Прослављени Божић и Нова година
стр.4 петак, 9. јануар 2015. Од 1. јануара, нове 2015. године, у Србији је почела и примена више нових закона. Међу бројним изменама закона, правилника и мера којима се усклађујемо са стандардима Европске уније јесу измене и допуне Закона о буџетском систему и Закона о пензијско инвалидском осигурању. Измене и допуне Закона о пензијско-инвалидском осигурању, којим ће се, постепено до 2032. године, изједначити старосне границе за одлазак у пензију жена и мушкараца, ступиле су на снагу. Према новом закону, старосна граница за одлазак жена у пензију повећава се за по шест месеци на годишњем нивоу, а од 2020. за по два месеца, да би 2032. она била 65 година, односно да би се изједначила са условима за мушкарце. Од ове године и мушкарци и жене имају могућност превременог пензионисања, тако што ће мушкарцима бити потребно 40 година стажа и најмање 55 година живота, а женама 36,4 године стажа и најмање 54,4 године. Укупан износ умањења за превремену пензију максимално може да износи 20,4 одсто. БОР» Незадовољни одлуком којом Министарство просвете, науке и технолошког развоја није дозволило рад одељења продуженог боравка Изменама Закона о буџетском систему, осим прихода од 924,4 милијарде динара, и расхода од 1.082 милијарде, планирано је и низ пратећих закона којима се предвиђа да плате у јавном сектору неће моћи да се повећају док маса зарада не буде испод седам одсто бруто друштвеног производа, а пензије, док укупан износ за исплату не буде испод 11 одсто бруто друштвеног производа. Изменама Закона о акцизама наплата акциза ће се обављати сваког месеца, уместо на три, што ће омогућити предвидивост у приходима буџета. Изменама Закона о порезу на додату вредност (ПДВ) које у Школи за основно и средње образовање „Видовдан“ у Бору, група родитеља ученика са сметњама у развоју одржала је конференцију за новинаре, ДРУШТВО број 47 У нову годину с новим законима су усвојили посланици, укида се обавеза плаћања ПДВ-а на донације из иностранства, а изменама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, право на субвенције дају се газдинствима са највише 20, уместо досадашњих 100 хектара. Нови правилник о ценама услуга у вртићима изједначава плаћање услуга у свим градовима Србије, па ће родитељи, широм републике, плаћати 20 одсто економске цене услуга. Ово су само неке од измена које су међу 146 закона и 98 осталих аката, одлука и закључака, од априла прошле године усвојени у Скупштини Србије. Елда Драгаш Протест родитеља ученика са сметњама у развоју У име и за права своје деце Због укидања одељења продуженог боравка у школи „Видовдан” у Бору родитељи се више пута безуспешно жалили Министарству просвете, науке и технолошког развоја којом су, како је речено, започели јавни протест. Укидањем одељења продуженог боравка угрожена су права деце са сметњама у развоју на доступно и примерено образовање, истакнуто је на конференцији. За ускраћивање гарантованих права оправдање не могу да буду никакве мере штедње, у оквиру којих је у овој и специјалној школи у Зајечару укинуто одељење за продужени боравак - сматрају родитељи ученика борске школе. - Накн 42 године непрекидног постојања, овом одлуком угрожена су законска права деце на квалитетно образовање и адекватну стручну помоћ. Такође, ускраћена им је могућност Радне књижице и у 2015. години Изменама Закона о раду предвиђено је да се убудуће радни стаж за запослене у Србији води у матичној евиденцији Пензијско инвалидског фонда, па ће се досадашња радна књижица заменити 1. јануара 2016. године. Укидање радних књижица у 2015. години није могуће, јер би могли да настану проблеми са доказивањем стажа и уписа будућег радног искуства у базе података. Међутим, оног тренутка када на снагу ступи правилник о електронском запису података из радног односа, послодавци ће морати запосленима да врате радне књижице, које ће се, до краја 2015. године, и даље сматрати исправом за доказивање стажа. - Радне књижице остају на снази и даље као јавна исправа за доказивање стажа све до времена увођења електронске базе података. Ми још увек не можемо да као развијене земље Европе одмах заменимо досадашње радне књижице јер би се створило хаотично стање у матичним евиденцијама ПИО - каже Верица Чарапић, директор Фонда ПИО Филијале у Бору. З. Марковић да се осамостаљују и друже са вршњацима, што закони у образовању и политика инклузије постављају као кључне вредности. Овом конференцијом родитељи желе да обавесте просветне власти и локалну заједницу о свом протесту, да упознају јавност са кршењем права и занемаривањем потреба деце са сметњама у развоју. Родитељи не траже ништа више од онога што је и до сада постојало и представљало основу за квалитетан рад - нагласила је Јелена Јанковец, представник родитеља. Родитељи деце из школе „Видовдан“ у Бору жалили су се надлежном министарству у више наврата, али безуспешно. Молба је упућена и министру Вербићу, а у случају да се не омогући наставак рада продуженог боравка, родитељи су, како је истакнуто на конференцији, спремни да радикализују протест укључујући и бојкот похађања наставе од другог полугодишта. Елда Драгаш twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor
Најзначајнији задатак који се у 2015. години поставља пред Рударско топионичарски басен Бор је повећање производње руде у површинској и подземној експлоатацији, како би се у новој топионици прерађивало што више домаћег концентрата и на тај начин остварили бољи финансијски резултати. Нова топионица РТБ-а Бор има капацитет за прераду 400 хиљада тона концентрата годишње и производњу 80 хиљада тона бакра. Да би се економично експлоатисала потребно је да ради пуним капацитетом. С обзиром на то да из РТБ-а Бор још увек нема довољно концентрата бакра, у почетку ће се прерађивати и увозни концентрат, а захваљујући новој технологији, која значајно смањује трошкове прераде у металургији, финансијски резултати компаније биће бољи за 12 милиона долара годишње. Рудници у Бору и Мајданпеку би требало фазном модернизацијом и повећањем производње у року од две године да обезбеде планирану количину за прераду. - Развој рударства нам је превасходни задатак у 2015. Циљ је веће учешће РТБ-а у бруто друштвеном производу Србије. Улагање у рударство, пре свега у „Церово 2“ и „Церово примарно“, „Чока Марин“ и „Борску реку“, следећи је задатак и изазов. Увођењем већинског стратешког партнера за ова три рудна лежишта или проналажењем финансијера, РТБ, након изласка из реструктурирања, започиње процес приватизације у области рударства. Урадићемо „Кривељ“ за шест месеци и повећати годишњу прераду на 10,6 милиона тона руде. У „Церову“ ћемо за девет месеци подићи капацитет на 5,5 до шест милиона тона руде, а у Мајданпеку, поред свих број 47 ЕКОНОМИЈА петак, 9. јануар 2015. Басен Бор у години на чијем смо почетку Повећање производње најважнији задатак потешкоћа које су га снашле, повећати прераду на 8,5 милиона тона руде годишње. Отварањем „Церова примарног“, за годину и по дана ефективног рада, обезбедићемо додатних 11,5 милиона тона руде - наглашава Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор. За две године, када би према плану, требало да буде довољно концентрата бакра из борских рудника, финасијски ефекат нове топионице ће бити већи за 24 милиона долара годишње, кажу у Рударско топионичарском басену Бор. Дејан Ђорђевић На такмичењу за најбољу технолошку иновацију НТИ 2014, одржаном у Београду, где се за учешће пријавило више од стотину иноватора и проналазача из земље, Боранин, Јован Стојановић, представио је најновији рад - машину за брикетирање. - Ово је универзална машина која прерађује све врсте материјала, мокре и суве. Све то захваљујући иновацији алата. Нема промене делова машине, нема промене алата, само се мења температура на којој се производе брикети. У томе и јесте иновација ове машине. Израђују их разни произвођачи, међутим, у овом облику их радимо само ми. Машина прави брикете од угљене прашине, ћумура, компоста после брања печурака, трине, кукурузовине, сламе, стабљика од кукуруза, хартија. Све ове материјале прерађује и ствара се ново гориво – рекао стр.5 Непогоде умањиле учинак Катастрофалне поплаве из маја и августа и ледена киша у децембру смањиле су производњу у РТБ-у Бор за око четири хиљаде тона бакра Година која је за нама у Рударско топионичарском басену Бор памтиће се и по добром и по лошем. Са једне стране завршена је изградња нове топионице и фабрике сумпорне киселине, на којој је од маја до 23. децембра свакодневно радило више од 700 радника. Са друге стране, Србију па и РТБ Бор, погодиле су у мају и августу катастрофалне поплаве, покренута су клизишта, на крају је и ледена киша створила огромне проблеме у Мајданпеку. Због тога је производња на површинским коповима у Великом Кривељу, Мајданпеку и на Церову неколико пута заустављана, а губици су огромни. - Нова топионица нам доноси чисто небо, екологију, али нам је невреме умањило „економију“ јер ћемо пословну годину завршити са четири хиљаде тона бакра мање, због застоја на коповима у Бору, а посебно у Мајданпеку. Обустављена производња на најнижој коти мајданпечког површинског копа, где је садржај бакра 0,5 одсто, и прелазак на руду са 0,22 процента бакра је одлука коју смо донели 28. децембра. Клизиште је прорадило и таквих је размера да се не може брзо санирати, па смо преселили багере и сада се тамо копа сиромашнија руда. Поптуну нормализацију рада очекујем до 10. јануара. Нисмо се жалили ни у време поплава које су и РТБ-у узеле данак, ни сада када је Мајданпек био пет дана без струје. Ову пословну годину завршићемо са граничном позитивом, али смо, за разлику од других који су стајали, ми све време радили. Нисмо чекали, нити молили за помоћ из буџета - каже Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор. И поред великих проблема РТБ Бор је 2014. годину завршио позитивно, наглашава Спасковски и додаје да је учешће радника и механизације било изузетно значајно у санирању последица поплава и клизишта у централној и источној Србији и да је захвалан свим радницима који су учествовали у томе. Дејан Ђорђевић Технолошка иновација из Бора освојила осмо место на такмичењу НТИ 2014 Машина за брикетирање све прерађује нам је Јован Стојановић, предузетник и иноватор. Осим Јована Стојановића који је осмислио машину, на пројекту су учествовала и три професора са Техничког факултета у Бору. - Осмо место је велики успех, јер су ова иновација и тим били једини представници из источне Србије. Улазак у полуфинале донео нам је новчану награду од двеста хиљада динара, плакету и пре свега одличан стимуланс за наредну годину – каже Јовица Соколовић, сарадник на пројекту и професор на Техничком факултету у Бору. Бранислава Илић youtube.com/rtvbor facebook.com/rtvbor
- Page 1 and 2: СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ
- Page 3: БОР» Буџет Општине
- Page 7 and 8: и штрајкова Нова то
- Page 9 and 10: ЗАЈЕЧАР» Народни м
- Page 11 and 12: МОЗАИК број 47 петак
Најзначајн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> задатак кој<strong>и</strong><br />
се у 2015. год<strong>и</strong>н<strong>и</strong> поставља пред<br />
Рударско топ<strong>и</strong>он<strong>и</strong>чарск<strong>и</strong> басен<br />
Бор је повећање про<strong>и</strong>зводње<br />
руде у површ<strong>и</strong>нској <strong>и</strong> подземној<br />
експлоатац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>, како б<strong>и</strong> се у<br />
новој топ<strong>и</strong>он<strong>и</strong>ц<strong>и</strong><br />
прерађ<strong>и</strong>вало што<br />
в<strong>и</strong>ше домаћег концентрата<br />
<strong>и</strong> на тај<br />
нач<strong>и</strong>н оствар<strong>и</strong>л<strong>и</strong><br />
бољ<strong>и</strong> ф<strong>и</strong>нанс<strong>и</strong>јск<strong>и</strong><br />
резултат<strong>и</strong>.<br />
<strong>Нова</strong> топ<strong>и</strong>он<strong>и</strong>ца<br />
РТБ-а Бор <strong>и</strong>ма<br />
капац<strong>и</strong>тет за прераду<br />
400 х<strong>и</strong>љада<br />
тона концентрата<br />
год<strong>и</strong>шње <strong>и</strong> про<strong>и</strong>зводњу<br />
80 х<strong>и</strong>љада<br />
тона бакра. Да б<strong>и</strong><br />
се економ<strong>и</strong>чно експлоат<strong>и</strong>сала<br />
потребно<br />
је да рад<strong>и</strong> пун<strong>и</strong>м<br />
капац<strong>и</strong>тетом.<br />
С обз<strong>и</strong>ром на то да <strong>и</strong>з РТБ-а<br />
Бор још увек нема довољно концентрата<br />
бакра, у почетку ће се<br />
прерађ<strong>и</strong>ват<strong>и</strong> <strong>и</strong> увозн<strong>и</strong> концентрат,<br />
а захваљујућ<strong>и</strong> новој технолог<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>,<br />
која значајно смањује<br />
трошкове прераде у металург<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>,<br />
ф<strong>и</strong>нанс<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> резултат<strong>и</strong><br />
компан<strong>и</strong>је б<strong>и</strong>ће бољ<strong>и</strong> за 12 м<strong>и</strong>л<strong>и</strong>она<br />
долара год<strong>и</strong>шње. Рудн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong><br />
у Бору <strong>и</strong> Мајданпеку б<strong>и</strong> требало<br />
фазном модерн<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>јом <strong>и</strong> повећањем<br />
про<strong>и</strong>зводње у року од<br />
две год<strong>и</strong>не да обезбеде план<strong>и</strong>рану<br />
кол<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>ну за прераду.<br />
- Развој рударства нам је превасходн<strong>и</strong><br />
задатак у 2015. Ц<strong>и</strong>љ<br />
је веће учешће РТБ-а у бруто<br />
друштвеном про<strong>и</strong>зводу Срб<strong>и</strong>је.<br />
Улагање у рударство, пре свега<br />
у „Церово 2“ <strong>и</strong> „Церово пр<strong>и</strong>марно“,<br />
„Чока Мар<strong>и</strong>н“ <strong>и</strong> „Борску реку“,<br />
следећ<strong>и</strong> је задатак <strong>и</strong> <strong>и</strong>зазов.<br />
Увођењем већ<strong>и</strong>нског стратешког<br />
партнера за ова тр<strong>и</strong> рудна леж<strong>и</strong>шта<br />
<strong>и</strong>л<strong>и</strong> проналажењем ф<strong>и</strong>нанс<strong>и</strong>јера,<br />
РТБ, након <strong>и</strong>зласка<br />
<strong>и</strong>з реструктур<strong>и</strong>рања, започ<strong>и</strong>ње<br />
процес пр<strong>и</strong>ват<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је у област<strong>и</strong><br />
рударства. Урад<strong>и</strong>ћемо „Кр<strong>и</strong>вељ“<br />
за шест месец<strong>и</strong> <strong>и</strong> повећат<strong>и</strong> год<strong>и</strong>шњу<br />
прераду на 10,6 м<strong>и</strong>л<strong>и</strong>она<br />
тона руде. У „Церову“ ћемо за<br />
девет месец<strong>и</strong> под<strong>и</strong>ћ<strong>и</strong> капац<strong>и</strong>тет<br />
на 5,5 до шест м<strong>и</strong>л<strong>и</strong>она тона руде,<br />
а у Мајданпеку, поред св<strong>и</strong>х<br />
број 47 ЕКОНОМИЈА<br />
петак, 9. јануар 2015.<br />
Басен Бор у год<strong>и</strong>н<strong>и</strong> на ч<strong>и</strong>јем смо почетку<br />
Повећање про<strong>и</strong>зводње<br />
најважн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> задатак<br />
потешкоћа које су га снашле, повећат<strong>и</strong><br />
прераду на 8,5 м<strong>и</strong>л<strong>и</strong>она<br />
тона руде год<strong>и</strong>шње. Отварањем<br />
„Церова пр<strong>и</strong>марног“, за год<strong>и</strong>ну<br />
<strong>и</strong> по дана ефект<strong>и</strong>вног рада,<br />
обезбед<strong>и</strong>ћемо додатн<strong>и</strong>х 11,5<br />
м<strong>и</strong>л<strong>и</strong>она тона руде - наглашава<br />
Благоје Спасковск<strong>и</strong>, генералн<strong>и</strong><br />
д<strong>и</strong>ректор РТБ-а Бор.<br />
За две год<strong>и</strong>не, када б<strong>и</strong> према<br />
плану, требало да буде довољно<br />
концентрата бакра <strong>и</strong>з борск<strong>и</strong>х<br />
рудн<strong>и</strong>ка, ф<strong>и</strong>нас<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> ефекат нове<br />
топ<strong>и</strong>он<strong>и</strong>це ће б<strong>и</strong>т<strong>и</strong> већ<strong>и</strong> за 24<br />
м<strong>и</strong>л<strong>и</strong>она долара год<strong>и</strong>шње, кажу<br />
у Рударско топ<strong>и</strong>он<strong>и</strong>чарском басену<br />
Бор.<br />
Дејан Ђорђев<strong>и</strong>ћ<br />
На такм<strong>и</strong>чењу за најбољу<br />
технолошку <strong>и</strong>новац<strong>и</strong>ју НТИ<br />
2014, одржаном у Београду, где<br />
се за учешће пр<strong>и</strong>јав<strong>и</strong>ло в<strong>и</strong>ше<br />
од стот<strong>и</strong>ну <strong>и</strong>новатора <strong>и</strong> проналазача<br />
<strong>и</strong>з земље, Боран<strong>и</strong>н,<br />
Јован Стојанов<strong>и</strong>ћ, представ<strong>и</strong>о<br />
је најнов<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> рад - маш<strong>и</strong>ну за<br />
бр<strong>и</strong>кет<strong>и</strong>рање.<br />
- Ово је ун<strong>и</strong>верзална<br />
маш<strong>и</strong>на која прерађује све<br />
врсте матер<strong>и</strong>јала, мокре <strong>и</strong><br />
суве. Све то захваљујућ<strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>новац<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> алата. Нема промене<br />
делова маш<strong>и</strong>не, нема<br />
промене алата, само се мења<br />
температура на којој се про<strong>и</strong>зводе<br />
бр<strong>и</strong>кет<strong>и</strong>. У томе <strong>и</strong><br />
јесте <strong>и</strong>новац<strong>и</strong>ја ове маш<strong>и</strong>не.<br />
Израђују <strong>и</strong>х разн<strong>и</strong> про<strong>и</strong>звођач<strong>и</strong>,<br />
међут<strong>и</strong>м, у овом обл<strong>и</strong>ку <strong>и</strong>х рад<strong>и</strong>мо<br />
само м<strong>и</strong>. Маш<strong>и</strong>на прав<strong>и</strong> бр<strong>и</strong>кете<br />
од угљене праш<strong>и</strong>не, ћумура,<br />
компоста после брања печурака,<br />
тр<strong>и</strong>не, кукурузов<strong>и</strong>не, сламе,<br />
стабљ<strong>и</strong>ка од кукуруза, харт<strong>и</strong>ја.<br />
Све ове матер<strong>и</strong>јале прерађује<br />
<strong>и</strong> ствара се ново гор<strong>и</strong>во – рекао<br />
стр.5<br />
Непогоде умањ<strong>и</strong>ле уч<strong>и</strong>нак<br />
Катастрофалне поплаве <strong>и</strong>з маја <strong>и</strong> августа <strong>и</strong> ледена к<strong>и</strong>ша<br />
у децембру смањ<strong>и</strong>ле су про<strong>и</strong>зводњу у РТБ-у Бор за око<br />
чет<strong>и</strong>р<strong>и</strong> х<strong>и</strong>љаде тона бакра<br />
Год<strong>и</strong>на која је за нама у Рударско<br />
топ<strong>и</strong>он<strong>и</strong>чарском басену<br />
Бор памт<strong>и</strong>ће се <strong>и</strong> по добром <strong>и</strong> по<br />
лошем. Са једне стране завршена<br />
је <strong>и</strong>зградња нове топ<strong>и</strong>он<strong>и</strong>це <strong>и</strong><br />
фабр<strong>и</strong>ке сумпорне к<strong>и</strong>сел<strong>и</strong>не, на<br />
којој је од маја до 23. децембра<br />
свакодневно<br />
рад<strong>и</strong>ло<br />
в<strong>и</strong>ше од<br />
700 радн<strong>и</strong>ка.<br />
Са друге<br />
стране,<br />
Срб<strong>и</strong>ју па<br />
<strong>и</strong> РТБ Бор,<br />
погод<strong>и</strong>ле<br />
су у мају<br />
<strong>и</strong> августу<br />
катастрофалне<br />
поплаве,<br />
покренута<br />
су<br />
кл<strong>и</strong>з<strong>и</strong>шта,<br />
на крају<br />
је <strong>и</strong> ледена<br />
к<strong>и</strong>ша<br />
створ<strong>и</strong>ла огромне проблеме у<br />
Мајданпеку. Због тога је про<strong>и</strong>зводња<br />
на површ<strong>и</strong>нск<strong>и</strong>м копов<strong>и</strong>ма<br />
у Вел<strong>и</strong>ком Кр<strong>и</strong>вељу, Мајданпеку<br />
<strong>и</strong> на Церову некол<strong>и</strong>ко<br />
пута заустављана, а губ<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> су<br />
огромн<strong>и</strong>.<br />
- <strong>Нова</strong> топ<strong>и</strong>он<strong>и</strong>ца нам донос<strong>и</strong><br />
ч<strong>и</strong>сто небо, еколог<strong>и</strong>ју, ал<strong>и</strong><br />
нам је невреме умањ<strong>и</strong>ло „економ<strong>и</strong>ју“<br />
јер ћемо пословну год<strong>и</strong>ну<br />
заврш<strong>и</strong>т<strong>и</strong> са чет<strong>и</strong>р<strong>и</strong> х<strong>и</strong>љаде тона<br />
бакра мање, због застоја на<br />
копов<strong>и</strong>ма у Бору, а посебно у<br />
Мајданпеку. Обустављена про<strong>и</strong>зводња<br />
на најн<strong>и</strong>жој кот<strong>и</strong> мајданпечког<br />
површ<strong>и</strong>нског копа,<br />
где је садржај бакра 0,5 одсто,<br />
<strong>и</strong> прелазак на руду са 0,22 процента<br />
бакра је одлука коју смо<br />
донел<strong>и</strong> 28. децембра. Кл<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ште<br />
је прорад<strong>и</strong>ло <strong>и</strong> такв<strong>и</strong>х је размера<br />
да се не може брзо сан<strong>и</strong>рат<strong>и</strong>,<br />
па смо пресел<strong>и</strong>л<strong>и</strong> багере <strong>и</strong> сада<br />
се тамо копа с<strong>и</strong>ромашн<strong>и</strong>ја руда.<br />
Поптуну нормал<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>ју рада<br />
очекујем до 10. јануара. Н<strong>и</strong>смо<br />
се жал<strong>и</strong>л<strong>и</strong> н<strong>и</strong> у време поплава<br />
које су <strong>и</strong> РТБ-у узеле данак, н<strong>и</strong><br />
сада када је Мајданпек б<strong>и</strong>о пет<br />
дана без струје. Ову пословну<br />
год<strong>и</strong>ну заврш<strong>и</strong>ћемо са гран<strong>и</strong>чном<br />
поз<strong>и</strong>т<strong>и</strong>вом, ал<strong>и</strong> смо, за разл<strong>и</strong>ку<br />
од друг<strong>и</strong>х кој<strong>и</strong> су стајал<strong>и</strong>,<br />
м<strong>и</strong> све време рад<strong>и</strong>л<strong>и</strong>. Н<strong>и</strong>смо чекал<strong>и</strong>,<br />
н<strong>и</strong>т<strong>и</strong> мол<strong>и</strong>л<strong>и</strong> за помоћ <strong>и</strong>з<br />
буџета - каже Благоје Спасковск<strong>и</strong>,<br />
генералн<strong>и</strong> д<strong>и</strong>ректор РТБ-а<br />
Бор.<br />
И поред вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong>х проблема<br />
РТБ Бор је 2014. год<strong>и</strong>ну заврш<strong>и</strong>о<br />
поз<strong>и</strong>т<strong>и</strong>вно, наглашава Спасковск<strong>и</strong><br />
<strong>и</strong> додаје да је учешће радн<strong>и</strong>ка<br />
<strong>и</strong> механ<strong>и</strong>зац<strong>и</strong>је б<strong>и</strong>ло <strong>и</strong>зузетно<br />
значајно у сан<strong>и</strong>рању послед<strong>и</strong>ца<br />
поплава <strong>и</strong> кл<strong>и</strong>з<strong>и</strong>шта у централној<br />
<strong>и</strong> <strong>и</strong>сточној Срб<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> <strong>и</strong> да је<br />
захвалан св<strong>и</strong>м радн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма кој<strong>и</strong><br />
су учествовал<strong>и</strong> у томе.<br />
Дејан Ђорђев<strong>и</strong>ћ<br />
Технолошка <strong>и</strong>новац<strong>и</strong>ја <strong>и</strong>з Бора освој<strong>и</strong>ла осмо место на такм<strong>и</strong>чењу НТИ 2014<br />
Маш<strong>и</strong>на за бр<strong>и</strong>кет<strong>и</strong>рање све прерађује<br />
нам је Јован Стојанов<strong>и</strong>ћ, предузетн<strong>и</strong>к<br />
<strong>и</strong> <strong>и</strong>новатор.<br />
Ос<strong>и</strong>м Јована Стојанов<strong>и</strong>ћа<br />
кој<strong>и</strong> је осм<strong>и</strong>сл<strong>и</strong>о маш<strong>и</strong>ну, на<br />
пројекту су учествовала <strong>и</strong> тр<strong>и</strong><br />
професора са Техн<strong>и</strong>чког факултета<br />
у Бору.<br />
- Осмо место је вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong> успех,<br />
јер су ова <strong>и</strong>новац<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> т<strong>и</strong>м<br />
б<strong>и</strong>л<strong>и</strong> јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong> представн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> <strong>и</strong>з<br />
<strong>и</strong>сточне Срб<strong>и</strong>је. Улазак у полуф<strong>и</strong>нале<br />
донео нам је новчану награду<br />
од двеста х<strong>и</strong>љада д<strong>и</strong>нара,<br />
плакету <strong>и</strong> пре свега одл<strong>и</strong>чан ст<strong>и</strong>муланс<br />
за наредну год<strong>и</strong>ну – каже<br />
Јов<strong>и</strong>ца Соколов<strong>и</strong>ћ, сарадн<strong>и</strong>к<br />
на пројекту <strong>и</strong> професор на Техн<strong>и</strong>чком<br />
факултету у Бору.<br />
Бран<strong>и</strong>слава Ил<strong>и</strong>ћ<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
Change language