50. БРОЈ БИЛТЕНА ОКО ИСТОКА

More documents

Recommendations

Info

стр. 8 петак, 20. фебруар 2015. У једном од засеока Метовнице, на свега неколико километара од центра села, на Брестовачкој реци још увек ради воденица породице Копиловић. Саграђена је од материјала који се у то време користио: камен, дрво, преколци и блато, а покривена је ћерамидом. Међутим, зуб времена учинио је своје, тако да је објекат у веома лошем стању, али се ту и данас мељу кукуруз и жито. Нажалост, прођу дани па и недеље да се овде не самеље ни килограм брашна, а некада се испред ове воденице, према речима власника, чекало сатима са натовареним запрежним колима, иако су у то време радили и остали млинови на воду у овом селу. Све мање људи у Метовници, па и потребе за млевењем летине, а и употреба мањих електричних млинова, које има готово свако веће сеоско домаћинство, су разлози због којих воденични точак све више обавија паучина. И то не само овде. Међутим, Репортажа Последња воденица у Метовници У власништву породице Копиловић, у борском селу Метовница, у воденици на Брестовачкој реци већ више од једног века мељу кукуруз и жито. - Посао за сада одржава само деда Живко у деветој деценији живота. највећа мука деда Живка је ко ће након његове смрти преузети бригу о воденици јер су се наследници одавно прилагодили градском животу. - Она је изграђена можда пре 200 година. Још као дете сам помагао родитељима. Раније су људи овде долазили за запрежним колима. Била је навалица. Воденица је тада радила и ноћу и дању, толико је зрна за млевење било. Данас може да се самеље до тоне брашна за дан и ноћ. Људи још увек мељу овде брашно, али доносе знатно мању количину зрна, од 30 до 50 килограма највише. У овом послу ми нико не помаже. Млађи нису заинтересовани. Уосталом, у каквом је тренутно стању објекат показује колико се води рачуна о њему - каже Живко Копиловић, воденичар. Да се природа пита док год буде текла Брестовачка река окретаће се и воденични точак у воденици Копиловића. А, остало зависи од људи. Колико ће имати интересовања, воље и могућности да наставе традицију предака. Горан Грамић СПЕКТАР број 50 ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ DZÎLJILJI *A TRJEKUT TELEVIZIJA BOR PRÎN ALJE MAJ BUNJE FIRMJ » Firma publjikă „Štampa, radio i film“ în Bor je în grupa đe 20 alje măj bunje firmj în Sîrbije, pje kriterijumurj lu Komora Sîrbiji đe privredă, da la întrje+erja đe kăpătat Premija nacională đe lukrat ku raspus. Prîn alje maj bunje kompanij sînt šî Delta Holding, Vip mobajl, Aerodromu Nikola Tesla, Telekomu Sîrbiji, Koka Kola, da šî băn+ilji Inteza, Unikredit, Sosijete Ženeral, Eurobanka šî alće. Đe firma „Štampa, radio i film“ je o +instă šî mjerćig marje să fije prîn alje maj bunje firmj în Sîrbije, spunje mînăduktorija firmi. Firma arje dobîndă šî plăćešće porijedz la dobîndă aj đi la urmă doj anj, da pje kătaturj lu +eva agencij, firma asta je una đin alja ku mjerćig marje, +e je rar în medijlji Sîrbiji. Projekturlji karje lje fa+e firma asta mult znăćuje la uaminji în okrugu Boruluj šî Zaj+erjuluj. Pje lîngă sulukrarja ku komunlji în region, firma ŠRIF fa+e sulukrarja šî ku organizacijlji karje nau ljegătură ku Vlada Sîrbiji. Đe pregăćit programu, pje lîngă redakcija în Bor, arje šî mreža đe korespondarj, da pintru informisît pje ljimbilji minorităcîluor - ljimba rumînjaskă, romînă šî ljimba Romiluor, Televizija Bor a kăpătat a maj marje ocenă lu uaminji đin OEBS, karje đe mulće uorj a venjit în firma asta šî a luvat firma ka primeru kum trăbuje medijlji să lukre kînd je vuorba đe programu pje ljimbilji minorităcîluor. SIGNALU DIGITAL » Televizija Bor đin februaru al đe šapće a în+eput emitujit signalu digital. Služba đe tehnjikă lu firma publjikă ŠRIF Bor anu +a trjekut a fîršît pus oprema đe emitujit signal digital pînă la predajnjiku pje munćilji Deli Jovan. Testirit oprema sa fîršît în januar, da în februar signalu digital la preluvat Tehnjika đe emitujit lu RTS, karje fa+e distribucija maj đeparće. Emitujit paralel signal analog šî digital o să fije maj đeparće pînă pje svršît la april, da trjekut ku totu la emitujit numa signalu digital o să fije maj tîrdzîu pînă pje în+eput la jul. În patru lunj +e vin signalu digital o să fije maj tarje pintru a puća tot regionu să fije astrukat ku signalu lu Televizija Bor. Prevodu: Aleksander Ilić Речник омладинске политике ЗАЈЕЧАР» Потреба за израдом свеобухватног документа који ће дефинисати различите актере и механизме омладинске политике, идентификована је на основу потреба у пракси, речено је у оквиру округлог стола у Зајечару на ком се водила расправа поводом креирања „Речника омладинске политике“. Како је речено, Зајечар је одабран да буде један од кључних градова у овом процесу због добро развијене омладинске политике и јаких удружења младих и за младе – Тимочког омладинског центра и Зајечарске иницијативе. Документ „Речника омладинске политике“, који би требало да буде готов до краја марта, креира се у оквиру пројекта „Од темеља до крова омладинске политике у Србији“ у партнерству Националне асоцијације практичара и практичарки омладинског рада, Кровне организације младих Србије и Националне асоцијације канцеларија за младе. - Речник омладинске полтике за младе ће значити јаснији оквир шта омладинска политика подразумева, шта за младе постоји на локалу, какви бенефити су структура, које се баве омладинском политиком и на који начин млади могу да искористе све сервисе, услуге и активности, које постоје за младе - каже Јелена Милутиновић, чланица УО Кровне организације младих Србије. Давор Марушић twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor
број 50 КУЛТУРА петак, 20. фебруар 2015. Музеј Крајине међу најстаријим у Србији стр. 9 Промоцијом разгледница и Монографије „Музеј Крајине од 1934. до 2014. године“ неготински Музеј прославио је осамдесет прву годишњицу оснивања и рада и по први пут славу Светог Симеона и Ане. - Славску церемонију је обавио Епископ тимочки господин Иларион НЕГОТИН» У присуству бројних гостију, колектив Музеја Крајине у Неготину прославио је важне датуме, који говоре о дугој и успешној традицији ове установе културе. На свечаности приређеној у музејском објекту „Хајдук Вељка Петровића“, познатијем као Конак кнеза Тодорчета, посебан тон обележавању осамдесет прве годишњице постојања и рада неготинског Музеја Крајине дало је присуство Епископа тимочког господина Илариона, који је са свештеницима неготинског архијерејског намесништва и братством Манастира Буково, обавио свечани чин резања славског колача. Обраћајући се гостима, Ивица Трајковић, вршилац дужности директора Музеја Крајине је подсетио да је за почетак рада неготинског музеја заслужна група крајинских интелектуалаца, који су, тридесетих година двадесетог века, тада граду са око 6,5 хиљада youtube.com/rtvbor становника, административном, културном и просветном центру Неготинске Крајине, подарили музеј комплексног типа. Тих година, у унутрашњости Србије, само су Неготин и Ниш имали, своје градске Музеје. - Први музеји комплексног типа у Србији, без Војводине и Београда, основани су у Нишу и Неготину. Правила друштва градског музеја „Хајдук Вељко“ у Неготину усвојена су 14.10.1933, а моравски бан их је потврдио 16.2.1934. године - додао је Трајковић. Управо због симболике датума, за крсну славу Музеја одређена је слава Светог Симеона и Ане, прослављена ове године по први пут. О развоју културе у општини Неготин, чији је важан сегмент управо Музеј Крајине, све информације сада се могу наћи на једном месту у истоименој Монографији, шесторо аутора, радника Музеја, Финансијску подршку Министарство културе и информисања расписало је конкурсе за финансирање или суфинансирање пројеката у култури за 2015. годину и то за области: културно наслеђе, савремено стваралаштво, јавно информисање и међународна сарадња. Конкурси за финансирање или суфинансирање пројеката, отворени су до 3. марта 2015. године, док су конкурси за суфинансирање пројеката у области превођења репрезентативних дела српске књижевности у иностранству, као и конкурс за област међународне сарадње отворени до 31. марта. Одлуком надлежног министарства, 30милиона динара намењено је пројектима који прођу Конкурс за суфинансирање области јавног информисања на језицима националних мањина. Циљ конкурса јесте њеној изради пружило је Министарство културе и информисања Републике Србије и Општина Неготин, речено је на промоцији ове вредне публикације. Уз Монографију, на свечаности су промовисане и разгледнице Музеја Крајине, који данас има веома важне музејске поставке и локалитете од значаја за националну баштину. Поседује Археолошку, Историјску, Етнолошку, Мокрањчеву и Конкурси за пројекте у култури суфинансирање производње медијских садржаја из области јавног информисања који доприносе истинитом, непристрасном, правовременом и потпуном информисању грађана Републике Србије, припадника националних мањина, очувању њиховог културног и језичког идентитета и подстицању ствралаштва у свим областима живота. Резултати овог, као и осталих конкурса биће објављени на званичној интернет страници министарства културе и информисања, најкасније 45 дана од датума закључења конкурса. На тај начин министарство ће о резултатима обавестити све подносиоце пријава али и ширу јавност. Пројекти који се финансирају и суфинансирају из републичког буџета морају да испуњавају најмање три услова утврђена Правилником о начину, критеријумима и мерилима за избор пројеката у култури. Право учешћа на овим конкурсима имају: установе, уметничка и друга удружења и организације, правна лица као и појединци са територије републике Србије, али не и установе чији је оснивач република Србија и које се финансирају из буџета. Министарство културе посебно ће објавити и конкурсе за откуп публикација за библиотеке и откуп уметничких дела. Елда Драгаш Уметничку збирку, које су осим у згради Музеја, распоређене и у преостала два музејска објекта - Хајдук Вељка Петровића, познатијег као Тодорчетов конак и Родне куће Стевана Мокрањца. Допринос обележавању годишњице и славе Музеја Крајине дао је и наступ Луке Николића, ученика шестог разреда МШ „Стеван Мокрањац“ на хармоници. Јованка Станојевић „Пут Тимочких дивизија 1914 -1918“ У Музеју рударства и металургије у Бору, поводом Дана државности, отворена је изложба Пут тимочких дивизија 1914. -1918. година, коју је припремио зајечарски Народни музеј. У наредних месец дана борска публика може да види фотографије и шездесетак предмета из тог периода. Реч је о пројекту Министарства културе, а податак да је тек након сто година од почетка рата први пут приређена једна таква изложба говори о њеном значају, речено је на отварању у Музеју рударства и металургије. Изложба „Пут тимочких дивизија 1914-1918.“ година само је једна у низу насталих као резултат вишегодишње успешне сарадње зајечарског и борског музеја. Љ.Ђорђевић www.rtvbor.rs facebook.com/rtvbor
Page 1 and 2: БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ Б
Page 3 and 4: број 50 АКТУЕЛНОСТИ
Page 5 and 6: број 50 ПРИВРЕДА пет
Page 7: Међународни сајам
Page 11 and 12: МОЗАИК број 50 петак

50. БРОЈ БИЛТЕНА ОКО ИСТОКА

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?