50. БРОЈ БИЛТЕНА ОКО ИСТОКА

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 50 - 20. фебруар, 2015. год. година III 

ЈУБИЛАРНИ 

50. БРОЈ 

БИЛТЕНА 

ОКО ИСТОКА 

На иницијативу менаџмента 

ЈП „ШРИФ“ у Бору, 

1. фебруара 2013. године 

изашао је први број Билтена, 

чиме је предузеће наставило 

богату традицију издавања 

штампаних медија 

ЈП „Штампа, радио и филм“ међу 20 

најбољих предузећа у Србији » стр. 6 

Обележен Дан државности » стр. 2 

Јубилеј „Музеја Крајине“ » стр. 9 

Одржан Алпски куп и „Аби меморијал“ 

у скијању на Црном Врху » стр. 12

стр.2 петак, 20. фебруар 2015. 

АКТУЕЛНОСТИ број 50 

Полагањем цвећа и пригодним културно-уметничким програмом у Бору 

Обележен Дан државности Србије 

Поводом Дана државности 

представници Друштва за неговање 

слободарских традиција, 

Подружнице потомака ратника 

од 1912 до 1920, Организације 

резервних војних старешина, 

Удружења ратника и мирнодопских 

инвалида, Социјалистичке 

партије Србије и Општине Бор 

положили су цвеће и венце на 

На празник Сретење Господње 

епископ тимочки Иларион служио 

је у цркви Свете Тројице у Кривељу 

код Бора свету архијерејску литургију. 

Обраћајући се присутним 

верницима у проповеди им је 

пожелео још много овако лепих 

окупљања поводом празника, а 

посебно је изразио радост због великог 

броја деце која су присуствовала 

на светој литургији. 

Господин Иларион је вернике 

још једном подсетио на предстојећи 

часни пост који почиње 

за недељу дана и додао да њима 

током седам недеља предстоји 

велика борба, али уједно и велика 

благодат и радост у дане светих 

празника. 

Споменик погинулим 

ратницима 

од 1912 до 1918. 

године. 

- Ово је историјски 

значајан 

датум, 1804. године 

подигнут 

је устанак за ослобођење 

Србије 

од Турака, а донет 

је први устав 

Србије који се 

истина није дуго 

одржао - рекао је Момчило 

Радисављевић, председник 

Резервних војних старешина у 

Бору. 

- Устав је донет 1835. године 

и био најмодернији у то доба, 

Нажалост трајао је само 55 дана 

због притисака великих сила. 

За нас је то добар наук да многе 

грешке из прошлости можемо 

сада да исправимо. Кренули 

смо путем реформи, донели смо 

многе законе и акта којим ћемо 

надам се доћи до лакшег отварања 

радних места, довођења 

страних инвестиција и да ће овој 

земљи промене коначно донети 

бољитак - истакао је Саша Вукадиновић, 

заменик председника 

Општине Бор. 

У Дому културе приређена 

је и свечана академија на којој 

су заслужним појединцима подељена 

признања.У присуству 

бројних гостију чланови Подружнице 

потомака ратника су 

пресецањем колача обележили и 

славу Сретење господње. 

Дан државности ове године 

празновао се три дана с обзиром 

на то да се 15. фебруар пао у недељу, 

па су нерадни дани били и 

понедељак и уторак. 

Љиљана Ђорђевић 

У фабрици обуће „Санчо“ у Бору проблематична ситуација 

Раднице без плата десет месеци 

БОР» Инспектори рада 

Борског округа наложили 

су послодавцу Фабрике обуће 

„Санчо“, погона у Бору, да 

радницима исплати свих десет 

заосталих зарада из прошле године. 

За сада је исплаћена само 

једна зарада. 

- У случају да не поступи 

по решењу инспекције рада 

биће понет захтев за покретање 

прекршајног поступка. Казне 

су до два милиона динара 

- рекла је Јасминка Везурић, 

шеф инспекције рада Борског 

управног округа. 

Инспектори рада ступили су 

у контакт са послодавцем чије 

је седиште фирме у Врању. Он 

је обећао да ће посетити погон 

у Бору и покушати да реши питање 

радно правног статуса 12 

запослених који су у штрајку 

месец дана због неисплаћених 

зарада. . 

- Колектив се налази у јако 

тешкој ситуацији, о томе нас је 

послодавац обавестио писменим 

путем, и нема могућности за нормалан 

процес производње и исплату 

редовних зарада. Због тога 

ће доћи да их упозна са стањем 

и у што краћем року пронађу решење 

и исплати зараде - додала 

је Јасминка Везурић. 

Она још препоручује радницима 

да пред надлежним судом 

покрену спор, јер кад судска пресуда 

постане правоснажна моћи 

ће да наплате потраживања. 


Борско језеро 

спремно за 

риболов 

БОР» Због падавина и 

отапања снега водостај река у 

Тимочкој Крајини је благом у 

порасту. Иако температура не 

прелази нулти подељак риболовци 

свакодневно излазе на 

пецање, а у току је и издавање 

дозвола, истичу у Заједници 

риболоваца „Тимочка Крајина“ 

Зајечар. Према речима рибочувара 

Милорада Пиљевића, дозволе 

за рекреативни риболов 

могу се обезбедити по прошлогодишњој 

цени уз чланарину од 

500 динара. Новина ове године 

је посебна дозвола за пецање у 

Националном парку Ђердап. 

Цена дозволе са чланарином 

за прву категорију риболоваца 

износи 6500, за другу у коју спадају 

деца до 18 година, старији 

од 65 и жене износи 3500 динара, 

а дозвола за трећу категорију 

– особе са инвалидношћу 80 и 

више одсто кошта 600 динара. 

Услед отапања снега ниво 

Борског језера је висок, па вода 

прелива на брани још од средине 

децембра. Залеђено је само 

приобаље језера, што риболовце 

ипак не спречава да свакодневно 

пецају. 

Екипе Заједнице риболоваца 

„Тимочка Крајина“ Зајечар током 

зимских месеци реализују 

неопходне активности како би 

пролећну сезону спремно дочекали.Када 

се обезбеди произвођач 

и стекну услови за дистрибуцију, 

екипе ће реализовати 

порибљавање Борског језера. 

Језеро ће и ове године бити порибљено 

одређеном количином 

млађи шарана. 

Марија Ћосић 

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

12:15h 

twitter.com/@TelevizijaBor 

dailymotion.com/rtvbor

број 50 АКТУЕЛНОСТИ 

петак, 20. фебруар 2015. 

Сумирани производни резултати РТБ-а Бор у 2014. години 

Више од 33 хиљада тона катодног бакра 

У Фабрици сумпорне киселине произведено је 80 хиљада тона монохидрата, у Ливници 

више од 1.600 тона одливака, а у Фабрици бакарне жице 5.300 тона дипформинг жице 

ПАЉЕЊЕ НОВЕ ПЕЋИ 

5. МАРТА 

Петог марта биће потпаљена 

флеш-пећ, јер ће до тада све провере 

и корекције које се обављају 

у оквиру функционалног испитивања 

опреме у новој топионици и 

фабрици сумпорне киселине бити 

завршене, потврдио је Тони Коркан, 

менаџер финске компаније 

„Ототек“, задужене за изградњу 

нове флеш смелтинг пећи у РТБ-у 

Бор. 

Након паљења петог марта, 

загревање пећи трајаће три недеље, 

а прва анода ће, у складу са 

динамиком послова, бити изливена 

до краја марта. 

Флеш-пећ је изграђена крајем 

прошле године и то за непуна два 

месеца, а у њу је узидано око 900 

тона аустријске и пољске магнезитне 

ватросталне опеке. 

БОР» У последњих пет 

година у Рударско-топионичарском 

басену Бор откопано је 

више од 70 милиона тона руде 

чијом је прерадом добијено 155 

хиљада тона бакра, четири и по 

тоне злата и 24 тоне сребра. 

Вредност произведеног 

бакра, узимајући у обзир просечну 

цену „црвеног метала“ 

БОР» Радници Топионице и 

рафинације бакра РТБ-а Бор прошле 

године произвели су 40.898 

тона анодног бакра од кога је 

прерадом у електролизи добијено 

33.175 тона катодног бакра. 

Током 2014. године Топионица је 

прерадила више од 250.000 тона 

концентрата са 35.000 тона бакра, 

највише из Рудника „Велики Кривељ“ 

19.000 тона, затим из РБМ-а 

око 11.000 тона и 5.000 тона из Јаме 

и шљаке. 

Фабрика сумпорне киселине 

радила је иствремено са Топионицом 

и дала је 80.000 тона 

монохидрата. Залихе на крају 

године износиле су 3.366 тона 

киселине. 

И прерађивачки погони 

ТИР-а имали су у 2014. години 

добре резултате. Ливница бакра 

и бакарних легура произвела је 

1.600 тона одливака, од чега је 

98 одсто извезено у Италију. У 

Фабрици бакарне жице произведено 

је 5.285 тона дипформинг 

жице, док је погон арма- 

тура дао 40 тона различитих 

производа. 

Само у децембру 2014. произведено 

је готово 5.000 тона 

анодног бакра и 3 и по хиљаде 

тона катодног бакра. Дато је и 

2.640 тона сумпорне киселине, 

132 тоне одливака, 700 тона 

бакарне жице и четири тоне 

арматура. 

Ове године све активности 

су усмерене ка функционалном 

повезивању старе и нове топионице, 

старе и нове фабрике сумпорне 

киселине и старе и нове 

енергане, кажу у Топионици и 

рафинацији бакра Бор. 

Дејан Ђорђевић 

За пет година из РТБ-а Бор метали 

вредни милијарду и по долара 

на Лондонској берзи износи 

чак милијарду и 200 милиона 

долара. Са златом и сребром 

вредност петогодишње басенске 

продукције пење се изнад 

милијарду и пет стотина милиона 

долара. 

Највише руде, скоро три 

пута више него у Мајданпеку, 

РТБ-у Бор дао је рудник „Велики 

Кривељ“. Тамо је за пет 

година откопано 46,4 милиона 

тона руде и уклоњено 75 милиона 

тона раскривке. Топионица 

и рафинација су у старим постројењима 

за пет година прерадиле 

нешто више од милион 

тона концентрата добијеног 

искључиво из сопствених сировина. 

У погону електролизе 

произведено је 155 хиљада тона 

катодног бакра, а у прерађивачким 

погонима 5.360 тона плавог 

камена, 44.000 тона дипформинг 

жице и 4.900 тона ливачких 

производа. 


стр.3 

Поштовани 

читаоци 

У рукама имате 50. јубиларни 

број билтена „Око 

истока“ јавног предузећа 

„Штампа, радио и филм“ 

а овим бројем наша редакција 

обележава и улазак у 

трећу годину штампања нашег 

и вашег листа. 

У протекле две године 

трудили смо се да вас, поштујући 

богату традицију 

штампаних медија у Бору, 

информишемо о свим битним 

догађајима и питањима, 

не само у борској општини 

већ у целом округу па и 

шире. Сви који су имали прилике 

да читају „Око истока“ 

знају да се нисмо либили да 

објавимо и текстове где се 

негативне појаве критикују, 

а оно што је позитивно и 

похвалимо. 

Вођени логиком да је 

само истинита информација 

- права информација, нисмо 

се упуштали и нагађања и 

непроверене приче, а сигурно 

сте приметили да смо се 

најмање бавили политиком 

и црном хроником. И док 

је политике и било помало 

(признаћете, тешко је данас 

избећи тако нешто) у 

протеклих 49 бројева нити у 

једном од њих нисмо никад 

објавили ништа везано за 

већ поменуту област – црну 

хронику. Не из разлога што 

наш и ваш лист нози назив 

билтен и што се бесплатно 

дели, већ из сасвиом другог 

разлога, а то је да се данас 

већина новина и часописа 

бави управо овим темама, 

посебно таблоиди. Наше 

мишљење је да, у пвако сложеним 

временима, када је 

економска ситуација изузетно 

тешка у земљи, не треба 

се бавити таквим стварима, 

већ читаоцима јасно и гласно 

рећи шта се догађа, без 

улепшавања или прећуткивања 

истине. 

У таквом стилу наставићемо 

да вас информишемо 

и даље само са једном 

жељом – да нам верујете 

као до сада и да заједно 

доживимо излазак не само 

стотог већ и хиљадитог 

броја нашег и вашег „Ока 

истока“. 

Зоран Максић, 

уредник Билтена „Око 

истока“ 

youtube.com/rtvbor 

facebook.com/rtvbor

стр.4 


Договор на помолу? 

Два просветна синдиката прекинула штрајк 

Синдикат образовања Србије и Синдикат „Независност“ 

нормализовали наставу, у 360 школа у Србији часови 

поново трају 45 минута. - У Бору и даље скраћени часови 

У борским школама часови 

ће и даље трајати 30 минута, јер 

чланови Форума синдиката образовања 

Бор, као део Уније синдиката 

просветних радника Србије 

нису постигли споразум са надлежним 

министарством. Споразум 

о решавању спорних питања 

и посебан колективни уговор са 

министром просвете Срђаном 

Вербићем потписала су два од 

четири репрезентативна синдиката, 

а то значи да споразум још 

увек није правоснажан. Ипак, у 

школама у којима су наставници 

чланови ових синдиката настава 

ће бити нормализована. 

Унија синдиката просветних 

радника Србије, чији је члан и 

Форум синдиката образовања 

у Бору одбили су да потпишу 

посебан колективни уговор и 

споразум о решавању спорних 

ЗАЈЕЧАР» Пнеумофтизиолошкој 

служби Здравственог 

центра у Зајечару уручен је 

спирометар - донација компаније 

„Глаксо Смит и Клајн“. Вредност 

је 5 хиљада евра, а апарат служи 

за испитивање дисајне функције, 

односно фукнција плућа и дисајних 

путева што је неопходно код 

дијагностиковања и лечења пацијената. 

„Глаксо, Смит и Клајн“ 

као друштвено одговорна компанија 

наставља да помаже заједници, 

здравственим радницима али 

и пацијентима у Србији, рекао 

је Предраг Самарџић, менаџер 

продаје ове команије приликом 

уручења донације. Др Олгица 

Спирометар за 

бољу превентиву 

Марковић, начелница пнеумофтизиолоске 

слузбе каже да апарат 

служи за испитивање дисајне 

функције, што је неопходно код 

дијагностиковања и лечења пацијената. 

Овом донацијом ће се 

побољшати услови рада, а самим 

тим и квалитет услуга које пружа 

Здравствени центар у Зајечару. 

На крају свечаности др Станислав 

Тадић, директор Здравственог 

центра је уручио представнику 

„Глаксо,Смит и Клајн“ захвалницу 

за донирани апарат. 

- Добили смо један квалитетан, 

високопрофесионалан 

апарат, јегеров спирометар 

чија је вредност преко 

5 хиљада евра, а за нашу 

службу је од изузетног значаја 

као и за пацијенте који 

се лече на нашем одељењу 

- рекла је приликом уручења 

донације др Олгица 

Марковић, начелница 

пнеумофтизиолошке службе 

Здравственог центра у Зајечару. 

Давор Марушић 

ДРУШТВО број 50 

питања у просвети и одлучили 

да наставе штрајк. 

- Споразум са министром 

просвете Срђаном Вербићем 

потписали су Грански синдикат 


„Независност“ и синдикат образовања 

Србије, односно два 

од четири репрезентативна синдиката. 

То практично значи да 

ће споразум ступити на снагу 

уколико га потпише још један 

синдикат, јер би требало већина 

да потпише. Пошто Унија синдиката 


чији смо и ми чланови, као 

и Синдикат радника у просвети 

нису потписали, споразум је ван 

снаге,као и колективни уговор. 

Ми смо тражили да потпишемо 

колективни уговор, али нажалост 

у министарству то нису 

БОР» Дечји и школски диспанзер 

Дома здравља у Бору добио 

је нови професионални инхалатор 

и дигиталне и бесконтакне 

топломере вредне 20. 000 динара. 

Реч је о донацији нашег суграђанина 

Јакова Аџића, који је желео 

да подстакне и друге грађане да 

помогну борском здравству. 

- Професионални инхалатор 

и топломери нису једина донација 

нашег суграђанина Јакова 

Аџића, јер сарадња са Домом 

хтели - истиче Милан Петровић, 

председник Форума синдиката 

образовања Бора. 

Чланови Уније синдиката 

просветних радника сматрају да 

не постоје чврсте гаранције да 

ће договорено бити и испуњено, 

а споран је био члан 2, који 

како каже Милан Петровић нигде 

не дефинише колика ће бити 

та помоћ коју надлежни нуде, 

мада они не траже помоћ јер су 

радно способни и траже плате, 

а такође не зна се ни колика ће 

бити ни када ће бити додељена 

новогодишња награда. Стоји такође 

да ће преговори о почетку 

разговора бити тек 1.јуна, што 

сматрају да је неозбиљно. 

Настава у школама у којима 

су наставници чланови синдиката 

који су потписали споразум 

биће нормализована, док 

ће у близу 500 школа у Србији 

часови и даље трајати пола сата, 

јер ће чланови Уније синдиката 


штрајковати до испуњења захтева, 

међу којима је и увођење 

платних група и платних разреда 

у јавном сектору. 

Елда Драгаш 

Донација дечијем и 

школском диспанзеру 

здравља и оптике Аџић траје 

дуги низ година. А захваљујући 

доброј сарадњи Синдиката лекара 

и фармацеута и Синдиката 

рудара Србије окречени су ходници 

и осликане две просторије 

за децу у школском диспанзеру 

Дома здравља у Бору и ја се 

овом приликом захваљујем донаторима 

- каже др Мирослав 

Карабашевић, в. д. директора 

Дома здравља. 

Златја Марковић 



број 50 ПРИВРЕДА 


Потписан Општи колективни уговор у РТБ-у Бор 

Уговор који штити 

права радника 

Према речима представника синдиката овај документ је 

један од најповољнијих у државним предузећима у Србији 

БОР» Представници свих 

репрезентативних синдиката 

и руководства РББ-а, ТИР-а, 

РБМ-а и матичног предузећа 

РТБ-а Бор, потписали су општи 

колективни уговор којим се у 

комбинату бакра регулишу права 

и обавезе запослених. Овај 

документ је, уз појединачне 

уговоре о раду, један од најзначајнијих 

за заштиту радника у 

процесу преласка РТБ-а Бор у 

јединствено предузеће или у 

случају делимичне приватизације 

комбината бакра. 

- Потписивањем колективног 

уговора РТБ Бор се за још 

један корак приближио стандардима 

великих светских компанија. 

Преговори са синдикатима 

били су дуги и тешки, али смо 

успели да дођемо до најповољнијег 

решења за послодавце и 

раднике - каже Бобан Тодоровић, 

директор Топионице и рафинације 

бакра Бор. 

Општим колективним уговором 

предвиђено је између 

осталог да у случају приватизације 

РТБ-а Бор или доласка 

већинског стратешког партнера 

радници не могу да добију отказ 

или буду проглашени технолошким 

вишком пет година. 

- Потписивањем колективног 

уговора обезбедили смо 

будућност за раднике у РТБ-у 

Бор. Морам да нагласим да је 

овај документ најзначајнији за 

раднике у Мајданпеку, јер за 

РБМ има највише заинтересованих 

купаца. Да смо стратешког 

партнера евентуално дочекали 

без колективног уговора 

који га обавезује, запослени би 

могли да имају велике проблеме. 

Он је потписан на три године 

најзначајнији је члан којим 

се предвиђа Љубиша да Миљковић у случају промене 

власништва нико не мо- 

председник Синдиката рудара Србије 

же да отпусти раднике или их 

прогласи технолошким вишком. 

То важи и за инвалиде и 

за запослене у администрацији 

- наглашава Љубиша Миљковић, 

председник Синдиката рудара 

Србије 

- Ни један колективни уговор 

не испуњава све захтеве 

радника, али смо већину успели 

да уврстимо у документ. Најбитније 

је да су права радника која 

су до сада имали остала и у овом 

колективном уговору - рекао је 

Драган Алексић, председник 

Самосталног синдиката матичног 

предузећа. 

У синдикату кажу да су сва 

стечена права запослених, исплата 

сменског рада, регреса, 

топлог оброка и право на рехабилитацију, 

садржана у Општем 

колективном уговору и да је он 

један од најповољнијих у државним 

предузећима у Србији. 


стр.5 

Синдикат тражи спас 

за предузећа у стечају 

Савез самосталних синдиката 

Србије затражио је да се 

кроз јавно-приватно партнерство 

спасе део од 188 предузећа 

одређених за окончање приватизације 

стечајем. Према предлогу 

Синдиката, за предузећа која би 

могла профитабилно да послују, 

требало би кроз јавно приватно 

партнерство, обезбедити квалитетан 

менаџмент, реорганизацију 

и докапитализацију. 

Влада Србије је у складу са 

завршетком процеса приватизације 

донела и акциони план 

којим је предвиђено да се окончање 

приватизације у складу са 

законом, може спровести и кроз 

поступак стечаја. Код 188 предузећа 

нису испуњени услови 

за доношење одлуке о мерама за 

растерећење субјеката приватизације 

и она ће ићи у стечај. 

Трогодишњи план штедње 

који је донела Влада Републике 

Србије у начелу је добар, али ће 

штедња морати да се настави 

и 2018. године, јер садашњим 

планом неће доћи до пада јавног 

дуга до краја 2017., што јесте 

био циљ тих мера оценио је 

Фискални саветУчешће јавног 

дуга у бруто-домаћем производу 

(БДП) не би могло да почне 

да се смањује пре 2018. када би, 

према оцени Савета, премашило 

ниво од чак 83 одсто. 

На конференцији за новинаре 

Фискални савет је навео 

да би, уколико дође до застоја у 

реализацији ризичнијих делова 

програма, требало укључити и 

резревне мере које би аутоматски 

ступиле на снагу. 

У саопштењу се наводи да 

отпуштање запослених у Србији, 

макар то било и уз социјални 

програм, није мера за решавање 

питања нарасле незапослености, 

која је међу највећим 

у региону. Одређена предузећа, 

због укупног запуштеног стања 

нису била у ситуацији да у пуној 

мери користе капацитете и докажу 

своју техничку и тржишну 

способност. Поједини са листе 

остварују и добар наступ на 

тржишту, њихови производи су 

тражени и у Србији и иностранству, 

али нису растерећена дугова, 

немају финансијску подршку 

банака и кредитне линије за извоз. 

У Синдикату се питају да ли 

Србији заиста не требају предузећа 

прерађивачке индустрије, 

грађевинарства, пољопривреде 

и других области. 


Мораћемо да штедимо 

још три године 

Као пример ризичних и неизвесних 

мера наводе решавање 

судбине петрохемијског комплекса 

до средине године или 

смањење броја запослених у јавној 

управи, због чега је потребно 

да влада има резервни план ако 

се нешто од тога не оствари. 

Оцењено је да је неопходно 

склопити аранжман са Међународним 

монетарним фондом, 

(ММФ) који би пратио овакав 

програм, а председник Фискалног 

савета Павле Петровић је 

рекао да трогодишњи аранжман 

са ММФ повећава изгледе за успех 

програма и додао да мере 

штедње јесу болне, али су примерене 

тешкој ситуацији јавних 

финансија у Србији. 



facebook.com/rtvbor

стр.6 


МЕДИЈИ број 50 

ЈП „ШРИФ“ међу 

најбољима у Србији 

БОР» За јавно предузеће 

„Штампа, радио и филм“ у Бору 

немерљива је част и велики успех 

што је уврштено у групу 20 

најбољих предузећа у Србији, 

сматра пословодство фирме и истиче 

да је још веће задовољство и 

сатисфакција за даљи рад када се 

име једног малог, јавног предузећа 

са Истока Србије нађе међу 

компанијама које послују у престоници 

и већим центрима попут 

Кока Коле, Делта Холдинга, Вип 

мобајла, Телекома, Аеродрома 

Никола Тесла и успешним банкама 

у земљи – Интеза, Уникредит 

банка, Еуробанка, Сосиете Женерал 

Банка и друге. 

Пословни аспект предузећа 

„Штампа, радио и филм“ 

БОР» Аудиција за стручну 

праксу и нова лица дечије емисије 

„Школирање“, организована 

је у Регионалној телевизији 

Бор. Подређени савременим 

трендовима, медији све мање 

простора остављају за квалитетан 

дечији и образовни програм. 

Трудећи се да то не буде случај, 

Регионална телевизија Бор озбиљно 

ради на подизању квалитета 

програма који је посвећен 

деци и омладини. 

Емисија „Школирање“ 

емитује се већ четири сезоне, 

током којих су многи ученици 

вршањацима представљали 


је изузетно добар јер остварује 

добит и плаћа порез на добит 

последње две године а према 

истраживањима агенција ово 

предузеће спада у ред успешнијих 

предузећа што је права 

реткост пре свега у медијима у 

Србији. Пројекте које реализује 

имају социјални моменат јер су 

од значаја за становнике Борског 

и Зајечарског округа. 

Нова лица у 

школском програму 

Вештине у улози новинара и ТВ водитеља комисији је 

приказало двадесет кандидата из борских основних и 

средњих школа 

школске и ваншколске теме, говорили 

о плановима и успесима, 

представљали успехе других, и 

тако оставили траг у дечијем и 

школском програму. Због потребе 

за новим лицима у Регионалној 

телевизији Бор организована 

је још једна аудиција за стручну 

праксу, намењена младим, амбициозним 

људима, основцима 

и средњошколцима, који желе 

да постану новинари или ТВ 

водитељи. 

Вештине у улози новинара 

и ТВ водитеља комисији је 

приказало двадесет кандидата 

из борских основних и средњих 

Регионална Телевизија Бор је међу првим 

регионалним емитерима добила дозволу од Републичке 

радиодифузне агенције за пробно емитовање дигиталног 

сигнала преко иницијалне мреже, које је већ почело 

7. фебруара, а за које се студиозно и правовремено 

припремила куповином потребне опреме и технике. 

школа. Ове године запажен је 

био одзив најмлађих ђака, који 

су се представили без треме, а 

са много маште и воље. 

Аудиција за стручну праксу 

састојала се од разговора са комисијом 

и демонстрације јавног 

наступа. Кандидати су показали 

колико су образовани, креативни, 

спремни за објектив и 

школске приче. Циљ Регионалне 

Руководство 

РТВ Бор у Бечу 

Екипа Регионалне Телевизије 

Бор боравила је у Бечу у оквиру 

пројекта „Заједно“ који реализује 

у сарадњи са Удружењем грађана 

„Аурора“ уз финансијску подршку 

Министарства за дијаспору. Истраживали 

смо како наши земљаци 

живе у престоници Аустрије и на 

који начин успевају да сачувају 

национални и културни идентитет 

Срба у Аустрији. 

Том приликом посетили смо 

и Телевизију „Окто“. То је први отворени 

телевизијски канал у Аустрији 

који омогућава странцима 

који живе у тој земљи да се информишу 

на свом матерњем језику 

као и да представе сами себе а не 

да само аустријски медији о њима 

извештавају. 

На телевизији „Окто“ емитује 

се и емисија на босанско-хрватско-српском 

језику намењена 

онима који су у Аустрију дошли са 

простора бивших југословенских 

република. 

Осим изузетне сарадње 

са општинама у региону ЈП 

„ШРИФ“ уско сарађује и са невладиним 

организацијама, медијски 

их промовише и подржава. 

За припрему програма, 

осим матичне редакције има и 

своју дописничку мрежу коју 

плаћа из сопствених прихода 

а поводом информисања на 

језицима националних мањина: 

влашком, ромском и румунском, 

Радио Телевизија Бор је 

добила највећу оцену представника 

ОЕБС-а који су више 

пута посећивали предузеће и 

узимали га као пример како медији 

треба да раде на инкорпорацији 

националних мањина. 

Предузеће, с обзиром на 

природу делатности, користи 

средства савремених технологија, 

стручно знање, стандарде, 

процесе као и добру пословну 

праксу не само колега из регионалних 

медијских кућа већ 

узоре налази код националних 

емитера као и емитера ван граница 

земље. 

Националну награду за 

друштвено одговорно пословање 

Привредна комора Србије 

додељује од 2007. године. Циљ 

конкурса је афирмација основних 

вредности друштвено одговорног 

пословања, као и ширење 

свести о значају самог концепта. 

Тим Привредне коморе Србије 

на основу јединствене и јасне 

методологије спроводи процес 

оцењивања, а рангирање пет 

најбољих фирми у категоријама 

малих, средњих и великих привредних 

друштава биће познато 

крајем марта. 

Данијела Нововић 

телевизије Бор јесте што квалитетнији 

и богатији програм за 

децу и омладину, па ће даљи рад 

са новим лицима бити приоритет 

и у наредном периоду. 

dailymotion.com/rtvbor 

Марија Ћосић

Међународни сајам туризма, 

једна од престижних манифестација 

Београдског сајма, одржаће 

се од 19. до 22. фебруара. Србија 

ће тако 37. пут бити туристички 

центар југоисточне Европе, 

јер ће окупити све најзначајније 

организације, агенције, хотеле, 

планинске центре, бање, регије 

и земље са свих континената. 

Међу учесницима биће и Туристичка 

организација Бора. 

Понуду борске општине,као 

изузетно занимљиве туристичке 

дестинације, која има садржаје 

за одмор, забаву, рекреацију и 

спорт представиће у хали четири, 

на штанду са новим идејним 

решењем. 

- Истакла бих да ове године 

имамо изузетну сарадњу свих 

туристичких субјеката у општини, 

тако да ћемо на 37. сајму 

имати презентацију хотела Језеро, 

Албо и осталих, али и свих 

оних институција из јавног сектора, 

попут ЗОО врта Бор, које 

имају своју туристичку понуду 

и производе - каже Жаклина 

број 50 У ФОКУСУ 


Најбољи мали бизнис пекаре, 

апотеке и кладионице 

И поред тога што стално 

чујемо да се у Србији ни један 

приватни бизнис не исплати, 

сведоци смо да ипак постоје 

послови који не само што опстају 

већ се и брзо шире. Према 

незваничним подацима у Србији 

највише има пекара, апотека и 

кладионица. У Бору поред пекара 

и кладионица у последње 

време се повечао и број приватних 

апотека. Да ли је велика потреба 

грађана за лековима заиста 

уносан посао тешко је рећи, 

јер о томе власници апотека не 

желе да говоре. Поштујемо њихову 

приватност јер су све уредно 

регистроване уз дозволе које 

Борска општина објединила понуду за Сајам 

Туристички потенцијали 

на Сајму туризма 

Туфонић директор Туристичке 

организације Бор. 

Захваљујући разноврсној и 

квалитетној понуди, бројним 

дешавањима сталном унапређивању 

сајамског пословања, београдски 

Сајам туризма, осим 

старих привлачи и све већи број 

нових посетилаца и туристичких 

посленика. 

- То свакако јесте добра прилика 

да се привуче велики број 

нових туриста, али оно што бих 

још додала јесте и атрактивна 

новина попут гастрономског 

дана, који су организатори планирали 

у недељу. Ми ћемо за 

гастрономски дан приредити 

презентацију газдинства Вануцић 

из Горњана и њихових надалеко 

чувених сирева - додаје 

Жаклина Туфонић. 

Организатори очекују да ће 

на овогодишњој смотри учествовати 

више од 1.100 излагача из 

педесетак држава, а процењује 

се и да ће га посетити о близу 

65 хиљада људи. 


издају Министарство здравља и 

Министарство трговине Републике 

Србије. 

- Установа Апотека Бор има 

4 апотеке, три у граду и једну у 

Злоту. Наше апотеке су с добро 

снабдевене лековима, али за разлику 

од приватних апотека ми 

за лекове морамо да распишемо 

тендер, а приватне апотеке лакше 

долазе до лекова јер за њих 

не важе јавне набавке- каже мр. 

пх. Снежана Јанковић, в. д. директора 

Апотеке Бор. 

И у приватним и у државним 

апотекама се сада издају лекови 

на рецепт, па грађани могу да 

изаберу своју апотеку, али је такође 

парадокс да приватне апотеке 

могу да набављају лекове и 

без тендера, док државне немају 

ту могућност. 

Свака приватна апотека у 

Србији мора да има најмање 2 

дипломирана фармацеута и једног 

фармацеутског техничара, 

стр.7 

Само у улици Моше Пијаде у Бору, на 

потезу од Дома културе до 3. километра, 

постоји шест апотека, пет спортских 

кладиноица и седам пекара 

тако да поред лекова ни стручност 

не изостаје. 

- Добро је да има више апотека 

у граду, јер смо ми ту због 

пацијената и наших грађана. 

Наш циљ је да имамо добру 

снабдевеност и да нам лекови не 

буду дефицитарни - додаје Снежана 

Јанковић. 

По свему судећи што се тиче 

приватних апотека оне су 

изједначене са државним па смо 

се на тај начин приближили ЕУ. 

Ако говоримо о апотекама као 

бизнису онда је важна и локација 

и то је објашњење за бројне 

апотеке у улици Моше Пијаде 

у Бору. Да подсетимо и на 

„концепт“ мреже здравствених 

установа у ЕУ где на 3.000 становника 

мора да дође бар једна 

амбуланта, на 5.000 становника 

једна апотека, али при том растојање 

између апотека мора да 

буде најмање 800 метара. 

Златја Марковић 

Ревизија еколошких 

пројеката 

Министарство пољопривреде 

и заштите животне средине 

објавило је да се наставља 

ревизија еколошких пројеката 

за чију су реализацију средства 

издвојена из републичког буџета, 

односно из Фонда за заштиту 

животне средине, који је укинут 

2012. године. Реч је о близу 

2.000 пројеката, вредности око 

100 милиона евра. У Секретаријату 

за заштиту животне средине 

кажу да је до сада испитано 

290 пројеката. Утврђено је да 31 

пројекат има неправилности и 

да је њихова вредност око 690 

милиона динара без камате. 

Према речима представника Секретаријата 

за екологију средства 

у неким случајевима нису 

наменски потрошена, поједини 

пројекти нису ни урађени, а дешава 

се и да новац стоји на рачунима 

и да се не користи још 

од 2011. године. Формирана је 

радна група на нивоу ресорног 

Министарства која би требало 

да утврди да ли су средства за те 

пројекте наменски потрошена, 

а од прошле године образована 

је и Комисија која ради ревизију 

ових пројеката. Чланови 

ове комисије дали су предлог да 

се уговори раскину и да се новац, 

уз законске камате, врати у 

буџет. 

Републичка Комисија за ревизију 

еколошких пројеката настојаће 

да у наредном периоду 

интензивира рад, да би се у овој 

години испитали и преостали 

еколошки пројекти у Србији који 

се финансирају из државне касе. 

Горан Грамић 


facebook.com/rtvbor

стр. 8 


У једном од засеока Метовнице, 

на свега неколико километара 

од центра села, на Брестовачкој 

реци још увек ради 

воденица породице Копиловић. 

Саграђена је од материјала који 

се у то време користио: камен, 

дрво, преколци и блато, а покривена 

је ћерамидом. Међутим, зуб 

времена учинио је своје, тако да 

је објекат у веома лошем стању, 

али се ту и данас мељу кукуруз и 

жито. Нажалост, прођу дани па и 

недеље да се овде не самеље ни 

килограм брашна, а некада се испред 

ове воденице, према речима 

власника, чекало сатима са натовареним 

запрежним колима, иако 

су у то време радили и остали 

млинови на воду у овом селу. 

Све мање људи у Метовници, 

па и потребе за млевењем летине, 

а и употреба мањих електричних 

млинова, које има готово 

свако веће сеоско домаћинство, 

су разлози због којих воденични 

точак све више обавија паучина. 

И то не само овде. Међутим, 

Репортажа 

Последња воденица 

у Метовници 

У власништву породице Копиловић, у борском селу 

Метовница, у воденици на Брестовачкој реци већ више од 

једног века мељу кукуруз и жито. - Посао за сада одржава 

само деда Живко у деветој деценији живота. 

највећа мука деда Живка је ко 

ће након његове смрти преузети 

бригу о воденици јер су се наследници 

одавно прилагодили 

градском животу. 

- Она је изграђена 

можда 

пре 200 година. 

Још као 

дете сам помагао 

родитељима. 

Раније 

су људи овде 

долазили за 

запрежним колима. 

Била је 

навалица. Воденица 

је тада 

радила и ноћу и дању, толико 

је зрна за млевење било. Данас 

може да се самеље до тоне 

брашна за дан и ноћ. Људи још 

увек мељу овде брашно, али 

доносе знатно мању количину 

зрна, од 30 до 50 килограма 

највише. У овом послу ми нико 

не помаже. Млађи нису заинтересовани. 

Уосталом, у каквом 

је тренутно стању објекат 

показује колико се води рачуна 

о њему - каже Живко Копиловић, 

воденичар. 

Да се природа пита док год 

буде текла Брестовачка река 

окретаће се и воденични точак 

у воденици Копиловића. А, остало 

зависи од људи. Колико ће 

имати интересовања, воље и могућности 

да наставе традицију 

предака. 

Горан Грамић 

СПЕКТАР број 50 

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ 

DZÎLJILJI *A TRJEKUT 

TELEVIZIJA BOR PRÎN ALJE 

MAJ BUNJE FIRMJ 

» Firma publjikă „Štampa, radio 

i film“ în Bor je în grupa đe 20 

alje măj bunje firmj în Sîrbije, pje 

kriterijumurj lu Komora Sîrbiji 

đe privredă, da la întrje+erja đe 

kăpătat Premija nacională đe lukrat 

ku raspus. Prîn alje maj bunje 

kompanij sînt šî Delta Holding, Vip 

mobajl, Aerodromu Nikola Tesla, 

Telekomu Sîrbiji, Koka Kola, da šî 

băn+ilji Inteza, Unikredit, Sosijete 

Ženeral, Eurobanka šî alće. 

Đe firma „Štampa, radio i film“ 

je o +instă šî mjerćig marje să fije 

prîn alje maj bunje firmj în Sîrbije, 

spunje mînăduktorija firmi. Firma 

arje dobîndă šî plăćešće porijedz 

la dobîndă aj đi la urmă doj anj, da 

pje kătaturj lu +eva agencij, firma 

asta je una đin alja ku mjerćig 

marje, +e je rar în medijlji Sîrbiji. 

Projekturlji karje lje fa+e firma asta 

mult znăćuje la uaminji în okrugu 

Boruluj šî Zaj+erjuluj. 

Pje lîngă sulukrarja ku komunlji în 

region, firma ŠRIF fa+e sulukrarja 

šî ku organizacijlji karje nau 

ljegătură ku Vlada Sîrbiji. Đe 

pregăćit programu, pje lîngă 

redakcija în Bor, arje šî mreža đe 

korespondarj, da pintru informisît 

pje ljimbilji minorităcîluor - ljimba 

rumînjaskă, romînă šî ljimba 

Romiluor, Televizija Bor a kăpătat 

a maj marje ocenă lu uaminji đin 

OEBS, karje đe mulće uorj a venjit 

în firma asta šî a luvat firma ka 

primeru kum trăbuje medijlji să 

lukre kînd je vuorba đe programu 

pje ljimbilji minorităcîluor. 

SIGNALU DIGITAL 

» Televizija Bor đin februaru al 

đe šapće a în+eput emitujit signalu 

digital. Služba đe tehnjikă lu firma 

publjikă ŠRIF Bor anu +a trjekut 

a fîršît pus oprema đe emitujit 

signal digital pînă la predajnjiku 

pje munćilji Deli Jovan. 

Testirit oprema sa fîršît în januar, 

da în februar signalu digital la 

preluvat Tehnjika đe emitujit lu 

RTS, karje fa+e distribucija maj 

đeparće. Emitujit paralel signal 

analog šî digital o să fije maj 

đeparće pînă pje svršît la april, 

da trjekut ku totu la emitujit 

numa signalu digital o să fije maj 

tîrdzîu pînă pje în+eput la jul. În 

patru lunj +e vin signalu digital o 

să fije maj tarje pintru a puća tot 

regionu să fije astrukat ku signalu 

lu Televizija Bor. 

Prevodu: Aleksander Ilić 

Речник омладинске 

политике 

ЗАЈЕЧАР» Потреба за израдом 

свеобухватног документа 

који ће дефинисати различите 

актере и механизме омладинске 

политике, идентификована је на 

основу потреба у пракси, речено 

је у оквиру округлог стола у 

Зајечару на ком се водила расправа 

поводом креирања „Речника 

омладинске 

политике“. 

Како је речено, 

Зајечар 

је одабран да 

буде један од 

кључних градова 

у овом 

процесу због 

добро развијене 

омладинске политике и јаких 

удружења младих и за младе – 

Тимочког омладинског центра и 

Зајечарске иницијативе. 

Документ „Речника омладинске 

политике“, који би требало 

да буде готов до краја марта, 

креира се у оквиру пројекта „Од 

темеља до крова омладинске политике 

у Србији“ у партнерству 

Националне асоцијације практичара 

и практичарки омладинског 

рада, Кровне организације младих 

Србије и Националне асоцијације 

канцеларија за младе. 

- Речник омладинске полтике 

за младе ће значити јаснији 

оквир шта омладинска политика 

подразумева, шта за младе постоји 

на локалу, какви бенефити 

су структура, које се баве омладинском 

политиком и на који начин 

млади могу да искористе све 

сервисе, услуге и активности, 

које постоје за младе - каже Јелена 

Милутиновић, чланица 

УО Кровне организације младих 

Србије. 

Давор Марушић 



број 50 КУЛТУРА 


Музеј Крајине међу 

најстаријим у Србији 

стр. 9 

Промоцијом разгледница и Монографије „Музеј Крајине 

од 1934. до 2014. године“ неготински Музеј прославио је 

осамдесет прву годишњицу оснивања и рада и по први пут 

славу Светог Симеона и Ане. - Славску церемонију је обавио 

Епископ тимочки господин Иларион 

НЕГОТИН» У присуству 

бројних гостију, колектив Музеја 

Крајине у Неготину прославио 

је важне датуме, који говоре о 

дугој и успешној традицији ове 

установе културе. На свечаности 

приређеној у музејском објекту 

„Хајдук Вељка Петровића“, познатијем 

као Конак кнеза Тодорчета, 

посебан тон обележавању 

осамдесет прве годишњице постојања 

и рада неготинског Музеја 

Крајине дало је присуство 

Епископа тимочког господина 

Илариона, који је са свештеницима 

неготинског архијерејског 

намесништва и братством Манастира 

Буково, обавио свечани 

чин резања славског колача. 

Обраћајући се гостима, 

Ивица Трајковић, вршилац 

дужности директора Музеја 

Крајине је подсетио да је за 

почетак рада неготинског музеја 

заслужна група крајинских 

интелектуалаца, који су, тридесетих 

година двадесетог века, 

тада граду са око 6,5 хиљада 


становника, административном, 

културном и просветном центру 

Неготинске Крајине, подарили 

музеј комплексног типа. Тих година, 

у унутрашњости Србије, 

само су Неготин и Ниш имали, 

своје градске Музеје. 

- Први музеји комплексног 

типа у Србији, без Војводине и 

Београда, основани су у Нишу 

и Неготину. Правила друштва 

градског музеја „Хајдук 

Вељко“ у Неготину усвојена су 

14.10.1933, а моравски бан их је 

потврдио 16.2.1934. године - додао 

је Трајковић. 

Управо због симболике датума, 

за крсну славу Музеја 

одређена је слава Светог Симеона 

и Ане, прослављена ове године 

по први пут. 

О развоју културе у општини 

Неготин, чији је важан сегмент 

управо Музеј Крајине, све информације 

сада се могу наћи на 

једном месту у истоименој Монографији, 

шесторо аутора, радника 

Музеја, Финансијску подршку 

Министарство културе и 

информисања расписало је конкурсе 

за финансирање или суфинансирање 

пројеката у култури 

за 2015. годину и то за области: 

културно наслеђе, савремено стваралаштво, 

јавно информисање 

и међународна 

сарадња. 

Конкурси 

за финансирање 

или суфинансирање 

пројеката, отворени 

су до 

3. марта 2015. 

године, док су 

конкурси за суфинансирање 

пројеката у области превођења 

репрезентативних дела српске 

књижевности у иностранству, 

као и конкурс за област међународне 

сарадње отворени до 

31. марта. Одлуком надлежног 

министарства, 30милиона динара 

намењено је пројектима који 

прођу Конкурс за суфинансирање 

области јавног информисања 

на језицима националних 

мањина. Циљ конкурса јесте 

њеној изради пружило је Министарство 

културе и информисања 

Републике Србије и Општина 

Неготин, речено је на промоцији 

ове вредне публикације. 

Уз Монографију, на свечаности 

су промовисане и разгледнице 

Музеја Крајине, који 

данас има веома важне музејске 

поставке и локалитете од значаја 

за националну баштину. Поседује 

Археолошку, Историјску, 

Етнолошку, Мокрањчеву и 

Конкурси за пројекте у култури 

суфинансирање производње 

медијских садржаја из области 

јавног информисања који доприносе 

истинитом, непристрасном, 

правовременом и потпуном информисању 

грађана Републике 

Србије, припадника националних 

мањина, очувању њиховог 

културног и језичког идентитета 

и подстицању ствралаштва у 

свим областима живота. 

Резултати овог, као и осталих 

конкурса биће објављени 

на званичној интернет страници 

министарства културе и информисања, 

најкасније 45 дана 

од датума закључења конкурса. 

На тај начин министарство ће 

о резултатима обавестити све 

подносиоце пријава али и ширу 

јавност. Пројекти који се финансирају 

и суфинансирају из 

републичког буџета морају да 

испуњавају најмање три услова 

утврђена Правилником о начину, 

критеријумима и мерилима 

за избор пројеката у култури. 

Право учешћа на овим 

конкурсима имају: установе, 

уметничка и друга удружења и 

организације, правна лица као 

и појединци са територије републике 

Србије, али не и установе 

чији је оснивач република 

Србија и које се финансирају 

из буџета. Министарство културе 

посебно ће објавити и 

конкурсе за откуп публикација 

за библиотеке и откуп уметничких 

дела. 


Уметничку збирку, које су осим 

у згради Музеја, распоређене и 

у преостала два музејска објекта 

- Хајдук Вељка Петровића, 

познатијег као Тодорчетов конак 

и Родне куће Стевана Мокрањца. 

Допринос обележавању 

годишњице и славе Музеја 

Крајине дао је и наступ Луке 

Николића, ученика шестог разреда 

МШ „Стеван Мокрањац“ 

на хармоници. 

Јованка Станојевић 

„Пут Тимочких 

дивизија 

1914 -1918“ 

У Музеју рударства и металургије 

у Бору, поводом Дана државности, 

отворена је изложба Пут 

тимочких дивизија 1914. -1918. 

година, коју је припремио зајечарски 

Народни музеј. У наредних месец 

дана борска публика може да 

види фотографије и шездесетак 

предмета из тог периода. 

Реч је о пројекту Министарства 

културе, а податак да је тек 

након сто година од почетка рата 

први пут приређена једна таква 

изложба говори о њеном значају, 

речено је на отварању у Музеју рударства 

и металургије. 

Изложба „Пут тимочких дивизија 

1914-1918.“ година само је 

једна у низу насталих као резултат 

вишегодишње успешне сарадње 

зајечарског и борског музеја. 

Љ.Ђорђевић 

www.rtvbor.rs 

facebook.com/rtvbor

стр.10 


МОЗАИК број 50 

Гастрономске чаролије 

ПОЧЕО ЈЕ 

УСКРШЊИ ПОСТ! 

Ускршњи пост је најважнији посни период у току године. Назива 

се још и Велики пост јер траје све до највећег хришћанског 

празника - Ускрса. Да се мало подсетимо основног задатка овог 

поста. Ускршњи пост нас телесно и душевно припрема за празник 

Васкрсења Христовог. То је уједно и најстрожији пост Цркве 

и обавезан је за све хришћане. У време овога поста уздржавамо се 

од меса, јаја, сира, млека, дакле хране са животињским масноћама. 

Вино и уље дозвољени су само суботом и недељем, али и на дан 

Св. четрдесеторице мученика, док риба може да се користи само 

на Благовести и Цвети. Свим осталим данима пости се „на води“, а 

поготово средом и петком. Прва три дана прве недеље Великог поста, 

од старине се пости посебно строго. То исто важи за последњу 

недељу поста коју постимо 

„на води“, осим 

на Велики четвртак, 

када се може користити 

уље и пити вино. На 

Велики петак треба да 

се уздржавамо од јела и 

пића, све до изношења 

плаштанице, дакле до 3 

сата поподне, после чега се узима лаган оброк „на води“. Такође, 

строго постимо и Велику суботу као једину посну суботу у току 

године. 

У току поста често је проблем која јела да спремимо, а да то 

буде разноврсно. Зато вам данас предлажем ПАПРИКЕ ПУЊЕ- 

НЕ ЖИТОМ. 

Потребно је: 8 паприка, 200 г буковаче, 500 г пшенице, 3 чена 

белог лука,100 г парадајза, 300 г празилука, 

пола кашичице слатке паприке, 

босиљак. 

Припрема: 

Ситно исецкајте празилук и буковаче, 

а парадајз исеците на коцкице. Издинстајте 

бели лук и слатку паприку, па додајте претходно скувано 

и самлевено жито. Додајте зачине по укусу, мало босиљка и припремљеном 

смесом напуните паприке. Сложите их у плех за печење, 

прекријте фолијом и пеците 30 минута на 180 степени. 

Док уживате у овом заиста укусном јелу, сетите се речи Његове 

Светости Патријарха Павла: „ Отпочнимо пост чишћењем наших 

душа и тела од сваког зла, јер ово су дани очишћења!“ 

• Напокон смо постали озбиљна 

држава. Нико се више не 

смеје. 

Миладин Берић 

• Власт која не зарезује народ 

није свесна колико га оштри! 

Сандра Петковић. 

• Грађани су одушевљени новим 

мостом. Скачу од среће. 

Срба Павловић Селадон 

• Нисмо ми мали као народ. 

Ситни смо као људи. 

Мирјана Ђапо 


ПАПРИКЕ 

ПУЊЕНЕ ЖИТОМ 

лоБОРизми 

Мирјана Васић 

• Нисам за смак света.. Задовољио 

бих се и са неколико појединаца. 

• Наша земља није мала, него 

су нам саксије велике. 

Милен Миливојевић 

• Наша пропаст би изосталада 

у рад владе на време нисмо 

укључили експерте 

• Нормално је што наши мозгови 

нису сировине,али зашто 

су сировине наши мозгови?! 

Пеко Лаличић 

Пето регионално 

такмичење у клизању 

БОР» На клизалишту испред 

Дома културе у Бору организовано 

је пето регионално 

такмичење у клизању. Надметање 

у вештинама на леду, у 

коме су ове године, осим Борана, 

учествовали и малишани из 

Зајечара, Бољевца, Неготина и 

Књажевца, организовало је Јавно 

предузеће „Борски туристички 

центар“. 

Да је борско клизалиште 

једно од најпосећенијих у региону, 

показује и чињеница да 

је за пето такмичење у клизању 

пријављено више од 40 такмичара 

из Бора, Зајечара, Бољевца, 

Неготина и Књажевца. Клизачи 

су се такмичилиу вештинама на 

полигону, након чега су по три 

такмичара из сваке старосне категорије 

са најбољим резултатима, 

судијама приказали слободну 

кореографију на леду. 

Према слободном плесу у 

трајању једне минуте, судије 

одлучивале су о победнику. 

За најбоље 

клизаче обезбеђене 

су пригодне награде. 

Надметање у вештинама 

на леду које је 

ове године одликовала 

квалитетнија 

организација, али 

и боља посећеност 

такмичара из региона, организовало 

је Јавно предузеће „Борски 

туристички центар“. 

Марија Ћосић 

Културна дешавања 

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“ 

» 21. фебруар - Трибина поводом Међународног дана матерњег 

језика у Музеју рударства и металургије Бор. 

» 25. фебруар - Гостовање драмског студија у Кладово са представом 

„Марко Краљевић и Муса Кесеџија“ у сали Музичке школе 

у Бору у 19 сати. Цена улазнице је 100,00 динара 

» 26. фебруар - Позоришна представа ,,Љубав у доба кокаина“ 

у сали Музичке школе у 20 сати. Цена улазнице је 500,00 динара 

» 28. фебруар - Концерт рок бенда ,,Madicine“ у,,Театру“ у Дому 

културе у 22 сата 

Информације на телефон: 030/424-546 од 08 до 14 сати 

Биоскопски репертоар 

Биоскоп „Звезда“ Бор 

» до 22. фебруара - филм ,,Пре него што заспим“ у 18 и 20 сати. 

Цена је 200 динара 

» од 23. фебруара до 1. марта - филм ,,Добри људи“ у 18 и 20 сати. 

Цена је 200 динара. 

Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од 17 

до 21 сат) 


МОЗАИК 

број 50 петак, 20. фебруар 2015. 

стр.11 

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР 

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА 

7.00 Будилица 

9.00 ТВ Шоп 

9.15 Храна и вино 

10.00 Вести на знаковном 

језику (р) 

10.15 Агро дан 

10.30 Кућица у цвећу 

11.00 Мојим се селом... 

11.25 Бели лук... 

12.00 Вести 

12.15 Серијски филм (р) 

13.00 Атлас/Гуливер 



14.25 АБС/Ауто 

15.25 Зелена патрола 

16.00 Дневник 

16.30 Серијски филм 

16.55 Меридијанима 

17.30 Вести на 

румунском 

17.40 Око истока 




влашком 

19.30 „Нинџа корњаче“ 

20.00 Спортска хрон. 


21.00 Нокаут 


22.00 Данас 


влашком 

22.30Вести на 


22.35 Глас Америке 



00.10 Око истока (р) 

01.00 Ноћни програм 





10.00 Палета (р) 

10.55 Простор 

11.25 На точковима 



13.05 АБС шоу 

13.40 ТВ Шоп 




15.20 Спортска 

хроника(р) 


16.30 Атлас 

17.00 Енергија... 

17.15 ТВ Шоп 






19.20 Вести на влашком 

језику 

19.30 Кућица у цвећу 

20.00 Ауто флеш 

20.30 Радим градим 



Вести на влашком 











9.45 Времеплов 


10.15 Атлас/Гуливер 

10.45 Више од спорта 

11.35 Бели лук и.... 



13.00 Свет на длану 




14.25 Вино и ... 


15.20 Корак 



16.45 На трагу.... 




18.15 Улична патрола 



језику 


20.00 На трагу.... 


21.00 Филм на виде(л)о 














10.15 Вино и .... 

10.45 Лек из природе 


11.35 Бели лук... 



13.00 Корак 




14.25 ABS show 


15.25 Филм на виде(л)о 






18.15 Енергија... 

18.45Времеплов 



језику 


20.00 На трагу.... 
















10.15 Енергија на.... 

10.30 Калеидоскоп 

11.30 Бели лук и.... 



13.00 Везе 

13.30Времеплов 

13.45 ТВ Шоп 



14.25 Улови трофеј 

14.55 Србија коју волим 



16.45 На трагу... 




18.15 Навигатор 




језику 


20.00 На трагу... 











6.50 Фарма 

7.45 Навигатор 


10.00 ТВ Шоп 

10.15 52 викенда 

11.00 Школирање 



13.10 Позајми ми ауто 

14.05 ТВ Шоп 

14.15 Корак 21 


16.20 За све Роме 

16.35 Гуливер 

17.05 ТВ Шоп 


18.15 Култ арт 


19.30 Слике живота 


20.35 Вино и 

виноградарство 

21.00 Калеидоскоп 


22.10 Документарни 

програм 

23.10 52 викенда 



7.05 У нашем атару 


10.00 ТВ Шоп 


11.15 Лек из природе 


12.15 Село моје 

12.45 “Prîn saćilji 

nuastre” емисија на 

влашком језику 

13.15 Здравље 

14.00 Вести на знаковном 

језику 

14.10 Палета, програм 

на румунском језику 



16.20 Ретроспектива, 

програм на влашком 

језику 


17.05 ТВ Шоп 

17.20 Непознатом... 

18.25 Слике живота 


19.20 Инфо 7 



20.35 Ауто спринт 

21.20 Простор 


22.10 Документарни 

програм 

23.10 Више од спорта 


00.10 Ноћни програ 

*Програмска шема је подложна променама 


facebook.com/rtvbor

стр.12 


Победа кошаркашица, 

Бобани две медаље 

У 19. колу прве лиге Србије 

кошаркашице „Бора“ савладале 

су на свом паркету суботички 

Спартак 66:51. Борски тим забележио 

је шест победа и 13 пораза 

и испред је екипа „Спартака“ 

и „Србобрана“ који су на претпоследњем 

односно последњем 

месту на табели. 

Кошаркаши „Бора“ поражени 

су у Врању од екипе „Југа“ 

81:47, у 16. колу источне групе 

Прве регионалне лиге. 

На интернационалном турниру 

у Аустрији, који је трајао 

три дана Бобана Величковић 

На такмичењу „Алпски куп“ 

југоисточне Србије, на Црном 

Врху код Бора, окупило се укупно 

стотињак скијаша из десетак 

клубова Србије и Македоније. 

По календару Скијашког савеза 

Србије организоване су две такмичарске 

трке у пет категорија 

- пахуљице, млађи и старији 

цицибани и цицибанке, млађе и 

старије девојчице и дечаци. 

- Ја сам из Књажевца, освојила 

сам прво место и веома сам 

срећна - каже једна четрнаестогодишња 

девојчица. 

- Ми долазимо из Македоније, 

освојили смо пуно првих 

места. Стаза је одлична, а Црни 

стрелац клуба „Бор 030“ првог 

дана такмичења освојила је друго 

место, док је другог дана заузела 

прво место, а трећег дана 

била је шеста. 

На појединачном првенству 

централне Србије у Нишу Тамара 

Михајловић члан Омладинског 

џудо клуба „Бор“ освојила је две 

златне медаље у конкуренцијама 

јуниора и сениора. Алекса Стојановић 

освојио је сребрну медаљу 

у категорији јуниора, а Слободан 

Милев освојио је бронзану медаљу 

у категорији сениора. 

М.Симић 

Алпски куп у скијању 

на Црном Врху 

Више од стотину скијаша надметало се на падинама планине 

крај Бора. - Организован је и први „Аби меморијал“ у част 

трагично настрадалог Абдуле Бајрамија 

Врх је прекрасна 

планина - са одушевљењем 

причају 

учесници из 

Скопља. 

Трка „Куп Бора“ 

одржавана је 

више година, а такмичење 

„Аби меморијал“ 

први пут . 

- „Аби меморијал“ се одржава 

у част великог скијашког 

тренера и оснивача скијашког 

клуба „Бакар“ - Бајрами Абдуле 

Абија. Организовали смо и 

„Трку пријатеља Абија“ у којој 

је учествовало четрдесетак ветерана, 

као и традиционалну 

„Трку Бора“ - рекао је Слађан 

Миленовић, тренер Скијашког 

клуба „Бакар“ Бор. 

Такмичење у алпском 

скијању организовали су Скијашки 

клуб „Бакар“ Бор, Општина 

Бор, Рударско топионичарски басен 

, Борски туристички центар и 

хотел Језеро. 


Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор 

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић 

Новинар-редактор Чедомир Васић 

Припрема за штампу Марко Стојчев 

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор 

СПОРТ број 50 

Комисија за спорт расподелила новац клубовима 

Највише пара одвојено 

за такмичарски спорт 

Марко Николовски 

члан Општинског већа задужен за спорт 

БОР» Комисија за спорт 

завршила је бодовање у области 

спорта и 18 милиона динара распоредила 

у одређеним процентима. 

Предшколски и школски 

спорт добили су два процента, 

за рекреативни спорт одвојена 

су три, за спорт особа са посебним 

потребама 0,5, за такмичарски 

спорт мало више од три 

четвртине средстава од чега је 

колективни добио две трећине 

а трећину пара добио је појединачни 

спорт. 

За спорт у насељеним местима 

издвојено је десет процената, 

за спортски савез и струковни 

савез четири и за спортске манифестације 

од посебног интереса 

за општину два процента. 

- Клубови су добили мање 

бодова јер је по одредби новог 

правилника предвиђена и одредба 

по којој су дужни да доставе 

уговоре са тренерима, а многи 

клубови такве уговоре нису 

имали. Практично с обзиром на 

то да је много клубова изоставило 

тај документ то није утицало 

на њихово бодовање јер смо ми 

одвојили за сваки спорт одређен 

проценат. Сматрамо да је то 

најпоштеније с обзиром да има 

превише клубова, а неки нису ни 

могли да конкуришу јер немају 

више од годину дана постојања 

– изјавио је Марко Николовски, 

члан Општинског већа задужен 

за спорт 

Жалби је било, неке су усвојене 

и али само оне код којих 

су примедбе биле основане због 

бодовања. Један од клубова који 

је изразио незадовољство је 

фудбалски клуб „Неметали“ из 

Доње Беле Реке који се ове сезоне 

такмичи у јачем рангу. 

- Напоменуо бих да се ФК 

„Неметали“ не финансира као 

остали клубови са територије 

града као што су фудбалски клубови 

„Бор“ и „Рудар“. Клуб из 

Доње Беле Реке сврстан је у категорију 

спорт у насељеним местима 

из разлога што ми морамо 

да радимо на томе да се промовише 

свест и здрав 

начин живота и у 

сеоским срединама- 

рекао је Марко 

Николовскичлан 

Општинског 

већа задужен за 

спорт. 

А да би било 

што више употребљивих 

терена 

и у граду бакра и 

грађани могу да 

помогну и то гласањем који је 

покренула компанија „Моцзарт“ 

- „Сто терена за једну игру“, а 

са жељом да се помогне у обнови 

кошаркашких терена широм 

Србије. Локална самоуправа у 

Бору подржала је ову акцију, 

а гласање је могуће на сајту 

„deotvogzivota.com“. 

Маријана Симић

50. БРОЈ БИЛТЕНА ОКО ИСТОКА

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?