РТВ Бор на позив ОЕБС-а у Бечу

More documents

Recommendations

Info

стр. 8 петак, 23. јануар 2015. Лековито биље прилика да се заради Удружење за лековито биље „Дубашница“ организовало у Бору предавање „Гајење ароматичног, лековитог и зачинског биља у комерцијане сврхе“ БОР» Предавање на тему „Гајење ароматичног, лековитог и зачинског биља у комерцијане сврхе“, чланови Удружења за лековито биље „Дубашница“, организовали су у Бору како би унапредили ову област и повећали потенцијалну зараду од гајења и сакупљања биља. Предавачи су били чланови Удружења за лековито биље „Јован Туцаков“ из Сокобање, а организатори су истакли важност пољопривреде и значај финансијских средстава које је локална самоуправа у Бору буџетом предвидела за развој ове области. Гајење лековитог и зачинског биља, уз знање и рад, може бити и уносан посао – истакнуто је на предавању. Тимочка крајина богата је лековитим биљем, које расте у незагађеној средини, ван града, а од 700 врста, које се у овом крају могу наћи, користи се тек половина. На подручју борске општине постоје они који су заинтересовани за сакупљање лековитог биља, међутим ретки су они који се тиме и плантажно баве, иако гајење и сакупљање може бити уносан посао. Основни циљ Удружења за лековито биље „Дубашница“ у Бору јесте организовано сакупљање и плантажни узгој лековитог, ароматичног и зачинског биља у општини Бор, ради заједничког наступа на тржишту. Марија Ћосић Охрабрујући оптимизам за борску културу БОР» Културни посленици борске општине уз доста оптимизма очекују да ће у 2015. години планиране активности у потпуности реализовати. Свесни економске ситуације, која захтева штедњу, али и значаја културе, приоритет ће дати квалитету. Тако ће Борани ускоро имати прилику да у Музеју рударства и металургије виде изложбу слика Лазара Возаревића, истакнутог српског уметника, који је Академију за ликовне уметности завршио 1948. године, у класи чувеног Мила Милуновића. За живота је излагао на репрезентативним изложбама у Југославији и иностранству, док се његови монументални мозаици налазе у хотелу Метропол, Дому омладине у Београду и другим објектима. Осим излагачке делатности, Музеј ће организовати и радионице. Наставиће се археолошка и етнолошка истраживања, али приоритет ће бити очување традиције Уметничке колоније „Бакар“. Очувању традиције пажњу СПЕКТАР број 48 ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ DZÎLJILJI *A TRJEKUT PLANURLJI KOMUNJI BOR ÎN ANU ĂSTA » Prioritetu lu samouprava lokală în Bor anu ăsta je să să împucînjaskă număru uaminjiluor făr đe lukru šî đeškis luokurj nuoj đe lukrat. Dakă o să să fakă investicijlji planiriće, în Bor lukru ar trăbuji săl kapiće o mije đe uaminj. Đe infrastruktură în saće anu +a fost sa dat pistă 59 đe milioanje đe dinarj, da în oraš 130 đe milioanje. Šî dakă a putut šî maj mult, ku asta sînćem mulcamic, a spus la konferencija đe novinarj prezîdantu Komunji Bor Živorad Petrović. Anu +a trjekut sa cînut mulće întîlnjelj lu mînăduktorija Komunji Bor ku mulc ministri în Vlada Sîrbiji, reprezentanc đin kîćeva držăvj a Evropi šî alće orašurj, da rezultaturlji să ašćaptă în ćimpu +e vinje. SÎRBIJA ÎN ORGANIZACIJA OEBS » Sîrbija đin januaru al đe 15. je prezîdantu Savetuluj lu organizacija OEBS, da pînă akuma a fost Švajcarija. Sîrbija je a đe întîja državă đin Jugoslavija a bătrînă, karje je prezîdantu lu organizacija asta, da anu +e vinje prezîdantu o să fije Njemcîja. În Beć, pi kjematu lu OEBS, a fost šî uaminji đin 10 medij în Sîrbije. Televizija regională Bor ће посветити и и борски Центар за културу, који ће, уз гостујуће програме и афирмацију локалног стваралаштва, Боранима понудити и нешто ново. Локална самоуправа је определила средства. - Средства предвиђена пројек тованим буџетским финансирањем износе 80 и по милиона je una sîngură kasă regională đe medij, karje ku mulcamit la sulukrarja bună ku organizacija asta šî programurlji pi ljimbilji minorităcîluor, a fost kjemată la întîlnjaua Savetu lu OEBS. În numilji Televiziji Bor akolo a fost direktoru Vladan Novović. Uaminji đin medij a vuorbit ku sekretaru general lu organizacija OEBS Lamberto Zanijer. OEBS ka organizacija pînă akuma lukră 40 đe anj, în ja sînt 57 đe državj, da Sîrbija je partašu đin anu 2000. SISTEMU ĐE APĂ ÎN ŠARBANOVAC-ĆIMOK » Saćenji în Šarbanovac Ćimok, satu Komunji Bor, ašćaptă anu ăsta să să lje&e la sistemu đe apă Bogovina. A rămas înkă să să pună vro o mije đe metrurj đin mrežă šî să să fakă šaktelje đe unđe găzdărijlji o să să lje&e la sistem đe apă. Đe lukru ăsta đin kasa komunji sa dat 12 milioanje 500 đe mij đe dinarj, da în plan je să să fîršaskă šî sistemu đe apă în satu Šarbanovac. Komuna Bor a dat un milion 200 đe mij đe dinarj đe măsurat fundu rîuluj Ćimok šî rîu în Šarbanovac pintru sa vjeđa +e luokurj trăbuje să să rešaskă. Đes să întîmplă vărsat rîurlji kînd pluaje mult or să topješće njaua. Anu +a trjekut 14 găzdărij a fost ugrožîće în paodurj, da supt apă a fost šî mulće luokurj. Prevodu: Aleksander Ilić Из општинског буџета за културне потребе биће издвојено више од 80 милиона динара, а у циљу штедње пуна пажња биће посвећена квалитету планираних програма динара, што је мање у односу на прошлогодишњих 82 милона, али све је то испланирано у оквиру мера штедње. Све установе културе наставиће своје активности, биће их и више, а када је реч о Центру за културу, у оквиру њега ће бити отворена нова дискотека за младе, тако да ће имати право место за изласке, концерте, књижевне вечери и слично - каже Маја Бакоч, члан Општинског већа задужен за културу. Своју мисију ширења свести о потреби непрекидног образовања и културе читања, Народна библиотека Бор наставиће и у 2015, а у Завичајном одељену ове установе културе, поред дигитализације некњижевне грађе, приоритет ће бити истраживање подручја Борског округа због прављења регистра старе библиотечке грађе. Иако су средства која су у области култутре ове године мања, Борани знају да ће им стручни људи који раде у установама културе приуштити дешавања која ће оставити траг. Елда Драгаш twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor
БОР» Музеј рударства и металургије у Бору, установа која је, поред редовних активности, почела да организује тематске едукативне радионице, обрадовала је заљубљенике у ликовну уметност вајарском радионицом под називом „Свет глине“. Прва радионица окупила је и млађе и старије, које је, без обзира на године, одушевио додир глине. Тако је седмогодишња Милена за веома кратко време успела од глине да направи столицу, пакетић и фигуру човека, док је пензинерка Бранка одушевљена радионицама у којима може да се искаже креативност. број 48 КУЛТУРА петак, 23. јануар 2015. Вајарска радионица „Свет глине“ Прва вајарска радионица, борског Музеја рударства и металургије, окупила заинтересоване за ликовну уметност, а знања им пренео академски вајар Сава Босиоковић У основе и тајне вајарства учеснике прве радионице упутио је познати борски уметник, академски вајар Сава Босиоковић, аутор споменика утемељивачу борских рудника Ђорђу Вајферту и Фрањи Шистеку. - Вајарство се не учи један час, дан, већ више година, непрекидно. Одушевљен сам талентом учесника који су врло брзо савладали основе и ми ћемо, верујем, успети да од ових глинених фигурица одрадимо одливке у гипсу, а касније и у неком трајном материјалу - рекао нам је Сава Босиоковић и додао да је почаствован што своје искуство и знање може да пренесе заинтересованим Бранима. У Музеју рударства и металургије планирају да током ове године приреде још ликовних радионица, које ће попут других едукативних, привлачити пажњу Борана свих узраста. Елда Драгаш Очување библиотечке грађе БОР» Завичајно одељење борске Народне библиотеке и ове године наставиће да презентује дигитализовану грађу, у плану су и едукативни програми и предавања, као и изложбе које афирмишу индустријску баштину али и борске фотографе. Више пажње, ипак, биће посвећено вођењу регистра старе и ретке библиотечке грађе значајне за националну културу, па су у плану обиласци и истраживања на подручју Мајданпека, Неготина и Бора. - Вођење регистра подразумева упис у национални регистар Народне библиотеке Србије, а у стару и ретку библиотечку грађу спадају књиге, публикације, рукописи, мапе и остало штампано и пре 1867. године. Досадашња истраживања потврдила су да на подручју Матичне библиотеке Бор има изузетних примерака старе и ретке библиотечке грађе. Само из неготинске школске библиотеке у регистар је уведено близу 30 примерака штампаних пре 1860. године - каже Драган Стојменовић, библитекар и додаје да је важно за националну културу да се све то евидентира и види у каквом је стању, у каквим условима се чува. Елда Драгаш НЕГОТИН» Програми прославе 9. јануара, дана рођења композитора Стевана Стојановића Мокрањца (1856- 1914), почели су окупљањем гостију у Комплексу родне куће српског музичког великана, традиционалним послужењем и добродошлицом домаћина и организатора из Дома културе „Стеван Мокрањац“. У смирај девете јануарске вечери, заједно са свештеницима архијерејског намесништва неготинског и монасима Манастира Буково, у родну кућу Стевана Мокрањца стигао је и Владика тимочки Иларион, који је, ове године, уз молитвене жеље поводом Божића и прве славе у новој години, Светог Стефана, преломио славски колач. Већ трећу годину, у оквиру прославе дана рођења Стевана Мокрањца, неготински Дом културе слави Стевањдан, као своју славу и тиме потврђује да се у Неготину не заборављају најважнији моменти из живота српског композитора, великог уметника и европског ствараоца. Прослава је настављена полагањем цвећа на споменик српског музичког великана. То су учиниле бројне делегације, установа које носе Мокрањчево име, представници локалне самоуправе, МЗ Мокрање и Програмске комисије Фестивала Мокрањчеви дани. - Ова година је посебно значајна за српску културу, јер смо управо са прославом 159 година од рођења Стевана Мокрањца, закорачили у велики јубилеј, пет деценија опстајања Мокрањчевих дана, једног од најстаријих и најугледнијих наших фестивала. За овогодишњу фестивалску стр. 9 Обележена годишњица рођења Стевана Мокрањца Увод у велики јубилеј Свечаношћу у родној кући композитора, уз присуство епископа тимочког Илариона, најављени овогодишњи јубиларни 50. Мокрањчеви дани у септембру сезону, у септембру ове године, припреме су већ почеле и искрено верујемо да ће Фестивал у јубиларној години за српску културу, а посебно град Неготин, по својим програмским садржајима бити на нивоу годишњице која доноси обавезу и одговорност - наводи професор др Бранка Радовић, дугогодишњи селектор Фестивала Мокрањчеви дани. - И ова година протећи ће у знаку Мокрањца, која ће, уз наше заједничко залагање, бити обележена 50. јубиларним празником музике у септембру. Најзначајнији српски композитор са ових простора, својим стваралаштвом, преданошћу и залагањем, испунио је мисију коју је сматрао неопходном за свој народ. Наша је дужност да му се на достојанствен начин одужимо. Заједно Неготин и Србија, поштујући Мокрањчево дело и Мокрањчев фестивал. Задатак је локалне самоуправе, организатора манифестације, Дома културе и грађана општине Неготин да највећи догађај у Неготину буде незабораван за све госте. Потрудићемо се свим снагама да овај задатак успешно обавимо - рекао је Јован Миловановић, председник Општине Неготин. У оквиру програма прославе годишњице Мокрањчевог рођења, промовисан је 16. број часописа за културу „Мокрањац“, који представља осврт на прошлогодишњу музичку сезону, када је обележена и стогодишњица смрти Стевана Мокрањца. Празник, који Неготинци и културна јавност деценијама већ славе на дан рођења Стевана Мокрањца и његов имендан употпуњен је концертом младих уметника, студената Факултета музичке уметности на одсеку виолине, Милица Жугић и Љубомир Тројановић, изводећи дела домаћих и страних композитора. Јованка Станојевић. youtube.com/rtvbor facebook.com/rtvbor
Page 1 and 2: НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМ
Page 3 and 4: НЕГОТИН» ЈКП „Бадњ
Page 5 and 6: Дуња је код нас изу
Page 7: БОР» Јавно предузе
Page 11 and 12: МОЗАИК број 48 петак

РТВ Бор на позив ОЕБС-а у Бечу

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?