Прва анода до краја марта

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 49 - 6. фебруар, 2015. год. година II
Ускоро брже до грађевинских дозвола
Најкасније до марта ове године
градови и општине у Србији мораће
да издају грађевинске дозволе за
мање од месец дана » стр. 3
Отписане камате дужницима
Општина Неготин опростила 12 милиона динара дуга на име
камата за неплаћен порез на имовину грађана » стр. 5
Поново ради „Театар“
» стр. 6
Прва анода до краја марта
Све провере и испитивања
опреме у новој топионици и
фабрици сумпорне киселине
биће завршене до првог марта,
а из флеш-пећи прва анода
изаћи ће три недеље касније
- договорено на састанку
менаџмента РТБ-а Бор
» стр. 5
Борски таксисти уједињени у протесту
против рада на црно » стр. 2
Осврт на Декаду Рома » стр. 8
Нови број „Бележнице“ » стр. 9
Бобана освојила сребрну медаљу на
турниру у Минхену » стр. 12

стр.2 петак, 6. фебруар 2015.
АКТУЕЛНОСТИ број 49
Старе цеви гасе грејање
БОР» Грејање у Бору је
током јануара било лошије због
повећаног броја кварова на
дистрибутивној мрежи. Забележено
је четрдесетак пробоја,
двадесетак одсто више од уобичајеног
броја.
Неуједначено грејање је, такође,
велики проблем у борској
топлани. Очекује се да ће бити
решен уградњом терморегулационе
опреме у подстаницама.
- У појединим деловима града
долази до прегревања, док
је у другим доста хладније. У
86 подстаница ћемо уградити
опрему како бисмо уједначи-
БОР» Проблем отворених
шахти и сливника у Бору
али и другим градовима Србије
није нов, али показало се да
није ни лако решив. У неколико
протеклих месеци крађе су
још учесталије, и мада се претпоставља
где завршавају покрадене
решетке и поклопци, нико
званично не може да потврди.
Надлежне инспекцијске службе
у Бору, као и јавно комунална
предузећа због учесталих крађи
поклопаца свакодневно су на
терену.
- Учестале су и крађе решетака
за атмосферску канализацију,
као и поклопаца за фекалну
канализацију, али што је најчудније
и крађа металних газишта
испред улаза у стамбене зграде.
Карактеристичан је пример
крађе решетке за атмосферску
канализацију у улици Др Мишовића,
код болнице. Већ трећи
пут се дешава да неко украде ту
решетку која је изузетно тешка и
велике површине, али ето украде
ли грејање. Очекујемо да ћемо
највећи део посла завршити у
овој години - каже Драгутин
Дамњановић, технички директор
„Топлане“.
У производном делу Топлане
није било већих проблема
захваљујући квалитетним ремонтима
котлова.
Угаљ, за сада, пристиже према
утврђеној динамици. Ове сезоне
утрошено је 28.000 тона, а
на залихама има више од 5.000
тона. Да би се смањила потрошња
угља у „Топлани“,
ове сезоне
не греју ноћу, изузев
када су температуре
у минусу.
Из борске Топлане
подсећају
потрошаче да и
они могу да утичу
на побољшање
квалитета грејања
у граду. У становима
где долази
до прегревања довољно
је само да
пригуше радијаторе, а не да отварају
прозоре.
Љиљана Ђорђевић
се - каже Славиша Марковић,
начелник Одељења за инспекцијске
послове Општине Бор.
Из Одељења за инспекцијске
послове Општине Бор готово
свакодневно указују на учесталост
овог проблема и налоге за
БОР» Незадовољни радом
инспекције, због чега, према
њиховим речима, још није решен
проблем рада на црно, борски
таксисти организовали су
протест испред зграде Општине
Бор. Указујући на велики број
оних који током поподнева и
ноћу раде као такси превозници,
а да за обављање те делатности
нису пријављени и не плаћају
порез.
- Наши захтеви су смена
начелника Одељења за инспекцијске
послове и рад инспекције
и у првој и у другој смени. Много
је нелегалних и непријављених
таксиста на улицама, а
Лопови све више краду шахте
Боримо се на све могуће
начине да деци обезбедимо
безбедан боравак. Ми смо
сами правили бетонске шахте
и постављали их уместо украдених
поклопаца, неке металне
смо чак и варили, међутим,
десило де да нам, током викенда,
непознати крадљивци
однесу седам-осам металних
решетака. Можда би најбоље
решење било да имамо физичко
–техничко обезбеђење
- каже Љиљана Радичевић,
директор Предшколске
установе „Бамби“ у Бору.
Штрајк борских таксиста
Против рада на црно
постављање нових поклопаца
издају Јавно комуналном предузећу
„Водовод“ и Дирекцији за
изградњу Бора.
- Оба јавна предузећа заиста
коректно обављају свој посао и
кад год упутимо налог они то замене
у најкраћем могућем року,
али како су крађе учестале готово
немогуће је све заменити - наглашава
Славиша Марковић.
Отворене шахте и сливници
опасност су и за возаче и за
пешаке, али највећу претњу за
безбедност деце представљају
отворене рупе у двориштима
борских обданишта.
Надлежни истичу да би можда
проблем могао да се реши постављањем
решетки које немају
вредност на црном тржишту,
где се, како се претпоставља,
губи траг украденим металним
поклопцима, међутим то је економски
неисплативо.
А док се крадљивцима не
уђе у траг, са борских улица премештаће
се знак упозорења - отворена
шахта.
Елда Драгаш
инспектори током преподнева
заустављају нас регистроване –
рекао је Братислав Марковић,
самостални таксиста.
Уколико се њихови захтеви
не испуне, такси превозници ни
наредних дана неће возити од 6
и 30 до 8 сати.
Представници локалне самоуправе
подсећају такси превознике
на договор који је постигнут,
пре доношења Одлуке
о ауто такси превозу у Бору, а
који, према речима председника
Скупштине општине Бор
Душана Марковића, многи
превозници још нису испоштовали.
Осим што су многима
решења у стању мировања,
иако свакодневно возе, Душан
Марковић подсећа таксисте
да је неопходно да употпуне
документацију.
- Пре доношења Одлуке о
ауто такси превозу у Бору, договорили
смо детаље са таксистима,
прихватили њихове примедбе
и сада се понашамо у складу
са том одлуком што и од њих
очекујемо. Од такси превозника
затражили смо да допуне документацију
подношењем још
четири документа, што је веома
мали број њих и учинио. Практично,
када буде комплетирана
документација имаћемо увид у
број превозника, па ћемо моћи
да сагледамо ситуацију у овој
области и решимо проблеме –
истакао је Душан Марковић,
председник СО Бор.
Након увида у број легалних
превозника, локална самоуправа
затражиће студију изводљивости
са Саобраћајног факултета
у Београду о потребном броју
такси возила у Бору, као и мишљење
ресорног Министарства
о постојању линијског такси
превоза.
Марија Ћосић
twitter.com/@TelevizijaBor
dailymotion.com/rtvbor

број 49 АКТУЕЛНОСТИ
петак, 6. фебруар 2015.
стр.3
Састанак у Народној скупштини Србије са представницима локалних самоуправа
Ускоро краћи пут до грађевинских дозвола
Градови и општине у Србији ће, најкасније до марта ове године, морати да издају грађевинске дозволе за мање од месец
дана, изјавила је министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић
Изменама и допунама Закона
о планирању и изградњи
омогућено је да се на једном
шалтеру за 28 дана добију све
потребне дозволе, а грађевинска
дозвола за пет, док је до сада
тај рок био 240 дана. Закон би
у потпуности требало да почне
да се примењује од 1. марта, до
када ће локалне самопураве бити
оспособљене за примену тог
системског закона. На састанку
са представницима локалних
самоуправа, министарка грађевинарства,
саобраћаја и инфраструктуре
Зорана Михајловић
истакла је да ће Министарство
у сваком погледу помоћи градовима
и општинама да почну
примену закона и тако што пре
привуку инвеститоре.
- Начелници управа или радне
групе свих локалних самоуправа
у Србији заиста морају
да буду потпуно оспособљени,
како би сваки потенцијални домаћи
или страни инвеститор
грађевинску дозволу добио за
мање од месец дана. Осим радионица,
упутстава која ћемо
припремити, затим сталне едукације,
формираћемо и СОС телефоне
за њих. Направићемо и
ранг листу локалних самоуправа,
односно градова и општина
који први буду у потпуности
примењивали закон, јер мислимо
да је тај податак инвеститорима
веома значајан, а оне ће
се тако практично такмичити
међусобно. За нас је то веома
значајан корак, јер без њега не
можемо говорити о електронској
грађевинској дозволи – истакла
је Зорана Михајловић, министар
грађевинарства, саобраћаја и
инфраструктуре.
Састанку у Народној
скупштини у Београду присуствовали
су и председник
Општине Бор Живорад Петровић,
председник Скупштине
општине Душан Марковић
и представници општинске
управе.
- Након ступања на снагу
Измена и допуна Закона о планирању
и изградњи, у Општини
Бор извршили смо организационе
припреме у оквиру
општинске управе. У Одељењу
за урбанизам, грађевинске, комуналне,
имовинско-правне и
стамбене послове формирали
смо организациону јединицу -
Одсек за урбанизам, комуналне
и грађевинске послове. Задатак
овог Одсека је да спроводи обједињену
процедуру за издавање
Живорад Петровић
председник Општине Бор
локацијских услова, употребних
и грађевинских дозвола. Сматрам
да се законом прописани
рок може испоштовати јер смо
ми у Бору неке грађевинске дозволе
и издали за неколико дана.
Дозволе компанији „Лидл“ и
РТБ-у Бор издате су за пет дана,
у истом року издата је и дозвола
за мини хидроелектране у
селима Злот и Метовница, док
су дозволе за изградњу неких
верских објеката издате у дану
подношења захтева – рекао је
Живорад Петровић, председник
Општине Бор.
Новина Закона о планирању
и изградњи јесте и учешће различитих
субјеката у формирању
законских одредби. Састанку са
градоначелницима и председницима
општина присуствовали
су и представници УСАИД-а,
ГИЗ-а и Националне алијансе за
локални економски развој. Потписан
је Споразум о сарадњи између
Министарства грађевинарства,
саобраћаја и инфраструктуре
и Сталне конференције
градова и општина.
Како је истакнуто, општине
у Србији на различитом су степену
припремљености за примену
Закона, па је сарадња свих
чиниоца неопходна.
- Нама је веома значајно да
смо први пут учествовали у
припреми Закона. Капацитет
Сталне конференције градова и
општина у овом случају ће бити
искоршћен за серију радионица,
а користићемо и сву помоћ коју
добијемо од Министарства да
ниво примене Закона буде што
уједначенији у свим деловима
земље – рекао је Зоран Перишић,
председник Сталне конференције
градова и општина.
Поступак прибављања документације
за градњу спроводиће
се у обједињеној процедури, на
једном месту, од издавања локацијских
услова до издавања
употребне дозволе. Представници
мањих општина истичу да је
Радован Арежина
председник Општине Кладово
значај овог Закона јасан и да ће
долазак инвеститора побољшати
живот у тим срединама, али
и да је локалним самоуправама
потребна помоћ Министарства.
- Ово је посебно значајно за
мале општине, као што је Кладово.
Сарадњом са Министарством
и семинарима, који почињу
у фебруару, помоћи ће се
имплементација Закона. На овај
начин све службе биће детаљно
упућене, јер заиста је проблем
у мањим срединама недостатак
стручног кадра, а знамо да смо
обавезни да до 1. јануара 2016.
године омогућимо издавање
грађевинских дозвола електронским
путем. Заиста је потребно
доста рада и доста разумевања, а
посебно сарадње између Министарства
и локалних самоуправа.
Надам се да ће то омугућити
и грађанима и инвеститорима
бржи и ефикаснији рад – каже
Радован Арежина, председник
Општине Кладово.
- Очекујемо оно што Закон и
жели да пружи свим локалним
самоуправама, па и Бољевцу.
Крајњи циљ јесу брже инвестиције,
бољи услови за инвестирање,
брже издавање грађевинских
дозвола и самим тим бржа
Небојша Марјановић
председник Општине Бољевац
градња. Тако ће бити омогућено
и запошљавање људи у новоизграђеним
објектима и бољи живот
свих грађана – додао је Небојша
Марјановић, председник
Општине Бољевац.
Циљ измена закона је укидање
великог броја процедура и
такси за добијање грађевинске
дозволе, унапређење привредног
амбијента како би се привукао
што већи број инвеститора,
повећање учешћа грађевинарства
у бруто домаћем производу
са садашњих четири на седам
одсто у 2017. години, повећање
укупног привредног раста и
убрзавање многих инвестиција
и реформи.
Марија Ћосић
youtube.com/rtvbor
facebook.com/rtvbor

стр.4
петак, 6. фебруар 2015.
Статистички подаци упозоравају
На граници сиромаштва
И грађани који не спадају у групу сиромашних и социјално
угрожених у Србији тешко живе, а за финансирање својих
потреба најчешће подижу наменске кредите
У Србији, према званичним
подацима, сваки четврти грађанин,
односно милион и 8 хиљада
људи, живи на граници сиромаштва,
а са социјалним картама
и новом стратегијом за борбу
против сиромаштва се није много
одмакло. Колико ће лошу ситуацију
грађана нова стратегија
морати да узме у обзир, најбоље
илуструје најновији податак Републичког
завода за статистику
да стопа сиромаштва у нашој
земљи износи 24,6 одсто, што
пласира Србију на прво место
међу сиромашним земљама Европе.
У Грчкој је та стопа 23,1
одсто, Румунији 22,6, Шпанији
22,2 и Бугарској 21,2 одсто.
С друге стране и грађани који
не спадају у групу сиромашних
и социјално угрожених у Србији
тешко живе, а за финансирање
својих потреба најчешће подижу
наменске кредите. Просечан
становник Србије живи на рате
и на одложено плаћање јер је то
једини начин да себи приушти
стан, немештај, аутомобил,
школовање деце, летовање или
лечење.
Према подацима Удружења
банака Србије, 2014. године је
сваки становник за банкарске
услуге у просеку дуговао 861
евро. Од тога 780 евра само за
кредите, 32 за дозвољен минус,
42 евра за потрошњу на кредитним
картицама, а 6 евра за
лизинг, тако да
смо за девет година
успели да
дуплирамо дуг
према банкама.
Али економска
криза узима
свој данак, па
многи грађани
не могу на
време да отплаћују
своје
рате и стално
су презадужени и у минусу.
И тако у Србији постоји привид
да неки људи добро живе.
Али има и оних који заиста добро
живе јер се у 2014. години
број богаташа у Србији повећао
са 88 на 100.
Али наш проблем нису богаташи,
већ сиромашни грађани,
на које држава гледа као на
губитнике, не нудећи им, осим
социјалне помоћи, никакво решење,
јер у нашим законима доминира
англосаксонски модел, а
то је да је појединац одговоран
за себе и своју породицу. Притом
се заборавља на право сваког
човека на рад и пристојну зараду
од које може да пристојно
живи, макар и уз помоћ наменских
кредита и задуживања, као
и већина грађана Србије.
Златја Марковић
На крају прошле године на евиденцији Националне
службе запошљавања у Општини Мајданпек регистровано
је 2.029 незапослених лица, док су у читавом Борском
округу на посао чекале 12.492 особе. У Мајданпеку 49,5
одсто укупног броја незапослених је женског пола. Када
је реч о квалификационој структури, 42 одсто је без
квалификација, завршену средњу школу има половина
укупног броја незапослених, а са дипломама високог или
вишег образовања посао тражи шест одсто лица. Везано
за старосну доб, пажње вредна је чињеница да је 26,1
одсто тражилаца запослења млађе од 30 година.
С. Вукашиновић
ДРУШТВО број 49
Штрајк завршен,
суђења се настављају
За више од четири месеца, колико је трајао штрајк адвоката
у Србији, у Основном суду у Бору одложено је суђење у више
од хиљаду предмета
БОР» Адвокати у Србији
почели су да раде, након четири
и по месеца протеста, 26.
јануара, након што су испуњени
захтеви за измене прописа о
јавном бележништву и прописа
о паушалном опорезивању
адвоката.
Од 17. септембра када је почео
штрајк, у Основном суду у
Бору одлагани су сви поступци
у којима су странке заступали
адвокати.
Иако је број одложених
суђења велики, у суду нема гужве,
а суђења се одвијају по заказаном
распореду.
- За више од четири месеца,
колико је трајао штрајк адвоката
у Србији, у Основном суду
у Бору одложено је суђење у
око хиљаду предмета. Суђења
су одлагана само у случајевима
када су странке имале пуномоћнике
адвокате, док су остале
парнице редовно одржаване. За
сада нема гужве, а до померања
суђења у наредном периоду
евентуално може да дође само
уколико адвокати имају више
заказаних суђења истовремено,
по различитим предметима. У
том случају ће се, пре заказаног
рочишта, изменити термин одржавања
суђења како странке не
би трпеле последице поновног
одлагања - каже судија Драгица
Стојановић, портпарол Основног
суда у Бору.
И у наредном периоду у Основном
суду у Бору, без обзира
на одлагања суђења у последњих
четири и по месеца, не очекују
гужву, јер су одложена суђења
правилно распоређена, а адвокати
и странке су обавештене о
терминима одржавања рочишта.
Дејан Ђорђевић
Помоћ угроженима од
септембарских поплава
МАЈДАНПЕК» Надлежној
служби Општине Мајданпек
стигло је 160 захтева за остваривање
права на помоћ за оштећене
стамбене, али и друге објекте,
услед елементарне непогоде
- поплаве која је у септембру
2014. године оштетила домаћинства
у Бољетину, Мосни, Доњем
Милановцу, Орешковици, Голубињу
и Мајданпеку.
Како се наводи у извештају,
који су сачиниле одговарајуће
службе локалне самоуправе,
контактиране су 144 странке за
оштећење и за један порушени
објекат у Бољетину. Обрађено
је 154 захтева, а донето 144 решења,
од којих 76 позитивних и
68 негативних. Такође, наводи
се да је донет и закључак о одбацивању
захтева због неблаговремености,
упућено је девет обавештења
о ненадлежности, јер
се захтеви не односе на објекте,
већ су поднети за баште, сточну
храну, покретну имовину, потпорни
зид и слично.
Против седам решења су
изјављене жалбе, а по њима поступак
није окончан. До 23.јануара
Канцеларија за помоћ и обнову
је исплатила 31 лице.
С. Вукашиновић
twitter.com/@TelevizijaBor
dailymotion.com/rtvbor

НЕГОТИН» У Општини
Неготин је актуелна примена одлуке
о условном отпису камата и
мировању пореског дуга, према
којој је свим пореским обвезницима
који су на дан њеног доношења,
31.октобра 2012. имали
дуговања, а током 2013. и 2014.
редовно измиривали своја текућа
задужења, омогућен отпис
камата и репрограм дуга на 24
месечне рате.
- Свакоме је омогућено
плаћање преко административне
забране на плату или пензију,
али уз претходно подношење
број 49 ПРИВРЕДА
петак, 6. фебруар 2015.
Прва анода до краја марта
БОР» Све провере и корекције
по такозваним панч-листама,
које се обављају у оквиру
функционалног испитивања
опреме у новој топионици и
фабрици сумпорне киселине,
биће завршене до првог марта,
а нова флеш-пећ ће бити
потпаљена најкасније до петог
марта. Њено загревање, или
темповање, траје три седмице,
па ће прва анода, онако како је
и најављено 23. децембра прошле
године, када је завршена
изградња нових пирометалуршких
постројења, бити изливена
до краја марта.
Ово је, поред осталог, договорено
на састанку менаџмента
Рударско-топионичарског басена
Бор са представницима канадског
„СНЦ Лавалина“, финског
„Оутотека“, београдског
„Енергопројекта“ и Грађевинског
факултета, којем је присуствовао
и председник Управног
одбора борске компаније „Немања
Стевановић“.
Подсетимо, функционално
уходавање нове опреме почело
је 24. децембра 2014. и по уговору
оно треба да траје најдуже
три месеца. До сада, према
речима генералног директора
београдског „Енергопројекта“
Владимира Миловановића, ни
захтева нашој служби. Локална
пореска администрација је као
крајњи рок за њихово подношење,
којим ће бити омогућене
уплате рата директно без чекања
у редовима на шалтерима, одредила
крај јануара ове године
- каже Маја Радуловић, руководилац
Одсека општинске пореске
администрације.
Када је
одлука донета,
31. октобра,
2012,
дуг пореских
обвезника
у општини
Неготин је
износио око
70 милиона
динара. Од
тог износа
15 милиона
су биле камате, а у досадашњем
периоду је отписано 12 милиона
динара с обзиром да су у међувремену
неки обвезници, због
непоштовања редовности уплата
и других, изгубили право на репрограм,
наводи Маја Радуловић.
„СНЦ Лавалин“ ни „Оутотек“
нису имали крупније замерке
на рад извођача локалних радова
и његових подизвођача, па
нема сметње да све провере и
корек ције изведених послова,
које претходе паљењу флешпећи,
буду окончане до првог
марта.
Дејан Ђорђевић
Пореским дужницима отписане камате
Неготинска општина опростила 12, од укупно 15 милиона динара, колико су грађани
дуговали на име камата за неплаћен порез на имовину, крајем 2012. године
На репрограм је услове
стекло око 15 посто пореских
обвезника у неготинској општини,
реч је о физичким лицима,
али и девет великих пореских
обвезника.
На молбу да прокоментарише
наплату пореза у 2014. години,
Маја Радуловић наводи да је
она била 2,5 пута већа у односу
на 2013. годину. Такође подсећа
грађане општине Неготин да
би најкасније до 15. фебруара
требало да намире прву рату
пореза на имовину и накнаде за
Еко таксу за 2015. годину, као
што су то, квартално, чинили
и до сада. Иначе, решења са
фискалним задужењима за ову
годину грађани би могли да добију
већ током лета, с обзиром
да су одлуке о ценама донете на
скупштинским органима у Неготину
2014. године и да се чека
само исход тражених измена
Закона о порезима на имовину,
за који се залагала и неготинска
пореска администрација.
Општина Неготин, иначе, има
21.000 пореских обвезника.
Јованка Станојевић
стр.5
Конкурс за
програм
„Покрени се
за посао“
Конкурс за програм
„Покрени се за посао” који
обезбеђује подршку предузетницима
и пољопривредницима
у отпочињању
или унапређењу сопственог
пословања кроз бесповратна
средства за набавку опреме
у вредности до 220.000
динара, продужен је до 10.
фебруара.
Обавештавајући заинтересоване,
из Фондације за
локални економски развој
Мајданпек подсећају да су
делатности које се подржавају
кроз програм „Покрени
се за посао“ производња -
занатство, пољопривреда и
услуге. Подсећају, такође, да
су услови конкурса: пребивалиште
или боравиште на територији
Републике Србије,
добра и одржива пословна
идеја за започињање или
унапређење сопственог бизниса
и попуњен пријавни
образац.
Обавезе корисника након
одобравања донације
су: учешће од 20 одсто од
одобреног износа донације,
што гарантује да су клијенти
озбиљни у намери да се
баве одабраним послом,
праћење пословних обука на
теме предузетништво, продаја,
маркетинг, основе финансија,
електронско пословање,
извори финансирања
од стране сертификованих
предавача, као и обавити
15 сати друштвено корисног
рада у локалној заједници
или дати допринос кроз производе,
односно, услуге.
За више информација заинтересовани
се могу обратити
Фондацији за локални
економски развој Општине
Мајданпек, у канцеларијама
у Мајданпеку и Доњем
Милановцу.
С. Вукашиновић
youtube.com/rtvbor
facebook.com/rtvbor

стр.6
петак, 6. фебруар 2015.
У ФОКУСУ број 49
Поново отворена култна дискотека у борском Дому културе
Дејан Цукић одушевио публику у „Театру“
Да су Борани жељни културних и музичких дешавања доказ
је бројна публика која је са одушевљењем поздравила идеју
поновног отварања овог простора за све љубитеље добрих,
живих рок концерата. - Концерту је претходила промоција
књига, биографија светских музичких рок звезда, које већ
неколико година успешно преводи Дејан Цукић
БОР» Некада култно место
за окупљање младих у Бору,
популарни „Театар“ у Дому
културе после низа година, у
реновираном издању, отворио је
своја врата примивши неколико
стотина Борана, различитих
генерација, жељних оваквих
културно забавних дешавања.
Част да отвори „Театар“ припала
је познатом музичару Дејану
Цукићу.
Да је овакав простор био
неопходан граду потврдио је и
председник Општине Бор, Живорад
Петровић.
- Веома сам задовољан што
сам овде јер је ово култно место
града Бора где су многе генерације
проводиле своје најлепше
дане и желим да се захвалим
ЈП „Штампа, радио и филм“,
а посебно директору Владану
Нововићу, који су смогли снаге
и средства, уз помоћ локалне самоуправе,
да овај простор поново
врате у функцију. Оно што је
веома битно је да родитељи могу
да буду спокојни и мирни јер
је ово једно мирно и културно
место - рекао је, не скривајући
своје задовољство, Живорад
Петровић на отварању.
Евоцирајући успомене на
време када је често музицирао у
Бору, што са својим „Спорим ритам
бендом“, што соло, а сада и
као преводилац рок биографија
познатих светских музичких
звезда, Дејан Цукић, познати
музичар, је рекао да је важно е
да чувамо младе, да они имају
свој простор где могу квалитетно
да се забаве, где ће бити више
живе свирке и где ће и млади
борски бендови имати где да
свирају пред публиком, којој ће
бити пријатно да се окупља на
овом месту.
Шири део публике Дејана
Цукића углавном зна као врсног
музичара. Мање је познато да се
он годинама бави новинарством
и писањем о рок музици, а у последње
време и превођењем.
Пре концерта у Театру је
приређена промоција књига
које је он превео, биографија
које обилују занимљивостима из
живота познатих светских музичких
имена. Представљене су
биографска дела Кита Ричардса,
Рок за приватизацију медија
у Србији истиче за пет месеци,
а у Агенцији за приватизацију
кажу да у наредних месец дана
очекују и почетак аукције.
На јавни позив за прикупљање
писама о заинтересованости
за 76 субјеката који
обављају медијску делатност,
Агенцији за приватизацију укупно
је до сада достављено 128
писама заинтересованих. Од 76
субјеката који обављају медијску
делатност је 56 предузећа у
већинском
власништву
локалне
самоуправе.
Тендер
за продају
медија Агенција
за приватизацију
објавиће
када добије
приватизациону документацију
од субјеката приватизације. У
Министарству привреде истичу
да објава тендера у највећој
мери зависи од самог субјекта
приватизације као и локалне самоуправе
која доноси Одлуку о
моделу приватизације, с обзиром
на то да је већини медија у
портфолију Агенције за приватизацију
оснивач или већински
Ерика Клептона, „Битлса“, Дејвида
Боувија и „Лед Цепелина“,
у издању куће „Лагуна“.
И више него успешан почетак
рада обновљеног простора
некадашње популарне дискотеке
„Театар“ само је још један
од доказа да рок музика у Бору
итекако има своју публику,
која ће поново имати омиљено
место окупљања и уживања у
добрим, живим рок концертима
и осталим културним
дешавањима.
Организатор промоције књга
рок биографија и концерта
био је Центар за културу у Бору
уз подршку Општине Бор и Регионалне
ТВ Бор.
Снежана Анђеловић
Слабо интересовање
за куповину медија
власник локална самоуправа.
Истиче се такође да су надлежне
локалне самоуправе до
сада доставиле одлуке о моделу
за 18 медија и да динамика достављања
модела зависи од самих
локалних самоуправа.
Иначе, у току је провера документације
за четири државна
медија, за која се ускоро може
очекивати објављивање тендера
за продају, односно почетак аукције
требало би очекивати наредног
месеца, али заинтересованост
за приватизацију медија
за сад је веома слаба.
За свакога ко купи одређени
медиј, према закону, постоји
обавеза да основну делатност
задржи пет година,
без обзира по којем је моделу
приватизован.
Предвиђено је да се држава
повуче из 79 медија до 30. јуна.
Елда Драгаш
twitter.com/@TelevizijaBor
dailymotion.com/rtvbor

БОР» Пригодном свечаношћу
коју су са наставницима
припремили ученици свих разреда,
у Основној школи „Свети
Сава“ у Бору обележен је Савиндан,
школска слава и дан када
је пре 45 година ова образовна
установа отворена. Дан великог
српског просветитеља и реформатора,
ђаци су обележили песмама
и причама о животу и делу
Светог Саве.Химном „Ускликнимо
с љубављу“ и обредом резања
славског колача, у складу
са канонима православља започета
је свечаност.
- Освануло нам је још једно
светосавско јутро и ми данас
прослављамо 45 година постојања
ове школе. Како је Свети
Сава живео и живи кроз векове,
надамо се да ће и наша школа
тако живети и ми заиста искрено
желимо да она потраје дуго
– рекла је Емилија Чолак, директор
ОШ „Свети Сава“ у Бору.
број 49 У ФОКУСУ
петак, 6. фебруар 2015.
Обележен 45 рођендан образовне установе у Бору
Дан основне школе
„Свети Сава“
Од прошлогодишње прославе
Дана Светог Саве, ученици
и наставници ове образовне установе
постигли су многе запажене
резултате, а захваљујући
средствима које је локална самоуправа
издвојила замењена је
столарија у школи.
- Од прошлог Савиндана до
сада заиста је много урађено и
на изгледу школе и на квалитету
рада. Наши наставници и ученици
постигли су запажене резултате
и настављају да нижу успехе.
Важно је и то да смо овде
у матичној школи захваљујући
средствима које је локална самоуправа
издвојила замењена
је столарија, а ускоро ћемо исто
урадити и у истуреном одељењу
у Доњој Белој Реци – додала је
Емилија Чолак.
Уколико буде довољно новца,
план је да се ове године среди
и дотрајала фасада.
Марија Ћосић
Почео упис првака
Ове школске 2015/2016. године,
у пет градских школа у
општини Бор, на основу тренутне
евиденције Одељења за
друштвене делатности Општинске
управе, биће уписано 407
првака. По школама - у „Вуку
Караџићу“ 53 првака, „Светом
Сави“ 116, у „Бранку Радичевићу“
73, „Душану Радовићу“
86 и у „3.октобру“ 79 малишана
ће први пут сести у школске
клупе. Спискови деце по рејонизацији
истакнути су на огласним
таблама у свим школама, Након
31. јануара упис у први разред
основне школе обавља се по
рејонизацији, осим у изузетним
случајевима.
Из Одељења за друштвене
делатности Општинске управе
Бор апелују на родитеље да се
што пре обрате надлежнима у
школама да би се на време обавила
законска процедура уписа
деце у први разред основне
школе.
Горан Грамић
Након шест година од делимичне
санације, у основној
школи у Слатини, селу надомак
Бора, замењени су олуци,
а протеклих дана, средствима
општинског буџета, у веома
кратком року уграђен је нови
котао за грејање школе, пошто
је стари дотрајао. Одобрена су
и средства за санацију зидова у
ходницима чије се реновирање
планира овог лета. То су, међутим,
само неки од приоритетних
послова у наредном периоду.
- Веома важна нам је и замена
дотрајале столарије, опада
фасада, а прокишњава и кров.
Посетили су нас представници
Општине Бор и обећали су да ће
се ови проблеми решити у наредном
периоду - рекла је Виолета
Огрењац, учитељица.
Основна школа у Слатини,
БОР» Према новом Правилнику
о мерилима за утврђивање
цене услуга у вртићима и
обдаништима, који је на снази
је од почетка године предвиђено
је да родитељи плаћају 20
одсто економске цене. Градови
и општине у Србији имају нове
критеријуме које морају да
поштују, али економске цене у
многим срединама, па ни у Бору
још увек нису утврђене.
- Ми смо предали оснивачу
предлог економске цене са
умењеним износом у номиналној
вредности у складу са правилником
и према том предлогу
цена целодневног боравка
била би 3540 динара, док би за
припремни предшколски боравак
цена била 3120 динара. Бо-
стр.7
Образовање
Настављено реновирање
школе у Слатини
која је у саставу школе Вук Караџић
у Бору, саграђена је пре
180 година. Иако је је једна од
старијих у борској општини и
захтева већа улагања, до сада
нису издвајана већа средства у
њено реновирање.
- Мишљења смо да је школа
запостављена, што ни у ком
случају не заслужује. Село је
недалеко од Бора, а што је најважније
имамо и довољно деце.
Због тога им треба обезбедити
услове за рад - додала је Виолета
Огрењац.
С обзиром на све тежу економску
ситуацију, у основној
школи у Слатини су одлучили
да и сами дају допринос реновирању.
Од старог одбаченог
намештаја направљена је ограда
око школе.
Љиљана Ђорђевић
„Бамби” упутио оснивачу предлог цена услуга
Јефтинији вртићи?
равак у полудневном трајању
за предшколце је бесплатан и
плаћа се само ужина 1345 динара.
Дакле, ми смо предлог проследили
и чекамо одлуку. Све
локалне самоуправе су у обавези
да сачине и регресну скалу, како
то захтева Закон о
друштвеној бризи
о деци, а поједине
категорије могу да
буду и ослобођене
плаћања - каже
Љиљана Радичевић,
директор
Предшколске установе
„Бамби“ у
Бору.
Коначну одлуку
о цени услуга у предшколској
установи „Бамби“ донеће одборници
Скупштине Општине Бор на
првој наредној седници, а уколико
се прихвати предлог који је ова
установа донела сагледавајући
своје трошкове, то ће значити да
је локална самоуправа вољна да
помогне више јер ће родитељи
вртић плаћати мање него пре пет
година, када је за целоднени боравак
требало издвоојити 4.100
динара.
Елда Драгаш
youtube.com/rtvbor
facebook.com/rtvbor

стр. 8
петак, 6. фебруар 2015.
Ближи се крају Декада Рома
Борска општина
подржала све пројекте
БОР» У оквиру декаде Рома,
која се завршава у јуну ове
године, Општина Бор је подржала
све установе и невладине
организације које су пројектима
укључиле ромску заједницу у
циљу унапређења положаја њених
чланова. У предшколској установи
„Бамби“ и у три основне
градске школе у Бору ангажовани
су педагошки асистенти, док
у ОШ „Вук Караџић“, у пројекту
„Друга шанса“, ради андрагог да
би помогао полазницима ромске
националне мањине да заврше
основну школу и обуку за неко
од понуђених занимања.
У све јавне радове у општини
укључени су и Роми, а афирмисани
су и сви конкурси за самозапошљавање
и запошљавање
припадника ромске националности.
У Установи Центар за културу
Општине Бор фунционисао
је Одељак за ромску културу, а
у Регионалној телевизији Бор
припадници ромске националне
мањине припремају информативни
програм на свом језику.
Међутим, колико је урађено, толико
и има проблема, највише у
евиденцији као основи за остваривање
њихових права.
- Велики је проблем невидљивих.
Они који немају папире.
Доселили су се са Косова
или из Македоније. Њихово
евидентирање захтева континуиран
и дуготрајан рад. Процес
може да траје и до годину дана.
Ако је потребно да се добије и
држављанство. Многи људи су
овде већ 10-20 година, али свој
статус нису решили. Оног тренутка
када дете пође у школу, ми
целу породицу, ако се пре тога
нису обратили, помажемо да би
остварили дечији додатак, да
би добили лична документа, а
најбитиније је здравствено осигурање.
Што се тиче Општине
Бор, имамо проблем са становањем.
Роми су илегално ушли
у станове који су отписани.
Ту је проблем адреса. Нико не
може да им да гаранцију да ту
бораве. Живе и у напуштеним
баракама грађевинских фирми,
тако да, због пребивалишта, немају
статус и не могу да изваде
личну карту, а ни остала документа
– каже Мирјана Жикић,
координатор за питања мањина
Општине Бор.
Горан Грамић
БОР» Народна библиотека
у Бору обележила је свој
дан, који празнује 27. јануара,
негујући просветитељску мисију
Светог Саве и чувајући традицију
прве сеоске читаонице,
основане у Злоту, 1869. године.
- Култура је суштинска и
изворна потреба, а културни
капитал се показао као најзначајнији
фактор развоја - рекла
је Весна Тешовић, директор
СПЕКТАР број 49
ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ
DZÎLJILJI *A TRJEKUT
ÎNTÎLNJAUA ÎN BEOGRAD
» Orašurlji šî komunlji în Sîrbije
maj tîrdzîu pînă în mart anu ăsta
o să trăbujaskă să đa dozvolje đe
zîđit în rok maj skurt đe o lună, a
spus ministru đe zîđit, saobraćaj šî
infratsruktură Zorana Mihajlović
la întîlnjaua ku uaminji đin
samoupravilji lokalje. La întîlnjaua
în Beograd a fost šî prezîdantu
Komunji Bor Živorad Petrović ku
sulukratorji luj ši a spus kă Komuna
Bor a fîršît tot +e trăbuje đe pornjit
kanonu ăsta. Sa făkut sekcija đe
organizacije în Okjeća đe urbanizm
đe kăpătat dozvolje šî a spus kă
kanonu să fa+e în praksă pintru kă
Uprava Komunji Bor în +in+ dzîlje
a dat dozvola la kompanija „Lidl“,
da šî đe făkut hidrocentrala în Zlot
šî zîđit mănăstîrj.
Ministru Mihajlović a spus kă cilju
je tuaće komunlji să lukre la un
fjal. Ministarstva šî komunlji pot
numa împrjeună să lukre la pornjit
kanonu ăsta pintru a fi anu ăsta an
đe investicij šî maj mulće luokurj
đe zîđit.
PROBLEMU KU KÎNJI ŠÎ MÎCÎ
PJE STRĂZ
» Samouprava lokală în Bor
je pregăćită să ažuće în rešît
problemu ku kînji šî mîcî făr đe
gazdă, maj đe întîj đi la prinsu
Народне библиотеке
на
свечаности.
Говорећи
о раду
у протеклој
години она је
нагласила да
број купљених
књига,
као и број
корисника
потврђују да
ова установа
културе успешно истрајава, негујући
просветитељску мисију
Светог Саве.
- Дан Народне библиотеке
је својеврсна слава храма културе,
какав и јесте библиотека.
Дан Светог Саве славимо обавезујући
се на дугогодишњу традицију
постојања прве сео ске
читаонице, основане 1869. године
у Злоту. До данас смо остали
на том путу и трудићемо се да
luor, da šî lar&it luokurlji unđe
să duk žoavinlji ašća. Asta
tot întrovuorbă ku Kanonu đe
apărat žoavinlji, da pi predlogu
lu Împrjeunarja đin strinătaće
Eniml Reskju Serbija, sa spus la
întîlnjaua lu uaminji đin Komuna
Bor šî împrjeunarja asta.
Firma publjikă komunală „3.
oktobar“ în Bor, pintru kît
maj bun rešît problemu ăsta, a
în+eput registracija Ambulanta
đe veterinarj, da prioritetu je
rostît šî lar&it luoku đe žoavinlji
ašća. Împrjeunarja Eniml Reskju
Serbija prîn donacij o să ažuće
făkut trjaba asta.
SIGURACÎJA KOPIJILUOR
» Saćenji în Šarbanovac Ćimok,
satuLa în+eput a doua žumătaće
lu anu đe škuală, kînd je gurajală
maj marje în saobraćaj, policajcî
lu Uprava đe policije în Bor a dat
apelu la šoferj să ajbă paza bună,
să nu mînje jut lîngă školj šî săj
păzaskă pi kopij în saobraćaj. Anu
+a trjekut sa cînut mulće akcij đe
siguracîje în saobraćaj đe kopij šî
šoferj, da nji+ na fost njezgoađe
aproapje đe školj.
Policajcî lu Uprava đe policije în
Bor maj đes dježurjesk lîngă školj,
da în plan sînt ši akcij nuoj đe
edukacîje în saobraćaj.
Prevodu: Aleksander Ilić
Обележен Дан Народне библиотеке
Уз пригодан програм, на прослави Светог Саве, наступили су чланови Камерног хора
„Лавиринт” из Зајечара и Црквено градског хора „Свети Ђорђе” у Бору
увек будемо на трагу Светог Саве,
а библиотека је место правог
саборовања, о чему сведочи и
присутност бројних посетилаца.
То показује да има много оних
који препознају праве, истинске
духовне вредности, што ће нам
помоћи да будемо бољи људи и
да имамо лепшу будућност - нагласила
је Весна Тешовић.
Међу бројним гостима и
пријатељима Народне библиотеке,
која је прошле године из
својих богатих фондова одвојила
књиге за сеоске библиотеке у
Злоту и Рајцу, био је и заменик
председника Општине Бор Саша
Вукадиновић.
Пригодан уметнички програм
поводом Дана Народне
библиотеке Бор приредили су
чланови Камерног хора „Лавиринт“
из Зајечара и Црквено
градског хора „Свети Ђорђе“ у
Бору.
Елда Драгаш
twitter.com/@TelevizijaBor
dailymotion.com/rtvbor

број 49 КУЛТУРА
петак, 6. фебруар 2015.
Представљен нови број часописа „Бележница“
Култура је стална потреба
Дух пре новца
Највећу пажњу нови број „Бележнице“
је привукао објављеном
анкетом, коју је осмислила
Драгица Радетић, руководилац
матичне службе Народне библиотеке
у Бору. Намера јој је била да
испита ставове грађана о квалитету
културе у средини у којој живе
и начинима како би се она могла
унапредити. Више од две трећине
испитаника је одговорила да им
је културна битна због духовног
развоја, унапређења личности и
обогаћивања емотивног живота.
Занимљиво је да педесет и осам
одсто испитаника сматра да им одговарајући
програмски садржаји
више значе од времена и новца у
задовољењу културних потреба.
Скоро једногласно, грађани су се
изјаснили да се недовољно улаже
у уметност, а као јасне знаке пада
квалитета живљења навели су:
свакодневно понашање људи у
јавном простору и разговору, затим
непримерену политизацију
друштва, нехигијену и одсуство
професионализма.
БОР» Нови, двадесет и
осми број „Бележнице“, часописа
Народне библиотеке у Бору,
представљен је културним
радницима и широј јавности,
крајем јануара у студијској читаоници
ове установе културе.
Тим поводом одржана је и трибина
о стању културног живота
града и питањима како се
она може унапредити. Виолета
Стојменовић, библиотекар и сарадник
часописа, заменила
је дугогодишњег главног и
одговорног уредника Ану
Јанковић.
- Народна библиотека
успешно издаје „Бележницу“
већ 16 година, нисмо
хтели ништа да мењамо,
рубрике су остале исте,
зато што се показало, током
свег овог времена,
да то највише погодује једном
оваквом часопису, намењеном
библиотекарству, књижевности
и култури. То су потврдили и сарадници
и читаоци. Десет година
уредник је била колегиница
Јанковић, пре ње Горан Миленковић,
а „Бележница“ је започела
са Јелицом Живковић. Можемо
рећи да смо успели обликовати
један од значајнијих часописа
овакве врсте са ових простора -
рекла је Вио лета Стојменовић.
Нови број је сабрао текстове
двадесет и троје аутора, а на то
треба додати и једанаесторо учесника
наградног конкурса за кратку
причу, који организује Народна
библиотека у Бору сваке године,
а на овај начин први пут су им
објављени литерални радови.
О могућностима сарадње
музеја, архива и библиотека
на употпуњавању истраживачког
материјала, расправљали
су Драгомир Лончар и Драган
Ристић. У новој „Бележници“
може се наћи јако занимљив
текст о чувању књижевне
баштине природним уљима и
травама, бугарског аутора Красимира
Александрова, а Сабина
Ђуркић је писала о начинима
образовања запослених у дигитализацији
библиотечне грађе.
Допринос представљању
поезије Рајка Чукића, дали су,
захваљујући својим освртима и
анализама Милен Миливојевић,
Горан Миленковић и Радомир
Андрић. За оне који воле историју,
посластица је сага Тамаша
Чаподија о мађарским лекарима
и принудним радницима у борском
логору „Берлин“, а читаоце
ће, свакако, заинтересовати
и приказ „Гебелове виле“, Неде
Ђорђевић, раднице Историјског
архива у Неготину. Вредан
чланак о месној политици образовања,
коју су комунистичке
власти спроводиле непосредно
после ослобођења Тимочке
Крајине, дала је историчарка
уметности Јелена Милетић, а
вредна је и белешка о мађарском
песнику Миклошу Раднотију,
коју је сачинио Драган Стојменовић,
руководилац Завичајног
одељења борске Народне
библиотеке.
Владимир Васић
БОР» У Музеју рударства
и металургије у Бору отворена
је изложба слика Лазара Возаревића.
Из Легата, једног од најистакнутијих
српских модернистичких
сликара друге половине
20. века, представљена су дела
из различитих стваралачких фаза
овог уметника.
- Поставку изложбе чини
део стваралаштва Лазара Возаревића,
најзначајнијег уметника
српске савремене ликовне сцене,
који је спајајући модерну и
средњовековну уметност, успео
да створи аутентична дела, препознатљива
и у свету - рекла је
историчар уметности Марија
Вукајловић на отварању изложбе
овог великана у Бору и додала
да је прва сазнања из сликарства
Лазар Возаревић стекао у школи
за примењену уметност у Београду,
сликарство је завршио на
акдемији ликовних уметности у
класи професора Мила Милуновића.
Био је доцент на Академији
и члан групе Једанаесторица.
Био је признат на просторима
целе Југославије, али чак и
више у иностранству што, како
је рекла, некако и јесте усуд наших
уметника.
Изложба је реализована у
сарадњи са Галеријом „Лазар
стр. 9
Изложба слика
Лазара Возаревића
Возаревић“ из Сремске Митровице,
која чува и презентује дела
овог значајног аутора.
- Наша галерија чува и презентује
дела великана наше
уметности, који је и желео да
после његове смрти тако и буде.
Лазар је рођен у селу поред
Сремске Митовице, али је живео
у Београду. Свом родном крају
завештао је своје стваралаштво,
а поред сликарства бавио се
илустрацијом књига, сценографијом
и мозаиком - истакао је
Милан Маринковић, директор
Галерије „Лазар Возаревић“
На отварању изложбе приказан
је филм о Лазару Возаревићу
под називом „У завичају после
смрти живети“, аутора и режисера
Игора Чолака.
- Радећи на овом филму ја
сам откривао сасвим непознати
свет, али надам се да ће и публика
као и ја препознати вредност
стваралаштва Лазара Возаревића
- каже Игор Чолак.
Иначе, дела Лазара Возаревића,
добитника више награда
за сликарство, данас се налазе
у најпрестижнијим колекцијама
музеја и галерија на простору
бивше Југославије, као и у значајним
збиркама у иностранству.
Елда Драгаш
Акција у Зајечару „Водимо вас у позориште“
Улазнице за сто динара
Позориште Тимочке крајине
„Зоран Радмиловић“ у Зајечару
настојаће да у наредном периоду
врати публику. У том циљу у
фебруару ће бити организована
акција под називом „Водимо вас
у позориште“, у оквиру које ће
публика моћи да види представе
по цени од само 100 динара,
каже Владан Церовић, вршилац
дужности управника.
У плану су и две премијере,
које ће бити изведене на Дечјем
фестивалу у мају и „Данима Зорана
Радмиловића“ у октобру,
које организује ова кућа.
- Цена од стотину динара је
популарна и свако може да приушти
одлазак у позориште за
себе, своју фамилију пријатеље
и мислим да би најлепше било
да дођу у позориште и да гледају
представе за неколико стотина
динара - сматра Владан Церовић,
вршилац дужности управника
Позоришта Тимочке крајине
„Зоран Радмиловић“.
Д. Марушић
youtube.com/rtvbor
facebook.com/rtvbor

стр.10
петак, 6. фебруар 2015.
МОЗАИК број 49
Гастрономске чаролије
Фебруарска
свежина на трпези
„Направите мало већу домаћу промају, отворите прозоре и врата,
протерајте из куће новембарски смог, децембарске празничне
мирисе, јануарску чамотињу – небески спреј доноси нам млади
свеж ваздух са снежних карпатских њива“, рече Душко Радовић,
а ја бих додала да се у овом фебруару препустите машти и унесете
ту свежину и на својој трпези. Овог пута свежина је сигурно у
пилетини са кикирикијем.
Потребно вам је: 400-500г пилетине, 2 мале или 1 велика свежа
паприка, 300-400г купуса, 1 мања тиквица, печурке по жељи,
шака-две кикирикија. За сос: 1 шоља воде, 5 кашика соја соса, 1
супена кашика густина, 3-4 чена белог лука, 2 кашике белог вина.
За сервирање: бели пиринач.
Месо насецкајте на
коцкице. Пилетина се
мало скупи кад је пржите,
али опет, боље да
залогајчићи буду мањи
него већи.
Боље је да унапред
спремите и сос. У посуду
сипајте шољу воде.
Додајте 5-6 кашика соја соса. Додајте 3-4 чена изгњеченог белог
лука. Додајте бело вино. И за крај – густин. То сад лепо промешате
док се густин не отопи и приступите пржењу. (Пиринач почните да
кувате мало раније да би био готов у исто време кад и месо).
У најдубљи тигањ који имате сипате мало уља и пустите да
се загреје. Онда убаците месо и кикирики. Кад вам месо лепо
порумени са свих страна (3-4 минута), додајте тврђе поврће (купус,
шаргарепа, паприке). Пржите тврђе
поврће 2-3 минута па додајте мекше
поврће (тиквице, брокола, печурке). И то
пржите једно 2-3 минута. Сад још једном
промешајте онај наш сос, јер се густин
вероватно слегао и сипајте у тигањ. Кад
се мало згусне, након минут-два, готово је. Пробајте да ли је довољно
слано. Ако није, можете да размутите мало воде и соја соса
па да тако досолите или једноставно употребите со.
Сервирајте са белим пиринчем.
Док ви уживате у овом предивном јелу, ја ћу, као што сам и
почела, да завршим са мојим омиљеним Душком Радовићем: „На
великом екрану неба ускоро ће се појавити ново сунце као шпица
серије дана и недеља, који ће нас из црно беле зиме одвести у колорисане
пределе пролећа и лета“.
Мирјана Васић
• Човек је пропао преко ноћи.
Зато сада излази напоље само
по дану.
• Због пројекта „Београд на води“
остатак Србије је пуштен
низ воду!
Мирослав Мишел Болтрес
• Због гужве на победничком постољу
дошло је до природне селекције.
• Црно нам се пише. Све остале
боје су потрошене.
twitter.com/@TelevizijaBor
Пилетина са
кикирикијем
лоБОРизми
Весна Денчић
• Животна средина нам је чиста.
Ни поглед нема на чему да се задржи.
• Светла будућност је пред нама,
али смо ми набили главе у
уличне канте за смеће па је не
видимо.
Милен Миливојевић
• Нема више оних који су кадри
стићи и утећи. Утекли су.
• Доброг човека је лако препознати.
Одмах видите да је будала.
Пеко Лаличић
Мост љубави у
зоолошком врту
Низом занимљивих садржаја, запослени у борском
зоолошком врту настоје да привуку још више посетилаца
Поетски кутак
Нечујни пољупци
БОР» Од почетка године
Зоолошки врт у Бору разгледало
је више од хиљаду посетилаца,
што је, према речима надлежних
у овом борском предузећу,
добра посећеност, с обзиром на
временске прилике, које нису
погодовале шетњама и уживању
на свежем ваздуху.
Животиње настањене у природном
окружењу привлаче и
пажњу туриста из градова широм
Србије, а неретко су у врту
и инострани гости.
Зимски дани не сметају животињама
о којима се запослени
добро старају, истичу надлежни
у овом јавном предузећу и додају
да је, с обзиром на време,
посећеност заиста добра.
Многе посетиоце привукле
су различите активности, па
ће у врту бити организована и
прослава Светог Трифуна и Дана
заљубљених. У плану су такмичења
за парове, па су за победнике
припремљене пригодне
награде. На овај дан, мост преко
језера у врту биће проглашен за
мост љубави, па ће посетиоци
моћи да на ограду закаче катанце
са именима.
Борски зоолошки врт у природном
окружењу настањује више
од 150 јединки и око 65 врста
животиња.
План надлежних је да, осим
станарима врта, посетиоце
привуку и различитим манифестацијама,
па ће и у наредном
периоду у Зоолошком врту
бити организоване сличне
активности.
Зоолошки врт у Бору за посетиоце
је, током зиме, отворен
од 10 до 15 часова.
Марија Ћосић
под кожу ми се увлачиш
срж моје сржи постајеш
моје покрете твоја рука чини
твој поглед обрвама наткриљујем
да нечујно љубиш кажеш
а ја чујем непрестано
како твоје усне на моје падају
под кожу ми се увлачиш
мој ход твоје стопе имају
сваки твој уздах из мене допире
и твоје нечујне усне моје су
и моје пробуђено уво твоје
Живко Николић
dailymotion.com/rtvbor

МОЗАИК
број 49 петак, 6. фебруар 2015.
стр.11
ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР
ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА
7.00 Будилица
9.00 ТВ Шоп
9.15 Храна и вино
10.00 Вести на знаковном
језику (р)
10.15 Агро дан
10.30 Кућица у цвећу
11.00 Мојим се селом...
11.25 Бели лук...
12.00 Вести
12.15 Серијски филм (р)
13.00 Атлас/Гуливер
14.00 Вести
14.10 Агро дан
14.25 АБС/Ауто
15.25 Зелена патрола
16.00 Дневник
16.30 Серијски филм
16.55 Меридијанима
17.30 Вести на
румунском
17.40 Око истока
18.20 Храна и вино
19.00 Дневник
19.20 Вести на
влашком
19.30 „Нинџа корњаче“
20.00 Спортска хрон.
20.30 Серијски филм
21.00 Нокаут
21.25 Серијски филм
22.00 Данас
22.20 Вести на
влашком
22.30Вести на
румунском
22.35 Глас Америке
23.05 Меридијанима
00.00 Вести
00.10 Око истока (р)
01.00 Ноћни програм
7.00 Будилица
9.00 ТВ Шоп
9.15 Храна и вино
9.50 Агро дан
10.00 Палета (р)
10.55 Простор
11.25 На точковима
12.00 Вести
12.15 Серијски филм (р)
13.05 АБС шоу
13.40 ТВ Шоп
14.00 Вести
14.10 Агро дан
14.25 Серијски филм (р)
15.20 Спортска
хроника(р)
16.00 Дневник
16.30 Атлас
17.00 Енергија...
17.15 ТВ Шоп
17.30 Вести на
румунском
17.40 Око истока
18.20 Храна и вино
19.00 Дневник
19.20 Вести на влашком
језику
19.30 Кућица у цвећу
20.00 Ауто флеш
20.30 Радим градим
21.15 Серијски филм
22.00 Данас
Вести на влашком
22.20 Вести на
румунском
22.35 Глас Америке
23.05 Серијски филм
00.00 Вести
00.10 Око истока (р)
01.00 Ноћни програм
7.00 Будилица
9.00 ТВ Шоп
9.15 Храна и вино
9.45 Времеплов
10.10 Агро дан
10.15 Атлас/Гуливер
10.45 Више од спорта
11.35 Бели лук и....
12.00 Вести
12.30 Серијски филм (р)
13.00 Свет на длану
13.30 Времеплов
14.00 Вести
14.10 Агро дан
14.25 Вино и ...
14.50 Ауто флеш
15.20 Корак
16.00 Дневник
16.30 Меридијанима
16.45 На трагу....
17.30 Вести на
румунском
17.40 Око истока
18.15 Улична патрола
19.00 Дневник
19.20 Вести на влашком
језику
19.30 Храна и вино
20.00 На трагу....
20.30 Меридијанима
21.00 Филм на виде(л)о
21.25 Серијски филм
22.00 Данас
22.20 Вести на
румунском
22.35 Глас Америке
23.05 Серијски филм
00.00 Вести
00.10 Око истока (р)
01.00 Ноћни програм
7.00 Будилица
9.00 ТВ Шоп
9.15 Храна и вино
10.00 Агро дан
10.15 Вино и ....
10.45 Лек из природе
11.15 Меридијанима
11.35 Бели лук...
12.00 Вести
12.30 Серијски филм (р)
13.00 Корак
13.30 Времеплов
14.00 Вести
14.10 Агро дан
14.25 ABS show
14.55 Радим градим
15.25 Филм на виде(л)о
16.00 Дневник
16.30 Меридијанима
17.30 Вести на
румунском
17.40 Око истока
18.15 Енергија...
18.45Времеплов
19.00 Дневник
19.20 Вести на влашком
језику
19.30 Храна и вино
20.00 На трагу....
20.30 Меридијанима
21.05 Агро дан
21.25 Серијски филм
22.00 Данас
22.20 Вести на
румунском
22.35 Глас Америке
23.05 Серијски филм
00.00 Вести
00.10 Око истока (р)
01.00 Ноћни програм
7.00 Будилица
9.00 ТВ Шоп
9.15 Храна и вино
10.00 Агро дан
10.15 Енергија на....
10.30 Калеидоскоп
11.30 Бели лук и....
12.00 Вести
12.30 Серијски филм (р)
13.00 Везе
13.30Времеплов
13.45 ТВ Шоп
14.00 Вести
14.10 Агро дан
14.25 Улови трофеј
14.55 Србија коју волим
16.00 Дневник
16.30 Меридијанима
16.45 На трагу...
17.30 Вести на
румунском
17.40 Око истока
18.15 Навигатор
18.45 Времеплов
19.00 Дневник
19.20 Вести на влашком
језику
19.30 Храна и вино
20.00 На трагу...
20.25 Меридијанима
21.25 Серијски филм
22.00 Данас
22.20 Вести на
румунском
22.35 Глас Америке
23.05 Серијски филм
00.00 Вести
00.10 Око истока (р)
01.00 Ноћни програм
6.50 Фарма
7.45 Навигатор
8.00 Будилица
10.00 ТВ Шоп
10.15 52 викенда
11.00 Школирање
12.00 Вести
12.15 Серијски филм
13.10 Позајми ми ауто
14.05 ТВ Шоп
14.15 Корак 21
16.00 Дневник
16.20 За све Роме
16.35 Гуливер
17.05 ТВ Шоп
17.20 Храна и вино
18.15 Култ арт
19.00 Дневник
19.30 Слике живота
20.00 Глас Америке
20.35 Вино и
виноградарство
21.00 Калеидоскоп
22.00 Вести
22.10 Документарни
програм
23.10 52 викенда
00.00 Вести
00.15 Ноћни програм
7.05 У нашем атару
8.00 Будилица
10.00 ТВ Шоп
10.15 Храна и вино
11.15 Лек из природе
12.00 Вести
12.15 Село моје
12.45 “Prîn saćilji
nuastre” емисија на
влашком језику
13.15 Здравље
14.00 Вести на знаковном
језику
14.10 Палета, програм
на румунском језику
15.15 Радим градим
16.00 Дневник
16.20 Ретроспектива,
програм на влашком
језику
16.35 Ауто флеш
17.05 ТВ Шоп
17.20 Непознатом...
18.25 Слике живота
19.00 Дневник
19.20 Инфо 7
19.55 Времеплов
20.00 Глас Америке
20.35 Ауто спринт
21.20 Простор
22.00 Вести
22.10 Документарни
програм
23.10 Више од спорта
00.00 Вести
00.10 Ноћни програ
*Програмска шема је подложна променама
youtube.com/rtvbor
facebook.com/rtvbor

стр.12
петак, 6. фебруар 2015.
Кошарка
Боранке повећале
шансу за опстанак
У 17. колу Прве лиге Србије кошаркашице Бора савладале
су на свом паркету екипу Србобрана и појачале изгледе
за опстанак у најјачем рангу такмичења. - Кошаркаши
поражени у Белој Паланци
СПОРТ број 49
БОР» Кошаркашице Бора
савладале су, на свом паркету,
екипу Србобрана 65:49, по
четвртинама 11:10, 17:12, 24:
14 и 13:13. Борски клуб уписао
је пет победа и 12 пораза док
је Србобран без иједне победе.
Најбоље у борском клубу биле
су Марија Петровић са 21, Јелена
Јозић са 14 и Анђелина Радић
са 11 поена.
- Била је добра утакмица,
бориле смо се све време, нисмо
одустајале, нису ни оне,
али смо успеле да их сломимо
у другом делу утакмице. Много
ми је драго због ове победе
и надам се да ћемо наставити и
у наредном периоду да нижемо
победе - изјавила је Анђелина
Радић из Женског кошаркашког
клуба „Бор“.
- Ова утакмица је била од
велике важности и то више нама
него њима. Видело се да ову
недељу нисмо тренирали добро,
имали смо три повређене
играчице. Кажем, важна победа,
гурамо нашу причу, неки резултати
нам не иду у прилог, ипак,
имамо важне утакмице против
Крагујевца, па нам долази Суботица.
То су битне утакмице
за нас, које морамо да добијемо.
Желео бих да поздравим публику,
која је дошла у великом
броју и да се захвалим људима
који раде у Спортском центру,
јер су на време успели да среде
кошеве и омогућили нам да
одиграмо ову за нас значајну
утакмицу - рекао је Алан Тошић,
тренер ЖКК „Бор“
У првој утакмици пролећног
дела првенства источне групе
Прве регионалне лиге кошаркаши
Бора поражени су у Белој
Паланци од екипе Младости
87:61, по четвртинама 24:15,
18:12, 20:16 и 25:18. Борски
клуб је уписао шест победа и
осам пораза и на осмом је месту,
док је Младост са три победе и
11 пораза на последњем месту
на табели.
Маријана Симић
www.rtvbor.rs
Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор
Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић
Новинар-редактор Чедомир Васић
Припрема за штампу Марко Стојчев
Штампа Штампарија „Графомед“ Бор
Сребро за Бобану
На Међународном турниру у Минхену, у дисциплини ваздушни
пиштољ, стрелац клуба „Бор 030“ Бобана Величковић освојила је
друго место, иза Зоране Аруновић, стрелца београдске Црвене звезде,
којој је припала златна медаља.
На такмичењу првог кола Купа Србије за пионире у Београду,
Марија Белчић стрелац борског клуба „Металац“ освојила је треће
место са 181 кругом. Вељко Петровић такође стрелац борског клуба
био је седми са 180 кругова. Друго коло Купа Србије је седмог фебруара
у Крагујевцу.
Стрелац клуба „Бор 030“ Малина Станојковић освојила је сребрну
медаљу са 361 кругом на такмичењу првог кола Стрељачког
савеза Србије Б програм, у Београду.
М.С.
Стонотенисери стигли
до четвртог места
У 11. колу Квалитетне лиге
стонотенисери Бора савладали
су у гостима други тим Топличанина
4:1 и тиме стигли до пете
узастопне победе. Борска екипа
уписала је шест победа, пет пораза
и са 17 бодова на четвртом
је месту на табели, са заостатком
од само четири бода за првопласираним
екипама на табели Славијом
и Радничким.
- Екипа је ушла у добру форму
тако да се надам још бољим
резултатима у даљем току такмичења.
Прва четири, пет кола
нисмо играли у комплетном
саставу, Гавриловић није играо
скоро три месеца, такође Цолић
и Босијоковић нису играли сва
кола. Међутим, сада је ситуација
сасвим другачија и надамо се да
можемо да изборимо то треће
место на табели и евентуални
пласман у Другу савезну лигу.
Најтежи дуел свакако ће бити са
екипом крагујевачког Радничког
- изјавио је Милорад Буђелан,
шеф Стручног штаба Стонотениског
клуба „Бор“.
Маријана Симић