă đin koncentratu đe 

ai+a. Alćilje 150 đe mij tuanje đe 

koncentrat, kît trăbuje Topituarja 

nuouă să lukre ku kapacitet pljin, o 

să ažungă đin strinătaće, sa spus în 

RTB Bor. 

BANJI ĐE GĂSÎT LUKRU 

» Anu ăsta đe prins la lukru đin 

buđetu Sîrbiji sa planirit măjdo 

tri milijarde đe dinarj, da đe făkut 

program đe uaminji ku invaliditet 

500 đe milioanje. Să ašćaptă 

- Те стандарде је тешко достићи, 

с обзиром да су у питању 

финансије и уштеда у областима 

културе и образовања, што, наравно, 

никако не би требало, јер, 

према броју становника у Бору, 

потребно је годишње четири и 

по хиљаде књига. Ми успевамо 

да достигнемо те стандарде, захваљујући 

и куповини и поклонима, 

али морам да кажем да смо 

једна од ретких библиотека у 

Србији за које се из општинског 

буџета издвајају средства за куповину 

књига - каже Ана Јанковић, 

виши библиотекар. 

ku pornjit mulće programurj 

đin buđet prîn măsurlji ašća să 

prispjaskă 30 đe mij đe uaminj, +e 

je maj mult đe kît anu +a trjekut. 

Să ašćaptă anu ăsta ambijentu đe 

privredă să fije maj bun, da šî maj 

bun prins la lukru prîn sulukrarja 

bună ku gazdelje firmiluor. 

Kjematu publjik đe făkut măsurj 

đe prins la lukru în Sîrbije o să să 

skrije pje în+eput la mart. 

REŠÎT GĂURJ ŠÎ 

KANALURJ PJE STRĂZ 

În ćimpu đe jarnă, după rešît 

strîkaturj la sistem đe apă šî 

înkăldzît, đe karje trăbuje să să 

sapje luokurj publji+e šî drumurj, 

đes rămîn njerostîće părcîlji 

orašuluj šî găurlji pje străz. Aša 

+eva să puaće găsî pje kîćeva 

luokurj în Centru nuou a orašuluj 

šî selišća a nuouă šî a bătrînă. 

În Direkcija đe zîđit Boru spun 

kă firmilji karje fak lukrărlji, 

kînd fîršăsk lukru, trăbuje tot 

să întuarkă kum a šî fost, da 

đe drumurlji ku asfalt griža o 

du+e firma asta. Krpitu găurlji šî 

kanalurlji pje străz o să în+apă pje 

mižlok la mart, pintru kă înainće 

đe roku ăsta nu lukră baza đe 

asfalt. 

Prevodu: Aleksander Ilić 

Нове књиге у борској библиотеци 

Било да су књиге поклоњене 

или купљене, сви нови примерци 

прво стижу на одељење обраде, 

где се уводе у регистар по 

врло строгим стандардима. 

- Све књиге које стигну прво 

се сређују, ми осим обраде, од 

2005. године радимо и узајамни 

каталог, који је видљив на 

интернету и међу првим смо 

библиотекама које су део тог 

виртуелног света библиотека у 

Србији - додаје Ана Јанковић. 

Запослени у овој установи 

културе успели су да заврше 

обраду скоро половине примерака 

и корисници Народне библиотеке 

већ могу да их позајме. 

Очекује се да ће комплетан 

посао ускоро бити завршен и 

да ће на полице стићи и други 

наслови издавачких кућа „Архипелаг“, 

„Академска књига“, 

Службени гласник, „Лагуна“, 

„Вулкан“ и других. Ј 

Известан број нових наслова 

намењен је и за огранке 

библиотеке у четири села борске 

општине. 




број 51 КУЛТУРА 


У посети нашим људима у дијаспори 

Фолклором чувају 

народну традицију 

БЕЧ» За очување српске 

традиције и културе важну улогу 

у дијаспори имају културно-уметничка 

друштва. Она су 

удружила и одржала много тога 

што наше људе у дијаспори 

подсећа на Србију, српство, на 

нашу територију, културу, традицију 

и језик. Заједница српских 

клубова у Бечу, у којем живи 

180.000 Срба, окупља 11 друштава 

која се баве културом и спортом. 

Један од успешнијих клубова 

је и „Бамби“ који је посетила 

екипа регионалне Телевизије Бор 

током боравка у Бечу, у оквиру 

пројекта „Заједно“ који реализује 

са Удружењем грађана „Аурора“. 

Културно-спортско друштво 

„Бамби“ у Бечу више од четрдесет 

година окупља Србе у престоници 

Аустрије.Основали су га 

први српски гастарбајтери 1973. 

године са циљем да очувају културни 

и национални идентитет 

Срба, што су наставили и млађи 

нараштаји, настојећи да то буде 

боље и успешније него претходних 

година. 

- Клуб има шест фолклорних 

ансамбала за све узрасте а у 

оквиру спортског клуба постоји 

риболовачко друштво, фудбалски 

клуб, игра се и стони тенис. 

Трудимо се да негујемо игре и 

обичаје из свих крајева Србије а 

имамо добру сарадњу са клубовима 

у Бечу, али и матици, што 

нам много значи, због размене 

искуства и да млади виде како 

њихови земљаци живе у Србији 

а како у Аустрији. Организују 

се и бројна такмичења на којима 

учествујемо, попут Смотре 

фолклора у Аустрији, а осим 

у фолклору организују се и у 

вајарству и другим областима 

- каже Владан Радојковић, кореограф 

у Културно-спортском 

друштву „Бамби“. 

- Друштво „Бамби“ има 

близу 500 чланова, од тога 150 

се бави фолклором. Костиме и 

народну ношњу углавном набављају 

у Србији. Током године 

приређују и неколико концерата 

у Бечу, а често 

добијају позиве 

да наступају на 

различитим манифестацијама 

и свечаним 

приликама, 

каже Игор Перић 

такође кореограф 

у КСД 

„Бамби“. 

- Наступамо 

пред Аустријанцима, 

на свадбама, отварању тржних 

центара. Два пута годишње имамо 

концерте у халама где се увек 

тражи карта више.Наши наступи 

имају утицаја и на стварање 

слике наших људи у Бечу. Њима 

стр. 9 

Заједница српских клубова у Бечу, у којем живи 

180.000 Срба, окупља 11 друштава која се баве културом 

и спортом. - Чланови Друштва „Бамби” већ четрдесет 

година негују игре и обичаје из свих крајева 

су занимљиве наше игре, наш 

фолклор, јер сваки део Србије 

има неку специфичност у својој 

игри. Аустријанцима се допада 

и наша народна ношња која се, 

такође, разликује од једног до 

другог краја Србије и на концертима 

више пута променимо 

ношњу, док код наступа аустријских 

играча то није случај, 

они током целог наступа имају 

један костим - додаје Перић 

Највећи број чланова културно-спортских 

и уметничких 

БОР» Удружење Словенаца 

„Драго Чех“ у Бору, у сарадњи 

са борском Народном 

библиотеком, организовало је 

књижевно вече посвећено словеначком 

књижевнику Францу 

Прешерну и културном националном 

празнику у Словенији. 

Причу о животу и делу овог 

значајног словеначког књижевника 

чланови Удружења употпунили 

су казивањем стихова 

његових најпознатијих песама 

на словеначком језику. 

- Очување културног идентитета 

и језика није довољно само 

кроз поетске вечери, па је Удружење 

„Драго Чех“, у сарадњи са 

школом страних језика „Алфабета“, 

организовало и бесплатне 

друштава су деца јер их родитељи 

ту доводе верујући да је то 

прави начин да се васпитавају 

у духу српских обичаја и традиције 

и да чувају национални 

идентитет земље из које потичу. 

Заједница српских клубова у 

Бечу окупља 11 друштава која се 

баве културом и спортом. Осим 

што се баве фолклором и спортом, 

клубови су и места за дружење 

и окупљање наших људи у 

дијаспори. 

Данијела Нововић 

Почињу Сусрети села 

БОР» Традиционална 

манифестација „Сусрети села 

борске општине“ ове године ће 

почети 20. марта у Брестовцу, 

када ће прошлогодишњи победник 

КУД „Ђидо“ угостити КУД 

„Стол“ из Бучја. Ове године, на 

54-тој смотри, учествује десет 

села у борској општини без Танде 

и Горњана. 

Свако село ће по два пута 

бити домаћин и гост. Саставни 

део сусрета биће изложба са 

темом „Оруђа, справе и алати 

у различитим видовима традиционалног 

привређивања“, на 

сцени ће бити приказани народни 

обичаји посвећени Митским 

бићима у традиционалној култури 

становништва околине Бора, 

а биће организован и квиз знања 

из ратарске производње. Распоред 

представљања села одређен 

је жребом у борском Центру за 

културу. 

Завршна манифестација овогодишњих 

Сусрета села општине 

Бор, чији је организатор 

Установа „Центар за културу“, 

покровитељ Општина Бор, а медијски 

покровитељ регионална 

Телевизија Бор, биће одржана 

23. маја у Шарбановцу. 

Горан Грамић 

Активности Удружења Словенаца „Драго Чех“ 

Вече Франца Прешерна 

часове словеначког језика. Осим 

учења језика, полазници могу 

да се упознају и са културом и 

обичајима овог народа– истакла 

је Елизабета Рашић, председник 

Удружења Словенаца „Драго 

Чех“ и додала да је програм 

у борској Народној библиотеци 

само део активности Удружења 

које жели да Боранима приближи 

културу Словеније и поспеши 

пословну сарадњу између 

Словеније и Србије. 

Након књжевне вечери посвећене 

Прешерну, Удружење 

„Драго Чех“ планира посету и 

другим словеначким удружењима 

у Србији као и учешће на Етно 

фестивалу „Вилаж“. 

Жаклина Ранђеловић 


facebook.com/rtvbor

стр.10 


МОЗАИК број 51 

Гастрономске чаролије 

Можда је ово и Клара Пачетина са 

Цеткин кувала? медом и јабукама 

Приближава се Дан жена, 8. март, када је, пре сто седам година, 

15.000 жена у Њујорку марширало тражећи краће радно време, боље 

услове за рад и боље плате. Следеће године, 8. марта, жене су у Чикагу 

демонстрирале из истих разлога, а 1910. године, на иницијативу 

Кларе Цеткин, немачке револуционарке, установљен је празник, Дан 

жена, који је у Србији први пут обележен 1911. године. 

Већина жена ће 8. март прославити у колективу, или у неком 

ресторану, где ће им бити уручена поклон честитка за куповину у 

некој парфимерији или бутику. Дугогодишња пракса која прелази 

у монотонију. 

Нисам ја против овог празника, ја вам, драге моје даме, само 

предлажем да тај празник учините правим, искреним и да тог дана 

заиста уживате. Направите неко специјално јело, које ће одушевити 

ваше најмилије. За узврат, 

сигурно ћете добити поклоне 

са љубављу биране и искрене 

честитке. 

Предлажем вам јело које 

потиче из Немачке, а често 

се спрема у посебним приликама 

у Војводини - пачетину 

са медом и орасима. 

Потребно је: 1 ком (око 350гр) пачећих прса , 1 лук средње величине, 

1 кашика меда, 1 јабука (нека је киселија), 1 дл сока од наранџе 

(може и свеже цеђени), 50 гр маслаца, 1 супена кашика коњака. 

Припрема: Јабуку ољуштите, преполовите и исеците на колутове. 

Лук ситно исецкајте. Пачетину са стране где је кожа зарежите 

у цик цак, али не превише дубоко и ставите у тефлон да се пече. 

Немојте да додајете маст, јер ће она да пусти огромну количину.Пеците 

са стране где је кожа 5 мин, па окренуте и пеците још 5 минута,ово 

поновите 2 пута. Овакво месо буде још црвенкасто изнутра, 

па ако желите јаче печено, оставите дуже да се пече. Месо одложите 

са стране, из тефлона проспите сву ону маст, обришите га кухињским 

папиром, додајте коцку маслаца, па препржите лук да постане 

стакласт. Додајте му мед, коњак и сок од наранџе и на крају још коцкицу 

маслаца. Све мешајте и кувајте на тихој ватри 3 мин. Додајте 

пачетину и кувајте све још 3-4мин. У посебном тигању у међувремену 

на маслацу пирјаните јабуке док не добију лепу златну боју. 

Пачетину исеците на режњеве, па ређајте комад меса, комад 

јабуке и све прелијте сосом од лука и меда. Служите уз пире кромпир 

и неко добро вино црвено, или неки добар, расхлађени розе! 

Пачетина и расхлађено вино су на трпези, вољени око вас и шта 

више пожелети? Срећан нам празник, драге моје! 

Мирјана Васић 

• Власт шири оптимизам. Ако 

се стрпимо две године има да 

живимо као данас. 

• За успешну политичку каријеру 

неопходан је дебео досије. 

Горан Иванковић 

• Силовања код нас још има. 

Ни правда није поштеђена. 

• Народ смо који је увек на 

страни слабих. Зато их и доводимо 

на власт. 

Пеко Лаличић 


лоБОРизми 

• Власт квари човека, али ни 

народ није поштеђен. 

• Не само што Србија нема море, 

него јој смањују и копно. 

Милен Миливојевић 

• Србима изван Србије није потребна 

помоћ матице. Они су се 

спасили. 

• Партије толеришу различита 

мишљења. Њихови лидери сваког 

дана мисле другачије. 

Александар Чотрић 

Мали фудбал у Бору и 

још седам градова 

Поетски кутак 

Бор ће и ове године бити један 

од осам градова у коме ће 

се играти традиционални меморијални 

турнир РТС-а у малом 

фудбалу „Играјмо за 16“. Формиран 

је организациони одбор 

такмичења у Бору, а екипе које 

се пријаве такмичиће се у хали 

Установе „Спортски центар 

Бор“, средином марта. 

Традиционални турнир 

РТС-а у малом фудбалу „Играјмо 

за 16“ одржава се ове године 

шеснаести пут. Посвећен је радницима 

РТС-а погинулим у току 

НАТО бомбардовања 1999. године, 

као и свим жртвама страдалим 

у том периоду. Од шест 

екипа колико је учествовало на 

првом турниру, стигло се до 167 

екипа и 2.100 такмичара, колико 

је учествовало прошле године, а 

организатори очекују да ће ове, 

број екипа бити још већи. 

Бор је један од осам градова 

у којима ће се играти утакмице. 

Има јединствено и специфично 

место када је у питању организација 

овог турнира. Од када су 

уведени турнири у градовима, 

први турнир је одигран управо 

у Бору. Те године је као репрезентација 

Бора у Београд стигла 

екипа РТБ Бор и они су оставили 

добар утисак. Нису победили, 

али то није пресудно јер је 

мото турнира „победник је ко 

год учествује“. 

- Турнир је тако направљен 

да на њему могу да учествују 

сви, од омладинаца до ветерана. 

Једна од најмасовнијих манифестација 

у Србији, а ове године 

очекујемо највише учесника до 

сада - каже Светозар Станковић, 

члан организационог одбора 

турнира „Играјмо за 16“. 

Осим у Бору, турнири у малом 

фудбалу играће се и у Ужицу, 

Нишу, Јагодини, Пожаревцу, 

Зрењанину, Суботици и Новом 

Саду, а победници ће учествовати 

на завршном турниру у Београду, 

који ће се играти од четвртог 

до 18. априла. 


ПРЕЂОСМО МОСТ 

Пређосмо мост. 

С друге стране 

исто је 

као са ове: 

у реци је ноћ 

звездана 

као ти. 

Ти не мораш 

знати рибе 

ни птице. 

Ја сам само врба 

и за једне 

и за друге. 

Драгољуб Фируловић 


МОЗАИК 

број 51 петак, 6. март 2015. 

стр.11 

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР 

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА 

7.00 Будилица 

9.00 ТВ Шоп 

9.15 Храна и вино 

10.00 Вести на знаковном 

језику (р) 

10.15 Агро дан 

10.30 Кућица у цвећу 

11.00 Мојим се селом... 

11.25 Бели лук... 

12.00 Вести 

12.15 Серијски филм (р) 

13.00 Атлас/Гуливер 



14.25 АБС/Ауто 

15.25 Зелена патрола 

16.00 Дневник 

16.30 Серијски филм 

16.55 Меридијанима 

17.30 Вести на 

румунском 

17.40 Око истока 




влашком 

19.30 „Нинџа корњаче“ 

20.00 Спортска хрон. 


21.00 Нокаут 


22.00 Данас 


влашком 

22.30Вести на 


22.35 Глас Америке 



00.10 Око истока (р) 

01.00 Ноћни програм 





10.00 Палета (р) 

10.55 Простор 

11.25 На точковима 



13.05 АБС шоу 

13.40 ТВ Шоп 




15.20 Спортска 

хроника(р) 


16.30 Атлас 

17.00 Енергија... 

17.15 ТВ Шоп 






19.20 Вести на влашком 

језику 

19.30 Кућица у цвећу 

20.00 Ауто флеш 

20.30 Радим градим 



Вести на влашком 











9.45 Времеплов 


10.15 Атлас/Гуливер 

10.45 Више од спорта 

11.35 Бели лук и.... 



13.00 Свет на длану 




14.25 Вино и ... 


15.20 Корак 



16.45 На трагу.... 




18.15 Улична патрола 



језику 


20.00 На трагу.... 


21.00 Филм на виде(л)о 














10.15 Вино и .... 

10.45 Лек из природе 


11.35 Бели лук... 



13.00 Корак 




14.25 ABS show 


15.25 Филм на виде(л)о 






18.15 Енергија... 

18.45Времеплов 



језику 


20.00 На трагу.... 
















10.15 Енергија на.... 

10.30 Калеидоскоп 

11.30 Бели лук и.... 



13.00 Везе 

13.30Времеплов 

13.45 ТВ Шоп 



14.25 Улови трофеј 

14.55 Србија коју волим 



16.45 На трагу... 




18.15 Навигатор 




језику 


20.00 На трагу... 











6.50 Фарма 

7.45 Навигатор 


10.00 ТВ Шоп 

10.15 52 викенда 

11.00 Школирање 



13.10 Позајми ми ауто 

14.05 ТВ Шоп 

14.15 Корак 21 


16.20 За све Роме 

16.35 Гуливер 

17.05 ТВ Шоп 


18.15 Култ арт 


19.30 Слике живота 


20.35 Вино и 

виноградарство 

21.00 Калеидоскоп 


22.10 Документарни 

програм 

23.10 52 викенда 



7.05 У нашем атару 


10.00 ТВ Шоп 


11.15 Лек из природе 


12.15 Село моје 

12.45 “Prîn saćilji 

nuastre” емисија на 

влашком језику 

13.15 Здравље 

14.00 Вести на знаковном 

језику 

14.10 Палета, програм 

на румунском језику 



16.20 Ретроспектива, 

програм на влашком 

језику 


17.05 ТВ Шоп 

17.20 Непознатом... 

18.25 Слике живота 


19.20 Инфо 7 



20.35 Ауто спринт 

21.20 Простор 


22.10 Документарни 

програм 

23.10 Више од спорта 


00.10 Ноћни програ 

*Програмска шема је подложна променама 


facebook.com/rtvbor

стр.12 


Бор угостио близу 400 пливача 

„Копер куп“ за десетку 

БОР» На трећем пливачком 

„Копер куп-у“ у Бору, у организацији 

Пливачког клуба „ТД 

Бор“, постављен је нови рекорд 

по броју учесника такмичења, 

али и публике која је пратила 

надметања младих пливача из 

23 домаћа, девет бугарских, два 

македонска и једног румунског 

клуба. Близу 400 пливача надметало 

се на затвореном базену 

спортског центра, а међу њима и 

73 такмичара два борска клуба, 

„ТД Бора“ и „Олимпије“, који су 

минулих година успели да резултатима 

такмичара изборе место 

на карти пливачких центара. 

- Веома лепо доживљавамо 

све то и почаствовани смо што 

смо домаћини једног оваквог 

Кошаркашице Бора изгубиле 

су у последњем колу Прве 

лиге Србије од Војводине 79:62. 

Овим поразом кошаркашице Бора 

званично су испале из најјачег 

ранга такмичења, без обзира 

на то што су и Шабац и Спартак 

изгубили, али постоје индиције 

да ће лига бити проширена на 

14 клубова што би значило да ће 

статус прволигаша задржати и 

Бор и Шабац. 

Борски кошаркаши поражени 

су, на свом паркету, од бољевачког 

Ртња 100:73 и проценат 

митинга. Нисмо баш имали увек 

грејање, ни довољно тренинга, 

па нисмо ни најспремнији, али 

успешни су нам резултати. моји 

резултати ће бити још бољи, па 

се надам да ћу бити позната у 

овом спорту - каже Катарина 

Јовановић, такмичарска борских 

„Турбо делфина“. 

- Показали смо се као добри 

домаћини. У претходне две 

године кренули смо у озбиљан 

маркетинг и још пре два месеца 

упућивали позиве и дописе 

и ево, људи су се одазвали. Први 

пут имамо госте из четири 

државе. Имали смо и проблем, 

последњи су стигли гости из 

Лесковца, њих 40, и нису могли 

да верују шта их је снашло, нису 

Богат спортски викенд за нама 

Кошаркашице 

остају у Првој лиги? 

успешности смањили на само 

трећину - шест победа и 12 пораза. 

Бољевачка екипа сада је на 

деоби трећег и четвртог места на 

табели регионалне лиге исток, 

са десет победа и осам пораза. 

Рукометашице Бора поражене 

су у гостима од екипе Топличанина 

28:27 у 11. Колу источне 

групе Прве лиге. Ртањ је у 

Бољевцу поражен од Књажевца 

27:23, док је кладовски Ђердап 

био бољи у гостима од другог 

тима Јагодине 19:18. Борска 

екипа је уписала девет победа и 

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор 

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић 

Новинар-редактор Чедомир Васић 

Припрема за штампу Марко Стојчев 

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор 

СПОРТ број 51 

Пливачки „Копер куп“ организован је трећи пут, али је 

већ постао један од значајнијих митинга на територији 

Пливачког савеза централне Србије. - Добре услове 

и могућности базена у борском спортском центру 

препознали су готово сви клубови са територије Савеза 

централне Србије и Београда, али и поједини из 

суседних држава Бугарске, Румуније и Македоније 

имали места за пресвлачење и 

места на трибинама. Било је зато 

мало тешко, али мени је драго 

што су трибине пуне и што је 

тако добар одзив. Морам, наравно, 

да захвалим Општини Бор 

без чије помоћи не би могли да 

организујемо овакво такмичење, 

Установи Спортски центар, Регионалној 

телевизији Бор која 

нас годинама прати и нашем 

генералном спонзору, апотеци 

„Живковић“ која нам је ове године 

помогла у организацији 

митинга- , каже Филип Јошић, 

тренер у Пливачком клубу „ТД 

Бор“ и један од организатора 

пливачког „Копер купа“. 

Борски пливачки митинг, 

чији је покровитељ локална самоуправа, 

препознат је и у календару 

такмичења Пливачког 

савеза централне Србије и, према 

речима организатора, пред 

наставак пливачке сезоне даје 

клубовима јасну слику о квалитету 

њиховог рада у зимском 

периоду. 

два пораза и на 

деоби је првог 

места са екипом 

Топличанина, 

Ђердап је на 

седмом месту са 

шест бодова, док 

је Ртањ са три 

бода на претпоследњем 

месту 

на табели. 

У 11. колу Друге лиге група 

исток одбојкашице Бора поражене 

су на свом паркету од Мајданпека 

3:0 у сетовима. Борски 

клуб уписао је пет победа и шест 

пораза и на седмом је месту на 

табели. 

Клуб малог фудбала „Бор“ 

играо је нерешено 5:5 у гостима 

са нишким клубом Академац. 

Борски клуб забележио је по две 

победе и нерешена исхода и пет 

пораза. 

Марина Младеновић из 

Кибокс клуба Бор освојила је 

сребрну медаљу на сениорском 

првенству централне Србије у 

дисципнини К1, у Алексинцу. 

Борска јуниорка поражена је у 

- Учествовао сам на многим 

такмичењима, не само у 

Србији, него и у иностранству, 

јер сам интернационални пливачки 

судија и судим по многим 

земљама, али овде је драж у томе 

што ви у Бору имате овако 

велелепно здање и дуго нисте 

радили оваква такмичења. Велика 

захвалност клубу који се 

труди да пливање у Бору подигне 

на виши ниво и да грађанима 

донесе оно што је најлепше и 

најздравије- каже Никола Данев, 

врховни судија пливачког 

такмичења. 

А с обзиром на то да базени 

спортског центра у Бору пружају 

готово идеалне услове за 

бављење овим спортом, не чуди 

да је „Копер куп“ све атрактивнији 

клубовима из региона, и да 

ће рекорди посећености и броја 

учесника брзо бити оборени, 

кажу тренери клубова чији су 

такмичари учествовали на пливачком 

„Копер купу“ у Бору. 

Бојан Обрадовић 

борби за златну медаљу у апсолутној 

категорији од Милице 

Вучковић из Ниша. 

Такмичар Џудо клуба Бор 

Марко Николић освојио је треће 

место и бронзану медаљу на државном 

првенству за јуниоре, у 

Београду, у категорији такмичара 

до 100 килограма. 

Скијашки клуб „Бакар“ Бор 

закључио је фебруар са 33 освојене 

медаље у дисциплини велеслалом 

од којих 15 златних. Највише 

освојених златних медаља имају 

Никола Дојкић и Нађа Икић у категорији 

цицибана затим Дијана 

Бајрами и Пера Ступар у категоријама 

девојчица и дечака. 

Маријана Симић

Конкурсом до најбољих кадрова

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?